Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Ivan Minić:​ Moj današnji gost u Pojačalu je Jovan Miljević. Dečko koji je bio nesuđeni fudbaler, koji je onda proveo neko vreme u turizmu, jer mu je to bila velika strast i pasija, postao i preduzetnik u turizmu, imao razne neke interesantne ideje, ali kroz taj turizam suštinski, dubinski upoznao digitalno okruženje. Nakon toga se u karijeri bavio marketingom i to onim koji donosi najkonkretnije i najveće rezultate, krenuo ovde, pa otišao na američko tržište, napravio agenciju, zatim je prodao, a danas, danas se bavi AI-em i AI automatizacijom. Siguran sam da će vam ovaj razgovor biti koristan i da ćete u njemu steći neke nove uvide i na malo drugačiji način pogledati na stvari. A svakako je interesantno da vidite kako izgleda jedan mlad čovek koji iz nekog razloga stalno ima potrebu da proba stvari i da proba da ih učini boljim. Uživajte. 

Ako imate svoj biznis, ili planirate da ga pokrenete online, ovo može da vam bude baš korisno. Orion telekom ima novu Web Hosting ponudu, sa paketima za različite potrebe: od manjih sajtova, blogova i portfolija, pa do većih projekata i više sajtova. Uz odabrane pakete trenutno važi i 30% popusta, a ono što je posebno korisno jeste da uz hosting dobijate i alat za samostalnu izradu sajta. Tu je AI Sitejet Builder, pa bez programiranja i bez tehničkog znanja možete sami da napravite i objavite svoj sajt.Uz to, dobijate i ono što je važno da sajt stvarno radi kako treba — brzinu, sigurnost i stabilan hosting, kao i .rs domen uz odabrane pakete. Ako želite jednostavniji i povoljniji put do sajta, posetite oriontelekom.rs ili se obratite direktno na biznis.prodaja@oriontelekom.rs

Redovni slušaoci i gledaci Pojačala već dobro znaju da je naš partner već nekoliko godina kompanija Epson i posebno smo im zahvalni na tome. Epson je japanska tehnološka kompanija sa dugom istorijom razvoja i inovacija, a prethodnih decenija bili su vrlo fokusirani na očuvanje životne sredine. Možda je upravo to i razlog što svake godine inoviraju najviše u domenu projektora i štampača za razne namene i već 20 godina proizvode zvanično najbolje projektore na svetu. Što se tiče štampe, od malih post štampača za svakodnevnu upotrebu u maloprodajama preko kućnih office rešenja pa do onih velikih za industrijsku upotrebu, Epson štampači su lideri u svakom od ovih segmenata. A osim izuzetno kvalitetnog otiska, nude i uštitu električne energije kao i zaštitu životne sredine od pakovanja do načina na koji se dopunjavaju i načina na koji se održavaju. Ukoliko ste zainteresovani za nešto ovako, sve informacije možete pronaći na sajtu www.epson.rs

Od nedavno sam postao urednik i autor na portalu NašaMreža. U pitanju je portal za preduzetnike gde možete pronaći mnogo zanimljivih i korisnih informacija o svim pitanjima koje muče vlasnike biznisa u Srbiji. Među autorima možete videti mnoge od mojih gostiju iz prethodnih epizoda, pa topla preporuka da posetite našamreža.rs.

Za slučaj da želite da nas podržite vi individualno, možete da posetite link na platformi Buymeacoffee i tu možete kupiti mesečnu pretplatu ili jednokratno donirati neki iznos koji želite. Hvala vam unapred na tome. 

Ivan Minić: Mog današnjeg gosta ste možda u prethodnih nekoliko meseci sretali kroz Instagram oglase ili na nekim drugim mestima, možda ste prisustvovali nekom od njegovih webinara ili ste deo grupe i kursa koji je trenutno u toku, a osim toga što je li, imamo jednu vrlo aktuelnu temu o kojoj ćemo dosta pričati, a to jeste neka smislena upotreba AI-a za unapređivanje poslovnih procesa, unapređivanje posla, Jovan ima i dosta neobičnu ličnu razvojnu priču, koja je onako petnaestak godina raznih nekih zanimljivih stvari koje su dovele do ovoga danas, što je u principu i razlog da sednemo da pričamo. Ja volim da vidim ljude koji su avanturističkog duha, koji vole da probaju različite stvari, koji nemaju problem da negde pogreše, da nešto iskoriguju, da nešto naprave, ali koji imaju taj neki unutrašnji drajv i želju da nešto pokušaju, da vide da li može, da li ima smisla i tako dalje. Tako da, Jovane, dobro mi došao.

Jovan Miljević: Hvala Ivane, bolje te našao i hvala na pozivu.

Ivan Minić: Hajde mi sad u nekoliko rečenica objasni čime se ti sada zapravo primarno baviš.

Jovan Miljević: Ja se primarno bavim razvojem AI agenata, koji rade u realnim poslovnim procesima, koji imaju dobru infrastrukturu iza, znači da oni zaista, ovaj, poboljšavaju operativne procese nekih firmi. Samim tim imam AI automation agenciju, koju sam osnovao pre nekih godinu i po dana sa svojim co-founderom Stefanom, koga ovim putem pozdravljam. To je moj trenutni fokus. Pokrenuli smo naravno, pošto mi radimo za inostrano tržište sa inostranim klijentima, i tržište tamo je onako dosta ide unapred u smislu korišćenja same tehnologije, što je uvek bilo u odnosu na naše tržište, i mi smo za ovo tržište takođe pokrenuli AI akademiju za ljude koji nemaju znanje ili imaju veće, manje tehničko znanje da dodatno uče, ovaj, o AI tehnologiji shodno našim insajtima, procesima sa kojima mi imamo kroz rad sa našim klijentima. To je ono nešto što je trenutno u mom fokusu.

Ivan Minić: Pričaćemo otići kroz karijeru radije i za ovo tržište, ali relativno brzo si se preorijentisao ka klijentima koji su primarno na američkom tržištu i američkom kontinentu, ali i inače po svetu. Mislim da, da je važna stvar da, da negde objasnimo da naravno razvijenija tržišta brže usvajaju nove stvari, ali i tamo ima mnogo ljudi koji imaju isti set problema kao i ovde, samo prosto kad ti imaš tržište od 300 miliona ljudi ima veći broj onih koji su rani usvajači ili early adopteri novih stvari i ima veći broj firmi koje žele na taj način da ostvare neku prednost. Mislim to je tržište koje je 60 puta veće od ovoga ovde samo u broju ljudi, a o market kapitalizaciji da ne pričamo, to je ta razlika.

Jovan Miljević: Da, mislim to je jako bitna komponenta ta market kapitalizacija u smislu da dajem primer. Banalan primer. Korisnik ovde, prosečan, plaća neku osnovnu subskripciju Claude-a ili ChatGPT-ja. U Americi dosta njih više ima one Max planove i tako dalje. Zato što jednostavno imaju veću kapitalnu moć i samim tim rade veću produkciju. E sad nekada ne znači da je veća i brža produkcija nužno bolja. Bitna je kreativnost.

Ivan Minić: Da, mislim jednostavno na takvim tržištima tebi ta vrsta troška od par stotina dolara ne predstavlja nikakvo ozbiljno opterećenje. Ovde ipak predstavlja to je ipak neka četvrtina prosečne plate i nije baš za igrati se posebno ako možeš da izvučeš dosta toga iz ovih manjih pretplata.

Jovan Miljević: Naravno. Da. To je bio samo neki primer, ali postoje mnogo veći.

KAD PORASTEM BIĆU

Ivan Minić: E sad ovaj, hajmo da krenemo hronološki, hajmo da krenemo onako kako inače krećemo u Pojačalu svaku od ovih priča. Šta si hteo da budeš kad porasteš?

Jovan Miljević: Da. Pa hteo sam da budem, šta da se kaže čovek, ali čovek koji ovaj ima porodicu koji može da utiče na svoje neko manje okruženje, da doprinese nečemu nekome, ovaj, i da jednostavno pokuša da neke stvari u svom tom nekom mikro okruženju ovaj, poboljša, pomeri napred i da neki doprinos eto. To je nešto onako konkretno. Naravno nisam to o tome razmišljao ali nekako sve moje akcije kao mlađeg su nekako išle u tom smeru sada kada gledam iz ove, iz ove perspektive, tako da…

Ivan Minić: A gde si odrastao?

Jovan Miljević: Ja dolazim iz Zemuna, ovaj kao i svako ono klasično beogradsko dete koje je volelo da se igra napolju, da ovaj provodi vreme napolju, da istražuje nove stvari, tako da…

Ivan Minić: Šta te interesovalo u toj, u tom najranijem uzrastu?

Jovan Miljević: Pa puno me je interesovao sport. Ovaj i ono kad me pitaš šta si hteo da budeš kad porasteš, ono u više me je interesovao sport u smislu, hteo sam da trenirao sam fudbal jako puno, hteo sam onako, imao sam tu želju da postanem sportista, fudbaler, ali naravno to je trajalo do neke 23. godine kada sam zaključio da u Trećoj ligi, ovaj jednostavno ne samo što ne možeš da živiš novčano nego nemaš neki prosperitet da napreduješ, da li kroz trenersku karijeru ili bilo kako drugačije i jednostavno tako da… Sport je bio jedna velika okupacija i zahvalan sam sportu ovaj i roditeljima što su me uveli u sport jer mislim da je to jako bitan deo i fizičkog i karakternog razvoja.

Ivan Minić: Definitivno. Mislim svi ljudi koji su imali neko, neko ozbiljno uporište u sportu tokom odrastanja su naučili i kako se pobeđuje, i šta radiš kada pobediš i šta radiš kada izgubiš, jer kao neminovno je da ćeš da izgubiš. Možda ćeš ređe ili češće, ali moraš da naučiš da se nosiš sa tim i da sutra je novi dan i novi trening i sve ostalo.

Jovan Miljević: Ja, odigrao sam ne znam, preko, ne znam 200 utakmica možda i više ne znam, od petlića do do seniora kakvih 200 i više, uvek su mi upečatljiviji porazi. Ovaj, ono. Davao sam golove s pola terena, u jednoj sezoni sam dao više golova levom nogom nego desnom, ali uvek porazi su mi baš onako pamtim ih jako, jako dobro. To je…

Ivan Minić: Pa iz poraza možeš nešto da naučiš, a pobeda se samo slavi, retko ko analizira nešto dubinski pobedu.

Jovan Miljević: Da, da. Baš se pobede, ovaj izvinite, porazi dubinski analiziraju. To je, to je jako dobra stvar kod poraza.

ODRASTANJE 90-IH I GLAD ZA ZNANJEM

Ivan Minić: Kaži mi inače ovaj, kakvo je to okruženje i odrastanje bilo, kakva je bila škola, kakve… Šta te je da kažem još razvijalo i i i guralo u ovom nekom smeru u kome si se posle otišao.

Jovan Miljević: Pa okruženje je bilo 90-ih, kao i svima nama, ovaj ne baš tako bajno kad pogledaš iz, ovaj, ove perspektive, ali nama to nije predstavljalo nikakav problem. Ovaj išao sam u osnovnu školu Sonja Marinković u Zemunu, ovaj koja je tada bila hajde da neću reći ruina, ali ono, mi sedmi, osmi razred, nismo imali salu. Imali smo fizičko u holu škole što nas nije sprečavalo naravno ili napolju. Teren napolju je bio ono nije bio asfalt lep nego su bile one ne mrvice, bože, nego trunčice asfalta znači padneš i ono nema pola butine ili čega god. Sad je Sonja Marinković radom i trudom nekih ljudi jedna od boljih škola u Zemunu, ima dve sale i tako dalje. Ovaj tako da to je to je neko moje osnovno obrazovanje prošlo tu. Voleo sam puno da provodim vreme napolju, da istražujem, ovaj, da istražujem kako napolju tako kući, da čitam, da čitam stripove, knjige, sve to što je u to vreme bilo ovaj aktuelno i zanimljivo. Naravno imali smo pristup tehnologiji, ja mislim da taj pristup, ograničeni pristup tehnologiji, ali opet kažem mi smo ja mislim naša generacija je bila taj neki early adopter CD-ova, USB-a, ovaj i tako dalje, interneta, da na kraju. Ovaj tako nekako je magično, pričali smo o tome, ceo taj, ovaj susret sa tom novom tehnologijom koja je bio nekako neću reći ograničen, ali nekako je bio taman. Ono, kupiš CD, ubaciš CD i slušaš od početka do kraja ovaj ceo disk. To je ono.

Ivan Minić: Mi smo, čini mi se mnogo više cenili te stvari, mnogo više uživali u njima zato što ih nije bilo u izobilju, nisu bile svuda dostupne. Mi smo imali ritual kačenja na internet, ili ti penjanja na internet i sve ostalo, i kao to to je bio neki…

Jovan Miljević: Da, da, da. Upload speed, ono…

Ivan Minić: Ne postoji i download koji čekaš satima da skineš jednu pesmu, ali uopšte taj momenat da si ti ciljano seo sada na sat, dva da nešto radiš, i da to nije sveprisutno u tvom životu, i da cela kuća zna da si ti seo, jer ako imaš dial-up, onda niko drugi ne može to da koristi, i to ne možeš da imaš u osam uveče kada oni svi žele da se čuju sa nekim, nego tek posle 10 kad su svi polegali… I prosto ta vrsta ono, i s jedne strane i naše adaptacije, s druge strane i tog nedostatka ovaj, svakodnevno dostupnih stvari je činila da kad ima nešto to je to je magija i mislim da, znaš ono, svaka knjiga koje se dočepaš si pročitao jer ih nije bilo beskonačno, posebno ako je nešto interesantno. A naravno i svi ostali resursi do kojih dođeš, prosto ceniš to nekako malo više.

Ivan Minić: Pa živeli smo i u zatvorenoj… kako da kažem, zatvorenoj državi. Znaš, ti nemaš sada knjige, ne znam, dajem glup primer, Alex Hormozi-ja sad popularan znači banalizujem ono ti kao tada da bi došao do nekog štiva, za nešto, knjige, nekog bitnog pisca, ono…

Ivan Minić: Znaš šta, sećam se ja naravno ni, mi nismo u to vreme bili na fakultetu i slično, ali ja se sećam tih tih ljudi u komšiluku jer to su bili onako starija braća, pa sad sa njima imaš neki odnos koji je malo onako drugačiji od od ostalih odraslih, i kao, ko se stvarno cima oko fakulteta i slično, to je ko šta radi brate oni fotokopiraju neke knjige, neke skripte, pa im pošalju nešto iz iz iz inostranstva, pa to putuje, pa to carini, pa pa to dođe otvoreno, dođe ovako, dođe onako, ali snalazili su se ljudi i mislim da je bilo mnogo više potrebe da se, uslovno rečeno, pa da budeš kreativan, je l’ mislim… i da kradeš znanje. Zato što znanje nije bilo baš javno dostupno, besplatno javno dostupno svuda i nisi ti baš mogao sve tek tako da ovaj pristupiš, pogledaš i tako dalje, nego neko je morao da te nauči. Ili je morao da te usmeri ili je morao da ti da materijal. Što znači da ti moraš da naučiš kako da tom nekom ne budeš najdosadnija osoba u životu nego da on stvarno odvoji neko vreme za tebe jer ima sigurno nešto pametnije da radi od toga da tebi klincu pokazuje nešto. 

Jovan Miljević: Jeste. Mogu da dam jednu paralelu, to je ono kod znanja, znaš, i kod tog zatvorenog sistema u našoj mladosti, radnoj mladosti, jeste što tebe u suštini sve to tera da ti budeš kreativan, jer u kreativnom smislu da na kreativne načine dolaziš do nečega što tebi treba iako si jako limitiran. Ovaj to je sada stvar koju iš priča, pričaćemo o AI tehnologiji koju AI ne može da zameni, a to je upravo ta kreativnost koju…

Ivan Minić: Pa mnoge derivativne stvari mogu, ali taj trenutak kad ti smisliš nešto što nije derivat i varijacija nečeg postojećeg. Tu vrstu skoka je malo teže napraviti…

Jovan Miljević: Nemoguće.

STUDIJE TURIZMA I PRVI POSLOVI

Ivan Minić: Kad si, kad si došao u neke mlade godine u kojima već treba razmišljati i i šta ćeš da radiš, i čime ćeš da se baviš i kako ćeš sve ostalo, kako si razmišljao, šta ti je tad bio drajv?

Jovan Miljević: Pa drajv mi je bio da radim i da pokušavam nove stvari. Ovaj, ja sam već ono od na fakultetu i, da i pre fakulteta, pauzirao sam jednu godinu. Ovaj, od srednje škole do fakulteta, radio. Radio sam puno poslova, od kako se zove, ne znam, postavljanja sala za gimnastičarske priredbe, ritmičku gimnastiku, ovim putem želim da pozdravim Milenu Reljin Tatić, za ovaj našu popularnu ritmičku gimnastičarku. Ovaj, tu sam radio sam za te stvari, radio sam naravno, fizikališu i ostale stvari, paralelno sam ovaj studirao. I to me je nekako onako, mislim da je to jako važno za taj neki formativni period u smislu da kada kreneš da radiš da puno stvari pokušavaš sam, da na puno vrata kucaš, ovaj, da na puno vrata ćeš dobiti odgovor ne, ne može, ne mogu, neću, ovaj, ali to ne treba da bude ovaj, neki kako da kažem, to treba da bude podstrek za svakog da jednostavno nauče nešto iz toga i nekako tako rasteš, jer ne rasteš tako što nešto ne boli ili je prijatno nego kada je neprijatno. Onda tako rasteš i kako fizički tako i mentalno. Ovaj, i generalno dosta sam proveo vremena, hajde da kažem negde od 18. godine do dvadeset četvrte godine, dok nisam završio fakultet, ovaj radeći paralelno sa fakultetom. Završio sam turizam, to jest Visoku turističku školu, ovaj to mi je onako bio jedan lep prozor u svet, jer je turizam kao grana onako sveobuhvatna. Obuhvata i logistiku, i ugostiteljstvo, i hotelijerstvo, i prodaju turističkih aranžmana i tako dalje, tako da, ja nekako volim taj neki holistički pristup, ovaj, da ne budeš specijalizovan samo za jednu stvar, nego da ovaj, imaš malo širi dijapazon ovaj razmišljanja stvari koje radiš i tako dalje, i to je, imam takav pristup i danas, nije samo da radim jednu stvar nego…

Ivan Minić: A šta baš visoka turistička?

Jovan Miljević: Pa visoka turistička, upravo zbog onog što sam rekao, zato što generalno spaja mnogo više stvari od samog, kako da kažem, spaja i istoriju, istoriju umetnosti koja je jako bitna, jer turizam sam, kada pogledamo istoriju turizma, ovaj, ljudi su pre svega putovali zbog istorije umetnosti. Da vide neki sakralni spomenik, objekat, lokalitet rimski, antički, ili kakav god, preistorijski to jest paleolit, neolit, mezolit i tako dalje. Tako da, mene je interesovala i geografija i turizam, i ekonomija i hotelijerstvo i ugostiteljstvo i jednostavno, to mi je bio nekako, ja sam poziv, ja sam već u srednjoj školi, koja je bio onako dosta turbulentan period za mene, znao, da jedva čekam da završim srednju školu već negde u drugom razredu srednje, da upišem turizam. Tako da eto to je…

Ivan Minić: A kako si sebe video u, u priči sa turizmom, kako si sebe video kao čoveka koji koji radi u toj struci?

Jovan Miljević: Pa, ovaj, video sam sebe više kroz to agencijsko poslovanje, ovaj, što jeste, se pokazalo kao moj karijerni put. Ovaj, video sam sebe kroz agencijsko poslovanje ovde u Srbiji, da kako se zove, radim, da l’ to se zove inbound ili outbound turizam. Znači da l’ da dovodim ljude ovde ovaj, kroz turističke aranžmane da im prodajem ovde, kako se zove, ponude hotela, lokaliteta i tako dalje, ali takođe da prodajem turističke pakete ovaj, za ljude koji žele da putuju napolje. I mislim da generalno dobra stvar kod toga jeste što su turističke agencije omogućile ljudima ovde jer znamo da smo mi 2010. dobili ovaj novi pasoš, koji je ovaj, omogućio ljudima da bez viza putuju u Evropu, mislim da da su i turističke agencije dosta doprinele da naši ljudi ovde po relativno niskim cenama, ovaj što bi se reklo, vide malo Evropu. Ovaj, to mi je bilo sve jako zanimljivo i jednostavno moj put se okrenuo ka tome da radim turističke aranžmane za ljude ovde u Srbiji da putuju napolje, što se kaže i ja sam radio ceo paket, od kreiranja turističkog aranžmana znači da li je to avion, autobus i tako dalje, sa hotelom smeštajem, do kako se zove njegove promocije, marketinga, opisa i naravno prodaje.

BELI ŠENGEN I PROCVAT PUTOVANJA

Ivan Minić: Pričaćemo o tome svemu, to jeste, bio jako zanimljiv trenutak u vremenu, gde su se poklopilo se nekoliko stvari, s jedne strane smo imali te, te, te promene koje su tada donele veliku nadu, veliki i ekonomski rast ovde, onda se desio Beli Šengen. Tako da više nije bilo užasno teško i komplikovano uopšte dobiti vizu, ja sam imao par ono situacija gde zbog posla mi treba, i znam da ću je dobiti, ali isto tako znam da ću 12 sati stajati na nekoj onoj mećavi, na na nekom onom onom na nekoj vetrometini, na ulici tamo ispred ambasade, ne mislim, ovaj, i biću tretiran apsolutno ne kao ljudsko biće dok dok ne dobijem taj taj komadić papira, sa kojim kao imam nekoliko stepeni u redu jer je to jedini način. Ali to je imalo neku svoju čar, sad kad pogledam.

Jovan Miljević: Ima, ima tu svoju čar svakako. Sećam se tog perioda 2009., 2010., bili su redovi…

Ivan Minić: Sećam se i ja, mnogo smo više cenili to što dobijemo, ali bilo je dosta neljudski u raznim nekim situacijama.

Jovan Miljević: Naravno, ne, ne kažem da, ne podržavam to, ali samo da kažem da, opet kažem, ja sam baš ono sećam se baš sam želeo da dođem da dobijem taj novi pasoš i baš mi je bilo bitno da dobijem novi pasoš, znam ljude neke u mom okruženju, kojim je kao to im je bilo trivijalno, imaju nemaju novi pasoš. A ja sam počeo to, to je ljudima trivijalno, ja sam želeo da dobijem novi pasoš, i sećam se, hteo sam da idem da gledam utakmicu Juventus – Udineze u Udinama, znači to.

Ivan Minić: I desilo se to, desilo se to da su relativno brzo počeli da dolaze i neki low-cost operateri, što je opet značilo da u nekim situacijama, možeš da iskombinuješ da odeš na vikend, ili na nekoliko slobodnih dana, da to bude nešto što u suštini skoro svako može sebi da priušti, i studenti i tako dalje. Sve pre toga, ovaj, ko ko pamti one neke apsolventske i slično ja nisam išao, ali znam priče ljudi. To je uglavnom bila varijanta ono 20 dana si u autobusu, i većinu vremena i spavaš u autobusu, ali obiđeš dosta nekih zemalja, vidiš svašta nešto. A ovde je sad to postalo nešto što može ad hoc da se desi jer u, ti apsolventsku pamtiš ceo život iz mnogo razloga. A ovo je, hoćemo sledeći vikend, hajmo da vidimo koliko su karte, nećemo skupe su, hajde da vidimo za sledeći, ali za dva vikenda su povoljne, hajde da idemo tad. I kao, okej što da ne.

Jovan Miljević: Da, pazi, jedna mala digresija, ima nešto u tom momentu kad ti umoran dođeš na destinaciju u nekom magnovenju doživiš neki grad ili novi prostor. Meni to ono uvek ostaje u sećanju.

Ivan Minić: Apsolutno. Kakva je tada bila kakvo je tada bilo tržište turističkih usluga?

Jovan Miljević: Tržište turističkih usluga je tad bilo jako dobro, mogu reći, ja sad nisam već 10 godina u tome, ali tada je radilo, bilo jako dobro u smislu za naše putnike, jer si ti tada imao paket aranžman tipa Budimpešta za 49 evra, sa jednim noćenjem, dajem primer. Mislim, kao, odeš i vidiš Evropu, mislim neku bitnu…

Ivan Minić: Odeš u šoping.

Jovan Miljević: Tako je, šoping, ono, a nije ti opterećenje za budžet, je li tako, preveliko. Ovaj, bilo je dobro bilo je kako da kažem, nemoguće ga porediti sa sada, jer ja nisam već 10 godina u tome, ali tada je bilo jako dobro zato što to je ono što si ti rekao jer, Srbija je isto 2013., je l’ tako, pripojena Etihadu, novi novi nova flota, novi biznis plan. Onda su se pravili čarter letovi mnogo mislim, bolje, lakše, sa našim tur operaterom, našim avio operaterom i tako dalje, tako da je generalno ovaj bilo dobro. I mislim da da je taj period dosta dosta bio bitan za za za…

TURISTIČKI ARANŽMANI 

Ivan Minić: Kako si ti razmišljao i kako si pravio te ponude koje bi trebalo da se istaknu. Jer bilo je mnogo agencija, bilo je mnogo opcija. Standardno, letovanja, zimovanja su uvek bila prebukirana, sa, sa, sa gomilom nekih opcija. Ali sve te stvari koje nisu, 15 dana Grčka ili 15 dana Crna Gora, i tako dalje, su se u suštini nove pojavile.

Jovan Miljević: Jeste, to je to je upravo stvar ono gde treba da budeš kreativan. Ovaj, većina agencija turističkih ovde živi od letovanja. I to je znači, šta se proda u first minuteu, u toku, od perioda od jula do septembra. To je to za celu godinu. Zadnji kvartal to jest ili zadnja dva kvartala su praktično neću reći mrtva ali tu je ono gde treba da budeš kreativan. Meni je poznavanje svih tih otvorenih sistema uh avio kompanija i ostalo, pomoglo da ja opet kreiram turističke aranžmane gde ljudi opet mogu da odu individualno, znači ne u grupi, u, kako se zove, neke gradove u Evropi. Istanbul, Beč, i tako dalje. Znači šta sam ja radio? Ja sad ako ne pričamo o tom main season, o glavnoj sezoni letovanju, već o toj nekoj od septembra do, do, do februara, marta. Ovaj, pomoglo mi je upravo poznavanje svih tih gledao sam znači, gde putuje, gde, kako operira… Sad sam i zaboravio, ne znam na primer Wizz Air, Air Serbia, njihove ponude. Gledao sam te booking sisteme.  Znači mi tad nismo radili, oni nisu radili tako kako sad rade nego su oni radili po alotmanima. Pa onda sam gledao to pa sam spajao znači gledao ponude hotela, lokaliteta i tako dalje. Pa sam onda pravio te ponude na primer Istanbul avionom tri dana to je bio Pegasus Airlines letiš sa Sabihe Gökçen, na azijsku stranu Istanbula, tri dana za, ne znam, 200 evra, 250 evra, onda uzmem booking, preko tog online booking sistema, sobe i tako dalje, i plasirao sam, znači pravio sam taj aranžman koji je bio relativno jeftin, i onda sam ga naravno reklamirao, plasirao i radio sam sa sales-om na tom, da kažem, poravnanju da vidimo kako to ide i tako dalje. Tako da sam se trudio opet da budem jako kreativan, da ne pravim onako neku standardnu ponudu u smislu Grčka 15 dana autobusom, to svi imaju i tako dalje, već sam se trudio da nekako ljudima približim ovako te neke malo dalje destinacije.

Ivan Minić: Koliko su ljudi uopšte bili tada zainteresovani za to da dobiju jasnu, konkretnu ponudu, itinerer, aktivnosti, a koliko je bila stvar u tome samo bacite nas u Istanbul tri dana i to je to. 

Jovan Miljević: Da, pa bitno je, jako bitno da tvoja ponuda, kao i svaka ponuda, bude jasna, da bude dobro utegnuta, tako da ljude je naravno to interesovalo i ono što je jako važno pri kreiranju turističke ponude jeste da jednostavno čovek ima od početka do kraja ono što je u ponudi. To je to neko iskustvo i to je jako važno kod svega i kod bilo koje usluge, jeste da čovek od početka ima dobro iskustvo, a ovo iskustvo počinje kada neko vidi tvoju ponudu na web sajtu, pa do toga kada priča sa tobom, kada izvršava plaćanje, kada otputuje i kada se vrati. Tako da, ljudima je generalno naravno bilo važno i mislim da su se ljudi, a sad se vraćamo u period 10 godina i više unazad, jako brzo turistički opismenili, u smislu da razumeju kako da, ne znam, online nešto bukiraju, plate online i tako dalje. Tako da, generalno to ljude je dosta zanimalo, ali mislim da je jako važno da isto kada kreiraš neki proizvod i paket to dobro objasniš ljudima na prvu loptu, da znaju šta da očekuju. Jer je većina stvari ista i kod očekivanja. 

Ivan Minić: Naravno, naravno, mislim, ima različitih vrsta turista, ima različitih vrsta putnika, različiti ljudi žele različite stvari, ali ako neko vidi nešto što mu odgovara, mnogo lakše će se odlučiti za to, nego samo ako je to neka povoljna opcija, pa da li se uklapa ili ne. 

Jovan Miljević: A mislim da je cena kod nas jako bitan faktor, jer znamo zašto, jer kod nas će uvek pre čovek gledati cenu, nego iskustvo koje dobija, nažalost, i nadam se da će se to kod nas promeniti. Meni je, na primer, mnogo bitnije iskustvo kada vidim šta ću ja to dobiti. Neću reći pa da tek onda gledam cenu, ali za par stotina ili par desetina evra, ako je bolje iskustvo i nešto bolje, veći kvalitet uvek ću izabrati to.

Ivan Minić: Pa dobro, da, kad se radi neka analiza, naše tržište jeste ocenjeno kao ekstremno price sensitive, zato što je kupovna moć ljudi takva kakva jeste, ali mislim da i tu prvo postoje segmenti tržišta i populacije koji nisu toliko opterećeni na dnevnom nivou u troškovima nego mogu ipak malo komotnije da žive i da onda oni vrlo često gledaju, analiziraju dve slične ponude i gledaju kod koje će zapravo dobiti više. Jer ako je razlika nekoliko desetina evra, a ti imaš čitav set aktivnosti koje te zanimaju i koje ti se uklapaju, verovatno ćeš otići na tu stranu.

Jovan Miljević: Da, sigurno. Samo mislim da to ljudima isto treba preneti kroz vrednost i benefite šta oni dobijaju, a ostaviti cenu po strani. Jer tako će mnogo bolje razumeti what is all about. Tako da, radio sam ja individualno putovanje, posle te prve turističke agencije zaposlio se u turističkoj agenciji gde sam radio personalizovana putovanja, tu sam radio samo kreiranje i prodaju personalizovanih putovanja, tu su se radile daleke destinacije kao što su Bali, Maldivi, Tajland, Indonezija itd. 

Ivan Minić: Šta ti je u tom iskustvu i u prvoj agenciji kasnije bilo najkorisnije, kako ti se menjala uloga kroz vreme? 

Jovan Miljević: Najkorisnije je bilo u suštini da shvatiš da je jako bitno da oslušneš putnika, u tom slučaju putnika, to jest klijenta, da razumeš njegove potrebe, da znaš kakav je, da zaista razumeš tu osobu. Znači šta je njemu važno, kako je njemu važno u tom dijapazonu ponuda, na primer, turistički agent, tu gde sam radio daleke destinacije, sad ti tu imaš čoveka, ono što pričam, kojem je bitno iskustvo i taj doživljaj, i sad ta osoba želi da ide na Iguazu vodopad u Argentinu, a razmišljala je o Baliju, koji je na totalno drugoj strani sveta, to je totalno drugačiji koncept, onda ti moraš da dobro oslušneš njegove potrebe da bi mogao da mu daš ovaj, dobru preporuku. Tako da, to je neka stvar koja je meni dosta pomogla i što mislim da je jako važno svima jeste da razumeju svoje kupce, mušterije, klijente, kako god da ih zvali. 

Ivan Minić: Kako ti se menjala uloga u agenciji?

Jovan Miljević: U agenciji mi se, da, menjala uloga iz toga da ja sam hteo, dosta sam holistički pristupao. Mentor i, nažalost, pokojni prijatelj Zlatan kako se zove, uvek je govorio: ti treba da okrečiš, ja ti dam da okrečiš zid, a ti okrečiš celu kuću. Ja sam se uvek trudio da nekako pristupam holistički. Šta to znači, da spajam ponudu, marketing i prodaju zajedno, jer ja mislim da to jedno bez drugog ne može da funkcioniše, da bude efektivno za krajnjeg potrošača, jer ako to nije in alignment, jednostavno nećeš imati dovoljno dobar proizvod ili uslugu. Moja uloga se menjala tako da ja jednostavno, kroz to svoje neko putovanje… Ja sam nekako uvek voleo da imam agenciju, znači da se bavim agencijskim poslom kakvim god. Kad pričam o periodu posle fakulteta, baš sam onako vizualizovao taj momenat da imam svoju agenciju, da radim sa ljudima, da imam ljude koji rade za mene i sa kojima ja radim. I mene je to dovelo iz tog rada po turističkim agencijama do toga da osnujem svoju turističku agenciju, to jest ne osnivam, nego podižem od početka sa jednim partnerom kojeg sam upoznao, hajde da kažem, našu turističku agenciju, gde zvanično nisam ni bio koosnivač nego partner, ali sam radio od nule. To znači da sam podizao website, WordPress, tada u to vreme od nule, ponudu od nule, partnere od nule, marketing od nule itd. I shvatio sam u tom momentu da mi se to putovanje ili taj proces podizanja nečega od nule, neću reći dopada, ali nekako da mi je uzbudljiv, da me jako nadahnjuje da nešto podignem, da vidim kako to radi, da sam ja to uradio i da imam direktan feedback. Mislim da to dobijaš samo kada ti uzmeš nešto sam i radiš, da takvu vrstu feedbacka ili odgovora ne možeš da dobiješ ako si ti samo zadužen za jedan segment nečega. I to je ono da sam imao taj prvi aha momenat, meni se sviđa da nešto podignem sam, sva ova tri segmenta, od ponude, marketinga i prodaje i da dobijem feedback da vidim kako to radi. Tako da 2015. godine, to je bio malo, što bi se reklo, bold decision, iako mi je krajem 2014. umro otac, ja sam dao otkaz u agenciji u kojoj sam radio i već u februaru krenuo da podižem novu agenciju sa budžetom od nula, bez bilo kakvog kapitala, bez bilo čega i to je u to vreme, sada kada gledam, bio jako neracionalan potez. Da, neracionalan potez jer su sa smrću mog oca došle neke druge stvari koje su se nagomilale, ali jako lucidan potez, ali nekako ja mislim da je to opet stvar koju ništa ne može da zameni, a to je ona tvoja lična jasnoća, tvoj self-confidence, znači tvoja sigurnost u sebe, samopouzdanje koje imaš i intuicija koju ti imaš. Tako da onda sam podigao tu agenciju sa tim partnerom i posle deset meseci smo se razišli jer odnosi… bio je mnogo veći, da kažem, taj entuzijazam ka podizanju i ka radu agencije, ali podigli smo je uspešno. Ja se nadam i mislim da ta agencija još uvek radi. I ono, mi smo ušli, to je bio februar, mi smo ušli ono first minute, mi smo na leto već prodavali aranžmane, znači radili smo kao prava agencija, bili smo subagent, nismo bili organizator putovanja nego subagent i posle deset meseci izlazim iz tog partnershipa, hajde tako da kažem, i osnivam svoj marketplace. To je koncept koji je zasnovan na tome da ja spajam property menadžere na destinaciji koji izdaju luksuzne vile i vile pored plaže sa bazenima i tako dalje, sa agencijama ovde za tržište, to jest za ljude koji za tim ovde imaju potrebu. I tu je krajem 2015, početkom 2016. nastao moj jedan koncept koji se zvao Domino vile. Domino sam mu dao naziv zato što je kao domaće pa inostrano, a domine i onda logo i tako dalje, i onda mi je kao to bilo Domino vile. Kako sam došao do toga? Ja sam dete… ma koje dete, Bože, ja sam čovek, da kažem, ja sam u marketingu, moja neka ekspertiza je krenula iz SEO-a i tog paid search-a i tako iz analitike i tako dalje. Ja sam otišao na Google pretraživač i naravno već sam imao insight iz agencija u kojima sam radio da ljudi ne žele apartmane, nego već privatne vile. To znači vila gde nas osmoro, devetoro, desetoro, dvadesetoro, tako neka porodica, želi da se smesti u svoju privatnu vilu i što je najjače, na kraju dana, tebe to ispadne jeftinije nego neki prosečni apartman negde. Tu je jedino problem da se ti organizuješ sa 20 ljudi, da svi vi uklopite termin i tako dalje, ali na kraju tebe privatna vila izađe manje za to iskustvo koje imaš, privatne vile, bazena, velikog dvorišta i tako dalje. Ali da se vratim na priču, ja sam shvatio da ljudi ovde traže Grčka vile na plaži, Grčka privatne vile sa bazenom, Španija privatne vile na plaži. Ja sam rekao, ok, ja idem u ovo, otvaram sajt, i to je stvar gde sam se malo, hajde da kažem, šta sam ja uradio, ja sam uradio sales i marketing, pre postavljanja, hajde da kažem, legalnih stvari. Znači, ja sam video veliku potražnju, video sam da imam ponudu, u smislu šta sam radio, ja sam opet sa tim property managerima i tour operatorima na destinaciji stupio u kontakt, povukao njihove kapacitete, njihovu ponudu. Sa agencijama sam dogovorio da oni rade prodaju jer ja nisam imao licencu za prodaju. Ja sam pravio, kako da kažem, potražnju, to jest upite. Ja sam agencijama prosleđivao upite i koordinirao sam između ljudi koji žele da se smeste u privatnim vilama, agencija koje rade prodaju i property menadžera i tour operatora na destinaciji da osiguramo taj kapacitet. U suštini, ja nisam radio prodaju, nego sam samo bio marketplace, hajde tako da kažem, i taj koncept je dobro radio sve do 2017. godine, znači dve godine, i onda je došlo do toga da jednostavno ja nisam, kako kažem, prema zakonu u turizmu ti ne smeš da imaš izlistane cene, da bilo šta tu aludira da si ti organizator tog putovanja, i tu je postao mali konflikt u tome da jednostavno ja ne mogu da radim na takav način, ili ću biti tour operator ili ću jednostavno ugasiti ili šta god uraditi sa tim. I ja sam dobio ponudu od te jedne agencije sa kojom sam sarađivao na prodaji da njima jednostavno taj aset, taj marketplace, moju bazu putnika i tako dalje, prodam. Oni su to kupili i to je bio neki moj prvi, ne mogu da kažem exit, ja sam tu bio sam, solo sve, ali neka prva, hajde da kažem, prodaja nekog biznisa, biznis aseta, tako da kažem.

Ivan Minić: Zanimljivo je da si, da si uvideo tu potrebu na sada može da se nađe povremeno u ponudama agencija i nešto tako, ali uglavnom su agencije fokusirane na onu priču imamo 10.000 ležajeva u Grčkoj. Da, da, da. Pa gde će moji ležaji da budu? Pa videćemo. Ima par opcija. Možeš da biraš mesto ali ne možeš baš da biraš apartman i slično. I onda tu bude gomila problema i nezadovoljnih. To jeste ako gledamo ono pojedinačno po ležaju, po danu, po osobi, možda najpovoljnija opcija kad je jedna osoba, dve, tri. Ali ako postoji šansa da organizuješ, ovaj celokupno neko društvo ili nekoliko porodica i slično ovo jeste bolja varijanta. Da li često agencije ne žele da se petljaju u to jer je to komplikovano, to podrazumeva koordiniranje…

Jovan Miljević: Pa drugačiji je koncept, kao takav. Znači stvar je da nije onaj klasičan agencijski koncept koji smo mi navikli ovde nego je samo koncept drugačiji. Po meni, mnogo je bolji za putnike. Mnogo je i čak i za agencije zato što sve te vile koje sam ja radio ili malo luksuznije apartmane koji su privatni, ništa tu nije bilo hajde da kažemo u to vreme, pričam o periodu pre 10 godina, ispod 2.000 evra. Ja sam čak imao bookinge ne znam za Ibicu po 15, 20.000 evra za sedam dana i tako dalje.

Ivan Minić: A čekaj lepa stvar kod takvih stvari je što i da uzmeš 10% uzeo si neku značajnu cifru. A u tim varijantama gde ti nešto prodaješ za 17 evra, prvo 10 ili 20% je beznačajno, a vrlo verovatno je margina prilično tanka.

Jovan Miljević: Ja to jako dobro znam. Pogotovo sad znaš, kad dođe isto i skijanje i to, tu su margine još manje nego leti. 

Ivan Minić: Ja se divim ljudima…Došli smo u neke godine u kojima više prosto i finansijski poziciji i tako dalje, u kojima prosto ne razmišljamo o tim stvarima na način kako smo razmišljali kad smo bili klinci. Ja sad kad čujem da ono, mlađe generacije koje imaju 35, 40 godina idu ono njih 18 u brvnaru na Alpima i svi spavaju u jednoj sobi i dvojica hrču, tako da niko ne spava i tako dalje… Jer je to povoljnije, ja sam u fazonu brate ja stvarno ne mogu. Nije sad da sam ja razmažen, nego jednostavno ne mogu da izdržim taj tempo iz koga ne mogu da se odmorim. Jer meni odmor služi da se odmorim, a ne da se dodatno izmučim. Pa makar i uštedeo par stotina evra. Jako imam tih sedam ili 10 dana da se odmorim. I ako ja tih 10 dana ne spavam zato što neko hrče… Onda džaba sve. Jeste, jeste. Ali da komocija jeste važna i ona dođe za mnoge u nekoj malo kasnijoj fazi, na početku samo gledaš da odeš pa makar i ono nosio svoju hranu.

Jovan Miljević: Da, to je totalno normalno, da, ali pričamo opet sad o vraćamo se na odnos cena kvalitet, na kraju ti kad svedeš to da je nas sedmoro dajem primer, što nije teško organizovati, ili petoro, bukiralo za 10 dana vilu od 5.000 evra, to je 1.000 evra po osobi. Evo ja tako letujem i dan danas, imam svoje privatno dvorište, drvo koje gledam, nema nikog okolo, mislim…

Ivan Minić: I mi smo nekoliko godina pre kovida, dok nije stigla prva garnitura dece u firmu, mi smo išli isto kolektivno i to je bilo super. Ume da bude malo komplikovano da ti nađeš objekat koji ti stvarno odgovara i lokacijski, konfiguracijski i tako dalje, ali stvarno mislim i ja sam i sa vlasnicima tih kuća ostao u kontaktu, imam lepo iskustvo, slao sam im ljude narednih godina koji su tražili slične stvari, Jeste negde, mislim, posao agencije je… Da ti taj operativni koncept uvek. I jako je važno, i za mnoge ljude to jeste neophodno. Ali ja sam čovek koji mnogo više voli da uzme stvari u svoje ruke i da organizuje sebi onako kako želi. To ne znači da neću nekad otići ovako jer je jednostavno lakše. 

Jovan Miljević: To je isto jako bitno, zavisnost u agenciji na kakvog konsultanta za putovanja, što bi se reklo, naletiš. Ako neko razume da si ti osoba koja voli, ona će delovati u tom smeru da zajedno sa tobom, kako se zove, to radi, a ne da, e, ja ću raditi svoj deo i dam ti preporuku. Nije to prodaja. Prodaja je da razumeš ti da je neko, na primer, kao ti, ja bih tu drugačije postupio prema tebi koji voliš da mi kažeš sam da organizujem to, onda bismo mi zajedno radili na pronalasku. Da je neko u fazonu, ja želim to i to, onda je drugačiji pristup. 

Ivan Minić: Mora da bude i u okruženju i na poslu gde postoji prostor za nešto tako, gde nije samo prodaja po komadu, na kilo i slično, gde postoji malo više fleksibilnosti.

Jovan Miljević: Ja mislim da ovde ljudi imaju pogrešnu percepciju o prodaji, jer ovo sad što sam ti objasnio u suštini je prodaja, je li tako? Samo ovde ljudi isto mislim da su dosta, neću reći, ja nisam prodavac, nisam školovan za sales i za prodaju, ali mislim da ovde ljudi, to jest radeći sa klijentima na zapadu, vidim da prodaja tamo totalno drugačije funkcioniše. Upravo, esencijalno razumevanje kupca, korisnika, kako god, a ne samo šta ono ti želiš da prodaš, jer nije prodaja samo ono što ti želiš da prodaš. 

Ivan Minić: Pa mislim, kod nas se prodaja, i kroz ljude koji se bave treninzima prodaje i sve ostalo, na kraju svodi na uvaljivanje stvari koje niko ne želi i onda zato niko ne voli prodaju.

Jovan Miljević: Pa zato što nisu razumeli trend zapada dobro, oni su tamo videli nešto, ali nisu zašli opet duboko da vide kako oni to zaista rade i onda džabe tebi najnovija metodologija ili bilo koga sa zapada, ako ti zaista nisi razumeo kako to na zapad, to jest naprednom zapadnom tržištu, koje je de fakto naprednije funkcioniše. A funkcioniše tako da je da su ljudi koji prodaju jako involvirani u čoveka kome prodaju i da neće prodati sve po svaku cenu.

Ivan Minić: Tako je, slušaju, pitaju, a nije samo nuđenje konstantno stvari.

Jovan Miljević: Tako je. Tako je.

SEO I UČENJE NA SOPSTVENOJ KOŽI

Ivan Minić: OK to je to je prosto problem i mentaliteta i kulture i svega. Videćemo, da li će se to u nekom trenutku malo ublažiti. Ja se nekako nadam da hoće, ali ovaj… Ono što je zanimljivo u, u, u ovoj fazi jeste da upravo zbog toga što si nekako uvek težio tome da, ako ništa razumeš ceo proces i znaš sva uska grla i bolne tačke i tako dalje, jeste i to da si ti kroz ceo proces i radio i na marketiranju, radio i direktno na prodaji i slično, pominjao si SEO, to jeste bio zlatan period u kome si ti stvarno uz, uz adekvatan trud, proizvodnju sadržaja, razumevanje kako stvari funkcionišu, linkovanje i tako dalje, mogao organski da dođeš za par meseci ili pola godine, godinu dana, do toga da neki ljudi dolaze, šalju upite. Pa sad, kako si napravio da oni razumeju kako se šalje upit da im bude što jednostavnije, to je sad opet je l’…

Jovan Miljević: To je to jest to je tema marketinga, kako da kažem, za sebe, to jest conversion rate optimizacija, taj UX i ostalo. To je opet zašto je marketing toliko kompleksan.

Ivan Minić: Ali u startu je bilo, ako ti napraviš dobar sadržaj, ljudi će doći. Kad dođu… šta ćeš da uradiš sa njima? Možda će samo da se informišu kod tebe, pa da kupe ko kod nekog drugog, pa onda si malo promašio poentu. Ali učio si sve te stvari i učio si ih na sopstvenim primerima što je dosta važno jer onda znaš, zaokruženo je ceo proces, a i tebe boli pa je loše da se nešto…

Jovan Miljević: Tako je. Tako je. Da, da. Boli ti po džepu, boli te po svakoj osnovi. Ovaj…

Ivan Minić: Kako si došao do toga da u tome vidiš svoju dalju karijeru?

Jovan Miljević: Pa meni je ta 2016., 2017. bila, hajde da kažem neki ono breakthrough, shvatio sam da, ja ne, do tada sam radio, hajde da kažem većinom na ovom tržištu. Izvinjavam se, i onda sam shvatio da je globalno tržište mnogo veće, mnogo potentnije, mnogo bolje, je l’ tako, i da možda ovi koncepti koje ja razmišljam u budućnosti i želim da radim jednostavno nisu najbolji fit za ovo tržište. Posle hajde da kažem Domino, vil-a i tog celog putovanja, ja odlučujem jer sam, je l’, ono što smo rekli po vokaciji ili po profesiji, po, ne znam po esenciji sam marketar, znači da ovaj raspolažem velikom lepezom marketing znanja i i umeća, sam odlučio da se bacim u performance marketing. To znači upravo ono što si ti rekao, kako da kreiraš potražnju, kako da atraktuješ, to jest da ta potražnja bude prava potražnja, ne informativna, nego transakciona, i kako da konvertuješ uh, tu potražnju. To me vodi u performance marketing i onda sam u periodu od 2016., 17. ovaj se dosta zainteresovao za performance marketing. Radio sam kao performance marketing specijalista u jednoj klinici koja je fokusirana na ovde, ali hajde da kažem to se zove medical tourism, medical tourism znači da ljudi putuju u drugu zemlju radi lečenja. To je tako da kažem, ovaj… Tu sam radio, menadžovao sam velike hajde da kažem to jest vodio sam naloge Google Ads, Facebook Ads sa velikim budžetima, ali nisam samo ih vodio, nego sam kreirao praktično ceo taj sadržaj i i funnel i ostalo i isto radio sa sales timom, isto imao fidbek, kako se prodaje, po kojoj ceni se prodaje i tako dalje. Ovaj, tako da taj deo karijere me vodi tu, performance marketing. Tu, onda kad sam bio onako siguran da sam to onako dobro ispekao zanat, da radim sa velikim budžetima, da razumem jako dobro šta znače veliki brojevi, kada ti u reklamu potrošiš par desetina hiljada evra, dolara, čega god, pa kada napraviš pipeline od par stotina hiljada ili miliona, da znaš da u tom pipeline-u će se zatvoriti nešto kroz neko određeno vreme, i da će onda to, tih deset, par desetina hiljada nisu trošak nego jednostavno su, kako se zove, investicija, tako je. To me dovodi do toga da apliciram za svoj prvi, hajde da kažem, posao u B2B SaaS-u jer sam shvatio da B2B SaaS je nešto čim želim da se bavim. Bio mi je jako zanimljiv zato što ti tu možeš da ispratiš kompletan put, znači od neko je kliknuo na landing page, neko se sign up-ovao na proizvod, sad zavisi da li je product led, sales led, to jest da li se neko sign up-uje to jest napravi nalog pa sam uđe pa istražuje, ili neko napravi nalog, pa ga neki sales pozove, nema veze. Ali mi je bio jako bitan, jako zanimljiv taj put jer ti možeš da pratiš ceo taj hajde da kažem, unit economics ili trakciju od prvog klika ovaj, do ovaj, prodaje, ali takođe i kroz lifetime value. Kroz korisničku, hajde da kažem, vrednost, možeš da shvatiš da, OK ako mi sa ove kampanje dobijamo dosta korisnika čija je retencija to jest zadržavanje na proizvodu veliko i oni plaćaju, OK ovo je nešto što radi. Ne jer većina ljudi ovde meri uspešno samo neko je popunio formu, neko se pojavio, to nije prava konverzija. Ovaj, ali da ne ulazimo duboko u to. To me dovodi da sam aplicirao za posao u jednoj našoj uh B2B SaaS kompaniji, uh kod Ilije i Gorana, to jest ActiveCollab, naravno na poziv Zlatka Crunića, Zareta i Bojana Rendulića sam dobio poziciju tamo kojima se puno zahvaljujem jer je to onako bio dosta pivotan trenutak u u mojoj karijeri i tu sam radio u performance marketing departmentu sa njima, ovaj, zajedno i tu sam opet nekako dosta naučio, oko, kako sada sve to što sam radio za druge industrije funkcionišu u softverskom svetu, to jest u prodaji, u prodaji softvera. Ovaj jako zanimljivo, ovaj, putovanje, i nakon ActiveCollab-a, uh, ja odlučujem da osnivam svoju agenciju za B2B SaaS marketing. I tada se rađa, hajde da kažem posle ActiveCollab-a negde 2012. godine, 2020. godine, ono u doba kovida, 2019., 20. godina. Ovaj, rađa se BountyHunter, osnivam BountyHunter sa, uh, Milicom, koja je bila moj partner tu i kojoj se isto jako puno zahvaljujem. Tako da, BountyHunter sam upravo iz tog razloga, hteo sam da radim na globalnom tržištu, želeo sam da radim za klijente koji imaju svoja softverska rešenja i želeo sam da im ponudim svoju ekspertizu koja nije samo šareni ad banner, lep copy i ostalo, nego uklapanje celog tog, kako se zove, kreativnog dela u performance deo, u smislu dobre analitike, onoga što si ti rekao, neko dođe na website, pa treba da klikne negde, pa da mu ceo taj proces bude dobar i jasan i to je ono što je BountyHunter uklopio. Uh kroz agenciju je to je bilo hajde da kažem, mala, mikro agencija, gde je bilo u jednom momentu možda 12, 13 ljudi, do 15 ljudi najviše. Ovaj, tu agenciju sam onako uspešno vodio, radio sam sa puno jako dobrih B2B SaaS kompanija naravno na inostranom tržištu, na zapadnom tržištu i to je ono gde sam ja pokupio možda neki najveći uvid jeste kako ta cela prodaja, jer prodaja softvera je jako, kako da kažem, specifična u smislu ljudi misle da je uspešan softver ili prodaja uspešnog softvera samo što ćeš ti njemu nekom objasniti kakve su funkcionalnosti i ostalo, pogotovo sada sa AI tehnologijom to je sve manje bitno. Jako je bitno kako je ono kao koji će outcome neko dobiti ili benefit neko dobiti iz tog softvera, mnogo više to ljudi interesuje nego objašnjenja o na kakvoj arhitekturi, kakvi su fičeri, kako oni rade i tako dalje. Ovaj tako da me BountyHunter, sam vodio oko četiri godine uh, kada sam odlučio uh tu agenciju da da prodam ovaj i u maju 2024. godine posle nekih četiri godine, otprilike. Tri i po, četiri godine punih, pune operacije i vođenja agencije. Prodajem BountyHunter jednoj američkoj private equity kompaniji koja je našu, BountyHunter spojila sa još dve agencije. Ovaj i to je bio onako jako pivotan trenutak za moju karijeru. I takođe mislim haj’ sad možemo da se vratimo na prodaju, agencije to jest da popričamo malo o tome. Mislim da ovde postoji dosta agencija koje su radile koje su imale jako dobar acquisition potential, i koje sada ne rade, a upravo zbog toga zato što je njihov momentum prošao. Taj momentum je prošao jer ja da nisam prodao BountyHunter 2024., da sam sačekao ne znam godinu i po, dve dana, ja bih morao sada da pivotiram celu moju strategiju ili ostalo, da bi opet imao taj, kako da kažem tu valuaciju, ovaj prodajnu valuaciju zato što se sada tržište značajno promenilo.

PRETPLATNIČKI MODELI I CENA AKVIZICIJE KORISNIKA

Ivan Minić: Pričaćemo detaljno o tome, ali mislim da ono možemo da se dotaknemo malo više detalja vezano za, za sam performans i za, i za tvoje iskustvo u ActiveCollab-u. Jedna od glavnih stvari koju mi pričamo 20 godina unazad, koja nije baš u potpunosti tačna, mislim jeste i nije istovremeno, je da je digital najbolji zato što na digitalu sve može da se meri. To što ti sve možeš da meriš ne znači da imaš ikakvu korisnu informaciju iz svega toga. Kao što možeš da staviš kameru na bilbord i da znaš koliko je automobila prošlo, to ne znači da znaš koliko ljudi je videlo poruku. To ne znači da znaš koji je efekat svega toga. Sad, naravno postoje razni trikovi kako neke stvari mogu da se mere i tako dalje, ali ovde je to najočiglednije da ti možeš da vidiš da tvoje, tvoj set akcija i ono što si pripremio dovode do nekog rezultata koji je dobar ili nije, a posebno interesantno za softversku industriju jeste to što se ti, u suštini, pošto se naravno i model naplate softvera drastično menjao kroz vreme, nekad ti kupiš softver, dao si 500 dolara, i to je to, možda kupiš neki upgrade ili neku nešto ali u principu gledaš da jednom za mnogo para nekome prodaš nešto, i on to ima i ceo život to koristi i to je to. Sve je prešlo na razne pretplatničke modele, da li mesečne, godišnje, da li po korisniku…

Jovan Miljević: Da, različiti tier-ovi, da, da.

Ivan Minić: Kompleksno je, ali suština jeste da je jedna od najvažnijih stvari, ono u mindset-u koju treba da sebi ugradiš je da se ti kladiš na to da je tvoj proizvod dobar i da korisnik to razume. Zato što će korisnik sigurno da te košta više nego što će da ti donese kratkoročno.

Jovan Miljević: Da.

Ivan Minić: I to je jako veliki mindfuck za prosečnu osobu. Znači prosečna osoba koja prodaje ajvar zna da je cena hiljadu dinara, da je proizvodna cena 500 dinara, i da ako ga proda za, ako da popust ili ga košta akvizicija 300, 400 dinara, on je u plusu, a ako ga košta više od toga on je u minusu. Ti ovde vrlo često platiš više nego što će korisnik da ti ostavi za 5, 6, 10, 12, 18 meseci i kladiš se da će oni u proseku, jer kao, pojedinačni neće, ali da će oni u proseku da ostanu dovoljno dugo da tebi budu plus.

Jovan Miljević: Da. To je jako bitna segmentacija customera, to se zove hajde da kažem, customer cohorts, ili customer segmentation. Sad zavisi opet od tipa softvera ili tako dalje. To je upravo ono što ti kažeš, Customer Acquisition Cost, to jest, cena korisnik po, cena akvizicije po korisniku, nekada je tri četiri puta veća od, 10 puta veća, od onoga što on plaća prvi mesec ili godišnje, znači ono, moraš da se kladiš da je, retention, to jest njegovo ostajanje ovaj u softveru, i na tvojoj soluciji, uh, dovoljno dugo da može da isplati tu, tu investiciju. Ovaj tu, tu tu je jako bitno da ti, opet razumem, to je onaj marketing kako da kažem, van strane ad kanala ili SEO-a ili bilo čega nego marketing, kako da kažem, unutra. To se zove, aj’ da kažem adoption, nurturing, da ti možeš da, i da prilagođavaš svoj softver bitnim kohortama customera to jest korisnika, da bi oni je l’ tako ostajali što duže. I to nas opet dovodi do jako jedne bitne stvari u marketingu, a to jeste idealni korisnički profil, to jest ICP. Ovaj, ja se trudim da dosta prevodim stvari na srpski…

Ivan Minić: Vidim da se mučiš jer ja se mučim isto…

Jovan Miljević: Da, da da da. Ovaj, jer retention, ne znam kako da prevedem, al dobro, ovaj…

Ivan Minić: Zadržavanje, da…

Jovan Miljević: Zadržavanje, da, da. Ovaj, nekad zvuči nakaradno. Ovaj, uh, tako da je jako bitno da ti razumeš svoj ICP, ovaj da ti razumeš koji su isto customer segmenti u sklopu tog ICP-a. Na primer ti možeš da imaš napredne korisnike za neki ne znam, feature, ali u sklopu tih naprednih korisnika ti imaš i business owner-a, lupam, i zaposlenog i frilensera, i onda sad ti moraš sve te puzle da sklapaš. A opet, imaš nivou ICP-a, mi targetiramo samo digital marketing agencije, i onda ti u digital marketing agencijama imaš agencije specijalizovane za, ne znam, Facebook ads, za Google ads, za i tako dalje. Znači moraš jako duboko da uđeš da ti razumeš u suštini da sklopiš tvoj ICP, da sklopiš tvoj biznis model i da sklopiš marketing kanale zajedno i samim tim da sklopiš svoju acquisition, to jest prodajnu i retention strategiju zajedno. To je onako jako bitna stvar koju za koju treba puno iskustva.

BRIGA O KORISNIKU POSLE PRODAJE

Ivan Minić: Glavna fora je u suštini da da ti ne prestaješ da se baviš korisnikom onog trenutka kad ga dovedeš.

Jovan Miljević: E to je stvar. Upravo je to to.

Ivan Minić: Jer u većini drugih situacija ako mu prodaješ šerpu onog trenutka kad si mu prodao šerpu prodao si mu šerpu. Ako si mu prodao Kirby, OK prodavaćeš mu kese. Jer mu trebaju kese. Ali u principu tvoj posao se završava onog trenutka kad mu prodaš Kirby. A ovde se tvoj posao ne završava nikad, odnosno završava se kad korisnik ode, ali ni tad se ne završava jer i od tog koji ode ti možeš mnogo da naučiš.

Jovan Miljević: Naravno. Da. Da. Evo sad, ja, možda pravim digresiju, ali evo kad sam radio u turističkoj agenciji koja je radila individualna putovanja, oni ljudi imaju sve svoje customer-e u CRM-u, jako onako, napredan sistem. Ja sam njima rekao, kao ovo to, kad pričamo o trenutnim ljudima, znači, sad idemo, paket aranžman, Turska, avionom, all inclusive. Sad vi imate dvoje dece plus dvoje dece gratis, i to su razne ponude. Ja sam njima rekao, mi samo treba da pratimo kako da kažem, kako deca rastu, jer na decu imaju popuste na avionske karte i ako je tebi neko bio u ne znam Mamelia Resort u Kemeru, dajem primer. 2012. i dvoje odraslih i dvoje dece, dvoje dece su imale, ne znam, sedam i osam godina, oni će sledeće godine imati osam i devet. Znači, hajde da, da, pravimo kohorte tih ljudi kako im deca rastu, i da im šaljemo ponudu, ne mora istog hotela, različitih hotela, ali sa istim benefitima koji su imali. I normalno je da će se oni vratiti. Ja to kad sam rekao njima to je bilo puf, kao…

Ivan Minić: I ono razmišljaš da kako deca prelaze iz grupe u grupu da možda ima hotel u kome su deca možda još godinu više pa će dobiti benefit.

Jovan Miljević: Upravo, upravo, tako je. A ti sve te podatke imaš, samo treba da se baviš tim podacima. I da razumeš šta ljudima treba jer, to recimo, dosta je dosta je zanimljivo kod ovih ritejlera sportske opreme koji te konstantno bombarduju, uglavnom potpuno beskorisnim informacijama, znači nešto što ti apsolutno ne treba nikad.

Ivan Minić: Zašto, samo žele da prodaju?

Jovan Miljević: A i, ja razumem da oni samo žele da prodaju, ali jedna stvar je da ti meni šalješ uporno patike koje nemaju moju veličinu, a znaš koja je moja veličina.

Ivan Minić: A to je pogotovo sa današnjom tehnologijom.

Jovan Miljević: Znaš, jedna stvar je ako ti imaš account na kome je kupljeno deset različitih veličina jer deca, jer nebitno, ko god. Ali kao ti imaš neke informacije o meni. Ili ne znam, prodaješ gume za za vozilo, i ja sam kupio zimske gume prošle godine. I ti mi naredne godine nudiš ponovo zimske gume.

Jovan Miljević: Da, da. Pa ne razmišljaju, to to, to je ta stvar bukvalno, ali bukvalno evo sad je AI tehnologija došla i ti uteraš agenta u to, evo ne mislim. Al opet moraš ti da razmisliš. Mislim ljudi ne razmišljaju, to je stvar ovde, ovog našeg tržišta jeste zato što mu je i dalje potrebno jako puno edukacije, ovaj, o spajanju svih tih komponenti zajedno i da razumeju da nije lager prioritet što, mislim kako da ti kažem, lager je naravno prioritet ili šta god sa kad pričamo o sportskoj opremi ili ostalo, ali je kupac je u fokusu i prilagodi svoj lager kupcu, kupio si patike, ponudi mu pertle, ponudi mu za održavanje patika, znači…

Ivan Minić: Ili mu ponudi nešto što je komplementarno s tim, ako uzima košarkaške patike, verovatno mu treba i majica, šorc, šta god, daj mu nešto, probaj da ga razumeš…

Jovan Miljević: Tako je. Tako je. Spakuj to što se kaže bundle, ili zajedno, daj neki popust, bićeš na profitu. Mislim, ne moraš da budeš na profitu, uvek na svakom artiklu. Tako je. I to to je stvar što ljudi ne razumeju. Znači da je ulaganje u u u korisnika je investicija. Znači mi smo sada, pričaćemo možda kasnije otvorili našu AI akademiju, mi smo bukvalno dali, jer znamo da je tržište needukovano, dali smo neke licence džabe, džaba, jer, bukvalno želimo da uložimo u te ljude jer znamo da će se vratiti.

Ivan Minić: Tako je, mislim.

Jovan Miljević: Mislim mi smo se ubili od snimanja lekcija, od stavljanja našeg znanja, sve što radimo za klijente unutra, al’ znamo da će se vratiti.

Ivan Minić: A naravno mislim, jeste mnogo važno da ljudi pokušaju da razumeju, a tu je negde velika stvar koju nažalost, mnogo poslodavaca ovde ne razume, da nije poenta da se radi po svaku cenu što više. Nego malo nekad i da se razmisli.

Jovan Miljević: Da, da.

Jovan Miljević: I da možda ne mora 14 mejlova ovog meseca, nego tri od kojih ću ja na dva hteti da kliknem. Pa možda neću kupiti jer se čekam platu, šta god, OK. Ali znaš da je relevantno za tebe.

Ivan Minić: Ali kao, razumeš te stvari. Razumeš da lupam, ali kao. Da dvadeset šestog u mesecu ne treba da šalješ njuzleter, jer više niko nema para od plate, nego da verovatno treba proog, drugog, trećeg da napraviš neku akciju kad ljudi još uvek imaju, i mogu da naprave sa tim neki iskorak.

Jovan Miljević: Tako je. Tako je. I znaju kako bolje, da, nije stvar samo što imaju nego ljudi tada znaju kako bolje da raspolažu svojim sredstvima. Znači, ti njih stavljaš u poziciju da oni bolje raspolažu svojim sredstvima. Mislim to je mnogo povezanih stvari i zato je američko tržište koje je jako ekonomski fokusirano, jako dobro da te nauči sve to, ovaj i da ti razumeš da nije samo da neko potroši pare nego i da mu pomogneš da on može da dobro raspolaže svojim budžetom.

Ivan Minić: Vidim i tamo, i u svakoj zemlji ne rade svi taj posao dobro, ali oni koji rade taj posao dobro, se značajno uzdignu u odnosu na ostale. Ti vrlo verovatno i, kao vrlo prosečan, možeš pristojno da živiš, jer poenta onog razvijenog tržišta jeste u tome da možeš da radiš na pumpi, i da imaš pristojan život. Ne možeš da imaš očekivanja da ćeš letovati dva puta godišnje na Havajima, ne možeš da imaš očekivanja da ćeš ići u Evropu svake godine, ali možeš da živiš pristojan život u nekoj kućici koja je malo van grada, i slično, sve ono što na nerazvijenim tržištima ne može sebi da priušti niko ko nije u top 10 posto.

Jovan Miljević: Jasno, jeste. Ja mislim da ovde isto ljudima koji su vlasnici biznisa ili rade neke donose bitne biznis odluke, isto treba dosta edukacije u smislu upravo ovome što mi sada pričamo. Targeti i KPI-jevi postoje i oni treba da postoje i oni moraju da postoje, ali ne mora nužno po svaku cenu da se dolazi sa down pricing-om i ostalim stvarima, već kroz ovo što smo upravo sad pokrili jeste da dobro razumeš svog kupca i da znaš kako svoju ponudu da uklopiš u taj segment potražnje koji de fakto postoji.

ACTIVECOLLAB PROTIV GIGANATA

Ivan Minić: Ti si kroz ActiveCollab stekao vrlo konkretna znanja i imao si sjajno okruženje i pozdravljamo ih i mi ovom prilikom. I to je bilo značajno iz jednog vrlo važnog razloga, a to je što ste se vi odavde borili na tržištu koje je ekstremno zasićeno i kompetitivno. Ja se sećam kad je izašao ActiveCollab nije bilo, bilo je par alata sve zajedno, i naravno da je u tom trenutku, takvom tržištu, mnogo to…

Jovan Miljević: A i model naplate i samo tržište i sam hajde da kažem advertising, marketing je isto bio drugačiji.

Ivan Minić: Potpuno je sve bilo drugačije, ali 10 godina kasnije, u trenutku kada si ti u priči, to je ekstremno kompetitivno, zasićeno tržište, a ti nemaš finansiranje kakvo ima neko od konkurencije koji je dobio…

Jovan Miljević: Nije samo stvar što nemaš finansiranje, nemaš taj proces, nemaš taj iza, iza ljude, koji, dajem primer, konkurenti u tom trenutku ActiveCollab-a su bili, ne znam Asana, Monday.com, Basecamp i tako dalje.

Ivan Minić: Ali recimo vrlo česti slučajevi za većinu tih alata, jesu da ili imaju funding koji je ogroman i ovako, ili podignu rundu, uzmu 150 miliona, čiji je jedini cilj da podignu broj korisnika. Znači ne mora da bude profitabilno, odnosno u perspektivi bi trebalo da bude profitabilno, ali kao ti sad imaš da spališ 150 miliona, da dovučeš milion korisnika. I ti kad imaš 150 miliona, ti staviš šapu na tržište, i i ne možeš ništa kao, što se ljudi često šale da kao, uh. Recimo u turizmu je mnogo važno da probaš alternativnim načinima, jer ako probaš performance putem Booking je najveći oglašivač na svetu, i nećeš se pozicionirati, tvoj mali hotel se neće pozicionirati na prvih 100 mesta. Ali ako praviš hotel koji je drugačiji u koji ljudi dolaze iz nekih drugih razloga osim onih standardnih hotels in Belgrade, onda možda imaš neku šansu. E sad, ta uloga challanger-a na tom, na tom, ovaj… tržištu sa, uh, mnogo manje resursa, sa mnogo manje budžeta, sa ciljevima koji su skromniji, OK, naravno, ali koji su veliki i važni jer od toga živi firma, nije to sad nice to have nego od toga se isplaćuju plate. To je mislim jako dobro okruženje za, za učenje. Šta si ti tu naj, šta je najvažnije što si naučio što te spremilo da iskoračiš u sopstvenu priču?

Jovan Miljević: Da. Pa najvažnije, ovaj, je bilo to uh što sam shvatio da performance nije samo ovo se desilo odavde, i to se tu završilo, nego da je, kako se zove, ceo taj unit, kako da se prati ceo taj unit economics, i da se modeluje u smislu, neko je napravio trial, neko je konvertovao, neko je platio prvi mesec. Ko je taj ko je platio prvi mesec, da li on spada u taj, taj, taj, taj segment, odakle je došao, i tako dalje. I onda kako se uh ovaj, pristupa, kako se pravi opet automatizovani neki sistem ili personalni sistem za tu grupu uh, customera da bi oni ostali što duže. Onda tu imaš, tu, tu mi je konkretno pomoglo uh, hajde da kažem rad sa, uh, više departmana. Znači radiš u jednom momentu, ti si OK, ja sam u performance marketing departmanu, ali radim i sa ljudima koji rade SEO i content i onda mi iz performance marketinga dajemo insight-e ljudima kakav tip. Aj ne, nego kakve još tipove sadržaja i tako dalje mogu da prave, onda radimo sa UX ili UI timom i development timom, kada neko napravi nalog kako da onboarding bude što customizovaniji, što bolji, i tako dalje. Tako da, stvar je što me je jako puno sam naučio i to okruženje mi je pomoglo da razumem da se stvari u marketingu ne dešavaju samo u marketingu, nego i u produktu, uh u ostalim departmanima marketinga, u salesu, u customer success-u, customer care-u i tako dalje.

Ivan Minić: Što je isto nešto što je u nekom smislu specifično za, uh, softverski, ili digitalne proizvode, jer ti digitalni proizvod možeš da menjaš. Ako prodaješ šerpu, neće niko menjati šerpu zbog toga što ti imaš neki fidbek, sad ako baš milion ljudi kaže, da hoće manju šerpu, a oni nemaju manju šerpu, možda je naprave. Ali u principu, nemaš tu mogućnost da relativno lako, i relativno bezbolno se prilagođavaš korisnicima onda kada to ima smisla, i tu je potrebno doneti neke važne odluke. Ti možeš da imaš 20 posto korisnika, koji potpuno izlaze iz šablona, i vrlo često je tvoj zadatak da ili prihvatiš da oni neće biti zadovoljni, i da su tu dokle god su tu. Ili da… Praviš spinoff proizvod koji je, namenjen njima, jer, možda je 20 posto potencijal da raste ako napraviš nešto što je za njih. Ali, jedna veličina koja odgovara svima verovatno ne odgovara nikom, ili jedna veličina koja odgovara svima, verovatno ne odgovara nikom. Možda treba da se napravi odluka na koju stranu ideš. I to je, mislim, mislim da je to recimo sada velika tema, kada ti, uz pomoć, AI-a možeš relativno lako i brzo da napraviš novu funkcionalnost, da napraviš 30 novih funkcionalnosti. Da je na tebi da odlučiš koje funkcionalnosti ćeš da praviš, jer možeš da ih napraviš sve. Ne znači da treba da ih praviš, tako je.

POKRETANJE AGENCIJE BOUNTYHUNTER 

Ivan Minić: U tom procesu otvaranja sopstvene agencije, izlaska na tržište i jurenja prvih klijenata, i sve ostalo. Kako je to izgledalo? Mislim, to se nije drastično promenilo, ovaj, za, ovih, 6 godina. Kako je to izgledalo, kako si ti uobličio vašu ponudu, koje klijente, koje profile si jurio, kako si ih jurio?

Jovan Miljević: Evo daću ti perspektivu isto to na ActiveCollab versus Giants. Ovaj… Ljudi, to je ono kako ti treba da gledaš na market, ljudi misle ako je uh, tržište veoma zasićeno da je to loše. To apsolutno nije tako. To znači da što je tržište zasićenije, to je dobro, znači da više ima novca u tom tržištu. Na primer, project management alati i da je mrvica možda dovoljno velika. Upravo je tako, i da ti treba da budeš ono da imaš taj differentiator, to jest da se razlikuješ od nečega po nečemu i da imaš, ovaj, takozvani taj market cap. Ovaj, i sad se vraćamo na BountyHunter. Znači, ja sam shvatio da je tržište veliko, softversko i da sam ja još jedna agencija iz Srbije, koja se takmiči sa tada agencijama za B2B SaaS, koje su jako dobro pozicionirane. Ali one nemaju ono što ja imam. Meni su dolazili veliki klijenti, koji su radili sa veoma poznatim, pozicioniranim agencijama za B2B SaaS koji, prodaju customer akviziciju i ostalo, gde su rekli, mi od našeg paid advertisinga sa ovom agencijom nismo imali apsolutno ništa. Zašto? Zato što su oni došli kod velikih agencija koje njih stavljaju na neki sistematizovani model i radili su što se kaže random, i nisu bili posvećeni. Nisu bili posvećeni, nisu razumeli, to je ono jako važno. Nisu razumeli B2B SaaS, ovaj. Na primer u B2B SaaS-u imaš jako bitan momenat prvo jeste ono, u kakvoj industriji softver, ovaj kakav model oni imaju, da li su product-led ili su sales-led, jer uh, to je jako, je l’ tako, jako je bitno. Jer kakav im je model naplate, kakvi su im mesečni paketi i tako dalje. Ja sam, da se vratim na tvoje pitanje kako je izgledao taj izlazak, ja sam shvatio da opet ja sam čovek iz SEO-a, organski, iz marketinga. Ja sam shvatio i da tu postoji nezasićenost, da ljudi traže specijalizovane agencije za B2B SaaS u performance marketingu, u digitalnoj analitici, paid advertisingu, SEO-u, conversion rate optimizaciji i tako dalje. Ja sam napravio ponudu i marketing uh, shodno tome. Ovaj i opet se vraćamo na ono, to je bilo ono custom site, custom code. Brifuj developera, piši sam, dizajn, ono hiljadu stvari, danas je sve to mnogo lakše sa ovim znanjem ako ga imaš. Ovaj, moj izlazak je bio onako uh dosta uh, kako da kažem posvećeno. Mislim, nije lako, ljudi misle da kad ti radiš sa stranim klijentima, strano tržište, da su stvari mnogo lakše. Apsolutno nisu, jer on dođe na discovery call sa mnom, ali pored discovery call-a je pričao sa ne znam agencijom koja ima 100 ljudi u u zaposlenih, sa direktorom prodaje, šta god, a ovde priča sa mnom Jovanom iz Srbije koji dobro priča engleski koji koji vidi da zna what is all about, o čemu se radi, ali ne znači da samo ako neko dođe kod tebe na discovery call da je to ono neki uspeh. Tako da, generalno jako sam se posvetio, od, pre svega onoga što mi je jako bilo važno, jeste utezanje tima, da imam dobar tim. Da budem siguran da usluga koju mi nudimo klijentu će biti ono što smo, što je obećano end-to-end, i da bude, da bude dobro. Ovaj, jako puno sam se posvetio kreiranju tima i uh bavljenju tom kulturom u unutar agencije. Uh treningom tima, radom na tome da, da taj tim, koji su tada bili jako mladi ljudi, ovaj, bude tu zajedno, radi zajedno, da imamo tu kulturu i da vidi neki viši cilj. Znači, taj viši cilj može da bude ili ja ću eksponencijalno da napredujem za samo tri meseca versus možda ću ovde raditi za manje para, ali ću eksponencijalno da napredujem. Ovaj i jako, jako puno bavljenje uh customer-ima, to jest, našim klijentima. Ovaj, radio sam sa uh, klijentima koji su većinom sa US tržišta, iz američkog tržišta, UK, Evropa. Ovaj, od domaćih klijenata mi nismo imali možda radili smo da sa jednim early stage, ranim startapom, i sa Joberty-jem smo to radili dosta uspešno, čak možda dve dve plus godine. Ovaj, tako da, uh generalno jako sam bio posvećen timu. Mislim da je tim najvažnija stvar svake kompanije, svakog tima, i najbitniji aset svakog biznisa. Tako da uh, generalno puno, uh, to je onaj momenat gde sam shvatio, OK stvari ono kao mi smo baš dosta u, u unazad sa, sa ovim tržištem i to je bilo jako, jako bitan onako mentalni pivot, da jednostavno budem na tom tržištu iako sam uh lokacijski nisam tu, nego sam samo…

Ivan Minić: Da, ljudi ljudi često ne razumeju da je zapravo to odnos u kome obe strane biraju. I oni imaju ogroman izbor i jako je teško tu se negde nametnuti i i pokazati da si ti taj kome treba da veruju, nebitno da li si ti na pozivu ili je neko od kolega na pozivu, ti moraš da budeš i neko ko će da im se svidi i energijom onim što nudi jer svi nude slično, nije baš isto.

Jovan Miljević: To je njima jako bitan faktor, to sam ja provalio. Al’ to vidiš ono na, na tom prvom sastanku i dalje ono, da vidiš da im se ono, da da bitno je da znaš šta pričaš, šta radiš, da imaš portfeljo, ali jako bitno i da im se svidiš. A druga takođe mnogo važna stvar jeste koju možda nekad možemo da ono progledamo kroz prste na početku a posle više ne, jeste i to da i ti biraš.

Ivan Minić: Jeste. I da i ti ne treba da radiš sa nekim za koga misliš da ne možeš da mu doneseš rezultat, ili možda treba da probate, ali treba od starta iskomunicirati krajnje neprijatnu stvar a to je, vidi brate super ste vi, nego meni ne deluje da smo mi dobar meč, ali vi ako baš hoćete mi možemo da probamo, ali znaš, mislim da je to uh mentalitetski ovde dosta problematično da većina ljudi nije spremna da kaže takvu stvar.

Jovan Miljević: Jeste. Mislim, ja sam neintencionalno ili nesvesno pravio takvu vrstu grešaka i na početku, i i dan danas. Ovaj, imao sam jako ono, i sad u agenciju koju sad vodim isto uh jednostavno nekada u brzini, u ostalom, ne stižeš da pogledaš baš sve te te parametre. Ovaj, i tu se dogodi greška, ali te greške su jako bitne jer to je ono upravo mnogo puno iz toga dobiješ. 

Ivan Minić: Pominjao si tim. Kako je izgledao tim?

Jovan Miljević: Tim je izgledao sjajno. Uh ja sam imao tim većinom u Novom Sadu. Ovaj, iz nekog razloga, mislim, ne znam. Meni su Fini, fini ljudi ti, pa da. Ovaj mnogo je, mnogo je lakše organizacija, onako ja volim da radim sa ljudima iz Novog Sada, baš je ono totalno, mentalitet mi jako prija, i evo bio sam pre neki dan u Novom Sadu, video sam se u roku od tri i po sata sa četvoro ljudi, a mogao sam hteo sam da uvalim, još da uvalim, da se izvinjavam se, hteo sam da se vidim sa još dvoje ali kao, shvatio sam nema šanse. Ovaj, izgledao je tim, mladi ljudi, tada u to vreme ili ljudi, ne znam do, dvadeset, pet, šest, sedam, osam godina, ja sam bio najstariji. Ovaj, studenti, to jest ljudi koji su završili fakultete, u rani, ranim razvojem, u karijeri. I ono što se meni jako svidelo jeste svako ko je izašao iz agencije ili imao fidbek, ovo okruženje mi je jako prijalo, ovo okruženje je nešto gde sam za šest meseci, tri meseca, godinu dana, naučio mnogo više nego na prethodnom radnom mestu gde sam radio dve nedelje, da li full-time, da li kao praktikant, dve, dve nedelje, dve godine kao full-time praktikant. Ovaj, mislim da je kultura hajde da kažem pogotovo tih biznisa koji su mali, koji počinju od osnivača, foundera, kako će on napraviti kulturu, odnose, između mnogo, važna. Da taj biznis i, ima potencijal da to bude biznis. Ovaj, kako se zove, ja sam jako puno vremena posvetio tome, znači tom aspektu, ali i aspektu procesa, aspektu uh modela rada, aspektu isto mindset-a, ovaj. Jer kako da kažem, mnogo je bitno da ti svo, da kad si u a, agencijskom poslu ti imaš te skrivene stvari tvoje ekspertize, koje ti kažeš klijentu koji su velika vrednost za njega, o kojima on nije imao pojam pojma tebi se podrazumevaju jer se ti tim baviš deset godina, a ti njemu u stvari otvaraš totalno novi horizont sa tim nekim tvojim insight-ima. I onda sam morao da stavljam tim u poziciju da to rade zato što smo mi i njihovi konsultanti, i da moraju da gledaju stvari iz perspektive klijenta da, nisu svi klijenti toliko hajde da kažem ne bave se toliko B2B, SaaS-om i ostalim, onda mi njima kada kažemo u onboarding-u treba da imaš bolji adoption kroz tips, treba da pratiš ovo, ovo, ovo, da je to već veliki kako da kažem, treba da segmentiraš customere i tako dalje iako mi to nismo uradili al samo im kažemo da je to veliki insight za njih ovaj. I onda jako je važno hajde da kažem to isto prodavanje znanja ili da stavim tim u poziciju da nije stvar samo ono što da ne prodajemo mi samo ono što smo mi njima isporučili, bolji conversion rate, bolji paid media performance, rezultat nego i samim tim što oni pričaju sa nama, jer, šta se dešava, mi sedimo sa ljudima koji imaju milionske softverske kompanije na sastanku. Mi smo ovde tim koji radi šestocifrenu cifru godišnje. Nismo u istoj poziciji, a i onda ti jako je teško da te ljude izmestiš, i da kažeš e, ti imaš to, veruj mi da ti jesi u istoj poziciji sa njima. Nemoj da gledaš to, on pravi više para od tebe. Ti imaš to znanje, ti imaš tu ekspertizu. Ti si ta osoba koja je na istom nivou kao ja, to, to je jako važno da ljudima modeluješ taj taj mindset. Jer ovde ima mnogo talentovanih ljudi, mnogo uh vrednih, dobrih, kvalitetnih ljudi. Elokventnih ljudi. Ali mora da im se modeluje mindset da taj čovek što je u Americi ili negde, ima više novca, bolju monetarnu moć ili šta god ne znači da je on hajde da kažem vredniji ili šta god da smo mi ispod njih apsolutno, i ljudi sa zapada ne gledaju tako.

Ivan Minić: Dosta je uh zanimljivo kada praviš takvu priču koju suštinski praviš od nule. Kada radiš sa uh sa mladim ljudima koji ili imaju malo ili nemaju uopšte iskustva, što ti u suštini možeš da ih oblikuješ. To kakvi će oni da ispadnu zavisi prvo kako si ih selektirao, OK s kakvim materijalom radiš ali onda najviše zavisi od tvoje posvećenosti, toga šta ćeš da im preneseš. I mislim sjajna stvar je što ono, i oni su tu imali lepo iskustvo, i ko je odlazio odlazio je na bolje poslove, što je vrlo pozitivan trend i i fidbek. Ali, u suštini od tebe najviše zavisi i ti si taj koji treba da im usadi i znanje, i sigurnost i i pristup, i i sve te stvari koje na kraju čine taj ukupni rezultat. To ne možeš da radiš sa nečim što je gotovo. Kao što i sa aranžmanima gde imaš da se prodaje ne znam, 500 aranžmana mesečno po defaultu, nećeš ti praviti neke krupne rezove jer to se prodaje i to mora da ostane. Ti možeš pored toga da nešto sitno ekperimentišeš. Ali osnovno ne smeš da diraš, a mnogo je lepo i kao što si imao suludu situaciju da praviš agenciju od nule, mnogo je lepo kad imaš tu mogućnost i sa druge strane potpunu odgovornost da je na tebi sve. Jeste. Znači ti si s jedne strane ako želiš tu odgovornost, to je najbolja pozicija koju možeš da imaš, a većina ljudi to ne želi. 

Jovan Miljević: To je jako bitno, jako je bitno i da shvatiš šta ne želiš. I šta drugi ljudi ne žele. E i to, jako važno. Meni je, nekada i ja sam imao tu greške, da shva, to je normalno da se dešava jer ti nekada iz svog entuzijazma jer ti želiš to, ti si kako da kažem, ti si svestan i znaš da ti prija nivo odgovornosti i da to guraš, neko može nekada da pokaže intenciju da želi isto kao i ti, ali ne mora da znači da u dubini te osobe isto to. I to je jako bitan meni insajt u kod kreiranja hajde da kažem partnership-a, ili partnerstava. Ne znači da neko ako je dosta komitovan, radi previše, preuzima odgovornost na sebe, da ultimativno želi da to gura sa tobom i da ima istu vrstu odgovornosti kao ti. I to je ono što ti učiš. Opet kažem kroz iskustvo kroz odnos sa drugim ljudima, na kraju krajeva, tih sitnih malih signala koji su skriveni, i ti onda samo u nekom trenutku, kad to bude kasno, kad ga, boli kažeš aha brate sve ono što sam ja znao i pretpostavio sad se desilo, da. Što ih manje podrazumevamo je bolje, to je ono što sam naučio ali moraš to, moraš da odeš da se dešavaš situacijama ako si naravno u nekim mlađim godinama, da bi to naučio. To ne možeš naučiš od drugog. Nema tog coach-a ili mentora koji će te to naučiti.

KAKO SE PRODAJE AGENCIJA 

Ivan Minić: Jedna od važnih stvari u u ovoj priči jeste i ta prodaja agencije odnosno priprema za to, uh prosečan čovek naših godina, hajde klijenti su malo drugačiji, ali prosečan čovek naših godina kad napravi nešto što mu lepo radi želi da mu to lepo radi zauvek. I vrlo je teško pre prebaciti se u glavi na na razmišljanje da ćeš ti to da napraviš, da ga podigneš prodaš, pa da onda opet nešto praviš od nule. Vrlo često je taj proces pravljenja toliko naporan i težak i bolan, da ne želiš da ga ponoviš pa je dosta dosta ovaj, teško. Ali bih voleo da, da objasniš prvo kako si uopšte kako si saznao da to postoji kao mogućnost, kako si, šta si onda radio i šta je bila tvoja motivacija da, da to tada prodaš ako sve radi dobro i… sve kako treba.

Jovan Miljević: Da. Evo ovako… mislim da kod nas generalno kultura prodaje i spajanja biznisa ne postoji. Ovaj, zato što opet kažem, tržište nije edukovano u tom smeru, većina ljudi percipira da je prodaja biznisa ne kreiranje vrednosti za mikrookruženje, za veliko okruženje i tako dalje. I to su sve neke paradigme koje su ovaj kažem ovde usađene kod nas koje jednostavno nisu dobre za biznis, hajde tako da se izrazim. Ja sam agenciju namerno, sa namerom napravio, ne od prvog dana, ali da to bude asset koji će se prodati. Ovaj, zato što, razumeo sam kako tržište funkcioniše. Znao sam da agencije ili da drugi biznisi će kupiti pre tim sa ekspertizom nego da zapošljavaju tim od 10 plus ljudi. Zato što ih manje košta, dobijaju instant rešenje i od prodaje to jest kada oni kupe nešto od tebe, po revenue-u a klijenata će se njima to što su platili kešom vratiti kroz, to je ono kad pričamo o lifetime value, vratiće im se kroz godinu dana, tako da praktično ovaj ljudi ovde ne razumeju te stvari ovaj i mislim da je jako važno kada kreiraš biznis to opet kažem prodaja, ljudi misle prodaje to je nešto loše i neću da radim ovde ili šta god zato što će se to prodati.

Ivan Minić: Da, i obično kad se priča o prodaji, priča se o prodaji zbog nekog problema.

Jovan Miljević: E, upravo je to, da. E sad ovako. Kako je, znači ja sam saznao, to jest mislim ja sam znao da se to dešava, nije mi to bilo od prvog dana kao e sad ja svaki dan dolazim na posao da bih prodao svoju agenciju i svaki dan radim agenciji da bih prodao, ali sam imao to, taj intention momenat kad sam osnivao. Rekao sam okej, ovo će se u jednom trenutku, mislim ti ne znaš šta će, ja mogu sad da izađem i da ne znam neko, padne mi saksija na glavu, dajem primer, je l’ tako, ali rekao sam imam, znači dva puta mogu da prodam i idem sa tim putem u beckupu, u becklogu da je prodam. Jako je važno kada ti prodaješ agenciju da tebi, da razumeš kako to funkcioniše i da ti stvari budu posložene lepo za tog ko to kupuje. Ovaj, jer prodavanje agencijskog biznisa je drugačije od prodavanja softverskog biznisa je l’ tako? Jer drugačije stvari ulaze u taj paket, to jest u taj asset purchase. Ja sam saznao, hajde da kažem kroz svog okruženja, drugi ljudi koje poznajem su prodavali ovaj svoje biznise, interesovao sam se kod njih kako to funkcioniše, kakvi su oni imali iskustvo, kako su oni to uradili i tako dalje. Ovaj, i moja konačna odluka je došla negde 2023. Znači posle pune tri godine od poslovanja. Malo više, hajde tri i po, tri godine od poslovanja. Ovaj, da prodajem agenciju. Ja prvo što sam uradio jeste da sam ustalio trenutne klijente. Šta to znači? Mi sada radimo, ne znam, na šest, godinu dana, ugovore i tako dalje. Naravno, gde je tu i bilo, bilo prostora. Druga stvar koju sam ustalio jeste tim. Zato što kada se prodaje agencijski biznis nekada, ne znači do uvek, ali jako je bitan asset i tim. Ovaj, i klijenti. Tako da i ekspertiza koju imaš. To su bili koraci. Onda sam uzeo, uradio da se zove transactional data. Znači, u zadnje dve i po ili tri godine da kupac ili investitor može da vidi da moj biznis raste po revenue-u, da raste po lifetime value, to jest po nivou zadržavanja korisnika i da korisnici to jest korisnici, da klijenti koji dolaze plaćaju više i tako dalje. Znači, da on može da ima kompletnu sliku, da kaže okej, ova agencija nema problem sa ranim churn-om, sa ranim. Njih svaki novi klijent koga akviziraju plaća više, ostaje više. Evidentno je da napreduju quarter by quarter, year by year i tako dalje. Ovaj, i to su bili neki glavni momenti i ono što je jako bitna stvar, to jeste momentum, kada je momentum. I to je ona stvar kojom treba da se baviš. Jer ono što pričali smo na početku momentum 2023., kraj 2023. je totalno drugačiji od momentuma kraja 2025. godine. Totalno drugačiji. Ovaj, i koja je treća neka bila stvar jeste valuacija. Hteo sam da procenim stvarno valuaciju svog biznisa u koju ulazi puno faktora. Ovaj, i kako se zove, to su bili neki koraci koje sam preduzeo. Ja sam otišao na jedan marketplace koji se zove acquire.com gde se prodaju startapi koji imaju onako koji imaju šest cifara to jest hajde da kažem stotina hiljada, da, stotina hiljada dolara. Ovaj, otišao sam tamo i izlistao svoju agenciju, tamo imaš i tehnološke, možeš svoj tehnološki biznis, to jest tech startup, softver i tako dalje, možeš i agencijsko poslovanje i ja sam izlistao i ono ja sam bio prilično iznenađen kada sam izlistao svoju agenciju koliki sam broj upita dobio sa ljudi da pričaju sa mnom i tako dalje. Desilo se od toga ja sam malo uzeo taj što se kaže nekonvencionalni put. Ja sam jednog, među čovek koji je kupio agenciju, ovaj on je bio među prvim ljudima sa kojima sam otišao na taj discovery call, na prvi poziv i seo sam sa tim timom, sa tim ljudima iz druge agencije i nekako, kliknuo sam, i imao sam taj ono feeling kao ovo je za mene ovo je ono što što ja želim i to je jako bitno ja sam bio jako decidan u opisu šta ja želim i zbog čega prodajem agenciju. Znači opet kažem znači ja sam agenciju prodao u momentu kada sam imao najbolji kvartal ikada, znači kraj 2023. Najviše smo radili u tom kvartalu, najviše sam uradio u kvartalu prvom 2024., ovaj, i celu 2024. Znači, prodao sam ga, hajde da kažem, u tom nekom najvećem piku. I tad sam malo i smanjio tim. Znači, opet sam i smanjio tim i povećao, kako se zove, profitabilnost, tako je. Ovaj, i ja sam, kako se zove, stupio u kontakt sa tim. I ja sam, da to je bio jako decidan. Ja sam znači tačno rekao da ja prodajem agenciju, ali da ja želim da ostanem u merger-u. Znači da ja želim da ostanem da gradim svoju karijeru narednih nekoliko godina koliko god sa sa kompanijom koja će kupiti moju firmu. To je jako važno znači decidan sam stavio neću da radim ono immediate exit ono kao da ga egzitujem odmah posle prodaje. Tako da to je isto ono što ljudi gledaju. I ono što ovde ljudi ne razumeju jeste da ljudi na prednijim tržištima to može da bude i Azija, ne mora da bude mi uvek uzimamo mi smo mislim imamo tu zapadnu kulturu pa uvek se referišemo na zapad. Na zapadnom tržištu ne razumeju da je, sad se to sa AI-em dosta promenilo, ali ne mora, nije presudan faktor. Da je ljudi na zapadu, da je njima merger, to jest spajanje biznisa i kupovina biznisa, normalna stvar i da to je tamo…

Ivan Minić: Ukrupnjavanje tržišta.

Jovan Miljević: Tako je, ukrupnjavanje. I on to to je kaopet da kažem, to je ono to je jedna bukvalno sitna… Toliko je tržište veliko i napredno da ono svaka akvizicija biznisa je samo jedna kapljica koja podiže to to tržište još gore. Ovaj, i razlozi zbog kojih ljudi kupuju agencijske biznise jeste zbog ekspertize tima, jer opet ono što sam rekao, znači ako ti imaš agenciju konkretno kada je taj moj buyer to jest kupac, on je merdžovao u moj biznis jer je njima B2B sales vertikala, oni su imali nekoliko vertikala, to im je bio najveći client base i onda im je jako puno falila ekspertiza. I onda im je trebao biznis koji je stabilan, ekipa koja je stabilna, koja zna šta radi, da urade merger sa tim, da im tu vertikalu biznisa gura. I meni se to hajde da kažem bio najbolji fit, iako na spread sheet-u kada kažemo finansijski to nije bila moja najbolja ponuda koju sam imao. Znači, ja sam imao ponude čak i mnogo bolje, znači, evaluaciju puta 1.5 i puta 2 za immediate exit, za trenutni exit. Ali to evo sad se vraćamo na tim, meni je jako bilo važno jer sam ja tad imao ljude koji su radili dve plus godine, godinu dana, koji su radili prekovremeno za manji novac i tako, mislim za manji novac, za manji novac od onoga od koji su dobili nakon akvizicije. Hoću da kažem, mogli su da budu plaćeniji za taj posao. Meni je drugi segment jako bio bitan da udomim tim. Znači i da tim ide u paketu sa mnom, ovaj, tako da se taj buyer ovaj… To je opet kažem jako bitno ono šta ti želiš. Znači želeo sam da ostanem i želeo sam da tim ide sa mnom i da tim može da vidi to, meni je bio jako veliki postrek da neki dizajner ili developer koji je ovde radio za 1.200, 1.500 evra ili tako dalje može da ode i da radi u američkoj firmi za 3.000, 2.000 plus dolara i tako dalje. Tako da ceo taj put onda kad kažemo akvizicija se desila jedno pet meseci posle inicijalnog kontakta, znači taj period je trajao, zbog nekih razloga, ovaj jer su radili merger još jed, još jednog biznisa, pa je moj bio kako da kažem scheduled za za kako se zove, posle onbordinga tog biznisa. Ovaj, posle pet meseci, zvanično sam zatvorio deal. To je bio, da kažem ne moramo da pričamo o ciframa, nit želim. Ali to je opet kažem ona paradigma kad ljudi vide sad mogu da vam, da ti kažem jednu interesantnu činjenicu. Ja sam moj biznis prodao za six figure. Šest, u pitanju su neke stotine hiljada, nisu milionske. I to je onako velika stvar kad ljudi vide milionske egzite pogotovo u Americi i tako dalje. Izašle su studije da je 88% biznisa u Americi od ne znam 80 i neke do 2025., u suštini na kraju, founderi su izašli sa nula, nula nula dolara egzita. To znači da su posle egzita bukvalno imali nula dolara. Nisu prodali su To je ono kad pričamo o veštački napumpan market kroz investicije od stotine miliona samo da se akviziraju korisnici koji su neprofitabilni i tako dalje. Ovaj, tako da moj egzit je na na kraju dana kada uporedimo cifre na na javno bio manji, ali je bio profitabilniji za mene jer to je ona stvar ljudi vide na internetu, neko je uradio ono objavi na Linkedinu, milionski, ovo ono, ali ne zna da ispod haube u suštini možda se vratio da da živi kod roditelja.

ŽIVOT POSLE EGZITA

Ivan Minić: Da dobro, mislim to su svakako iznosi koji nekome promene komfor u životu. Ne promene život, zato što ipak mora da bude sedam cifara da bi ti nešto promenilo, ali može da ti reši neke ono trenutne probleme, da li je to nemam pojma, ne moraš da uzimaš kredit za stan, ne moraš tako neke stvari da rešavaš i možeš da budeš malo komforniji sa tim da ne moraš sutra da kreneš da radiš, ovde ok ostaješ u firmi neko vreme i to jeste važna stvar, vodiš i dalje svoj tim, možda i prošireni, ali u jednom trenutku ćeš izaći, pa kad izađeš ne moraš sutra da počneš da radiš nego možeš da napraviš par meseci pauzu i razmišljanja.

Jovan Miljević: Ima tu jedna jako bitna stvar, moj mentor, Stefan Lazarević koga pozdravljam jako puno, koji mi je pomogao u celom procesu akvizicije, kaže, čujemo se ne znam posle godinu i po dana i ja sam izašao iz tog mergera i to, krenuo agenciju koju sad radim. I kaže on, i on mi kaže kao ja nešto pišem on mi kaže: “E brate, mnogo sam sad manje ono stressful, kada bildujem ovo, strpljiviji sam”, i tako dalje. Kaže on: “Pa da da, kaže ne bilduješ iz scarcity-ja”. Kao znaš, ne podižeš iz toga da sad moraš sledeći mesec da generišeš revenue. Tako da, ali pored finansijskog momenta jako je bitan taj sam momenat kada ti dolaziš u drugo okruženje. Znači, sad specifične su situacije. Ja sam, hajde da kažem, na osnovu situacije koje su se desile imao taj momenat da sam ja radio merger sa još tri agencije pa sam video ceo taj proces kako izgleda, pa sam radio sa private equity firmom, pa sam sedeo sa bordom investitora i tako dalje. Gledao kako ti ljudi razmišljaju, kako rade, šta im je bitno, šta im nije bitno, kako vode firme. Bio sa njima na nedeljnim sastancima i tako dalje. Tako da nije samo stvar, hajde da kažem, u tom monetarnom momentu. Jako sam puno dobio na tom momentu da sam sedeo radio sa ljudima koji i sedeo na sastancima sa investitorima koji imaju portfelio stotine miliona dolara.

Ivan Minić: I naravno naučiš se u tom procesu svašta i otkriješ gomilu stvari o sebi koje nisi znao jer tad treba da performuješ a u nekim drugim situacijama je to možda malo manje važno. A kako si odlučio da izađeš i kad si izašao?

Jovan Miljević: Da. Pa ja sam imao takav neki hajde da kažem ugovor, ja oni su čak iz mene hteli da preteste u San Antonio, ja sam bio u procesu i za L1A vizu. Ovaj i imali smo posle godinu dana, to je bio da kažem sad, mnogo je bio velik ugovor, ne mogu ni da se setim. Ovaj taj neki posle godinu dana, ne znam ni kako se zove taj amandman. Ne mogu se sad setim. Ja sam odlučio u suštini da hajde da kažem ne želim da se bavim takvim agencijskim modelom jer to je tipičan agency model u Americi gde ti imaš tim u US-u koji nešto radi sa klijentom, nešto priča sa klijentom a ti mu u Evropi koji to nešto isporučuje.

Ivan Minić: Što znači da si u dve vremenske zone sad radio.

Jovan Miljević: Dve vremenske zone i to je potpuni ono, ne potpuni, ali jako veliki ne-alignment, u smislu haos. I u suštini ja sam shvatio da ti tu radiš menadžment haosa. To je ono veliki insight koji… Jer većina američkih agencija tako funkcioniše zbog profitabilnosti. Znači business development department je tamo a isporuka je negde drugde. Ne mora da bude u Evropi, možda bude u Meksiku, ne znam Filipinima, gde god. Ovaj, i odlučio sam jednostavno da to nije nešto, to je ono jako treba da znaš šta želiš i šta ne želiš. Ovaj odlučio sam da to nije model koji želim da da idem, da bildujem biznis. S druge strane, AI tehnologija je tada već kucala uveliko. Ja sam sa mojim trenutnim co-founderom i još nekim ljudima sedeo privatno i izučavali smo i kao mogućnosti i gledali to taj ceo AI landscape kuda ide. Ta firma u tom mergeru nije išla u tom pravcu u kom ja želim, i doneo sam odluku za sebe da želim da razvijam karijeru sa tehnologijom koja je jednostavno tu kod nas i da dalje idem u tom smeru.

Ivan Minić: Verovatno dobra odluka, ali šteta odličan roštilj, bio sam u San Antoniju. Dosta simpatičan mali gradić…

Jovan Miljević: Da. Meni je čak ja sam puno izučavao jer baš sam bio ono zagrejan za za tu L1A vizu i ušli smo u ceo proces to L1A viza je čisto da dam referencu, to jest L vize su intra-company transfer vize, za ljude koje žele da ovaj… ima nekoliko vrsta. Imaš i investitorsku vizu, L1A viza je, hajde da kažem, intra-company transfer. To znači da kompanija sa istim imenom, istim vlasnikom, bla bla bla, koja postoji u Americi, treba da otvori firmu u Srbiji, da tebe zaposli u firmu u Srbiji i da ti tu budeš na menadžerskoj poziciji, sa menadžerskim primanjima minimum godinu dana da bi oni tebe mogli da prebace u u Ameriku na L1A vizu. L1A, ima L1A i L1B, ali to je menadžment pozicija, ali L viza, da kažemo. One su jako dobre zato što ti iz L vize možeš da ideš direktno u Green card posle nekoliko godina. Jedna mana je zato što ne možeš da menjaš poslodavca. Zato što upravo zbog toga, intra-company transfer. Znači, neki drugi poslodavac bi morao da preuzme L vizu, što znači da mora da otvori kompaniju u tvojoj matici pa da ti se vratiš da budeš opet u matici godinu dana pa opet da ovaj ideš tamo. I postoji H1 viza, H1B ili tako nešto. To znači da to je sponzorska viza, tih viza se ja mislim izdaje oko 80.000 godišnje, 20.000, možda se to menja, ali to je neki parametar. 20.000 rezervisano za ljude koji su studirali u Americi i ima onda loteri ide na 60.000 ljudi. Prosečno aplicira ne znam 600.000, znači oko 10% su šanse da uđeš samo u loteri i dosta su skupe vize, mislim obe vize su dosta skupe, ali to sponzorišu kompanije za koje radite.

Ivan Minić: Dobro. I one imaju jasnu matematiku zašto im se to isplati kad rade to.

Jovan Miljević: Naravno. Naravno, da. Eto mala digresija, ali nadam se da će nekom koristiti.

HRABAR POTEZ: AI NATIVE AGENCIJA

Ivan Minić: Ti si odlučio da da izađeš iz priče u kojoj ti je bilo vrlo komforno.

Jovan Miljević: Jeste, da, dobro plata u smislu tog komfora, ali ne baš komforno što se tiče samog rada kulture i moje vizije šta ja želim i mojih uverenja, hajde tako da kažem.

Ivan Minić: I odlučio si se da u budućnost za sada gradiš u nečemu što je tehnologija koja dolazi. U tom trenutku ta tehnologija je zanimljiva i relativno moćna, ali mnogo daleko od onoga gde je danas. To je nešto što ti vidiš iz meseca u mesec da je sve funkcionalnije i zanimljivije, ali ipak ulaziš i ulažeš u nešto što nije izvesno da će da bude zaista upotrebljivo.

Jovan Miljević: Pa eto još jedan što se kaže bold move. Ja kad sam pričao sa ljudima čak i jedan moj jako dobar prijatelj u Kanadi kome sam rekao, kome sam rekao za platu za koju radim, on je rekao: “Kao zašto ti kao izlaziš? Jesi ti normalan? Znaš, kao ljudi u Srbiji ti si 1% ljudi u Srbiji, kao koji imaju takvu platu.” Opet, bold move, ali ja verujem, ja kako se zove to je ona stvar gde ja i tebe ne može da zanima, to je tvoja intuicija, tvoj holistički pristup, vera u sebe, jasnoća kojom vidiš svet oko sebe i kuda stvari idu. Ovaj, da, odlučujem da osnivam AI agenciju. AI native agenciju. Kad kažem AI native agencija to je ljudima ovde malo nepoznat pojam. AI native agencija znači da ti ne moraš nužno da radiš AI automatizacije. AI native agency znači da je to agencija koja u samoj srži na prvom mestu implementira AI alate za svoj rad pa onda gradi poslovanje na na njemu. Znači ti možeš da imaš agenciju za klijente, tvoja agencija možda bude AI native a da radiš sales, ali ćeš koristiti AI agent i AI infrastrukturu iza da ti bolje radiš sales enrichment, sales outreach i sve te stvari koje mogu ne samo da se automatizuju već da i veštačka ili super inteligencija može da bude jako veliki leverage. I ja sam to provalio i to ono što ti kažeš, momenat kada smo mi, sećam se kupili naš domen, to je bio ne znam u 2025. godini negde, do sada to je eksponencijalni rast mogućnosti šta ti možeš da radiš sa AI tehnologijom. Ali samo pod osnovom da ti nju razumeš i da imaš dobru infrastrukturu iza na kome to radi. Znači ne pričamo o chat-u, ne pričamo o cloud code-u koji je gde je sve storovano u tvoj cloud nalog, nego da imaš infrastrukturu iza na kojoj ti agentski sistemi ovaj rade. Jedna od glavnih stvari, dakle ideja te agencije jeste bila da opet klijentima u Americi…

Ivan Minić: Jedna od glavnih stvari, dakle ideja te agencije jeste bila da opet klijentima u Americi pomognete da se unaprede, odnosno da ljudi rade svoj posao, a da im vi pomažete da taj posao rade bolje, efikasnije i tako dalje. I to u suštini znači da ti treba da razumeš šta je njihov posao. Što je esencijalna stvar. A nije baš uvek jednostavno. A često i ljudi koji rade taj posao ne umeju to baš da objasne jer njima je to svakodnevica, i oni isto podrazumevaju sve. E sad naravno ulazak je bio takav da prosto opet krećeš od nule, ali bez tog nekog pritiska da moraš prvog meseca da da sve zatvoriš, imaš vremena za neku lepu pripremu, imaš vremena da pričaš sa ljudima, imaš vremena da vidiš šta želiš primarno da radiš, gde će da ti bude fokus i sve ostalo. Imaš malo novca i da uložiš. I to naravno. Sada prvi put praviš nešto sa resursima. Kako pristupaš tome i u kom trenutku se dešava hajde da kažemo taj neki breakthrough u kome ti zatvaraš prvog klijenta.

Jovan Miljević: Da. Ovako, kada kažeš pristupam sa resursima, moji, moji resursi najveći, finansijski kad kažem, su išli u ljude. Mi smo našu agenciju pokrenuli sa laptopom Macbook Pro-om na kome je deploy-ovan n8n i instanca, Open Cloud znači sve ostalo i ono naravno subskripcije na AI modele i tako dalje. Znači, ali sam najviše uložio u ljude. Ovaj kako se zove u rad sa ljudima, AI inženjerima koji su kako se zove koji upravo razumeju koji su hajde da kažem u skladu sa mojim uverenjima s kojima sam dobro align-ovan, poravnat, gde se ništa ne podrazumeva nego gde radimo zajedno sa istim ciljem. Ovaj, i moja najveća investicija je išla u ljude. Ovaj, ja kako se zove, mi smo, hajde da kažem, zvanični lansiranje agencije jer ja, šta se, hajde da kažem desilo, ja sam izašao iz tog merger-a u julu 2025. i to je ono kad ti kažeš o komforu. Ja sam uzeo tri meseca, bukvalno sam rekao, ono idem na more mesec i po dana, idem na planinu još mesec dana, kad se vratim vratiću se. U tom periodu svi živi su me, ne svi živi, ljudi s kojima sam bio u kontaktu s kojima sam hteo to da krenem su bili ono entuzijastični, pišu ti znaš ono: “Kad ćeš da se vratiš, kad dolaziš, da krećemo?” I ono treba biti rezilijentan, kao što si rezilijentan u biznisu za razne stvari koje ne očekuješ da ti se događaju, treba biti rezilijentan na tome kada je vreme za tebe. I da ti znaš da moraš da procesuiras sebe, svoje misli, i da ti treba vreme i da ne reaguješ na spoljne faktore. To je jako važno. Ovaj, i mi smo generalno posle prvog globalnog klijenta došli posle ne znam mesec dana, dva meseca. Ovaj mi, ja sad, da budem totalno iskren, ne znam kako bi lansirao i napravio toliku količinu stvari da nema AI tehnologije. Ali opet kažem, to nije neki AI slop u smislu da, jer nama se klijenti ne bi javljali, da vide da je to AI slop, znači nama, mi dobijamo opet klijente iz sa stranog tržišta. Amerika sad je jako prisutan UK iz nekog razloga. Dobro smo se pozicionirali, na LLM-ovima, to jest u Perplexity-ju, u ChatGPT-ju, Claude-u kada neko kuca, ne znam dosta imamo klijenata iz UK-a. Ja mislim da u ovom trenutku od početka do sada radili smo sa jedno sedam kompanija iz engleske, to jest UK-a. Ovaj posle prvog meseca, posle dva meseca dobijamo prvog, prve klijente. Ovaj, radimo na njima i naravno fejluje-mo. Znači nije da smo sve klijente uradili dobro, nije da smo sve klijente to što si rekao scope-ovali dobro i da smo razumeli šta njima treba i da smo radili dobar brief, za neke klijente ulazimo previše rano u samu egzekuciju pravljenja bez toga da razumemo šta ako naletimo na ovaj problem, šta ako naletimo… kako izgleda vaš proces… šta vi stvarno…

Ivan Minić: Da li imate neku vrstu ono template-a šta ako naletimo na ovaj problem, šta ako naletimo, kako izgleda vaš proces, šta vi stvarno želite. Da li je to tehnologija u kojoj želite da radite…

Jovan Miljević: Da, i imali smo i fail-ove, zbog kojih ja nisam srećan, ne, opet kažem to je ono ti učiš, to je ovo je nešto novo i svako ko kaže da radi bilo kakvu vrstu AI automatizacije više od dve godine ili šta god u ovom trenutku, nije istina laže. Zato što do pre dve i po, tri godine to nije bilo na tolikom scale-u. Ovaj, tako da dobijamo prve klijente radimo sa inostranim klijentima. Ovaj, i opet shvatam da stvari totalno drugačije tamo funkcionišu i da percepcija prihvatanja AI tehnologije na ljudima u menadžmentu totalno drugačije funkcioniše nego ovde.

ŠTA ZAPRAVO PRODAJE AI AGENCIJA

Ivan Minić: Od prvog klijenta pa nadalje, vi ste morali da napravite neku ponudu koja će zapravo da bude razumljiva. Jer u ta priča mi nudimo AI automatizaciju i svi nude AI automatizaciju. I nikog ne zanima AI automatizacija ako nema to konkretno šta će on u tom procesu dobiti. I da bi to mogao, onda moraš da naravno isprofilišeš i komunikacione poruke i sadržaj koji će to sve da komunicira. Šta ste vi hteli da komunicirate? Znači šta je bila ideja, jer to, mi prodajemo AI automatizaciju, to nije ideja, to je sredstvo. A šta mi prodajemo?

Jovan Miljević: Da. Evo ovako, vi sad kad odete na naš sajt anytenlab.io, ovaj, koji ćemo menjaćemo i nema veze, vi ćete videti infrastructure… write infrastructure on which we deploy AI agents and AI automations. Znači naš diferencijator jeste u tome da mi prvo razumemo kakva je infrastruktura, znači kakve su tvoje biznis potrebe, za koju vrstu procesa ili za koju vrstu departmana ako pričamo u većim agencijama, ti trebaju AI agenti i AI automatizacije. Da uzmemo za primer sales departament. Neke firme koja ima sales direktora, head of sales, ima SDR, ima BDR, i tako dalje. Koje oni tehnologiju koriste, na kakvoj, kako ta tehnologija trenutno, CRM, email automation alati, enrichment alati, lead prospecting alati funkcionišu, i kako oni mogu da rade između sebe sa mnogo manjim njihovim inputom, a da to ne puca na svakom koraku hajde tako da kažem. Ovaj, i kakva njima infrastruktura tu iza treba. Znači to je neki naš glavni diferencijator. Znači mi se nismo fokusirali, mi radimo AI automatizacije za lupam stomatologe ili tako nešto. To je jedan mali problem kod AI tehnologija ili pozicioniranja, jeste zato što je AI automatizacija veoma horizontalan proizvod. Znači ti možeš mi smo radili za accounting firmu u UK-u, ali smo radili i za collectible marketplace isto u UK-u. Totalno dva različita biznis modela, ali AI je dobar leverage to jest dobra, kako se zove, dobra tehnologija da automatizuje i da poboljša neke procese. Tako da naš glavni diferencijator jeste u tome da mi smo prvo AI eksperti, koji jako dobro razumeju tehnologiju, jako dobro razumeju kako tehnologija funkcioniše, šta ti treba, zašto u kom trenutku, i na kakvoj infrastrukturi hajde da kažem to sve živi za tvoj biznis.

Ivan Minić: I ideja je da se rešavaju realni poslovni problemi.

Jovan Miljević: Jeste. I to je jako veliki kako se zove razlika od onoga kada ti gledaš na YouTube-u, što ljudi sad gledaju na YouTube-u. To je sad jako veliki problem tog AI slop-a. Zato što ima jako puno dobro dizajniranog AI slop-a, u smislu vi ti odeš na YouTube i ukucaš Claude Code agent za nešto. I onda ti vidiš nekog batu koji sedi u svojoj sobi i pustio je Claude Code agenta da mu nešto radi, a to nije u realnom biznis procesu. Znači on je nešto improvizovao neki proces i tako dalje. Čak ni za svoj biznis to implementirao, nego je bukvalno uzeo improvizovao nešto, i ti misliš u je, ovaj ovaj kida, i i onda si ti zbunjen, vidiš n8n radi ovo, vidiš Hermes agent radi ono, vidiš ChatGPT, Codex ovo ono i onda ti ne znaš odakle da kreneš. Ovaj, sad izivini, pitanje je bilo konkretno…

Ivan Minić: Da je ideja svega bila da se rešavaju neki realni poslovni problemi.

Jovan Miljević: Jeste. I mnogo je, da, to jeste stvar jer mnogo je drugačije kada ti gledaš šta je neki YouTube ili nekog ko ko je napravio jako lepo dizajniran AI slop u odnosu na ono kada ti rešavaš neki realan biznis problem sa AI automatizacijom. Stvar kod nas jeste zato što mi mi ne mi radimo AI automatizacije agenta iza naš biznis, tu ne treba ničiji approval, to mi donosimo odluku, ali mnogo drugačije kada ti radiš to za tuđi biznis. To znači da ti nosiš neku odgovornost sa sobom i da treba da dobiješ odobrenje od nekog drugog da mu implementiraš veštačku inteligenciju koja će raditi poluautonomno ili totalno autonomno za njegov biznis. To je jako kompleksan proces ovaj pre same izgrade, izrade agenta, da jednostavno se sve to dobro skoupuje, to jest uzmu se svi faktori u parametar, dobro se razume klijentski proces, dobro se razume tehnologija koju on radi, dobro se razume kako procesi i sami u firmi funkcionišu, da bi ti mogao da izradiš ovaj takav sistem. Tako da je generalno to jedan jako težak i zahtevan proces. I koliko god da ljudi vide da AI automatizacije rešavaju x y z u 99% slučajeva kada vide na nekom besplatnom sadržaju online, na Linkedinu ili gde god, to nisu realni biznis procesi. To su samo improvizovane stvari, to je ono pogotovo danas onaj informacija je dostupna, ali ne znači da je to znanje, to je samo nešto što postoji i nestaće.

KOJE PROBLEME REŠAVA AI AUTOMATIZACIJA

Ivan Minić: A šta su tipovi problema sa kojima se biznisi javljaju?

Jovan Miljević: Evo ovako, mogu to da stavim u neke nama, iz naših podataka… mi smo do sada imali sigurno jedno 200 discovery call-ova u zadnjih godinu dana tačno. Ovaj imali smo 200 discovery call-ova. I puno implementacija onbording sastanaka, mi sve to snimamo, ovaj, imamo naše notetaker-e, onda imamo naš interni softver koji procesuira sve to što mi pričamo sa klijentima u neko naše znanje jer on je jako dobar u procesiranju velike količine podataka što kontekstualnih, što kako se zove, data podataka. Ovaj, ja bih to svrstao u neke tri kategorije, opet kažem pričam iz naših podataka. Marketing, sales i interne biznis operacije. Znači interne biznis operacije znače HR department, dobije CV negde, oni ga manualno aplouduju na Google Drive, to nekoj Hani iz HR departmenta uzima 15 sati nedeljno, ili 20 sati nedeljno samo da bi kliktala, mi kažemo okej. Hana može da bude fokusirana na recruitment, ovaj ne mora da aplouduje imaće više vremena za regrutovanje ljudi. E sad, to je ono jako važno sad dolazimo malo u dubinu da razumeš kako, jer ne funkcioniše svaki HR department isto. Neko ima regrutera, neko ima hirer-a i neko ima poslovnu osobu koja se bavi payroll-om i tako tim stvarima. Znači ti ne možeš da apliciraš samo za ceo HR department, znači ti moraš da razumeš šta svaka osoba radi, koji su ti neki, šta nju to opterećuje da bi bolje radila svoj posao jer to je ono to je isto ono stvar koju ljudi ovde što se pravi opet taj buzz ili slop jeste AI zamenjuje ljude. To apsolutno nije istina, AI samo poboljšava da neki ljudi rade bolje svoj posao, jer ako ta neka Hana koja regrutuje ljude ili head hunter na Linkedinu ne mora da lupava dva sata dnevno da manuelno aplouduje CV-jeve u Google Drive da bi videla Rachel, nego to ide autonomno. Znači da Hana može da nađe boljeg prospekta za tvoju kompaniju.

Ivan Minić: Dobro, ali postoje poslovi koji su pogođeni, ako se ti baviš ono data entry-jem i prekucavaš fakture…

Jovan Miljević: Jeste.

Ivan Minić: Možda ćeš da izgubiš posao, ali da li je to uopšte posao koji čovek treba da radi?

Jovan Miljević: Pa ja mislim da to nije više posao što čovek treba da radi. Znači to je posao koji, šansa da čovek napravi grešku je velika…

Ivan Minić: Znači šansa da čovek napravi grešku je velika, šansa da AI napravi grešku kada radi neki OCR ili slično nekog dokumenta koji nije baš savršen takođe postoji, ali nisi sa čovekom je ne eliminiše 100%.

Jovan Miljević: Pa da, ali ja mislim da zato ljudi treba, to je ono sad stvar, to je ono kada pričamo o AI adoption-u, to jest prilagođavanju ljudi AI tehnologiji. Znači da ta neko iz HR departmenta ili finansijskog departmenta treba ulagati u tu osobu da on može da bude orkestrator. Šta to znači? Da ne mora da njemu dođe eksterni partner, agencije u ovom slučaju mi, da mu napravi ceo taj proces da bude automatizovan, da mu skine taj operacioni sloj posla, ne mogu da izrazim tačno to skine operacioni sloj s posla, i da obuči tu osobu kako ona može da orkestrira taj proces bez da svaki put kompanija nas angažuje da im to orkestriramo. Ali to je stvar. Ljudi na zapadu imaju tu svest i onda oni sa nama sa jednim klijentom znači mi smo radili i na AI automatizacijama, i na obučavanju njihovog tima za AI, oni su nama naravno to jako dobro platili. Jer oni znaju da će ako mi njih obučavamo tri meseca za AI automatizacije i agente koje smo mi napravili, da će oni moći to sami da orkestriraju i ne moraju nama da plaćaju retainer svaki mesec. I to je čista investicija u biznis.

Ivan Minić: I to je investicija koja se vrati u roku od nekoliko meseci najčešće.

Jovan Miljević: Tako je. Al to ljudi ovde ne, ne razumeju. Još uvek ne razumeju. Ljudima ovde, kako da kažem, treba samo lepo objasniti i to je problem, što treba i mi se trudimo i pravimo mesto gde će se ljudima lepo to objasniti. Da ne, znači ne samo AI kao tehnologija, nego kako za oni za svoje firme treba pravilno da rade njihov AI adoption plan, hajde tako da kažem.

ZAŠTO AI AKADEMIJA

Ivan Minić: Otkud ideja za akademiju?

Jovan Miljević: Aha, e pa upravo iz tog razloga. Ideja je za akademiju upravo nastala iz tog razloga jer smo mi shvatili da tržište ovde znatno kaska za tržištem znači što biznisi što individue, za tržištem na zapadu. I mi radeći kroz, sa klijentima na zapadu smo shvatili da mi treba samo da prenesemo to znanje koje mi imamo, ljudima ovde, da bi oni bolje usvojili AI tehnologiju. Znači, da bi firme bolje usvojile AI tehnologiju, ali da bi individue bolje usvojile AI tehnologiju jer je jako važno da razumeju AI tehnologiju, kako ona funkcioniše da bi mogli da je koriste na pravi način. Šta to znači? Jer mi i dalje, evo ChatGPT, biće 30. novembra 4 godine kako izašli. U smisli AI će da nas zameni, evo 4 godine kako je izašao, 99% ljudi u Srbiji koristi ga na isti način. Piše nešto, dobije odgovor, kopira, paste-uje negde drugde. Ljudi na zapadu, to jest mnogo manji procenat ljudi na zapadu i naprednijim tržištima tako koristi AI tehnologiju. I mnogo se bolje, hajde da kažem primenjuju AI tehnologiju u njihovom ličnom radu, ali što je jako bitnije u kompanijskom radu. Evo dao sam primer te kompanije iz UK-a. Znači, ona nije otpustila Rachel sa AI automatizacijom, znači ona je napravila Rachel da bolje može da radi i onda smo mi došli i obučili Rachel kako da ona to bolje razume. I to je upravo razlog zašto mi želimo, zašto smo ovde pokrenuli tu AI akademiju, jeste da ljudima ih sklonimo sa YouTube-a, jer taj besplatan sadržaj koji tamo postoji, njima pravi puno konfuzije. Mnogo više konfuzije na šta da se usmere i kako da razumeju, nego jasnoće. S jedne strane, a s druge strane pravi im taj u mindset-u taj momenat AI će me zameniti. Pričam četiri godine kako AI postoji, i dalje u Srbiji niko nije zamenjen zbog AI. To jest jesu neke tehnološke kompanije koje rade software development, Q&A i tako dalje, ali računovodstveni biznisi, advokatske kancelarije i tako dalje mislim da su jako malo pretrpele.

Ivan Minić: Vidi mislim, u krajnjoj liniji, i možda ćete i zameniti, al ne bi bilo loše da budeš svestan toga, ne bi bilo loše da naučiš nešto novo.

Jovan Miljević: Tako je.

Ivan Minić: Mi pravili smo od toga neku vrstu mantre godinama da je uobičajena stvar kad dođeš kod knjigovođe i tražiš nešto novo da ti kaže mi ovo radimo ovako 30 godina.

Jovan Miljević: Pa ne može.

Ivan Minić: Pa neće moći. Pa neke stvari su se promenile… Pa da, doći će neka nova mlađa knjigovodstvena firma koja će jednostavno njih da… Jer tehnologija AI nije više…

Jovan Miljević: Kako da kažem, je sve inteligentnija. I kada ti dobro AI postaviš, da je opet kažem jednim dobrim procesima i dobroj infrastrukturi ovaj to znači da će ona raditi mnogo bolje ne samo efikasnije i brže nego i inteligentnije.

Ivan Minić: Pa dobro, mislim, možemo i da se vratimo na mnogo banalnije korake. Znači ja i dalje imam među među prijateljima ljude koji imaju male firme, koji i dalje nose dokumentaciju knjigovođi svake nedelje.

Jovan Miljević: Da.

Ivan Minić: Ja to nisam radio godinama, i tad kad sam išao nisam nosio dokumentaciju nego smo išli nešto da završimo što je moralo da se reši, mislim može da se reši i online ali ćemo za 5 minuta da ga završimo uživo pa se vidimo i ispričamo. A ono bi to trajalo ko zna koliko iteracija, ovako probaš sve opcije uživo i završiš jer naravno da digitalno potpisivanje ne radi uvek baš kako bi trebalo da radi… Ali ja bože moj. Sve su to stvari koje su koje su normalne. Kada smo pričali ti i ja o tome šta radite na akademiji, objasnio si mi da je u suštini ona koncipirana tako da funkcioniše dobro i za ljude koji ne znaju ništa ili znaju minimalno, a i za ljude koji imaju već neko predznanje. Pa kako ste postavili sam model?

Jovan Miljević: Da, sam model smo postavili da ti kad dođeš u našu akademiju, hajde prvo da kažemo šta razlikuje našu akademiju od tih nekih online kurseva school community ili tako dalje. Znači naša akademija je jedno mesto gde ti imaš vođeno učenje i segmentirano učenje o AI tehnologiji. Znači to znači bez obzira, možeš da učiš iz video lekcija koje smo mi pravili, o osnovama AI-a, o osnovama ChatGPT-a i tako dalje, a možeš da gledaš i AI automatizaciji, AI agente kako se gradi memorija, infrastruktura i tako dalje. Ovaj, zatim imamo, imamo neke Q&A sesije, koje se dešavaju i dva puta nedeljno sa nama. Znači vi sa nama ovaj, dolazite na Q&A, pokazujete nam šta ste radili da dobijete direktan feedback od nas koji radimo sa inostranim klijentima. Tu je community, znači ljudi koji ti se spajaš sa ljudima koji su na istom ni, mi imamo neki matchmaking sistem, ne znam ako neko uđe i kaže ja imam početni nivo znanja, i računovođa sam, naš sistem će naći drugog početnika koji je računovođa i oni će moći da se spoje i da zajedno dele svoja znanja. To ne možeš da ono dobiješ na YouTube-u ili negde. I kako se zove, naravno dovodimo i naše partnere i tako dalje. Znači ako neko hoće da uči o voice agentima il to da bolje razume, doći će naš partner iz retail-a ili VAPI-a s kojim smo mi u kontaktu i držaće demo ili webinar na tu temu. Tako da akademija je prilagođena ljudima koji su apsolutni hajde da kažem početnici, ljudi misle da bi ti radio AI automatizaciji, da bi koristio AI na mnogo većem nivou da ti moraš da budeš inženjer ili developer ili tako nešto. Apsolutno ne moraš. Znači evo ja sam jesam tehnološki napredan ali ja nit sam developer nit sam inženjer, ja znam da povežem ne znam github sa svojim cloud code-om da napravim na github-u branch i tako nešto. Znači to uopšte nije potrebno bilo kakvo, znači mi imamo hajde da kažem ljude koji segmentaciju neku, znači za ljude koji su nikada nisu koristili AI, žele prvi put da ga koriste, imamo ljude koji koriste sad samo AI ali kroz chat, znači jako osnovno korišćenje imamo ljudi koji imaju malo napredniji nivo znanja na akademiji. I onda imamo lekcije, i znači cele vođene lekcije za njih gde idu iz step-a u step posle jedne lekcije rade domaći zadatak imaju kviz koji popunjavaju. Ono što sam ti rekao, mi smo napravili isti neki AI rečnik, AI terminologiju ovaj koji ćemo naravno pustiti ovaj i i i online, tako da je sve to deo akademije, mi želimo ljudima, znači da ovde jednostavno im pomognemo da što bolje razumeju kako AI agent, kako AI automatizacije, AI tehnologija kao takva funkcioniše, da se oni jednostavno ne bi gubili po YouTube-u i gledali taj što se kaže AI slop sadržaj koji jednostavno nije, nije relevantan. Nije vođeno učenje, hajde tako kažem. Znači mi smo iz našeg agencijskog znanja napravili vođeno učenje za ljude koji su ili početnici ili na srednjem ili naprednom nivou AI-a.

Ivan Minić: Sad kad se setiš malog Jovana koji je igrao fudbal. Kako si zadovoljan ovim putovanjem?

Jovan Miljević: Pa prilično sam zadovoljan, mislim da je to onako sve unutar tebe, da je to putovanje koje ti imaš u sebi, mnogo bitnije od bilo čega spolja. Ovaj zadovoljan sam, opet kažem zahvalan sam sportu. Zahvalan sam ljudima koji su bili oko mene, koji su bili u sportu, jer Jovan koji je igrao fudbal sada i dalje igra fudbal. Ovaj i zadovoljan je sa porodicom, sa poslom, ljudima oko sebe s kojima sarađuje i sa kim radi.

Ivan Minić: Hvala ti puno. Vama, ako je ovo bilo interesantno, sve linkove ćete naći u opisu epizode. Pišite čoveku, on voli da odgovori, voli da usmeri, voli da pomogne, a svakako istražite i to šta rade kroz ovaj akademiju jer mislim da većini ljudi može da bude korisno a u suštini nije veliki izdatak, vrlo brzo ćete videti da li je to nešto što vam odgovara i prija i da li želite da se posvetite tome. A ako želite, možete da izvučete jako puno vrednosti za sebe.

Jovan Miljević: Jeste, da i prilagođeno je onom što kažemo našem tržištu. Tako da…

Ivan Minić: Hvala ti puno. Hvala vama što ste nas slušali. To bi bilo to. Mi se vidimo ponovo naredne nedelje.