Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Naši prijatelji iz Orion telekoma imaju važnu informaciju za vas. Orion telekom predstavlja Orion AI Hub, suverenu AI infrastrukturu nove generacije. Rešenje razvijeno u saradnji sa kompanijama NVIDIA i NetApp, zasnovano je na najnovijoj NVIDIA DGX Blackwell B200 GPU arhitekturi. Orion AI Hub omogućava organizacijama da lokalno razvijaju, treniraju i implementiraju AI modele, uz potpunu kontrolu podataka, ultra-nisku latenciju i infrastrukturu usklađenu sa domaćom i evropskom regulativom. U okviru Orion AI Huba dostupni su različiti paketi i modeli korišćenja, od razvojnih okruženja i trening klastera do produkcionih inference servisa.
Za više informacija posetite https://orionfactory.ai/, ili se obratite direktno na biznis.prodaja@oriontelekom.rs

Redovni slušaoci i gledaci Pojačala već dobro znaju da je naš partner već nekoliko godina kompanija Epson i posebno smo im zahvalni na tome. Epson je japanska tehnološka kompanija sa dugom istorijom razvoja i inovacija, a prethodnih decenija bili su vrlo fokusirani na očuvanje životne sredine. Možda je upravo to i razlog što svake godine inoviraju najviše u domenu projektora i štampača za razne namene i već 20 godina proizvode zvanično najbolje projektore na svetu. Što se tiče štampe, od malih post štampača za svakodnevnu upotrebu u maloprodajama preko kućnih office rešenja pa do onih velikih za industrijsku upotrebu, Epson štampači su lideri u svakom od ovih segmenata. A osim izuzetno kvalitetnog otiska, nude i uštitu električne energije kao i zaštitu životne sredine od pakovanja do načina na koji se dopunjavaju i načina na koji se održavaju. Ukoliko ste zainteresovani za nešto ovako, sve informacije možete pronaći na sajtu www.epson.rs

Od nedavno sam postao urednik i autor na portalu NašaMreža. U pitanju je portal za preduzetnike gde možete pronaći mnogo zanimljivih i korisnih informacija o svim pitanjima koje muče vlasnike biznisa u Srbiji. Među autorima možete videti mnoge od mojih gostiju iz prethodnih epizoda, pa topla preporuka da posetite našamreža.rs.

Za slučaj da želite da nas podržite vi individualno, možete da posetite link na platformi Buymeacoffee i tu možete kupiti mesečnu pretplatu ili jednokratno donirati neki iznos koji želite. Hvala vam unapred na tome. 

Ivan Minić: Danas imamo gosta kao što ste u najavi čuli iz redova povratnika. A zašto je on sa nama osim zbog svoje ovaj vrlo koloritne ličnosti, što ljudi koji gledaju podkast mogu da vide, a i oni koji slušaju će moći da čuju. Ovaj, zbog toga što uh mi često tako pričamo stvari. I to je nama interesantno i shvatili smo da možda je još nekom interesantno da čuje to svašta nešto što mi pričamo. Iz razloga što je li u vremenima teških kriza, a idemo krupnim koracima ka tome, ovaj, uh, treba prosto imati malo više svesti, malo više razumevanja, kako neke stvari koje možda ne vidimo na prvu loptu utiču na nas, šta može da se dešava, kako će se dešavati, šta raditi i ako ste vlasnik biznisa, šta raditi i ako ste neko ko je OK, vlasnik nekog kapitala koji mu je ostao. Šta pametno raditi? Mislim, ono, sve je to uzmite sa rezervom što mi pričamo. Mi ćemo uvek pričati o opcijama, o načinima na koje razmišljamo. Al’ tema je nikad važnija i nikad aktuelnija, a i svašta nešto se izdešavalo od prošlog puta kad si bio, što isto može da bude interesantna tema mnogima. Tako da za početak dobro mi došao.

Nikola Pejović (Dica): Bolje te našao.

Ivan Minić: E sad, nećemo imati ovaj, standardno pitanje koje je od pre nekoliko nedelja malo i uz tvoju pomoć brendirano kao Smajlis pitanje, jer nije epizoda takva da je gost prvi put tu i da ga pričam šta šta je hteo da bude kad poraste s njim. Ovaj, ali ovom prilikom da se zahvalimo našim sponzorima. A ono o čemu ćemo pričati danas je nekoliko tema koje se sve na ovaj ili onaj način oslanjaju na ono što što je tebi je li osnovno i o čemu najviše voliš da pričaš i pišeš po internetima. A to su finansije, to su globalna finansijska tržišta, to je lokalna situacija, lokalne firme koje se bore, lokalne firme koje razmatraju da traže investicije, razmatraju da ulaze u nekakav M&A u bilo kom od oblika, pa sad nekad i kao ovaj, neko ko će biti akviziran, a nekad i neko ko će nešto akvizirati. Jer, uh, utisak moj, a ti ćeš bolje i više mnogo o tome reći, jeste da uh, posebno uh, u u u novoosnovanim biznisima ne postoji ta finansijska higijena i razne stvari se rade na razne načine koji su možda OK ukoliko ti pokušavaš da preživiš prve godine poslovanja jer tad ovaj, je što se kaže sve što nije protivzakonito je dozvoljeno. Ovaj, ali u nekoj kasnijoj fazi, u nekim zrelijim fazama prosto bi finansije u firmi morale da se vode na određeni način da to ima nekog nekog smisla. Meni se bar čini.

AI I BUDUĆNOST IT INDUSTRIJE

Nikola Pejović (Dica): Vrlo si u pravu. A zbilja se i svašta desilo i sad mislim da sam pre neke dve godine bio otprilike, možda malo manje, aha. Pa mislim da je uspon, brzi uspon veštačke inteligencije inače globalni fenomen, a osećamo ga i mi. Posebno znači firme koje su u IT industriji, to je od od inicijalnog oduševljenja u koliko je ovo super, pa pogledaj, ovo je mnogo bolje nego Google pretraga, jer ja mislim da ga i dan danas LLM-ove ljudi uglavnom koriste za pretrage. Pa se Google dosetio pa onda kao ima onaj AI overview pre nego što izbaci sve ove druge stvari. Do stvari koje su u poslednje vreme se osećaju, osećaju se, počinju da se osećaju i kod nas u Srbiji, a to je ovaj AI će da nas zameni. I uh napredak koji se, ja verujem da su drugi tvoji gosti mnogo pametnije i bolje pričali o tome, ali uh napredak veštačke inteligencije posebno u segmentu pisanja, pisanja koda je impresivan, a sada malo i zastrašujući da zaista firme počinju, neke firme počinju da se pitaju pa možda bi mi mogli ovo da radimo. A naša srpska IT scena koju u dobroj meri i dalje znači outsource odnosno iznajmljuje svoje radnike da kažemo za druge, za za druge firme po malo ili po malo više počinje da bude uplašena šta, gde ovo dalje ide. Da li će mene moji klijenti sada da zamene. To uopšte nije, neopravdan, nisam ja pravi da pričam o tome da li je strah neopravdan ili nije. Ali znam jednu drugu stvar. Već se dešava, ako se još nije krenulo da se zbiva, zbivaće se u najskorije vreme. Sada recimo ja sam tvoj klijent i ti si meni je l’ tako ovo prodavao svoju radnu snagu. Ja bih iskoristio adut sve i da nemam pojma ni o vibe coding-u ni o. E vidi Ivane kao super ste vi to ova firma stvarno smo jako zadovoljni. Ali hajde kao malo znaš kao videli smo ovaj vibe coding ovaj, Applovin. To nam zvuči dobro. Uh, znaš i mi malo trpimo cenovni pritisak. Hajde vi da vidite da l’ možete da da snizite malo svoju svoju cenu. Interesantna stvar sa jednim klijentom, u stvari ovo mi se desilo da bukvalno mu je klijent tipa pre 15 dana ono kao imao je audit. Sve super, sve fino, sve OK, jako zadovoljni. Uh da bi 10 dana kasnije, ej hajde malo kao da da pauziramo saradnju. Mi ćemo, bukvalno, mi ćemo da probamo stvari sami. Ja ne znam da li će oni da uspeju. Ja ne znam uh da li će, da li je taj, da li je to zaista dovoljno dobro da zameni tebe i tvoju ekipu profesionalaca pošto neka priča ide da su juniori već ozbiljno na udaru, a kako vreme bude prolazi i LLM-ovi se usavršavali sve će ovo veći broj ljudi da bude na udaru. To je, ne znam da li će se desiti. Možemo da pričamo posle i o tome da li države mogu da dozvole da se tako pootpuštaju silni ljudi, ali u ovom momentu ja vidim jednu veliku neizvesnost i vidim strah i kod svojih klijenata oko toga šta se dešava dalje. I pre dve godine, i pre dve godine smo pričali kako se marže stanjuju. Ovo sada kupcima daje argument da da prete malo da bi cene morale da se snize. To sam već počeo po malo da vidim i to je nešto što opet ja stvarno nisam taj, ja ne mogu da kažem ni da li hoće, ni da li neće. Ali sada još više pre nego dve godine i sad ono ko o čemu baba o uštipcima. Ali sada ti više treba finansijska disciplina. Ako ništa drugo, da razumeš da možeš odmah da razradiš scenario šta se desi ako mi ode klijent A ili klijent A i B. Koliko je moj taj takozvani runway, odnosno koliko ja dugo još mogu da živim pre nego što krenem da se pozdravljam sa ljudima. Uh zato što vrlo je moguće, mada opet ne znam. Vrlo je moguće da je prolazna prolazni onaj fab ono kao sad je na hajpuvan, ali s vremenom će videti e pa nije to baš to, opet neko mora da sedi da kontroliše je l’ oni haluciniraju. Mada ako sam lepo razumeo kod pišu bolje nego što daju neke delikatne informacije. Ali vrlo je moguće da će se da je ovo neki prelazni period. Zato što je prelazni period važno je čini mi se još više da razumete gde ste, gde možete da budete i da sada više nego, znaš niko ne voli previše da razmišlja o crnim scenarijima. Ali baš kad su ovakve nepoznanice i kada se stvari dešavaju trebalo bi razmisliti o tome. Imamo par, možda si nešto hteo da kažeš, ali imamo par nekih konkretnih stvari. Hajde Jack Dorsey, znamo ga kao bivšeg vlasnika Tritera. Tvitera. Koji je i ima znači tu svoju firmu Blok u kojoj je ne znam je l’ Skver još par nekih. On je pre neki dan ozbiljno, ozbiljno uzdrmao berzu. To je bilo pre dve nedelje, a deluje kao da je bilo pre tri meseca jer svašta se nešto desi iz dana u dan. Kada je rekao da je 40% radne snage otpustio. Znači sad 10.000 zaposlenih na 6.000. Otpustio je 4.000 zaposlenih. I naravno, i to sam dosta i i pratio. Uh berza naravno i cena akcije ide na gore. I to vidim da je ljudima kao pogledaj kako je, to je logična stvar. Ako ti ima, ti si akcionar firme. Tebi je bitno da firma dobro posluje. Znači to je malo svirepo, nimalo ljudski, ali to tako zaista funkcioniše. Ti imaš firmu. Upravo si smanjio, ako su ti u toj firmi su ti ljudi 80% ukupnih troškova, smanjio si ih za 40%, znači na nivou cele firme si smanjio troškove za 30 plus procenata. Pa to ne da, to samo znači da je profit veći za 30% ako prihodi ne budu opadali. A trebalo bi da ne. Mislim, videćemo da li je zaista tako. Ukoliko to bude tako, naravno da će akcija da vredi više jer će firma biti profitabilnija. I to sada kada gleda Dica akcionar, ja inače nisam akcionar Skvera, odnosno bloka i kažemo vau super. Ali Dica kao ljudsko biće stvarno razume da ovo ide u nekom zlom i napakom pravcu. Imaš sad ako ćeš da gledaš sa kontra strane, kada malo izađeš to je super ovako zazvučalo. Međutim kad malo sam istražio bolje, ispostavilo se da je taj Dorsi jako puno ljudi ispozapošljavao. Vrlo je moguće da je njegova firma bila stvarno neefikasna. Stvarno neefikasna već već duže vreme i da je na kraju čovek uzeo pa malo povuče računa o finansijama i video kolika mu je zarada po čoveku, jer to je legitimna metrika. Posebno posebno ako želiš da budeš finansijski i ekonomski efikasan. I video da je to neuporedivo niže od nekih drugih i rešio da ispotpušta gomilu ljudi. Nije mu ni prvi put. Uh kad je Mask otkupio Twitter on je isto potpuštao jedno 80% ljudi. Jer je bio u fazonu brate pa ovo je ova firma ne može da posluje jer ne ima previše ljudi. On je kao socijalističko preduzeće otprilike. Tako da ima i toga. Ovo ali ja ne znam da l’ se to sada zbiva namerno, ali priča o strahovima ljudi. Verovatno i ljudi koji nas gledaju, posebno vlasnici firmi ma barem neko razmišlja e u kom pravcu ide ovo sa veštačkom inteligencijom. Ne samo vlasnici firmi, pa i ljudi koji rade u firmama. U paraleli sa tim, pre tri nedelje jedna firma za istraživanje tržišta, onako kao berzanske analize, izvesni Citrini Research je izašao sa jednom vrlo ono storytelling par excellence. Priča je kao evo da vidite sneak preview našeg izveštaja iz septembra ili kog meseca 2028. Znači ona kao je l’ kao fantazija u budućnosti, kao vraćao se u prošlost. I sredinom 26. se desilo da je Mastercard ispotpuštao ovoliko ljudi jer da sada skratim priču ali vrlo živopisno, vrlo u storytelling maniru. Obično su te ti izveštaji to ti je kao ona velika četvorka ovi Ernest Jan, KPMG kad daju izveštaj to je tape tape tape samo fakti. A ovo je onako prošarano storytellingom i vrlo uspaničujuće u sa nekim rezonom koji su se posle svi pa nekih drugih kuća je se potrudilo da demantuje. Ali efekat je ostao. A efekat je svede se na to da će biti toliko otpuštanja da će na kraju da imaćemo ono ko što Marks priča ono horde ovo nezaposlenih proletera, znači koji će da bukvalno kao s tim što su razvijali prvo će da padnu IT kompanije, pa će onda svi oni koji nisu želeli da se da koriste veštačku inteligenciju morati da budu oni koji nisu hteli da budu ono što ga zovu early adopteri će sada morati maksimalno da koriste da bi koliko toliko mogli da ubiju svoje troškove da bi bili iole konkurentni, da bi nekakve prihode ovo pravili. I to tako ide, dolazi do banaka, do defoltiranja loših kredita, odnosno i ono što je zastrašujuće u storytelling-u i evo kako će se ponašati white collars odnosno je l’ kao menadžment i slični. Prvih šest meseci će kao da glume ludilo kao sve je ok, nema nikakve frke. Nećemo da menjamo svoje životne navike. A onda će i oni da shvate da je vrag odneo šalu i onda će oni da povuku ručnu i ta sklonost potrošnji na kojoj se zasniva zapadna a i relativno svaka ekonomija će da se smanji, pa samim tim ni restorani u koje su ti menadžeri voleli da ide da idu će ostati bez ljudi jer oni ne kupuju i to do momenta banke upadaju u probleme zbog loših kredita, da bi na kraju dovukli do osiguravajućih kuća tamo negde u sredini 2028. godine i tad je nastao potpuni kolaps. Kažem, kombinacija distopijskog ŠBB KBB i dosta dobrog storytelling-a. Vrlo onako čitaš zanimljivo, ti kao e kao jeste ovo zanimljivo, ali ova je priča o tome šta se nama zbiva.

Ivan Minić: I ako pogledaš to iz ugla toga šta se zbivalo tačno 100 godina ranije ima nekih sličnosti.

Nikola Pejović (Dica): Ima. To je

Ivan Minić: I politički i na sve moguće na svim mogućim nivoima. Zanimljiv trend koji je počeo suštinski polovinom prošle godine. Ovaj, ja dosta pratim naravno šta se dešava u Kaliforniji, jer prosto tamo je srce našeg ekosistema na od koga svi mi zavisimo. I to je vrlo zanimljivo i vrlo živopisno na svoj način. A ono što se prvo desilo, prvo se desilo da su počele firme da otpuštaju sa vrlo neutemeljenom pričom da su to viškovi ljudi zbog povećanja efikasnosti kroz AI. Gde se u principu za sve skoro te slučajeve ispostavilo da apsolutno nema nikakvog povećanja efikasnosti. To je samo jedan izgovor da smanjiš da bi na kraju godine ostvario finansijski rezultat koji ti treba da ostvariš jer u suprotnom akcionari nezadovoljni i tako i kreće pakao. Tako je. I to je ono jedan u nizu onih izgovora koje u principu svaki menadžer jedva čeka da se oslobodi balasta nekih naj najmanje efikasnih i najmanje profitabilnih ljudi i sektora i tako dalje. Međutim problem je što tada suštinski ta količina posla koju je AI uspeo da zameni je bila minimalna. I sada ako gledaš istraživanje ovo najnovije koje je izašlo Entropikovo, ovaj, u realnosti to su administrativne pozicije i slične stvari koje mislim OK, jasno je zašto je to uspelo da zameni. To je najbazičnija stvar koju možeš digitalno da radiš na svetu. To je da unosiš nekakav tekst i slično. OK brate, to radi bolje. Mislim, budimo iskreni, bilo je pitanje trenutka u svakom slučaju. E sad ono što se dešava što što ja vidim iz iz realne eksploatacije jeste da posebno ovo što što Klod donosi, a zapravo u velikom broju sjajnih ljudi omogućava da budu značajno brži i efikasniji. Što znači ako si ti nekakav senior sa iskustvom ti imaš sada četiri poslušna juniora koji ti koštaju 20 ili 200 dolara mesečno koji će da ti urade gomilu pešačkog posla. Ukoliko mu daš da radi onaj deo koji treba da radi ono system architekt, neće, neće on to uraditi kako treba. Ali naravno, programiranje je u suštini gomila užasno dosadnog posla i neka mala količina lepog rešavanja problema. To rešavanje problema je razlog zašto mi volimo programiranje, a sve ovo ostalo je razlog zašto ne volimo programiranje. I u suštini svaki programski jezik kao i svaki govorni jezik ima relativno jednostavnu leksiku i semantiku. Svaki tip problema koji postoji onog trenutka kada rešiš postavku, se radi šablonski. E, ono što jeste problem za koji postoje neka rešenja i ona nije da ne rade, ali i dalje će to uraditi brže i bolje čovek, jeste što nekad imaš situaciju gde više različitih ekosistema treba da sarađuju na nečemu. Da li je to ne znam, infrastruktura, baza podataka, sam kod koji se izvršava. E to baš nije nije trivijalno. Odnosno i dalje će većina agenata koji nešto po tom pitanju rade raditi trial and error i iz 700. puta će rešiti nešto što neko ko zna reši iz trećeg. Postaće i oni vremenom bolji i vidi se da i sada postaju, ali nije to još uvek na tom nivou da zaista možeš nešto što je iole kompleksno da pustiš da uradi i da kažeš OK, ja sam sad siguran da ovo radi. To možda radi. I onda ga ti pustiš i shvatiš da ima delova koji ne rade ili ne rade kako treba ili ima problema i tako dalje. I sa osetljivim stvarima verujem da ćemo još neko vreme sačekati. Ali činjenica je da taj najmasovniji, a najniži sloj zaposlenih u smislu znanja i iskustva sve manje ima neku primenu.

Nikola Pejović (Dica): Tu si prilično u pravu. Čak i ja koji sećate se od pre dve godine, ja sam čovek Excel tabela. Ovo, tako je. Jer uh kada sam gledao baš ovaj Citrini research i kao koje su sve ovo, koji su sve white collar na udaru i ne znam ove kategorije i uključujući ovo uh finansijski analitičari onaj najniži nivo što je ja imam par saradnika sa kojima ja inače ovo radim i gde vrlo često je to ono što kažeš onaj šljakerski, dosadni deo posla unošenja podataka bruto kod tebe pisanje koda, kod mene izvlačenje bruto bilansa. Veruj mi podjednako je zabavno ono kao i jedno i drugo. Da bi se to sve posložilo u neku tabelu i to je ono što rade ti junior finansijski analitičari. Uh potreban je iskusni senior, odnosno hajde, CFO ili neko sličan tome da od toga napravi neki kontekst da razumemo šta mi to gledamo i čemu to služi. Uh za te super šljakerske poslove mislim da si potpuno u pravu i meni sada Klod od 20 dolara ovo prilično pomogne da te jeste, bilo je back and fortova, e čekaj da li je ovo ovo jeste, nije tim. Ja mislim da ću i za godinu i za dve, verovatno i za pet morati da mu stojim nad glavom da vidim da li je da li je to ovo tačno ili nije. Neće morati ja da ga pišem ili neko od mojih saradnika, ali će ultimativno još neko možda i duže vreme morati da postoji human in the loop, odnosno osoba koja će koja će kontrolisati gde šta kako. I uh takvim ljudima, sistem arhitektama, direktorima finansija, hajde da pravim paralele između tvoje i moje priče uh je zaista ogromna ogromna ispomoć. I znamo da će biti sve bolje. Tako da da podići će produktivnost stvarno.

DA LI AI STVARNO POMAŽE PRODUKTIVNOSTI

Ivan Minić: Znaš ono imaš ono jednu banalnu stvar kroz koju smo svi u nekom trenutku prošli, nebitno da li smo u finansijama ili kao vlasnici firmi. Negde ti za nešto treba report koji nije u formatu u kome ti imaš podatke. To je brate podrazumevalo da sedneš i pogineš i kopiraš i uvek negde pogrešiš i nešto. Sada to daš i Chat GPT-ju i Klodu i Džemini-ju i kopilotu i bilo čemu i kažeš prebaci mi iz ovog formata u onaj. I možda pogreši. U smislu možda te nije razumeo oko formata. To je onaj mim koji su svi šerovali s kojim se ja apsolutno slažem. Ne brinite ništa, nikad vas neće zameniti jer to podrazumeva da ljudi daju brif koji ima smisla. Dakle ne, neće, ne brini se. Da, da. Tako, tako. Ovaj. Ali ima jedna lepa stvar. Prvo, niko nije poginuo osam sati kopirajući nešto jer mogao je da pogreši i kad mu kažeš. Apsolutno. Znači ako ne nacrtaš svaku stvar, i dalje može da se pogreši. Svi podrazumevaju, svi autokomplituju kad pričaju. Znači može da se desi. Ovde nisi izgubio osam sati, izgubio si 27 sekundi i ako nije u redu, izgubio ćeš još 27 sekundi i iz druge iteracije će verovatno biti u redu ili treći. A neće pogrešiti na onim banalnim stvarima kao što je ono formula, kao što je sabiranje, kao što. Pogrešiće ako tražiš Chat GPT-ju da ti sabira nešto, ali ako mu tražiš da ti napravi pivot tabelu koja to radi, neće.

Nikola Pejović (Dica): Tako je. Prilično je olakšan, radi recimo i u i u Excelu. Zaista znači više ne moram, mislim i pre bih ono iz Google OK kako beše ide sintaksa za otkud znam ovo import range ili ili šta već. A sada zaista mogu da, čak ja mislim da je Microsoft u svom kopilotu ubacio u Excelu ubacio funkciju kopilot. Znači kucaš kopilot i onda mu kažeš hoću li uradiš to to i to i on ga podešava. To stvarno hvala im na tome da ne moram da budem geek koji će ono da sve ovo u prstima drži nego iz dve, tri iteracije ću da dođem do toga što mi treba. Tako da ta produktivnost se diže i to je ono uh ako ga, ako gledamo, znaš, pošto opet berza, ovo, mi trenutno imamo, imali smo, da, ovo se sve dešavalo pre dve, tri nedelje, a onda su to je bilo tipa u ponedeljak, a onda su u petak Amerika, Izrael napali Iran i sve je otišlo u tri lepe. Znači, ali suštinski ti imaš jedan neverovatan hype oko veštačke inteligencije i efekta koji je ovaj, koji da će podići produktivnost. Međutim, znaš, kada gledamo uh koliko, pošto je uh cena neke akcije na berzi je uh očekivanje budućih prihoda. Kako će u budućnosti, znači sadašnja cena reflektuje buduće prihode te kompanije. Ispostavlja se da će sve, gledajući kako rastu cene, to bi impliciralo da će produktivnost da poraste na neki dramatično visok nivo, a ja lično nisam baš siguran da hoće. I ne ja. Uh nije realno očekivati da će se produktivnost toliko podići. I mi imamo, mi kao ljudski rod, imamo tendenciju, čak mislim da se to zove negde sam pročitao Amarin zakon, neki lik iz Intela kao da da precenjujemo značaj tehnologije u kratkom roku, a potcenjujemo u dugom. Kad prođe taj hype i krene nešto drugo, ovo skroz zaboraviš, a ono u pozadini krene pa pa radi nešto. Produktivnost će da raste. Neće da raste onoliko koliko koliko trenutno berza pokazuje da hoće, odnosno koliko je pokazivala do do pre 10-ak dana kada je kada je krenuo. Nije deset. Pa 10-ak. Desetak dana. Da. Mnogo se brzo tektonske promene dešavaju. I ja kapiram da je da je običnom čoveku to kao jao brate idemo li u scenario Terminatora. Ovo uh nije nimalo potpuno je razumljivo, majke mi je ovo razumljivo zato što se jako brzo zbivaju stvari i mnogo i teško je, znaš, teško je razlučiti uh uh informaciju od šuma. Jer niko ne zna stvarno da kaže ej ovo je i ovako će biti. Svi nagađamo, a uh kod naroda se mnogo više primaju fatalistički scenariji nego realni. Mislim kako objasniti sve one treš novine tipa Informer, Daily Sun i sve to. Znači prosto ljude više više ih tangira te tako katastrofalna scenarija ovo i više se više se opterećuju njima, iako je u praksi do sada je uvek bivalo drugačije. Ne sada da će da bude super utopijski, ali kontam da neće baš ni kompletna distopija da se dešava. A i ako hoće ne znamo je. Nije ni poenta da sada konstantno teramo kao naj najgroznije moguće scenarije i da bi posle rekli pa eto vidiš desio se ili kao u ćuti dobro nije taj za nijansu je bolje. Pa da ono znaš prođe život u u depresiji.

KOLIKO NAS AI ZAPRAVO KOŠTA

Ivan Minić: Mislim ima tu jedna mnogo važna stvar koju često zanemarujemo, a koja ja mislim da može da ima jako puno uticaja posebno iz ugla ovog igranja, igranja koje proizvodi neke rezultate koji mogu da budu komercijalno vrlo atraktivni. Što ti sad sa pretplatom od 20 dolara možeš da napraviš nešto što donosi hiljade dolara. A to je da mislim da da većina ljudi, da gotovo svi ljudi nisu uopšte svesni toga da mi ne plaćamo alate koje koristimo ni izbliza onoliko koliko oni koštaju. Apsolutno. Da ni jedna od tih firmi zapravo ne živi od pretplata. I da je taj novac koji oni prave od pretplata apsolutno zanemarljiv u odnosu na troškove koje imaju. Naravno, svakako. OK, nije zanemarljivo to kad imaš milione korisnika koji plaćaju 20 dolara mesečno, ali jeste zanemarljivo kad uzmeš u obzir koliki su troškovi toga. I ja često volim da se šalim na na na tu temu kad mi neko ono pošalje nešto užasno loše i očigledno AI napisano. I ja kažem, je l’ smo zbog ovoga pravili nuklearnu nuklearnu elektranu. Ja, ako smo zbog toga pravili onda OK, onda nije važno. E sad naravno velika većina, ogroman procenat korisnika koristi to za gluposti. I da generiše slike mačaka i video mačaka. I sve je to u redu i toga uvek ima u svakoj tehnologiji i tako dalje. Treba zaista, ja ja čekam trenutak kada će neko od njih skupiti hrabrost da počne da naplaćuje korisnicima onoliko koliko to treba da košta. OK, imali smo uh Klodu u u onoj najvećoj varijanti, u API varijanti imaju neke stvari koje se naplaćuju po utrošku i vrlo brzo shvatiš koliko to zapravo košta. I nije to mnogo pojedinačno, ali kad ti shvatiš da si danas potrošio 1000 dolara i da si napravio veliku stvar, to nije zanemarljivo. Ovaj, međutim, ostaje naravno pitanje koje mene više muči, a koje ja mislim da je da je zanimljivo. Nedavno sam imao jedan stvarno super razgovor sa jednim Amerikancem koji iz čudnih i relativno neobjašnjivih razloga voli da provodi vreme ovde, jer voli košarku. A inače je investicioni bankar sa mnogo iskustva i svašta nešto zanimljivo je radio i vodio je neke fondove i mislim i ono Ivy League školovan, predavao na univerzitetu, to je ozbiljan car. I on kaže ovako, mislim pričali smo kao o mom portfoliju i o tome što ja sad, OK, meni je gro toga u IT-ju, plus Berkshire Hathaway. Ja sam svestan toga da treba to da malo diversifikujem i planiram, nego i je l’ i kroz Pojačalo, molim te, super su gosti. Jeste, da da. OK. I sad uh ono kad me je pitao OK čime se vodiš. Ja mu kažem, OK, vodim se ono naj onim najbazičnijim Buffett-ovim principom koji kaže investiruj u ono što razumeš. Što razumeš, da. I ono što pratiš i i tako dalje. I i gde vidiš vrednost. Znači ako vidiš da je nešto precenjeno, verovatno ne treba da investiraš u to. Ili možda treba kratkoročno, ali dugoročno ne treba sigurno. On kaže, e vidiš, to je u redu, kao to je osnovni princip, super, super. E, i ja sam 2000, ne znam koje je izašao, 5. 6. 7. tako negde, ja od kad sam gledao idiokrasi. Ja investiram gotovo isključivo u firme koje će idiotima omogućiti da lakše žive. I do sad nisam pogrešio. Ja gledam ovako i kažem, al’ matore, prošlo je 20 godina. Kaže, da i do sad nisam pogrešio.Ono što mene zapravo užasava kada vidim je to prvo koliko su ljudi zaglupeli za dve godine. Znači vidim na vrlo ono vividno u kontaktu sa ljudima. A drugo, ta potreba kod gotovo svih profila ljudi sa kojima sam u kontaktu da se kognitivni proces stavi na raspolaganje nečemu što pravi tekst. Znači to što će on tebi da pomogne da nešto napišeš, da profridaš, prevedeš, prepakuješ iz formata A u format B, jer ko će sad ponovo da ga piše i tako. To je sve u redu. I manje-više zato je napravljen i ja ga zato koristim i to je sve u redu. Language model. Ali kao ono ne možda nužno decision making. OK, nije dotle baš došlo, mada u nekim slučajevima verovatno i jeste. Ovaj, ali to kao ja ću sada razmišljanje da prebacim tamo i ja ću da slušam šta meni to kaže. Ne znam matore, mene to užasava.

Nikola Pejović (Dica): To je super je, super ti je tema. O tome sam i ja baš ovo razmišljao. Fakt smo što kažeš vividno, živopisno kao ove boje vidimo, vidimo to. A zašto? Zato što je čovek po prirodi lenj i ovo kao deluje ovaj kao kompjuter ovaj mnogo pametan. I glavni problem LLM-ova je što običan čovek sve više se prepušta njemu i sve više ubija svoje kritičko mišljenje. Dokazano, LLM-ovi lažu, haluciniraju, uh pričaju ti stvari koje želiš da čuješ. Uh nisam verovao da će da treba uopšte ovakve disclaimere praviti, ali ispada da treba. Nemojte da puštate da vam oni donose odluke jer su vrlo često pogrešne. Nisu oni, a a to se zbiva, to se zbiva i zbiva i kako vreme prolazi zbivaće se sve više. I onda investicioni rezon tvog ovo prijatelja ima ima puno smisla. Jer kao to je ovo to je to je to je društvo. To je ljudski rod. Ali Berkshire ovo Berkshire i malopre pomenuti Warren Buffett vidiš i on ima taj ovo rezon koji si i ti usvojio čovek imaš i njihove akcije. By the way, znaš da je ovo deda otišao u penziju. Tako je, povukao se sa čela. Ovo, sad ćemo da vidimo kako će njegovi naslednici. Ali vidiš oni trenutno leže na nikad većoj količini para. Što im kao određeni analitičari cash. Da, da, da, da. Ono hard cash ti pa ma da l’ 100, da l’ 300, neka. 300 milijardi. 300. Ja mislim da je 392. Nešto nenormalno. Kao ozbiljno nenormalno. Solno što bi rekli. Gotovo kao not too bad. Ovo zašto? Zato što nije imao šta da kupi. Uh vidi ali čak i znači meni se sviđa i od njega imamo mnogo toga da naučimo. Nije svaka cena cena za kupovinu. Čekaj, ne mora Warren Buffett. Uh Paramount i i Netflix. To je meni sjajan primer. Jednog momenta kad su ovi toliko zasladili svoju ponudu, znači podigli je ne znam koliko iznad Netflix-a. Mislim da je Netflix-ova bila sad ne držim me za reč za brojke tipa 88, ovi ponudili su 110 dolara po akciji. I Netflix rekao ma pruži kao izvini kao nosi kao. Čuo sam čekam da propadnete pa da vas kupim za siću. Ali ali bukvalno. Ali bukvalno. Znaš, drago mi je, stvarno mi je drago da tamo postoji neko ko se bavi finansijama i rekao e ovo je cena do koje to nama ima smisla. Ovo i znaš i isto tako i kada ja radim sa klijentima, napravimo scenarija. Ovo je ono bull, berry base kao bull scenario, sve pršti, sve je ludilo. Bear scenario, sve odlazi u tri lepe. I base neki kao osnovni. Znači ovo je njima otišlo ispod limita koji su oni sa kojim su komforni da žive. Rekli su OK, mi ovo nećemo da uzmemo. To je dobar pokazatelj. Iako je Netflix već viđen da da preuzme kompaniju, pa na kraju nije. I mislim da su pametno uradili jer se nisu poneli poneli time. Tvoj prijatelj je trenutno u pravu i verujem da već neko vreme kao dobro prolazi u tome, ali ja i dalje mislim da pre ili kasnije na kraju krajeva gledaj uh ako ako berzu gledamo kao ponašanje eto koje trenutno je pohlepa i i ideja da berza može da ide samo gore je vrlo opšte prisutna. Ali onda dođe mala mislim relativno nepoznata kuća ja nisam prečuo za nju Citrini Research izbaci jedan tekst berza padne 1%. Mislim S&P znači indeksi padnu 1%. To je ogroman, to je ogroman pad. U stvari pola posto. Opet. Što samo pokazuje da svi kontamo da je ovo neodrživo, ali kao dok traje super je. Nekog momenta neće da da traje. Zato je pametnije donositi odluke bilo da si mali investitor Ivan Minić, Nikola Pejović ili Warren Buffett ili ko već na osnovu nekih brojki i neke logike koja postoji iza toga. To kaže i Warren Buffett, to kaže osnovna ekonomska logika. To je srž finansija. Stvarno, stvarno jeste i da vratim sada na na ovu tvoju priču oko LLM-ova. Uh zabrinjavajuće je to koliko im koliko im prepuštamo da da više vode naš život nego što bi trebalo. Kažem na jednom generalnom nivou da kažem to jeste i i ne vidim da će se nešto promeniti na bolje. Ne znam ti kako?

LLM-OVI SU DIZAJNIRANI DA NAS LAŽU

Ivan Minić: Pa mislim uh ako pričamo o teoriji, ako pričamo o tome kako je model napravljen. OK, hajde ne pričamo, ne pričamo o onome što Klod radi kroz Klod kod i tako dalje. Znači i Cowork i to su ne, ne to su plaćene verzije softvera. To je što je bolje. Ali ovaj ako gledamo o tome na tome kako funkcioniše LLM kao statistički model. Statistički. Baš to. On je nagrađen da laže. Znači on je od starta pravljen tako da ako gledamo mislim pisao sam relativno skoro na na LinkedIn-u o tome malo. Da uh ono by design uh dobar odgovor nosi dva boda, loš odgovor nosi jedan bod, bez odgovora nosi nula. I ti si stimulisan da kad nemaš odgovor daš bilo kakav odgovor jer je to bolje nego ovo. To ti je kao nerešeno kad igraš. Znaš i to je ono što što čini da to je problem dizajna kako je napravljena aplikacija. E sad opet uh vrlo je veliko pitanje za šta ga koristimo i kako ga koristimo. Još veće pitanje je čime ga hranimo. Moja draga prijateljica Tamara Zavišić dosta priča o tome ljudima, ništa to niko. I moja. I moja. Jer kada kreneš da hraniš to svojim sopstvenim podacima, ako si vlasnik firme mislim sam si kriv, OK. Ali ako tvoji zaposleni krenu da ga hrane i onda se za šest meseci u nečijem tekstu pojavi tvoj podatak koji ti nisi autorizovao da se pojavi, to je problem. Ako se pojavi klijentov osetljiv podatak to je još veći problem. A tih stvari prosto ima zato što ljudi ne razmišljaju o tome i žele da sebi maksimalno olakšaju, ubrzaju i sve ostalo. I čini mi se da se vraćamo na na onaj problem koji mene muči već godinama i zbog koga sam ja depresivan pored pored ostalih stvari koje čine život. A to je da smo mi kao vrsta uzeli još veću lopatu da pravimo još više đubreta. Znači ono, mi nismo u stanju da stvorimo vrednost, ali smo u stanju da stvorimo ogromnu količinu đubreta. E sad možemo još brže, još veću količinu đubreta da stvorimo i ono idemo pun gas u to dokle god može. Uh ima dosta mimova koji su dobri i dalje. Znači ljudi prave mimove pa su dobri. Dosta su loši. Ovaj u kojima se ono kaže želela sam da mi AI radi dosadne poslove da bih ja mogla da se bavim lepim i kreativnim, a sada on radi kreativne poslove da bi ja za njega radila. I mislim i još nešto što neko od prijatelja mi je slao ovaj ono sajt na kome koji je nešto rent a human to ti je recimo tako nešto gde kao AI agenti mogu da iznajme čoveka da uradi nešto što treba da se desi u fizičkom svetu što oni ne mogu da urade. I mislim nije mi uopšte nerealno to sve što se dešava, samo je na jedan drugi način, na drugi način zastrašujuće. A glavno pitanje koje koje mene tu u principu najviše muči je gde se stvara ta vrednost koju kroz berze vidimo.

DA LI JE AI BUBBLE KOJI ĆE PUĆI?

Ivan Minić: Jer meni to deluje kao jedan ogroman „bubble“. 

Nikola Pejović (Dica): Ne znamo i nagađamo. To je ono što sam ti rekao i malopre. Očekuje se rast produktivnosti. Rasta produktivnosti će definitivno da bude. Da li će ga biti onoliko jer po nekim cena na berzi je u direktno znači direktno proporcionalna uh prihodima i profitu koje stvara firma što je logično. Ali pošto se radi o budućnosti to je taj model ono kao budućih tokova novca koji se radi koju koje i radiš i u mnogo bazičnijim scenarijima. Na primer kada se firma proda ti da bi pokazao potencijalnom investitoru vrednost firme ti radiš procenu budućih tokova, kako će u budućnosti da da idu tokovi novca i koliko tebi ostaje profita. Uh na kraju dana sve su to pretpostavke. Jer kao može da bude tako, a možda Iran i Amerika zarate do nivoa da krenu da sevaju atomske bombe i nema ništa od toga i sve naše projekcije za 2036. padaju u vodu za godinu dana jer nema više ništa. Znaš kao nikad, nikad to ne možeš da znaš. Na osnovu toga se inače rade ovo projekcije. Ne možemo da budemo sigurni. Jer kao da znam pa i ja bih investirao samo u tu firmu, a ne bih a ne bih ni u jednu drugu. Uh deluje da je nenormalno. Posebno ono što i investiranje vezano za AI. Znaš šta je, znaš šta je glavni trenutno problem investitora onih koji su da kažemo na berzi malo onako rezervisani. Problem je što većina onih miljenika berze, a to su Google, Amazon, Meta, svi oni su do sada svoj biznis gradili tako što je to znači usluga, infrastruktura je tu i svaki dolar koji su uložili se multiplikuje jako puno. Problem sa data centrima u koje oni sada svi vrlo galantno ulažu milijarde i desetine milijardi, pa čak i stotine milijardi je što firma koja je super cash rich firma, sve ove firme imaju možda neko kao Berkshire, ali jako puno ovo para imaju, su imale na računu. A sada su krenuli da investiraju u opremu, u i to je taj takozvani capex, odnosno kapitalni izdaci. Kupuju Nvidia-ine grafičke čipove i zna se kada se investira u opremu, ti očekuješ da ona tebi funkcioniše 3, 5, 7, 10, 20 godina. Problem grafičkih čipova je što je njihov uh rok eksploatacije će biti godinu, dve, tri dana. Neće biti dovoljno vremena da se sva ta investicija vrati, a moraćeš da upumpavaš u novu jer zahtevi su sve veći, treba ti novi grafički čip koji može da više obradi informacije, a on košta više i više i to je

Ivan Minić: I pritom postoji jedan faktor koji ne pominješ, a mislim da je jako važan, a to je ne možeš da ga kupiš jer ne može da se proizvede.

Nikola Pejović (Dica): A to, to baš kažem

Ivan Minić: i to onda diže cenu mnogo više nego što bi ona bila da postoji normalna potražnja.

Nikola Pejović (Dica): Ali vidi šta se onda desi. I onda Nvidia kaže, u ja imam rasprodatu proizvodnju do 2036. po ceni pa bukvalno kojoj god. A pošto je vrednost na berzi danas, to je kao projekcija buduće cene i neki ono neko je znači radio analizu, ovi će da zarade toliko i toliko para. Znači ima smisla da cena ide gore. A da li će stvarno nije potpuno sigurno. Mislim, zdrav razum kaže da neće toliko jer ne mogu da verujem, e vidi, skroz je ok da se vratimo ovom podkastu kroz pet godina i kažem e kao pojma nisi imao. Ali meni deluje da produktivnost i sve to će da raste, ali ne toliko i ne do tog nivoa i onda će da se shvati da je gro para ulupano u nešto što nije vratilo novac. I to firmama koje su do sada imale fantastičan biznis model. Zanimljiv je Apple koji je deo te velike sedmorke. Apple je jedini od svih ovih kompanija koji nije upumpao, oni dalje ima veliku količinu keša u šteku, ne leti toliko ajde sad ćemo i mi da kupujemo NVID-ine, čipove i ovo. Apple je jedini planski stoji sa strane i vidim da neki investitori to vrlo cene, taj rezon, što radi i Warren Buffett, zapravo on čeka da cena stvari koje želi da kupi padne na normalan nivo i da onda se pojavi kao glavni bias sa svojih 300 milijardi i kaže koliko i samo da kupuje. Facebook, Google, svi Amazon, svi koji su imali po 100 plus milijardi na svo keša sada imaju daleko, daleko manje. Ovo što kažeš to što ne mogu da se kupe ne mogu. To je još i ono to celu stvar čini još komplikovanijom, zamagljenijom u budućnosti jer ne znamo ni da li će moći da se proizvede, po kojoj ceni, kako, a onda još ako uvedemo i onaj strateški momenat jer zna se da te čipove znači ovo generalno proizvodi ta Tajvanska TSMC. Oko koje može sada da se desi veliki haos jer Kina želi da preuzme Tajvan. Mislim ima znaš kao krenemo priča berza, krenemo priča finansije, uvek ga završimo nekom geopolitikom.

Ivan Minić: To je prirodno.

Nikola Pejović (Dica): Da, da, da jeste. Znaš jer nekako su te stvari ovo mnogo povezane. A nismo još ni čačnuli temu da je nafta od od petka do danas otišla na 110 dolara. Ja sam ovo pisao i za našu mrežu kad sam pisao ovo o srebru i svemu tome i u kom sve ovo pravcu može da ide i kao mogućnost da ako Iran zatvori ovaj Ormuški moreus da ovo za mesec, dva, tri nafta ode na 100 dolara. Nafta je sa za dve nedelje sa 65, za 10 dana sa 65 otišla na 110 dolara. To su sve stvari koje bilo koju prognozu budućnosti čine ozbiljno teškom i onda mi je smešno uh kada neko kaže da, ovo će biti ovako. Ne znamo, debelo ne znamo. 

SMENA TEHNOLOŠKIH PARADIGMI

Ivan Minić: Mislim ono što je meni zanimljiv aspekt cele priče jeste to da zapravo ako pogledaš koje vrste operacija se rade. Znači za za ovo ti imaš grafičke karte kao neko optimalno rešenje. Daleko je od optimalnog, ali u odnosu na procesor je mnogo bolje. mnogo bolje. Da. Uh ali daleko je od optimalnog. I ti sad imaš razne zanimljive stvari koje su nastale u prethodnih 10-ak godina jednim delom zbog blockchaina, a sada sve više zbog zbog svega ovog. Kad praviš čip, šta god da je u pitanju, vreme koje je potrebno da se čip od trenutka ono ideacije i projektovanja dovede do finalnog proizvoda je tri godine. Sada da se krene nešto da se dešava, to će izaći 29., možda 28. pri kraju ako baš zapnu i ako budu baš mnogo para. Ako se zvezde poklope bukvalno. OK, zavisi šta je u pitanju, ali ako pričamo o ovim ono tri nanometara, pet nanometara tehnologiji to je otprilike tako. I uh sve više kompanija radi na tome da pravi alternativne arhitekture. Koje ti možeš da razviješ i koje mogu da budu izuzetno efikasne i zato imamo one uh ASIC čipove koje rade blockchain, odnosno rudarenje jer one rade jako efikasno jednu operaciju. I ni za šta drugo ne možeš da ih koristiš. Ali za to su Ali za tu jednu operaciju, ako je to dovoljno tražena operacija, ti možeš da razviješ nešto. LLM-ovi, AI, generalno sve ovo što imamo kao generativni AI nije takvo da može da se napravi takav čip za to. Ali postoje druge stvari koje mogu da se prave. Jedna od stvari koju pravi Next Silicon radi na taj način. Druga da kažem ima nekoliko kompanija koje ovde rade po tom pitanju. Uh Tenstorrent radi nešto slično i tako dalje. I sad šta je, šta je zanimljivo tu? Naravno, ne postoji i neće moći da nastane silver bullet koji će sve da reši za jedno popodne. Međutim neki ljudi na tome rade u tajnosti već pet godina, pa onda u javnosti već jedno dve, tri, četiri i tako dalje. I ti imaš tržišnu potvrdu na nivou ozbiljnih testova da je to performans wise recimo pet, šest, sedam puta efikasnije i da troši tri puta manje struje. OK, to je mala kompanija od 300 ljudi, 200 ljudi, 500 ljudi. To ne može da se poredi ni sa jednom od ovih velikih, naročito ne sa Nvidia-om. Ali ako Nvidia ne izbaci nešto novo, a verovatno hoće, to je Nvidia. Ali ako ne izbaci ta tehnologija može da postane potpuno nebitna za za pet godina. Jer kao mislim razvoj grafičkih kartica su pokretale igrice. Već 10 godina razvoj grafičkih kartica nema nikakve veze sa igricama. Da. Da. Već 10 godina razvoj grafičkih kartica nema nikakve veze sa grafikom. I to je ono što što ja mislim da može da se desi ta vrsta promene paradigme koja onda može da sahrani gomilu nekih tržišnih igrača koji se klade na arhitekturu koja dostiže svoj ono teorijski maksimum. Ti možeš da praviš sve bolje i bolje, ali u jednom trenutku ne može gušće od toga. Da, da, tako je. I to se desilo i sa hard diskovima, to se desilo sa gomilom drugih stvari. Mislim uh kapčiće uh svoje zasluženo bogatstvo stekao na patentu koji služi gde ti si suštinski imao kod hard diskova koje je sad u šali zovemo spinning rust pošto je li. Mislim imaš unutra ovaj metalne diskove  na kojima se vrše magnetni zapisi i tako dalje i kao fizički hard disk od 80 MB i od 5 TB izgledaju isto. Konstrukciono su prilično isti. Hajde nije baš da su isti, ovaj možda ima i više slojeva i tako dalje, ali bottom line je kao ne znam, 1 TB i 5 TB su konstrukcijski isti. Gustina zapisa nije. E tu je glavna tema tada njihovog rada i oni su jedini uspeli da da urade ovaj računicu koja ima smisla i na osnovu nje, pošto su tu tehnologiju u kojoj su oni smislili računicu koristili drugi. Sada ih dobijaju i na sudu i tuže iako je taj patent istekao, to su sve stvari koje su se desile pre 15 godina. Ovaj je koja je maksimalna gustina zapisa, a da se ne ne desi ono da ne budu korumpirani podaci. I možda ta računica koju su oni napravili nije najbolja, ali je jedina koja je položila test vremena i koju su dakle svi koristili u proizvodnji toga svega i sada jednu po jednu kompaniju oni tuže, dobijaju i i to je to. I to je ono što što je prosto na sledećoj tehnologiji će se desiti ista stvar. Ne može da bude, fizički ne može da bude gušće. Fizički ne može da se ohladi. Fizički ne može da se ohladi da bude stabilno. Znaš i mislim OK mene to mene to dosta intrigira šta će da se desi po tom pitanju. Jer evo ako već pričamo o tome kao nekoj paraleli koja je prethodnih 15, nije 15 ali 10 godina vukla razvoj tih tehnologija, pogledajte gde je sad Bitcoin i Ethereum u odnosu na pre mesec i po dana. Izgubio je koliko, 50% vrednosti.

Nikola Pejović (Dica): Tu negde.

Ivan Minić: Sa tendencijom da više niko ne zna šta će zapravo s tim da bude.

Nikola Pejović (Dica): Uh, da, vidiš, istina. Zaista je uh, nekako izostaju sada glasovi uveravanja, ma vratiće se to na 100.000, vratiće se na

Ivan Minić: Ne ne, evo pre neki dan neko mi je poslao ovaj, mali Vitalij ovaj je li, dečko koji je napravio Ethereum koji je bukvalno rekao, uh ukoliko ne počnemo da koristimo ovo za nešto smisleno, a ne samo za kocku, vrlo brzo će i potpuno izgubiti vrednost. I kad ti to napiše osnivač, znaš, to je već malo malo heavy. Jer jer ima svoju vrednost, ima. Ali od na prvu loptu meni je osnovna vrednost koju vidim ilegalni non-trackable transfer novca.

Nikola Pejović (Dica): Ima i drugih. Mislim, ali ne, ne, ali tako je. Nije se, nije se dovoljno razvilo. Više nisam to ispratio, ali skroz mi ima smisla jer već je dovoljno vreme prošlo, jer pa i ceo blockchain, znaš, vrlo potentna tehnologija koja nikako da stvarno uh, ovo zaživi, nekako je skroz zasenila veštačka inteligencija, što su skroz druge stvari. Ali kada pričamo o hype-ovima, znaš, prosto trenutno je sva pažnja na veštačkoj inteligenciji i to je ono što rekosmo malopre, onaj Amarin zakon, ono precenjujemo značaj tehnologije u kratkom roku, a potcenjujemo u dugom. Sada znači zaista bi trebalo koristiti blockchain više, jer oko nekih stvari je stvarno dobra, skroz drugačija tehnologija koja menja paradigmu, daje veću bezbednost, ima mnogo načina da se koristi, a i dalje je uh, gledamo je kroz Bitcoin, Ethereum i Solane koji su opet nedovoljni stepen iskorišćenosti koji nije hajde kako se to rekoh, kockarski, nije baš, ali je ali prosto bez one intrinzičke vrednosti, bez onoga što ono stvarno može da daje, neće na dugi rok ostati.

Ivan Minić: Gde je ta vrednost koju stvaramo? Jer ako je vrednost u tome da možeš neke stvari da radiš seamless, transfer i ovo i ono, nije to dovoljno iz mog ugla, a nisam stručan, da opravda vrednost valute. Nije to, to je l’ to ima neku vrednost, da. Je l’ ima vrednost veću od nula? Ima. Ali znaš kao, da li je ta vrednost 100.000 dolara po Bitcoinu ili ne znam 10.000 dolara po po Ethereum-u ili 30 ili koliko god, nisam baš siguran. No, videćemo kako će se, videćemo kako će se stvari odvijati. U suštini uh, ono možemo da se držimo toga i da se vratimo na to negde da je za skoro sve probleme ovakvog tipa u prethodnih par hiljada godina bila zaslužna ljudska pohlepa. Tako je. Ili što bi ovaj Gordon Gecko rekao, Greed is, Grid for lack of a better word is good. No it’s not. Možda za pojedinca, ali vrlo verovatno ne za društvo. Jer na kraju dana ovaj to je uvek neka klackalica u kojoj nešto što je precenjeno povlači da je nešto drugo potcenjeno i a što možda ima vrednost.

Nikola Pejović (Dica): Ili pravi i veću štetu. Znači mislim ovaj Wall Street je stvarno vrhunski film. Ne Vuk sa, dobar je Vuk sa Wall Street-a, to je OK, ali Wall Street je ono film o kome ti govoriš. Drugi koji je meni još dramatičniji jer nije film nego je dokumentarac Inside Job o gde taj greed works vidimo na nivou uh CEO-a, hajde sad ne mogu da se setim da l’ City Banke ili Morgan Stanley ili neke od ovih top banaka gde je on objašnjavao pa da mi smo morali da te subprime bonds kao da da ih malo miksujemo, da da. Jer kao akcionari su tražili povećanje vrednosti. A to je ta upravo ta pohlepa i ti u filmu jasno vidiš da je on, gde imaš znači njegov stav kao jeste kao čovečanstvo je ušlo u jednu debelu ekonomsku krizu, ali ja sam uzeo 500 miliona dolara bonusa. Znaš kao tako da the fuck. Znaš kao stvarno. Da pohlepa jeste to, ona je taj good greed je kao bazičnost kapitalizma koja vuče ka inovacijama i sve to, ali ono nekog momenta se otme kontroli. I mi kao ljudsko društvo nismo joj, nismo joj ne možemo joj odoleti ono prilično nam je sastavni je deo ljudskog koda.

Ivan Minić: Dosta je magnetičan.

Nikola Pejović (Dica): Da da da, ima ima neku ovu magnetsku vrednost što kažeš.

ZLATO I SREBRO KAO METOD ŠTEDNJE U KRIZI

Ivan Minić: Od toga kad smo prošli put pričali svašta se nešto izdešavalo. Meni je posebno interesantno neke stvari o kojima si i pisao, a i neke projekte u kojima si učestvovao. O nekima si pisao prethodnih dana kad da se pohvališ, što je isto lepo i o tome ćemo da pričamo. Pre nego što pređemo na na lokalne prilike i dobre rezultate na domaćem terenu ovaj, voleo bih da se malo dotaknemo te cele priče koja nekako ovde ja mislim i iz nekih istorijskih razloga. Ovaj, a i zbog toga što se dešava, što što sve ode od dolazi do đavola, ovaj ljudima postaje jako jako važna i relevantna, a to je upravo priča sa zlatom, a bila je i priča sa srebrom iz prostog razloga što ono ne mogu baš svi sada da priušte zlato u onoj meri u kojoj bi voleli jer je zaista otišlo daleko. Kako bi ti iskomentarisao to sve jer ono što zapravo vidimo ako gledamo da si ti ovde bio pre dve godine za dve godine vrednost zlata je otišla dva i po puta.

Nikola Pejović (Dica): Jeste. Pa otprilike ja mislim da je bilo ispod 2.000 dolara za uncu, sad je preko pet. Ovo tako da bukvalno se to desilo. Ovo hoću da se razumemo. Zlato i srebro nisu ista stvar.

Ivan Minić: Zlato i ništa drugo nije isto.

Nikola Pejović (Dica): A, tako je. Tako je. Zlato je league of its own. Uh, srebro je jako zanimljivo, ali srebro je

Ivan Minić: Zanimljiva je i kafa.

Nikola Pejović (Dica): Dobro, svašta je zanimljivo. Tako je. I kakao je zanimljiv, ovo bio posebno jedno vreme. Ovo. Uh, vidiš, srebro je za razliku od mislim i zlato ima razne upotrebne vrednosti. Srebro je najbolji provodnik u na zemaljskoj kugli. Zlato je tek treći najbolji posle srebra i bakra. Srebro je daleko najbolji provodnik i ono ima veliku upotrebnu vrednost u industriji. I sve ove, to jest većina ovih modernih industrija, električni automobili, solari, uh, mikroprocesori, kada se zahteva super produktivnost, ide se na srebro jer ono jeste skuplje od bakra, ali je dosta bolji provodnik i kad je potrebna stvarno super provodljivost, koristi se srebro. Što znači da je vrlo traženo. Da je traženo u industriji traženo. Ne kao e ruski oligar. Ima praktičnu vrednost. Da da da, tako je. Tako je. Znaš, zlato ima drugačiju vrednost. OK, to zla i to je l’ kao žuto, da. Uh i poluge za potrebe centralnih banaka, što je isto zanimljiva stvar. Ovo, a dotaći ću se i toga. To je otprilike ta vrednost zlata, upotrebna vrednost zlata. Srebro vidimo rast ovih industrija gde je srebro traženo, a srebro isto kao i zlato, ima ga više, malo se lakše dolazi do njega, ali nije da kao ćeš ga naći gde god. I uh dok se nađu nove količine i iskopaju nove količine, a tražnja stalno se povećava, to daje dobar špekulantski momenat za za srebro. I zadnji triger koji se desio je bio početkom ove godine. Najavljeno je prošle, a desilo se 1. januara ’26. je stupilo na snagu kad je Kina srebro proglasila strateški bitnim elementom. Što znači kao kao kad je zezala Ameriku i i prilično je joj udarala rekontre sa svojim ovim retkim mineralima, rare earth materials kada Amerika pripreti sad ćemo mi vama da ne znam opalim ovakve carine. Ovi kaže e sad ono kao Bože mi povlačimo ručnu, ne može da se izvoze ovo, kako se zove, retki retki minerali. I Amerika pa dobro hajde važi čekaj stani da sednemo da porazgovaramo. E, to su, taj tretman su trenutno dali srebru. Srebra nema dovoljno. Dešava se jedna velika ovo promena na tržištu i ljudi koji imaju srebro i koji trguju njime vide tu jako dobru priliku. Uh, i zato je srebro nenormalno skočilo na tipa 130, 115, 120 dolara da bi nakon nekog vremena palo. Ono nije i tu je ta razlika između srebra i zlata. Srebro je bitno, korisno, ali nema, nije prepoznato opštenarodno kao što je zlato za za čuvatelja vrednosti. Iako kao što je postojao zlatni standard, o tome sam pisao, da su Kinezi imali par stotina godina srebrni standard, ali su ga i oni uh prekinuli su sa njim kad je Amerika krenula da da špekuliše sa zlatom tamo 20, sa srebrom cenom srebra 20-ih, 30-ih godina. Zlato je nešto drugo. Kad pratiš cene zlata svaki put kad kad mu gledaš onako znaš kao grafik i gledaš kako se kreće, svaki put kad su neki pikovi, to su godine kada je neki haos. I to je zlato je ono safe haven, odnosno sigurno utočište. Iz više razloga. Svi ga priznaju i uvek će biti, uvek, hajde kao ne možemo da znamo, ali ako je bilo i pre 1000 i pre dve i više godina, bezbedno je reći da će u narednih 100, 200, 300, 500 biti tu. Uh, ti sada vidiš da je, mislim da smo to pričali prošli put, ako nismo, evo sada kažemo. I pre 100 godina je uh, za recimo da si za hajde da vidimo koliko je to, na primer za 250, da, hajde. Za 200 unci zlata ili 250 unci zlata pre 100 godina si mogao da kupiš fensi kuću. I danas možeš. I za 100 godina ćeš verovatno moći. Ako hoćeš na primer kada želiš ovo da svojoj deci ostaviš da budeš siguran da će da im ostaviš za da imaju da kupe kuću ili da kupe šta god. Ostavi im zlato i kupiće ono kada dođe momenat da recimo kupe kuću, zameniće to zlato, kupiće kuću. Zlato čuva od inflacije. Šta god se dešavalo mislim postoji razlog zato što je novac uh je izveden iz zlata. Uh taj papirnati novac samo potvrđuje neku vrednost koju je dok je postojao zlatni standard bila je jedan prema jedan, pa posle nije. Uh danas je to samo konvencija. Znači država garantuje svom svojom imovinom da taj papir, to je papir, novčanica je zapravo papir. On vredi toliko i može da se kupi uh da se kupi toliko i toliko robe. Ili priznanica. Da. Pa ali bukvalno. Znaš kao bukvalno. Uh zlato je više od toga. Zlato je srž iz kog iz koje je nastao novac. I zato inflacija je vezana za novac, za papire i za činjenicu da država naštampa više para, jer teorijski trebalo bi da ima onoliko novca koliko ima ukupne robe, proizvoda i usluga na nivou jedne zemlje. Pa se država malo opusti pa štampne malo više i dolazi do inflacije. Da se razumemo, to nije to nije izum sadašnji. To su i rimski carevi radili. I kad je zlato bilo samo su skontali pa dobro vidi ovaj malo neću baš 100% zlato, staviću 80% zlato, 20% bakar, niko neće da primeti. Pa dok ne primete to šljaka, kad primete dignu cene. Znači zlato čuva od tih stvari. Zlato je konzervator vrednosti. Trenutno se dešava da mi uh kad si kupio zlato pre dve godine kad smo bili ovde i sad da ga prodaš zaradićeš dva i po puta više u parama. Uh problem ne znam da li je problem prava reč, ali oko zlata i i novca je što novac prati vrednost zlata ili mislim i mi i i zlato izražavamo u novcu. Ima tu jedan mali, pardon my French, mindfuck koji da da mi zlato izražavamo kroz novac koji je zapravo surogat zlata, da kažemo tako. Ali na kraju, na nekom srednjem i dužem roku vrednost novca dođe na vrednost zlata, odnosno po tim nekim najbitnijim milestone-ovima, na primer kuća, auto, uh ne znam, oklop u srednjem veku, fensi odelo u u današnje vreme vrednost novca dođe na vrednost zlata, odnosno zlato izraženo u novcu dođe na na tu vrednost. Ako hoćeš da imaš zlato i treba da ga imaš. Mislim ja kada sa svojim klijentima razgovaram i je li kada za one kod kojih dovoljno preliva da možemo da radimo i taj personal wealth management, što sada ga je sve manje, ali ima. Ja uvek kažem u dobrim vremenima 5% imaj u zlatu. U lošim vremenima 10% imaj u zlatu. Glupo je imati svu svoju imovinu u zlatu. Nije nije praktično, nije potrebno. Na zlatu nećeš zaraditi. Ali treba da imaš da bi imao jer nikad se ne zna. Vidiš Bitcoin za koji teorijski i dalje može da ima neku zanimljivu vrednost, posebno u jednom Doomsday scenariju ovo gde Amerika kroz ove stablecoin-ove pokušava da nametne sistem demokratizacije svog duga. I to sad mnogo. Znači Bitcoin i digitalne valute bi u teoriji mogle da imaju jednu značajnu vrednost. I i za za Bitcoin se govorilo da je digitalno zlato. Pa opet kad je krenuo rat u Ukrajini, a i sad ovo u Iranu, uh vrednost Bitcoina uopšte nije rasla u u paraleli sa zlatom. Naprotiv, zlato išlo mnogo gore, a Bitcoin ne. Znači tako da očigledno ono nema tu vrednost i za tu zaštitu od inflacije zlato je za sada nepobedivo. Stvarno je nepobedivo i treba ga apsolutno ga treba imati i kad kažem zlato, sada uh ljudi kupuju akcije zlatnih rudnika, akcije kompanija koje prodaju zlato. Uh to je sve OK. Ali ja uvek idem na investiciono. Uh investiciono je znači samo zlato koje ima čistoću 99,996. Znači fizičko zlato. A zašto? Zato što ako sve ode u tri lepe

Ivan Minić: Staviš u mali džepić na farmerkama.

Nikola Pejović (Dica): Čim znaš ono kad kad udariš švabo, znaš ono kao to, evo tebi potvrda da ja imam akcije zlata, super, daj ti meni ono žuto. Znaš, tako da treba ga imati i u fizičkom uh obliku, ne čuvati kod kuće, čuvati u sefovima. Sefovi su prilično jeftini. Mislim da je 100 evra godišnje i tako nešto. U banci i hajde ovo da da ljudi znaju. Uh ako banka propada, stvari u sefovima ne ulaze u likvidacionu masu banke. Znači oni ostaju. Banka može da propadne, ne uzmu oni otvore stvari iz sefova i prodaju i kaže e i ovo imamo. Ne, to to ostaje vama.

Ivan Minić: Pozovu vas da prvo uzmete.

Nikola Pejović (Dica): Da, da, da. Tako je, tako je, tako je. Mislim, stvarno jeste tako. Zlato treba da postoji u investicionom miksu. Znači treba da imamo i nekretnine. Da, mi Srbi obožavamo nekretnine. Ovo, to treba da imamo, ali i zlato treba da nađe svoje mesto u portfoliju. Oba, mislim obavezno, čuj ništa nije obavezno, ali je pametno. Sada bi bilo čak i profitabilno. Čak uh zlato i srebro trenutno ništa nije skakalo ovo u ovoj u zadnjih par meseci kao kao zlato i srebro. Ništa.

KAKO SE FIRMA PRIPREMA ZA PRODAJU

Ivan Minić: Ako pričamo o tome uh kakve su bile aktivnosti na domaćem terenu. Šta si radio zanimljivo u prethodnih dve godine?

Nikola Pejović (Dica): Uh izvlavao ljudima pare i ovo i štedeli smo, ali vidiš i imali smo stvarno baš volim da se pohvalim jer dobra je priča, to je stvarno kruna stvari koje radim, ali nije toliko stvar što je znači bila je jedna lepa akvizicija. Jedna američka firma je kupila ovo nišku firmu Diligent. Uh lepo je što i u ovim vremenima ima toga. Znaš, baš vam fali, fali nam malo tih dobrih ovo vesti. Čak je i za za vrlo pristojnu ovo cifru je je firma prodata. I znaš kako, prvo i osnovno je ti moraš da radiš dobar posao. Znaš kao to ako ako firma nije dobra, džaba sve. I to je osnova svih osnova. Diligent je definitivno dobra firma i momci stvarno rade sjajan posao i uopšte mi nije čudno da su našli da su našli ovo kupca. Ali ono što je znaš kako učestvovao sam ja u više akvizicija. Nekim uspešnim, nekim i ne baš. Ali na kraju dana se to zaista prilično svede na, znaš kao sve se kao direktor dogovara, nama se to sviđa i sve je to, ali hajde da pričamo o ceni. I to je klasičan odnos kupac, prodavac. Vidiš, to je jedna zgodna igra reči i glasi ovako, firma se kupuje, firma se ne prodaje. Odnosno ako ja dođem u situaciju da treba da prodajem firmu, ja sam u mnogo goroj poziciji nego ti kada želiš da kupiš moju firmu jer vidiš da radimo jer vidiš da radimo dobre stvari. Ali kada se radi due diligence, a to je onaj proces kada ti češljaju papire da vide ima li nekih skrivenih ovo čudovišta u ormanu, je l’ tako? Ono što firme zaista žele da vide i ono u odnosu na pre dve godine, drago mi je da mogu da mašem konkretnim dokazom da ono o čemu pričam mnogo dugo da je finansijska disciplina važna, da mogu i da potkrepim konkretnim stvarima. Kada tebi, znači oni su tražili te te i te izveštaje, dobili su ih odmah. Zašto? Mislim, kupac ih je dobio. Zato što smo ih imali. Imali smo ih, nešto smo se spremili za njih, nego su to izveštaji koje ti treba da imaš da. Standardne. Pa mislim standardne, a samo što ih većina nema. Ovo, standardne u smislu standardne za firmu koja donosi odluke na osnovu brojki, a ne na osnovu osećaja u stomaku. I znaš zašto je to tako? Zato što vrlo često kada se kada se prodaju firme, imaš i taj earnout momenat. I ovde će biti earnout momenat. Tipa za šest meseci ovo, za godinu dana ovo, par tih nekih trigera se okine i dobiju i ostatak para. Ali ja kao kupac želim da vidim da postoji sistem na osnovu koga se donose odluke i sistem kako firma funkcioniše koji je potkrepljen brojkama. Uh da i kada prethodni vlasnik ode iz firme, a realno je da će da ode i da troši svoje pare na Bahamima da ja nisam kupio zidove, da neće ljudi da mi odu, da znam da i dalje imam istu tu firmu, isti taj sistem koji može da se vodi i koji može da se rukovodi. Tome služe, nisu jedine, daleko od toga da su jedine, ali su ozbiljno važne finansije da se vidi kako se vodi. Aha, znači mi vidimo toka bruto marže, toka uh ovo zarada po zaposlenom i slično. Malopre pomenuti Netflix. Prosto su skontali da im ova cifra nema smisla. Neće to da kupuju. Samo su rekli evo izvolite vi kupite, mi nećemo. Tako da sam mnogo srećan što je uh dobra akvizicija, dobro zazvonila i mi mnogo je važno, na vreme smo krenuli. Znaš, ja imam sada sa jednim klijentom, nažalost i dalje pregovaram, ali se javio ne mogu da ti objasnim koliko se u savršenom momentu javio. Daj mi minimum dve godine, dve godine pre nego što će firma da se proda, napravićemo čuda. Ne samo što ćemo sve pi pare papire i i finansije da da sredimo, nego ćemo i mogu o ovome slobodno da pričam jer je u skladu sa zakonom. Napravićemo ga zakonski da bude poreski optimalan. Da se plati malo poreza, a da niko ne može ništa da ti kaže jer je sve u skladu sa zakonom. A uh to ne može kad kao ej kao sad prodajemo firmu, hajde kao da da posložimo. Nije to to. Znači idealan idealan rok je dve plus godine unapred da da napravimo dva finansijska izveštaja. Dva, da, ali je zapravo ima veze sa jednom zakonskom ovo regulativom da bismo optimizovali porez. Naravno, uradićemo i ranije, al’ ako hoćemo da ga napravimo tip top i da se vidi. Firma mora da bude dobra. Znaš kao ako ti nije dobra firma džabe ti, onda je ti prodaješ, a ne dolaze ljudi da je kupuju. Ali zaista postoje načini da se dobra firma lepo proda i očigledno i u doba ove krize može da se desi. I to je mislim da je to važna poruka za zajednicu, za sve ove zabrinute ljude jer taj AI triger je bio i pre i mesec i dva i dana i pre šest meseci, pa opet došlo je do akvizicije firme koja je prevashodno ovo outsource firma. Imaju i svoj produkt, ali on je daleko je ispod nivoa prihoda koje koje ostvaruju koje ostvaruju kroz outsource. Tako da i dalje toga ima. Na kraju krajeva, je l’ rekosmo malopre, mislim nije baš dobra paralela, ali i jeste. Warren Buffett ima 390 milijardi. Uh sad kad krene frka, sad se kupuju firme. Mislim sad treba da kupim, a ne kad su svi na hype-ovani i i očekuju da prodaju ovo što skuplje. Nego sad kad je panika. Ono što kažu be greedy when others are fearful, be fearful when others are greedy. E, sada su svi fearful. Sada je dobar momenat za uh ja da imam znači gomilu novca. Sada bih možda i sačekao još malo i otišao da pazarim ovo neku firmicu jer bih je dobio po dobroj ceni. Ali tada je važno da izađemo sa lepim, urednim procesima, finansijama, papirima da to sve zaista deluje profesionalno jer to je ono što diže odnosno obara cenu. Znaš na kraju dana to je to. Mislim puno ljudi zna i za onaj model ebida multiplikatora. Pa i ta ebida, to su finansije, to nije, ovo je dokaziv, ovo to je ovo dokaziva kategorija. Knjigovodstvena je, ali može da bude i ta takozvana adjusted, odnosno koja dokazujemo da je ona zapravo veća, pa da to budu multiplikatori. Bukvalno cene koje se postižu, uh ljudi u finansijama to treba da znaju da rade. I eto ovde smo napravili jednu stvarno lepu stvar i mnogo sam srećan i što se desilo i što sam učestvovao u njoj. Hajde što si me pitao.

Ivan Minić: A šta se još dešavalo interesantno?

Nikola Pejović (Dica): Uh sa par klijenata je uh ovako da kažemo razvijalo lepo svoj posao sa nekima smo ovako radili uh imali su klijenti, ovo je zanimljivi su upiti ali često dešavalo se bukvalno da da se krene znači uh u neku priču a onda se dese ovakve objektivne stvari kao tipa rat u Iranu i slično i Amerikanci kažu hajde kao da da sačekamo da vidimo šta ćemo. Taj to je mnogo bolan proces kada kada uđeš u u nešto i onda se ti već vidiš kao da se kreće u nekom pravcu, a onda se naglo zaustavi. I to je neprijatna stvar, ali znaš kako, ljudi generalno moraju više da se fokusiraju na svoj posao, a ovakve stvari ako se dešavaju to je super, ako ne pa mislim ono business as usual i da što bolje razumeju šta im se u firmi dešava. Znaš džabe mi sanjamo velike snove ako ne razumemo šta nam se u firmi dešava. To mi je čini mi se baš važna stvar što sa ljudima sa kojima radim skap po počinju bolje da razumeju šta im se zbiva u firmi. To je da kažemo volim da verujem da je to moj mali doprinos njima.

KAKO FIRME DA PREŽIVE KRIZU?

Ivan Minić: Jedna od bitnih tema i verovatno imamo drugačije poglede na to u većoj ili manjoj meri. Prilično sam siguran da smo slični, ali da da malo drugačije na to gledamo, jeste da uh postoje ovaj je li situacije i ovakva stanja ovaj u kojima je suština da preživiš, a ne razmišljanje o bilo čemu većem od toga, što automatski znači da mnogo konzervativnije se pristupa stvarima. I jedna tema koju si ti pomenuo, a koja je isto mislim da je da je vrlo važna jeste koliki zapravo treba da imaš runway da bi se osećao solidno. E sad, hajde da zanemarimo, mislim možemo pričamo i o tome, naravno. Ali hajde da zanemarimo outsourcing gde 100% novca dolazi iz toga što ti nekome prodaješ usluge, što može sutra da nestane. Znači pričamo o o biznisu koji nije na najbanalnijem mogućem nivou. Ja kažem OK, outsourcing je profitabilan, sve u redu. Ali ako gledamo organizme u prirodi, outsourcing je bambus. Kul. Znači to je vrlo vrlo bazično. I tu ono koliki runway treba da imaš? Pa koliko misliš da je tvoja sposobnost da dovedeš novog klijenta koji je takav, recimo. Ali kako bi to trebala da posmatra neka firma koja je u nekom realnom biznisu?

Nikola Pejović (Dica): Vidi. Idealno, poželjno, realno. Idealno, znači prvo moraš da razumeš svoje troškove. Znači to je osnova svih osnova. Da razumemo koliki su ti stvarno troškovi i ono što je i da da troškove podelimo na esencijalne i i i neesencijalne. Znači prosto bez ovih troškova, troškova, ako ove stvari ne platimo, nemamo firmu. Hajde da kažem tako. Napravimo znači razumemo te kor troškove. To je ono bez čega firma ne može da funkcioniše. To množimo sa 3, 6 ili 12. 12 fantastično, prebrodićeš šta god, ali razumem da mislim da sam to čak pročitao Bill Gates je kao bio u fazonu, mi smo Microsoft uvek vodili tako da kao smo imali kao za za 12 meseci šta god da se desi. Te bre siguran sam da jesi kao koliko si na zdra sa tim Vinovsom. Zašto da ne? Ti si to mogao. 12 meseci je stvarno fantastično, ali ne znam da li je realno. U u u situaciji većine firmi. Tri meseca, šest meseci je stvarno poželjno i tome treba da stremimo, pa makar da napravimo plan kako doći dotle. Ja znaš kada uh krećem sa firmama da radim, inače uvek volim često pričamo ono kao o ciljevima. Znaš ono kao debilno pitanje gde vidiš sebe za tri godine kao. I kažem OK, šta su nam ciljevi? Pa ne znam. Ja kažem OK, hajde kao ako ne znaš, ne znaš, hajmo onda da ga kažemo da napravimo i onda bukvalno izračunamo koje je to cifra i da napravimo taj buffer da nam je ostao za šest meseci. I to je super legitiman cilj. To je nešto kada je kriza ti ne možeš da ga napraviš. To ta stvar se pravi u dobrim vremenima. Kada dovoljno preliva da možeš da izdvojiš deo za sebe. Ako sada krećemo sa tim nisam siguran koliko ćemo moći u tome da uspemo. Ali baš zato se te stvari rade na vreme i kada je kada je dobro. Ako nemamo druge ciljeve hajde da kažemo recimo nama firma ovo ti esencijalni troškovi su 100.000 evra. Znači da napravimo plan da u dve godine ili tri godine ili ako može i manje još bolje, da 600.000 evra imamo. Stavićemo ih na stranu, plasiraćemo ih negde, kupićemo S&P, uradićemo šta god sa njima. Ali će nam biti lako dostupne. Ali treba da ih imamo. Runway od šest meseci je poželjan, tri meseca bi morao, čuj mene morao. Morao da postoji, ali ako ga nema, onda ga nema. Uh s tim što onda imamo preuzimamo veći rizik da uh da firma uh krene južno. Znaš ima ona knjigovodstvena kategorija retained earnings odnosno neraspoređena dobit. Uh kada se recimo prodaje firma uh vrlo često uh i pre toga uh vlasnici firme svode dobit na taj na zadržavaju minimalno potrebno nešto, sve ostalo izvuku što kroz dividende, što kroz druge načine. A zapravo neraspoređena dobit je upravo onaj kapital firme koji je tu za ne daj bože. I sada vidi, ti možeš da ga za da ga izvlačiš iz firme i da se svi nadamo da ga nisi potrošio nego da ga samo držiš negde u nekoj slamarici ili ali da nisi ti pa kupio BMW ili jahtu nego da možeš da ga vratiš ovo nazad u firmu ili možeš čak i u firmi da ga ostaviš. Znači ljudi ponekad greše kad misle da je kao bolje da uzmem novac. Ti kad prodaješ firmu taj nivo sopstvenog kapitala i takozvani neto obrtni fond odnosno koliko ti ostaje kad platiš svima sve obaveze, to je taj tvoj sopstveni kapital. To je ono što može legitimno da ostane u firmi i da bude da da firmu čini kapitalno jačom, kapitalno jačom. Ti nisi izvukao novac, ali bukvalno i ako dođe do prodaje firme to se tako i tretira. Ti možeš da ga izvučeš nazad ili mislim napravite dogovor oko toga. To je novac koji firma koja postoji dovoljno dugo, tipa 10 i više godina bi morala da ima. To bilo da je ostalo u firmi, bilo da je izvučeno iz firme, ali da može brzo i lako da se vrati u firmu. Ako to ne radimo, a znam da ima firmi koje to nisu radile, mislim to prosto nije dobro za firmu. Ti, hajde sad ja opet gledam kroz M&A, ali kao ti i potencijalnom kupcu šalješ signal da ne veruješ toliko u tu firmu. Posebno što porez na kapitalnu dobit nije toliko visok u Srbiji. On je 15%, nije dramatičan. Postoje i i mnogo veće. Znači platio si 15%, ostalo je ostalo u firmi. To je taj runway. To treba da lepo bi kažem bilo da imamo šest meseci, morali bismo da imamo tri meseca. Bilo u firmi, bilo van firme, ali da možemo brzo da ga vratimo. Jer u ovakvim vremenima je to više nego potrebno. Mislim, ne znam kako si, pošto si rekao da se nećemo baš složiti, kako si ti razmišljao da treba manje više.

Ivan Minić: Pa ne, mislim ja se slažem sa tim, samo što vrlo često ljudi nisu, nisu u stanju da naprave procenu šta su stvarni troškovi koji su neophodni.

Nikola Pejović (Dica): To je samo zato što ne vode finansije.

Ivan Minić: Pa mislim, pričamo o nečemu što je generalna boljka tržišta. Ovaj, a situacija je takva da je li mnogi biznisi su na ivici da li će preživeti, neće preživeti, a vidim neki pozitivan trend u ovoj godini u smislu ko nije bankrotirao prošle godine, ove pokušava da napravi nešto, ali i to deluje kao veštačko disanje, a ne kao nekakvo realno ovaj, nekakav realan oporavak tržišta. Daleko od toga. Pa evo mislim svaki dan kad dolazim ovde, vidim nekoliko lokala koji su se ispraznili, a koji su tu 30 godina ovaj, poslovali u nekim malim biznisima koji znaš kao, preživeli su COVID, preživeli su sve. E 25. nisu.

Nikola Pejović (Dica): Da, verovatno je zgusnulo se puno tih nekih nezgodnih dešavanja i onda istrošiš se, iscrpiš se, a ne dopuniš svoje rezerve. Ovo jer kao hoćeš i ti malo da živiš. I mislim da se i to desi.

Ivan Minić: Pa vidim, mislim ima ima dosta biznisa koje je situacija prošle godine vrlo direktno pogodila. Drugo mislim ima ima dosta biznisa koji OK, možda nisu imali toliko ekstreman rez sa prihodima, ali imaju značajan pad prihoda jer vrednost novca je mnogo manja i ljudi jednostavno sebi više ne mogu da priušte lepe stvari koje su mogli da priušte. Nije stvar da li će se oni stisnuti ili neće. Postoji trenutak u kome kažeš ja ovo sebi ne mogu da priuštem. Jer kad poplaćam sve što je obavezno to što mi ostane mi omogućava da dvaput mesečno odem u restoran, a ne tri puta nedeljno. I to je to. Znači, OK, možda će, možda je neko spreman da ide u minus na kartici zbog toga, ali velika većina nije.

Nikola Pejović (Dica): Da. Jeste. Apsolutno jeste.

Ivan Minić: Čak i ono što lepo kaže onaj ovaj Miles sa sa idiokrasijem i i složili smo se da da njegova teorija ima smisla. Ovaj, uzevši u obzir ovo što nam se izdešavalo u prethodnih dve godine, što je i lokalna društvena kriza, pa i ekonomska, a i globalna poviše osnova. Šta bi bio tvoj neki savet i šta bi bile neke teme za razmišljanje i praćenje za ljude koji nas slušaju?

Nikola Pejović (Dica): Uh, razumite svoje finansije. Stvarno ih razumite, za znate šta vam je esencijalno, šta nije. Uh, probajte, da, vidiš, mislim, probajte da vidite da li je moguće da se nešto uštedi. Mislim da je važno, jer trenutno su baš nenaročito simpatična vremena ni globalno kod nas već ovo duže vreme duže vreme nisu. Uh, razumite bez čega možete, bez čega ne možete. Vidite gde ste sa svojim prihodima i da li to može nekako da se promeni. Što naravno zvuči kao u super kao

Ivan Minić: Da kao kaže nađi bolji posao.

Nikola Pejović (Dica): Da. E, e. Vidi baš mi se sviđa. Samo nemojte baš sve da, nemojte baš sve da potrošite. Vidi to je ovo, a znaš to je, uh, recimo neke nacije su našpanovane da razmišljaju tako. Tipa Nemci, Skandinavci.

Ivan Minić: Jeste.

Nikola Pejović (Dica): Ne, ne, stvarno jesu. Znaš kao

Ivan Minić: Pa dobro, ali to je deo njihovog vaspitanja. Oni kreću da štede na fakultetu.

Nikola Pejović (Dica): Ako ne čak i ranije. Znaš kao ako ne čak i ranije i to je deo opšte kulture.

Ivan Minić: Pa vidi, imali smo i mi dečiju štednju, ali to nije, mislim to to ne pravi neku veliku razliku. Ali onog trenutka kad ti počneš nešto da radiš što je na fakultetu, prve ono plaćene prakse i sve, oni imaju te navike. Prosto ko ima i znaš, ima slučajeva gde ta štednja dečija je razlog zašto studiraju taj fakultet. Da. Sve sve ima svoje, ali kao integrišeš ga u život. Meni sad kad neko dođe od od drugara koji su tu naših godina i imaju preko 40, svi kao, u šta, sad više brate nije bitno. Mislim ne da nije bitno. Bitno je, ali ako želiš da napraviš neki rezultat i razmišljaš dugoročno, 40 godina trajanja tvoje štednje ili 30 godina trajanja, ako pokušavaš da stigneš za 15, jako su male šanse.

Nikola Pejović (Dica): Da, jeste, jeste. I tu je, uh, znaš, čak i ima kao jako puno ljudi ono je u fazonu kao investiraš kao u S&P i to je to. Na dugi rok da. Na, ali taj dugi rok je 40 godina. Na 10 godina postoji velika verovatnoća, dobro ne postoji velika verovatnoća. Tako je. Da ti ni ne da ne zaradiš tu prosečnu vrednost nego čak možda delo i da izgubiš. Zato što je i zato je važno da mu daš dovoljno vremena da sve te negativne stvari popeglješ i na kraju izađeš u plusu. I ljudi koji imaju 20 i 25 godina su u plusu u odnosu na tebe, a tek u odnosu na mene ako sad krenu to da rade. Tako da je to nije to nikakva sada prevelika mudrost, ali samo treba što reče ovaj dekla, nego samo nemojte sve da potrošite odjednom.

DIVERSIFIKACIJA PORTFOLIJA

Ivan Minić: Ne mislim meni je ono gledao sam pre nego što smo seli da snimamo čisto da bi izvukao zato što je bilo prethodnih dana nekoliko ovaj padova vrednosti nekih akcija koje ja imam i sad ako pogledaš moj portfolio za prethodnih godinu dana u zavisnosti kad si gledao tokom tih godinu dana to je bilo između 14% i sada 4% rasta. OK, nije pad, ali inflacija je mnogo veća od tih 4% koje su bile. Apsolutno jeste. A tih 14 je bio vrlo lep rezultat, ali onda je sve otišlo do đavola, a ja sam previše izložen zato što su uglavnom tehnološke kompanije. OK, Berkshire nije i moja logika zašto baš Berkshire Hathaway, a ne nešto drugo, ne S&P. Jeste zato što ja vidim, a ti evo reci ti mnogo bolje to razumeš i znaš od mene, ali ja vidim dodatnu vrednost koja nije samo to da će oni na pametan način ulagati novac u kupovinu drugih akcija, nego što ti u okviru Berkshire-a brate imaš mali milion kompanija koje su svaka za sebe sjajne i stvaraju vrednost. I mnogo je Berkshire diversifikovaniji nego S&P.

Nikola Pejović (Dica): Tako je. odnosno drugačiji je. Ovo, i ono što je lepa stvar kod S&P-a je što je to 500 američkih akcija, 500 najboljih u svakom momentu. I svaka tri meseca se, čini mi se na tri meseca presek se neko izađe, neko uđe ako dođe do ovo do nekih promena. Ali Berkshire to odradi drugačije. Uh, vrlo često je bio bolji od S&P-a, apsolutno ovo jeste. A sad ovo što kažeš 14% i 4%, to si verovatno danas pogledao. Tako je. Znači sada je par nekih negativnih trigera, a i gledaj, uh, nafta. Ipak ćemo da dođemo do nafte. Ovo, nafta na 100 dolara, što nije bila zadnje četiri godine, znači sledeće. To svi razumemo. Nafta je benzin, benzin je transport, znači i ova čaša i ovaj mikrofon i sve u sebi sadrži i u nekoj meri

Ivan Minić: Jer na kraju dana sve ide nekim kamionom. Da, da, nekim kamionom. Jer sve drugo, sve to super, ali na kraju sve ide nekim kamionom.

Nikola Pejović (Dica): Tako. E, uh, kada cena nafte raste to podiže cenu svih stvari, što će podići inflaciju, jer ako raste cena svega raste inflacija. Da bi je država prvenstveno Amerika obuzdala moraće da podigne kamatne stope da bi smanjila da bi smanjila potrošnju. Podizanjem kamatnih stopa podižu se ne samo kamatne stope na štednju, nego i na kredite i većina posebno mladih tehnoloških kompanija, onih koje i dalje nisu ušle u plus, ali se od njih očekuje da budu superstarovi ovo koje još ne zarađuju pare nego gube novac. Mislim da je tu čak i ovaj Snowflake koji je koji Berkshire je imao, ne znam da li ima i dalje. Ovo koji je i dalje gubi novac, ali je ali je baš ono vezano za veštačku inteligenciju. Sa povećanjem cena kamate na kredite njima će te više para će ići na otplatu kredita i to automatski je naravno veliki pritisak na njih, na njihove tokove novca i tržište tumači da će mnogi od njih onda da propadnu. E, zato padaju cene akcija jer onda kreće prodaja ovo prodaja svih i zato tehnološke kompanije ovo koje su izloženije tome jer tehnološke kompanije upravo su u prethodnim godinama mogle da povlače velike količine para na konto toga, u ovo je next big thing, ovde ćemo da upumpavamo pare, to će samo da raste. E kad ti krediti treba da se vrate, to je problem. I zato su tehnološke kompanije izloženije tome nego recimo znaš uh McDonald’s nije pao. Pao je malo. Coca-Cola, mislim slično, Costco. Tako je, tako je. Znači ono, s druge strane nećeš nigde da pročitaš da je McDonald’s skočio 26% u jednom danu. Neće da se desi. Oni nemaju taj produkt. Tako da ona diversifikacija o kojoj pričamo malopre, zato i služi da deo znači deo stvari će da i meni tehnološke akcije padaju. Ali ja imam i naftaške akcije, znači te ne znam Shell, te Energy Transfer, znači onih gasovodi. Bukvalno znači investiraš u u akcije gasovoda jer uh njihov uh cena koju oni naplaćuju direktno zavisi od kretanja cene gasa. Što je skuplji gas i oni više zarađuju. Tako da na taj način uh ako su pale tehnološke, al’ je porasla nafta i naftaši i slično, pa se negde ovo izniveliše. To je srž dobre, to je srž dobre ovo diversifikacije. Berkshire je dobar, ali ti nije, igrom slučaja znam kako izgleda tvoj portfolio. Ovo, Berkshire je jeste dobra stvar, ali trebalo bi da imaš još neke konzervativnije akcije tipa Philip Morris, Coca-Cola, Pepsi, tako nešto. Znaš kao to to pomaže. U ovakvim vremenima te akcije ovo održavaju vrednost ili čak i malo rastu zato što svi znaju, daj, e, trebalo je to da imam i ranije. Hajde sad ću bar da kupim, pa i onda raste cena.

BUDUĆNOST FIZIČKOG RADA

Ivan Minić: Ne dobro mislim, uvek postoji i ta logika koja jeste negde bila logika meni u poslednje vreme u nekim investicijama koje sam imao jer kod mene se to uglavnom svodilo na investiranje u neke male biznise koji su ovde. Ovo je samo jedan deo te priče. Jeste negde logika, OK, ovo neće AI sigurno raditi u narednih 10 godina. Za 10 sa robotima, sa ovim sa onim, verovatno hoće, da li će ovde, to je pitanje, ali negde već hoće. Ali imam 10 dobrih godina. 10 dobrih godina je sasvim OK da se to sve opravda, vrati i tako dalje. A posebno priča to zašto ja nisam normalan, meni je to zanimljivo. Znaš i onda je to zanimljivo kad se Dica igra i onda je eto pogreši čovek i to. Da, da, da. Može da se me i neka. A vidiš to uh, 10 godina za robote. Uh, uh, znaš, robotika se dosta dugo nije, ja i volim da pratim. Ne znam da li si ispratio, znači ja sam baš kao veliki fan šta je Boston Dynamics radio.

Ivan Minić: Jeste, ali jesi li sad video šta rade Kinezi?

Nikola Pejović (Dica): Jeste. X-Peng. Čoveče bre.

Ivan Minić: Sme to struka.

Nikola Pejović (Dica): E, meni nije, ali kao ali ne mogu da verujem. To je strašno. Anatomija, ono stvarno, kao kao ide priča da su kao rasekli robota da vide da unutra nije čovek. Znaš kao jer je

Ivan Minić: Ne, ne, to je strašno.

Nikola Pejović (Dica): E, vidiš. Glavni problem koji su svi oni do jako nedavno imali je što uh ta uh robotima je falio mozak. Uh, bojim se ovo, ne znam da li se bojim, da li je to prava reč, a možda i jeste. Sa ubrzanim razvojem veštačke inteligencije rodiće se mozak za robote. A onda će možda i roboti da dođu brže pa znaš kao sad ta priča kao budi vodoinstalater, keramičar, to će uvek da treba.

Ivan Minić: A možda i neće.

Nikola Pejović (Dica): A evo ja mogu da kažem jedan primer možda kako treba pristupiti tome u Srbiji. Autonomna vozila. A nek dođu do Užica. Da vidim ja to deli. A nek proba, znači Ibarskom do Čačka da dođe i da se vrati bez žrtava, da vidim. Da, da, skidam mu kapu. Koliko će sati trebati? Ne, uh ono, evo pre neki dan je bilo i to je za mene jedna velika emotivna stvar. Bila je baš onako me pogodilo. 50 godina od Golfa dizela prvog koji je izašao. Kako čoveče. I ja mislim da smo mi kao kao nacija, mi i Bosanci recimo iz iz Sarajeva pa preko Priboja do Beograda da je trebala da ide jedna jedna kolona Golfova starih 50 godina koji su pune 50 godina i koji se voze i dalje. Šalim se naravno. Ali činjenica je recimo ja dosta sa robotikom nažalost nemam veze onoliko koliko bih voleo, ali imam dosta veze sa onim što je drugi deo te moje specijalizacije, to su fleksibilni proizvodni sistemi, odnosno sistemi gde imaš pokretne trake, glodalice, strugove i robotske ruke koje operišu između njih ili već nešto drugo, nije važno. Znači fleksibilno podrazumeva da možeš da ih reorganizuješ na određeni način i da je automatika tu ono što što je bitno. Uh osnova naše industrije prerađivačke u raznim oblicima. Da li je to drvna za nameštaj ili šta već. Osnova su mašine koje su rashodovane u Nemačkoj. Jer ta mašina je rashodovana posle sedam, 10 godina i ona je mnogo bolja 10 godina stara od nekog jeftinijeg proizvođača, Nemačke i Italije, nije važno. Ali od nekog jeftinog proizvođača ko koji će ti doći i ponuditi nešto slično iz Kine. Možda to, možda to neće biti tako uvek, ali mislim da mi imamo dovoljno, uh dovoljno vremensko prostornu distancu u odnosu na ono šta se dešava negde u centrima sveta i da će tog posla biti. Pa sad šta je u pitanju ono. Super je to, imaćeš ti sve i svašta. Al’ frizeri će i dalje da budu frizeri još neko vreme jer ne verujem da će ljudi baš tek tako puštati robota da im mota se oko glave.

Nikola Pejović (Dica): Dobro, da. To još i da.

Ivan Minić: Na primer. Znaš i ono kao u takve stvari ja vidim smisao ulagati. E sad ovo ostalo, znaš, ima ima mnogo industrija u kojima isto tako vidim da će se vrlo brzo zameniti da li robotima ili nečim drugim, nije važno. Imao sam prilike da putujem po svetu pa pa sam video svašta i u Aziji više konobar kao pojava ne postoji. Sve se naručuje ili sa tableta i isporučuju ti robot ili ti isporučuje osoba, ali ti sa tom osobom nemaš nikakvu interakciju. Ti naručuješ sve sa tableta i plaćaš često na tom tabletu. Osoba samo služi da donese, ali nemaš nikakvu interakciju. Tako da pretpostavljam da će se takve stvari dešavati naravno i ovde. Ali kao, kao što uh priča o autonomnim vozilima ima mnogo, ali priča o autonomnim kamionima nema skoro uopšte, jer vozilo je vozilo, a kamion može da ubije 50 ljudi i nosi neku ozbiljnu vrednost obično i tako dalje. Mislim da smo za neke stvari još uvek bezbedni. Ali svakako treba pratiti šta se dešava. I svakako moja negde logika stara koje se često vraćam i ono ako izgleda previše dobro da je istinito. Ili nije toliko dobro ili nije istina. Ili nije istina. Da, da, da. Ovaj, jer toga smo nažalost imali baš mnogo. Mnogo situacija u kojima se zapravo laže ovaj, i zašto, mislim šala je, ali bio je ovih dana vest o tome kako je kompanija bankrotirala zato što je outsource-ovala vođenje finansija AI-u koji je tri meseca lagao da bi prikazao bolje rezultate. Zašto očekujemo da tehnologija koju smo mi pravili bude bolja od nas?

Nikola Pejović (Dica): Da. A po i ideja da oponaša nas i da se ugleda na nas mogli smo i bolju životinjsku vrstu odabrati.

Ivan Minić: Da, ne kapiram. Znaš, tako da Dico hvala ti. Hvala ti što si uvek tu kao prijatelj da pomogneš, što si bio tu i svaki put kad ovaj smo pravili u Nišu konferenciju da budeš da da podeliš nešto interesantno, da zabaviš ljude, možda ih nateraš da se zapitaju nešto iako apel na human animal često ne da previše rezultata i hvala ti što si došao danas da ovo prokomentarišemo. Verujem da je ljudima bilo više nego korisno i zanimljivo.

Nikola Pejović (Dica): Hvala i tebi, stvarno baš mi je bilo zabavno i znaš da ću uvek da se odazovem.

Ivan Minić: Hvala vama što ste nas slušali. Pratite šta gospodin Pejović piše po društvenim mrežama, najviše na LinkedIn-u. Ovaj i informišite se o stvarima. Sada je mislim ključna stvar da imamo dobre izvore informacija, da znamo da donesemo validne odluke na osnovu podataka, a ne na osnovu s jedne strane nekog osećaja, s druge strane nekog hype-a koji se vrlo neopravdano diže na sve moguće teme. Vrlo verovatno nije ni onoliko dobro koliko mislite da je dobro, a vrlo verovatno nije ni onoliko loše koliko mislite da je loše. E sad, šta će i kako će biti ostaje da vidimo. Mi smo ovo ovaj snimili početkom marta i možda do trenutka kad izađe pola ovoga više nije aktuelno i možda više nećemo morati da snimamo epizode u trenutku kad ovo bude izašlo, kako se stvari odvijaju. Ali hajde da se nadamo da će biti dobro. Ali nada je jedno i nada je dobra i važna i lepa, ali još važnije je dobra priprema. Hvala ti. Hvala vama. Vidimo se naredne nedelje.