Vodič 007: Zašto treba da kupujemo od malih lokalnih preduzeća

Podizanje gotovine

Zakonima koji uređuju platni promet, definisano je da se plaćanja između firmi ili firmi i fizičkih lica obavljaju posredstvom banaka.

Ipak plaćanje u gotovom novcu nije zabranjeno.

Šta više, u skladu sa podzakonskim aktom, pravna i fizička lica mogu bez ograničenja vršiti isplate u gotovom novcu u dinarima sa svog tekućeg računa.

Ipak, za potrebe knjiženja i oporezivanja, potrebno je odrediti osnov tj. razlog za podizanje novca, od kojeg zavise i eventualne poreske obaveze.

Paušalno oporezovani preduzetnici mogu da podignu profit sa poslovnog računa bez plaćanja dodatnog poreza. Stručno, ovo podizanje naziva se isplatom neto prihoda preduzetnika.

Prilikom isplate, preduzetnik treba da koristi šifru plaćanja 241, ukoliko novac prebacuje sa poslovnog na privatni bankovni račun, odnosno šifru 141 ukoliko podiže gotovinu na šalteru banke.
Paušalci ne treba da prikupljaju i čuvaju dokumentaciju kojoj bi opravdali podignuti neto prihod.

Prilikom podizanja novca, treba da vode računa da time ne ugroze svoju likvidnost.

Preduzetnici koji vode poslovne knjige takođe podižu svoj profit bez plaćanja dodatnog poreza, uz šifre 241 za bezgotovinsku odnosno 141 za gotovinsku isplatu.

Društvo ograničene odgovornosti (d.o.o.) nije u ovako povoljnom položaju. Prilikom svake isplate dividende, firma obračunava i plaća porez na dividendu od 15%. Podsećamo, firma je prethodno na osnovu godišnje konačne prijave platila 15% poreza na oporezivu dobit (profit). Kao što vidimo, profit koji ostvari pravno lice opterećen je većim porezom od profita koje ostvari preduzetnik.

Osim profita, firme mogu da vrše gotovinske isplate po raznim drugim osnovama.

Navešćemo neke od najčešćih.

Firma može da isplati zaradu zaposlenima u gotovom. Podrazumeva se da je na pun iznos zarade obračunat i plaćen porez i doprinosi.

U gotovom se mogu isplatiti i naknade po različitim ugovorima – ugovoru o zakupu poslovnog prostora, ugovoru o zakupu putničkog automobila, ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima itd.

Svaka od ovih isplata proizvodi poresku obavezu.
Sa samom isplatom naknade po ugovoru, firma mora da plati i porez, a u određenim slučajevima, i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Neke isplate su pak neoporezive.

Takva je pre svega refundacija novca zaposlenom koji je za firmu izvršio nabavku u gotovom. Kako bi ostvario pravo na refundaciju, zaposleni treba da preda firmi račun. Firma može da isplati zaposlenom refundaciju na njegov tekući račun ili da isplatu izvrši iz blagajne, u gotovom novcu, koji je prethodno podigla u banci.

Neoporeziva je i naknada troškova za dolazak i odlazak sa posla za zaposlene, i to u vrednosti mesečne karte u linijskom prevozu, uz uslov da zaposleni poslodavcu dostavi kartu za prevoz ili račun za gorivo.

Zaposleni i preduzetnici imaju pravo i na neoporezivu isplatu troškova službenog puta. Tu se pre svega računaju troškovi dnevnice, prenoćišta i prevoza do odredišta. Po osnovu službenog puta u inostranstvo, neoporezive naknade troškova mogu se isplatiti i u efektivnom stranom novcu. Jednostavno rečeno, na šalteru banke firma može da podigne devize u gotovom koje će zatim isplatiti zaposlenom.

Firme mogu da stipendiraju učenike srednjih škola i studente sa 30.000 dinara neoporezive stipendije, ukoliko na taj način potencijalno rešavaju svoje kadrovske potrebe.

Osim isplate neto prihoda, sve druge isplate gotovine treba da budu adekvatno dokumentovane. Za te namene služi obračun službenog puta, specifikacija gotovinskih računa, ugovor o stipendiranju i slično. Firma treba da kreira i čuva potpisane blagajničke naloge ili priznanice, kao dokaz da je novac zaista i predat osobi kojoj je namenjen (zaposlenom, zakupodavcu, honorarcu itd).

Podzakonskim aktom uređeno je da se, bez podnošenja dokumentacije banci na uvid, može podići maksimalno 150.000 dinara gotovine. Ovo ograničenje važi i za neto prihod preduzetnika, te često predstavlja problem prilikom isplate većih iznosa profita. Ograničenje je propisano samo za gotovinske isplate, te ne važi za isplate sa poslovnog računa na privatni račun preduzetnika, kao ni za druge bezgotovinske isplate.