Pojačalo Visa specijal EP6: Kako ih iskoristiti na najbolji način i istaći se na sajtovima za oglase

Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Ivan Minić: Poštovani slušaoci i gledaoci Pojačala podkasta, dobro došli u novu epizodu specijala koju realizujemo sa uz podršku kompanije Visa. Kompanija Visa je u prethodnih godinu dana napravila Platformu za podršku malom biznisu – Visa small business hub. Možete ga naći na linku u opisu ili ako potražite na Google, a tamo ćete naći razne neke zanimljive mogućnosti za sve korisnike Visa business kartica koje će vam omogućiti da unapredite besplatno svoje poslovanje ili da ostvarite nekake pogodnosti koje mogu da vam pomognu u vašem radu, tako da definitivno proverite. A danas imam dvoje zanimljivih gostiju i danas se bavimo temom koja je veoma aktuelna i na koju, kada se naslanjamo u epizodama, uvek imamo dosta reakcija, jer prosto svi smo na nekim način uključeni u community o kojima ćemo danas pričati. Moji gosti su danas Sanja Radovanović i Miloš Aleksić iz Polovnih Automobila i Kupujem prodajem. Dobro došli!

Sanja Radovanović: Bolje te našli!

Miloš Aleksić: Hvala!

Ivan Minić: Zašto vas dvoje kao predstavnici tržišta? Zato što su u pitanju dva najveća oglasna sajta kod nas, jedan specijalizovan, nišni sajt koji se bavi prevoznim sredstvima, automobilima, motorima i tako dalje, a drugi koji je jedan generalni marketplace. I jedan i drugi imaju svoje specifičnosti, ali imaju i razne neke sličnosti. I jedan i drugi su veoma značajni u životima svih nas korisnika, ali su takođe, posebno u ovom periodu iza nas, se pokazali veoma značajni za biznise kao mesto na kome mogu da potraže dodatnu publiku, kao platforme koje mogu da iskoriste kao dodatne kanale prodaje, jer posto kao što mi kada radimo podkast želimo najviše da razvijamo našu publiku koja nas prati na audio platformama, i dalje imamo distribuciju na YouTube, jer su na YouTube svi. Prosto je to negde i logika i za nekog prisustva organizovanog i na oglasnim platformama. E, sad, ono što bih ja voleo je da i jedni i drugi, prvo, Sanja, opišete malo trenutni landscape, odnosno šta trenutno rade Polovni Automobili, u kojoj su fazi, koja je neka veličina tog tržišta, koja je neka dinamika i šta se dešavalo u prethodnih godinu dana, koje su u najmanju ruku, specifične. 

Sanja Radovanović: Zanimljivo pitanje i odgovor ne može da bude kratak s obzirom da postojimo 17 godina i da, zapravo, mi nismo mogli da osetimo veliki rast u ovom periodu od prethodnih godinu dana, zato što su svi koji kupuju i prodaju automobile tu. Malo je drugačija priča od Kupujem prodajem, gde ima drugačiji potencijal rasta i neki ljudi možda još nisu tu. Kod nas, uglavnom, svi ljudi koji traže automobil ili kupuju automobil, mi nekako budemo ta prva tačka. Hajde, sad malo kroz brojke i slikovito – tri miliona jedinstvenih posetilaca svakog meseca su Polovni Automobili, 70.000 aktivnih oglasa automobila, samo u toj kategoriji i plus prateće kategorije, druga vozila i delovi i oprema. Šta je specifično? Bilo je zastoja onda kada je krenula čitava ova priča sa koronom, niko od nas nije znao šta se dešava. I praktično, te neke interakcije možda jesu opale, ali definitivno se poseta nije puno menjala. Osetili smo blagi pada kada su ljudi bili, onako, presečeni u svojim aktivnostima, pa nisu znali šta dalje, i kada su bili zatvoreni i kada smo bili u onom potpunom lockdownu, ali vrlo brzo se vratila poseta, ljudi su nastavili da gledaju automobile. Jedino što se odluka o kupovini automobila možda nije tako lako donosila, jer kupovina automobila je vrlo specifična i to je jedna vrlo velika odluka u životu. Kod većine ljudi to je možda i najveća investicija u životu posle neke nekretinine. I taj proces odluke je jako dug. Period koji prođe dok nađeš vozilo za sebe, i dok odlučiš da ga kupiš traje. Tako da, ta promena se desilo kod nas u prvim trenucima kada je pandemija krenula, ali se vrlo brzo sve vratilo na staro. Čak imamo i rast u broju poseta i u svim drugim KPI u odnosu na prethodne godine. 

Ivan Minić: Generalno da, to jeste jedna od velikih odluka koje donosimo, vrlo često je to prva velika odluka koju donosimo, pa onda dolazi i nekretnina, jer kada se osamostališ, kada kreneš u nekakav poslovni živo malo ozbiljniji, obično ti treba automobil, a obično na početku nije opcija da dobiješ službeni, i tako dalje, osim u slučaju nekih zanimanja gde je to, prosto, sredstvo za rad. Ali, da, to jeste prva neka velika odluka koju dobijamo. Ono što sam primetio istražujući za sopstvene potrebe, je da je, recimo, prethodna godina za dosta kompanija koje su najbolji izvor polovnih automobila starih par godina, kada ih vrate posle 2 ili 3 godine lizinga, da su svi oni produžili godinu dana to jer je prosto situcija bila takva da niko nije želeo da rizikuje sa nekim velikim investicijama ne znajući da li će to uopšte biti upotrebljavano. Ja čak kada gledam te neke statistike koje imam mogućnost da pratim kilometražu, da je bilo mnogo slučajeva da je prošle godine napravljen beznačajan broj kilometara jer posto u jednom periodu smo imali i lockdown, a i kada nismo imali lockdown, nije se baš ljudimo išlo. Kod mene se to uvek zna, do septembra je godina relativno mirna, a onda se napravi četiri-pet hiljada kilometara dok se ide na more. Prošle godine je po tom pitanju je za sve bila drugačija. Jedna stvar je kada ti gledaš te neke statističke parametre koje imaš, ali druga stvar je šta dobijaš kao povratnu informaciju sa samog tržišta jer poseta i prodaja nisu i ne moraju da budu nužno u nekoj korelaciji. Šta su bile povratne informacije koje ste dobijali sa tržišta kada je situcija krenula i kako se to kroz vreme menjalo, pošto znam da ste u stalnom kontaktu sa svim partnerima sa kojima radite?

Sanja Radovanović: Naravno. Mislim da se to donekle poklapa i sa globalnim kretanjima: ako je bila otežana proizvodnja novih automobila i isporuka, onda su neki ljudi i odustajali od kupovine novih automobila, ili makar, mi smo radili veliko istraživanje kod nas na sajtu, i bila je prolongirana ta odluka. Ljudi su prosto čekali da vide šta će se desiti. I dok je sve bilo zatvoreno, naravno nije bilo ni poseta, nismo generalno funkcionisali, tako su i posete placevima, prodajnim mestima su bile slabije, a onda je nekako, kada se i ta medijska priča o koroni i o pandemiji malo stišala, onda su svi osetili nadoknadu onog mirnog perioda, pa su tada čak i prodaje na auto placevima bile veće nego mesecima unazad, čak i prethodne godine. Nekako kao da se nadoknadio taj period kada se ništa nije dešavalo. I onda se lagano sve vratilo u redovne tokove. Tako da, definitivno su se ljudi teže odlučivali, teže su donosili odluku da zamene auto i nekako su čekali da vide šta će se desiti. Jer, ipak, kao što smo rekli, to je velika investicija. Pored emotivne strane prodaje i kupovine autombila, imamo i tu finansijsku gde ne odlučujemo tek tako lako da damo svoju ušteđevinu ili već da napravimo taj korak. 

Ivan Minić: Ali je uvek genijalan taj momenat kako nas “pukne” taj entuzijazam čim krene nešto pozitivno, nas pukne entuzijazam, pa onda često i te neke stvari koje se dešavaju posle toga i posledice koje dođu kasnije, nekakvi drugi talasi i sve ostalo šta god da je u pitanju nas uvek dočekaju nespremne. Ali, dobro. Važno je da se stvari stabilizuju i izvesno je, iako i dalje ne zamo šta će se dešavati, da se život lagano vraća u normalu, pa makar ta normala ne ličila baš toliko na onu prethodnu. 

Sanja Radovanović: Nova normalnost. 

Ivan Minić: Miloše, kod vas je situacija donekle drugačija jer prosto niste limitirani samo na jednu nišu. Niste limitirani samo na te velike odluke, a sa druge strane, nekako mi se čini da je upravo vaša platforma bila jedan od ključnih kanala za sve one koji su bili limitirani tokom lockdowna i tog nekog prvog dela pandemije sa onim uobičajnim kanalima prodaje koje inače koriste, i da svakako postoji inicijalni šok, uvek je to tako. Prvih nekoliko nedelja niko ne zna šta će da se desi i naravno da svi čekaju, ali onda stvari krenu da se dešavaju. Baš kada sam pričao sa nekim prijateljima koji su se aktivirali da očiste svoje podrume i slično, rekli su mi da su imali vremena, hteli su da polude i krenuli su da čiste, sređuju, fotkaju i stavljaju na oglase. I svakako, i neki dodatni prihod i sve to dobro dođe, ali i malo da imaš nešto da radiš sa sobom. Kako je taj period pandemije izgledao kada je vaš biznis u pitanju?

Miloš Aleksić: Pa, izgledao je prilično ovome što si opisao. Mi u principu smo imali taj, prvih nekoliko nedelja neizvesnosti, kada ljudi nisu znali šta se dešava i primetili smo manju aktivnost na platformi, mogu tako da kažem, ali je to vrlo brzo, kako su se ljudi navikli, iskočilo i daleko nadmašilo sve parametre koje mi pratimo u bilo kom smislu. Dakle, već nege od aprila, jedna ozbiljna dodatna aktivnost na plaftormi i to se nastavilo sve ovo vreme. Tako da smo zaista vrlo prijatno bili iznenađeni time i podržali smo upravo ono što si rekao, shvatili smo da se otvaraju nove interesne sfere, da su ljudi ograničeni vandrednim stanjem, pa smo otvorili, na primer, “domaću hranu” kao kategoriju i nakon toga “odmor u Srbiji” i ponudili to našim korisnicima kao mesto gde mogu zameniti u tom trenutku zatvorene pijace, gde mogu isplanirati odmor koji ima smisla za njih i to jako, jako lepo napreduje i naišlo je na pozitivne reakcije i sa strane kupaca, i sa strane prodavaca. KP je donekle ogledalo Srbije i našeg tržišta u jednom vrlo suštinskom smislu, i mislim da je to važno da se napomene. Znam da ima, statistika kaže, negde oko 4 do 4,1 milion internet korisnika u našoj zemlji. I od tih 4,1milion, mi imao registrovane korisnike 2 miliona, a svakog meseca nas negde 1,5 ili 1,6 miliona ljudi poseti. Znači, to su negde ogromne cifre i ogroman broj ljudi koji sa strane kupovine i prodaje tu dolaze, i, zapravo, ono što mi vidimo na KP je odraz onoga što se dešava u društvu. Dakle, kada je nešto u trendu, kada je za nešto sezona, kada se nešto traži, kada se nešto kupuje, to se sve vrlo lepo vidi kod nas i onda prosto imamo barometar za čitavo tržište. 

Ivan Minić: Meni je uvek bilo fantastično, pre nekoliko godina je KP krenuo sa tim, sa onim nekim godišnjim presecima i izveštajima, gde ti zapravo vidiš kako su se stvari kretale, šta se dešavalo i ono što mi je uvek tu bilo interesanto je da primetiš neke zanimljive anomalije u nekim specifičnim oblastima. Recimo, znam konkretno, mislim, ja sam prijatelj kuće u oba slučaja, pa dosta znam tih nekih insajderskih informacija, ali ono što mi je uvek bilo sjajno da u oba slučaja postoje te nekakve zajednice ljudi koje nisu prevelike, ali su izuzetno aktivne, izuzetno intezivne, da su to neki ljudi koji su zaljubljenici u određenu stvar i da, prosto, na oba mesta oni imaju svoju život u okviru zajednice koji je vrlo živ i vrlo šarolik. I tako kada analiziraš i vidiš te neke stvari, vidiš aktivnost na nekim mestima na kojima možda ne bi očekivao. Naravno, kada pogledaš tržište jasno ti je – mobilni telefoni, računarske komponente, računari, da je to negde gro priče. Naravno, postoje i druge stvari, ali onda vidiš u nekoj oblasti nešto, recimo, knjige, audio tehnika (audio tehnika znam da su baš hard core ekipa, pošto i sam, kao što oni koji prate pojačalo prate, znaju da sam i sam malo enutizjasta po tom pitanju, ni blizu kao ljudi koji su tamo), znam koliko je to posebno aktivno, i onda ta mogućnost da na tolikom broju različitih ljudi sa različitim interesovanjima dobiješ nekakav feeback, da lako možeš da dođeš do tog feedbacka, verujem da je jako dragocena kada pokušavaš da upravljaš tim ekosistemom, jer ono što često… Mi svi živimo u bubble i u tom bubble svi ljudi znaju da koriste računar, svi znaju da koriste pametni telefon, svi znaju da koriste sve funkcionalnosti svega toga. U realnosti to je naših 5% ljudi sa kojima se družimo i svi se družimo sa sličnima i to je negde jasno, najdalje što idemo je da imamo roditelje kojima moramo da objasnimo kako se nešto koristi. Ali, ti roditelji su vrlo često mnogo bliži prosečnoj publici nego što mi to razumemo. Šta je najveći izazov, iako ćemo se primarno baviti prodavcima, da bi razumeli, šta je najveći izazov u komunikaciji sa korisnicima, šta oni, kako oni doživljavaju Kupujem Prodajem, a da je to pogrešno u odnosu na ono kako bi trebalo da doživljavaju?

Miloš Aleksić: Pa, dobro, vrlo zanimljivo pitanje. Ali, moram da se nadovežem na ovu priču o zajednicama. Vrlo lepo si ovu priču o zajednicama koje su prisutne na KP, jako mi daje dobar šlagovrt za nešto mislim da je jako važno za publiku za koju pričamo celu priču, u principu male i srednje biznise, za preduzetnike, jer to je negde čini mi se suština KP koji treba iz njihove vizure posmatrati. Dakle, sve ove velike brojke, sve ovo što sam sada pomenuo, neki avioni, kamioni, milioni, to je sve lepo da se pohvališ time, ali šta to zapravo znači, ovo što si rekao, za mali biznis koji ima ograničene neke resurse i hoće da pokuša da online prodaje ili je krenuo u takvu neku priču? To znači da šta god da zapravo prodaje, čime god da se baviš, ti na KP ćeš da nađeš neku zajednicu ljudi koja upravo to traži u nekoj svojoj grupi, u nekoj svojoj kategoriji i u principu, ti dođeš i probaš i ništa te ne košta da se tu pojaviš, pa sad da li će to bude 50 ili 5000 prodaja zavisi od raznih stvari, ali je suštinski bitno. A, ljudi, kako da kažem, kupci, obični posetioci, kako razumevaju KP? Na pogrešan način ne bih rekao da ga razumevaju, ne razumevaju ga na pogrešan način. Tu uvek postoji jedna potreba za dodatnom edukacijom u principu koju mi plasiramo na različite načine, i jako nam je stalo do toga da čitav taj sistem u kome smo mi, dakle, središnja strana praktično, mesto sastanka kupaca i prodavaca funkcioniše najbolje što može. Onda se trudimo da obrazujemo ljude, jer prosto i sa jedne i sa druge strane. Pre svega, kako je za prodavce, koje su najbitnije, najbolje stavke, odnosno, najbitnije stavke za oglas, kako da je najbolje formirati, pa u zavisnosti od toga gde to radite koje su neke specifičnosti po pitanju postavljanja oglasa. A što se tiče kupaca, njih je prosto u jednom smislu potrebno osvestiti, mislim, potrebno je ono na šta mi radimo a to jeste da ih osvestimo šta sve KP nudi, zapravo, šta se sve može naći, a to je, mi kažemo, praktično sve. I to manje-više izgleda tako sa naših 80 kategorija i 1500 grupa u okviru tih kategorija. To je negde naša uloga, da osiguramo da sve te stvari funkiconišu kako treba, koliko god možemo da pomognemo jednoj i drugoj strani da efikasno i bez ikakavih izazova to dalje teče, i da dalje nove ljude koji su, na primer, došli sada tokom pandemije, videli smo veliki skok u novim korisnicima, u starijoj populaciji, u populaciji iz manje urbanih sredina, jer KP je apsolutno zastupljen u celoj Srbiji, ali vidimo kroz analitiku da ima više ljudi nego što je bilo koji su 50+, koji su ne nužno tako pismeni informatički. I onda ti za te ljude hoćeš da upriličiš taj proizvod, da taj proces onboardinga kako zovemo, odnosno proces kada korisnik uči da koristi platformu, taj proces bude što jednostavnije. I onda dajemo savete na razne načine i trudimo se da svima bude lepo, u principu. 

Ivan Minić: Nedavno sam imao prilike da pričam sa Bojanom Lekovićem, osnivačem i mojim dragim prijateljem, gde je na jednom predavanju koje je držao vrlo interesantnoj publici, počeo celu priču sa rečima: “Mi smo Kupujem Prodajem, mi ništa ne kupujemo i mi ništa ne prodajemo.” 

Miloš Aleksić: Tako je. 😀

Ivan Minić: Što je nešto što vrlo često, verujem, da ljudi ne razumeju, da je suštinski platforma middle man, ali da mi ne prodajemo ništa i mi ne kupujemo ništa i mi smo samo tu da vam obezbedimo da se što jednostavnije imate gde da se nađete i da što jednostavnije i efikasnije komunicirate. 

Miloš Aleksić: Jeste, tako je. To je donekle, mogu da kažem da je to tema koja je ranije, pogotovo dok se ljudi nisu navikli, budući da KP postoji evo već 13 godina, je ponekad i nesporazuma po tom pitanju, jave se ljudi, pa očekuju da smo mi tu zapravo odigrali neku ulogu u transakciji, ali toga je zaista sve manje i čak se polako sa velikim prilivom novih korisnika ja bih rekao da to može da se definiše kao neki izazov, ali nije zaprvo nikakav problem, jer jasno je ljudima, pogotovo ako urade nešto što je najbolje za njih, a to je da direktno sa posatavljačem oglasa, oglašivačem, komuniciraju putem našeg internog sistema KP poruka, onda je vrlo jasno, direktna je komunikacija, nema tu nikakve posebne zabune. Taj problem i nije sada neki veliki. 

Ivan Minić: Problem sa tim, sa statistikom na veliki broj korisnika, je i da 0,01% se javi, to je i dalje par desetina korisnika, najčešće. 

Miloš Aleksić: Jeste, i to pomno pratimo, i opet vraćam se na to da je tu edukacija kroz vreme opet nešto što pomaže, i svakako mi ne funkcionišemo u vakumu. Svi ljudi koji su na KP, ako su to ti brojevi, ako jesu, manje-više svako ko ima internet u Srbiji, 80% ljudi je došlo u nekom trenutku na KP, to je takođe podatak iz istraživanja koje smo nedavno radili. Prosto, oni koriste i Facebook, koriste i Aliexpress ili korist bilo koju drugu od platformi koju nam čine život lakšim. Tako da, kroz vreme taj problem ili izazov toga da razumeš koja je uloga platforme, ja sam optimističan. Ne može nikada da bude gore nego što je bilo, uvek to ide na bolje. 

Ivan Minić: Drago mi je za tvoj optimizam. 😀 Sanja, kakva je situacija kod vas, jer vaša pozicija je slična, ali je specifična u tome što pričamo o uskoj temi, pričamo o stvarima koje su skupe, odlukama koje se teško donose, i pričamo o tome, prosto ukoliko neko kupi knjigu i ne dopadne mu se, to je nije strašno, ali ukoliko neko ima traumatično iskustvo u kupovini automobila, to jeste malo komplikovanije, a vaša uloga nije da budete sudija, nego da nekako balansirate između obe strane. Dakle, obe strane moraju da budu prisutne, obe strane moraju da budu dostupne, a vi ste tu na neki način da pravite balans, što nije nimalo jednostavno. Prosto, kako vi u timu posmatrate vašu poziciju i šta su najčešći izazovi sa kojima se srećete?

Sanja Radovanović: Postoji puno sličnosti, ali i puno razlike između tog horizontalnog biznisa koji ima različite oblasti i naše uske specijalizacije za samu kupovinu i prodaju automobila. Definitivno, naša uloga i jeste da ih što efikasnije povezujemo. Oni koji kupuju i oni koji prodaju. I naravno da nam je bitno da ih imamo sve. I jednoj i drugoj strani je to interesu, a i vrlo je specifična ta zajednica koju mi godinama unazad okupljamo i koja nam daje, vrlo su zahtevni, jako puno brige sa naše strane ide ka njima, zato što su vrlo aktivni i jako puno očekuju od nas da smo tu i da im pružimo ono što žele i što dobiju od Polovnih autombila. Radili smo neka istraživanja i o percepciji brenda i nas često, posebno muška populacija, kaže da su to društvene mreže za mušarce. Oni tu provode puno vremena i ono što jeste najzanimljivije, vole da istaknu – ništa mi ne dirajte, to su moji Polovni Automobili i ja ih volim takve i ništa. Čak i kada imamo neko unapređenje, jako teško ih plasiramo, zato što se često javljaju ljudi – pa sad ste mi pomerili ovo ili ono. Naravno, vodimo računa i o UX i neke stvari ne smemo da diramo, ali neke druge stvari koje su očigledno unapređenje, korisnici zbog svoje navike ne žele da se to menja. Teško je izbalansirati koliko treba da im pomognemo. Naša želja jeste da im uvek pomognemo u tom procesu kupovine i prodaje, i puno toga već radimo na tu temu, ali nekada oni baš i žele da se tu sami snalaze – da provode vreme, da izdvoje dovoljno truda da nađu ono što njima treba. Ono što je naša suština jeste da obezbedimo što lakše snalaženje na platformi i za jedne i za druge, i zato je jako korisna naša detaljna pretraga gde ljudi stvarno mogu da selektuju samo ono što njih zanima, i imamo neke različite grupe korisnika, neko ko samo dođe i nađe ono što mu treba i neko ko sate i sate provodi prateći… 

Ivan Minić: Voli da vidi 😀

Sanja Radovanović: Prosto voli 😀 Ja sam žensko, ja baš ne razumem do detalja to ponašanje, ali imamo puno ljudi u okruženju, što je isto vrlo specifično i to nam je istraživanje potvrdilo, a znamo i sami, svako ima tog nekog svog iz okruženja koga konsultuje. Ja provedem vreme sama, tražim sve i onda pitam – da li je to suprug, tata, prijatelj, uglavnom neki muškarac, ili, naravno, majstor ili neko kome se veruje. Tako da, ta odluka jeste kompleksna stvarno. Čak je i taj proces odlučivanja o kupovini nije linearan, nemamo neke faze kroz koje oni nužno prođu, nego dođu do neke faze, pa se rate na početak, pa onda ponovo gledaju ili su u međuvremenu videli neki drugi model, pa su skroz promenili odluku ili su povećali budžet. To je ono, nikad dovoljno novca za kupovinu. Odredio sam 5.000 i onda mi se sviđa neki od 6.000, pa hajde onda još malo, i tako 😀 Ono što mi trudimo se jako da radimo jeste baš edukacija, da pomognemo onima koji prodaju, i tu imam isto dve grupe – obični korisnici koji prodaju svoje sopstveno vozilo, što se dešava jednom u par godina, i one koji se time profesionalno bave. Oni koji se time profesionalno bave, to rade već godinama unazad, prešli su iz offline u online svet, ali neke zakonitosti su ostale iste, i sa njima uglavnom nije problem zato što su to ljudi koji su dugo sa nama, mi imamo prodajne savetnike koji imaju jaku i aktivnu komunikaciju sa njima. 

Ivan Minić: Oni rade šablonski.

Sanja Radovanović: Pa, mislim, da… Neke stvari jesu, neke stvari oni na osnvu svog iskustva unapređuju kroz vreme, jer nešto su naši saveti, a nešto su iskustvo koje su oni stekli. Sami prate i vide šta je to što njima donosi dobre rezultate. Na nama je, prvo da im obezbedimo na platformi ono što je za njih važno, a onda da im pomognemo da to najbolji način koriste. Ono što mi zaista radimo jeste da ih spajamo i da omogućimo prodavcima da njihov oglas vidi adekvatna publika. To je do nas. A to da li će se brzo ili sporije prodati, to najviše zavisi od proizvoda. Cena proizvoda, kvalitet i ostale zakonitosti koje važe u marketingu ili generalno na tržištu. Tako da, nešto jeste do nas, nešto je do samih prodavaca. Ono što mi aktivno radimo jeste da i edukujemo, da im stalno obezbeđujemo nove alate, kako da postignu što bolje reuzltate, da što bolje prate svoje poslovanje na našoj platformi i da što bolje istaknutu to što prodaju. Imamo i te tekstove koji edukuju i prodavce generalno šta je važno na oglasu, na što posebno da obrate pažnju i godinama unazad na tome radimo. Imamo i simpatičnih predloga, nedavno sam videla neki tekst – ako hoćete da pokrijete tablicu, to su neki praktični saveti kako možete da uradite, i neka fotografija sa nešeg sajta gde je Mercedes neki, A klasa, lepa i kuhinjska krpa preko tablice. 

Miloš Aleksić: Karirana 😀

Sanja Radovanović: Karirana, da 😀 Kao, sakrio čovek tablicu.

Miloš Aleksić: Dobro je dok nije maska 😀

Ivan Minić: Da, da, to sam sa maskama je baš traumatično. Ono što je posebno negde specifično za oba vaša sajta je što, kada pogledaš spisak, recimo, Top 50 najposećenijih sajtova u Srbiji, oni svi imaju, ok, taj trend pada posete kako ideš od prvog ka narednim mestima, ali ovi ostali parametri: broj pregledanih stranica, vreme zadržavanja i tako dalje, su manje više slični. Osim u slučaju vaša dva sajta koji ekstremno odskaču od svega ostalog. I to su brojevi pregleda, prosečni brojevi pregledanih stranica koji idu desetinama, često i stotinama, prosečno vreme zadržavanja koje ume da bude duže od sat ili dva, gde ti u principu za nekakava indivudalni sajt nekog biznisa ili to, ti si srećan ako imaš duže od dva minuta zdržavanja ili tri. Ovde imaš i neuporedivo više sadržaja i sve ostalo, pa se ljudi zadržavaju duže, ali ono što je negde tu važno je da na tu količinu posvećenog vremena, i tu količinu otvorenih stranica, svaki milisekund je važan, u korisničkom iskustvu svaki milisekund je jako bitan jer ako svako put čekaš po dva milisekunda više, u nekom trenutku ti dojadi. I sa te strane, oba sajta su izuzetno brza, izuzetno optimizovana, što na taj broj korisnika, na tu količinu sadržaja je poseban izazov. Nećemo se ovde baviti tehničkim detaljima toliko, ali, prosto, koliko je to vama značajno, koliko sa strane biznisa se vi bavite time, koliko je taj tehnički deo i u slučaju, hajde prvo, Polovnih Automobila, a posle i Kupujem Prodajem, koliko je to vama ključna stvar?

Sanja Radovanović: Jako važno. Ne znam kako je kod Kupujem Prodajem, ali kod nas je Razvoj i IT su, Razvoj konkretno je najvažniji sektor, zato što miri sve strane i sve druge sektore i naravno da vodi računa o svim tim stranama. Jako je važno. Naša prva obaveza je da budemo funkcionalni, da isporučujemo pravu uslugu, brzu, da serviramo sadržaj koji je za tebe relevantan. Onda ide koliko smo lepi i ostale stvari. To je manje važno. Čak i neke stvari koje bismo mi iz marketinga da ulepšamo, ljudi ne daju zato što oni su navikli na to, oni vole to. Ali, postoje ti neki veliki primeri iz sveta, kao što je Craiglist i slično, koji izgledaju tako kako izgledaju, a i dalje su lideri i ostvaruju odlične rezultate. 

Ivan Minić: Iz ugla inženjera izgledaju savrešeno. 

Miloš Aleksić: Jeste, jeste 🙂

Sanja Radovanović: Pa, eto, marketing i drugi sektori. 🙂

Miloš Aleksić: I KP neguje taj inženjerski pristup rešavanju takvih problema 🙂

Ivan Minić: Poznato mi je 😀

Miloš Aleksić: Poznato ti je da smo kompanija da smo kompanija koja ima svoj proizvod u srcu i sve je podređeno, zapravo, funkcionalnosti. Tako da, u tom smislu apsolutno je fokus na iskustvu koje je i za prodavca i za kupce prosto da – nema trenja, u najboljem mogućem smislu da možeš sve da uradiš vrlo brzo, i da ti je sve lako, intuitivno. I to je ono na šta se prosto ide. To je čest, odnosno, stalni cilj tima koji se bavi razvojem same platforme. Ovo što si pomenuo za te neke ključne metrike kada se upoređuje, recimo, KP sa drugim sajtovima, to proizilaze iz toga što postoje različiti način ponašanja na samo KP-u i negde je vezano za ono što si premietio da postoje ljudi koji jednostavno koriste KP – na Twitteru neko piše, relativno skoro: “Od društvenih mreža koristim KP.” Mislim, vrlo slično, jer imaš svoju nišu, imaš nešto što te opušta, pa sedneš, pogledaš. 

Ivan Minić: Ima nas ljudi koji vole da odu da gledaju nameštaj.

Miloš Aleksić: Eto, gledaš nameštaj. 

Ivan Minić: To je sve u redu 😀

Miloš Aleksić: I to je donekle i ta snaga platforme kao što je KP, odnosno što KP, konkretno, jeste što ti imaš u svakom trenutku, znači, svakog meseca ti dolaze sve novi i novi ljudi koji ma se se javlja neka potreba, s jedne strane da kupe nešto konkretno, da li je to šolja, da li je to nameštaj za kuću, da li je nešto za dvorište ili da prodaju organske proizvode koje proizvode, a sa druge strane, imaš i fanatike i ljude koji su tu fenomenalno ih zanima to sve i stalno su tu. Vise svaki dan. Ja gledam grafičke kartice za sebe, to mi je sport, i samo ih beležim i kupim posle nekog vremena, kupim neku od njih. Pa onda gledam druge. I uvek je neka aktivnost. To je super, recimo, za mali biznis ili za nekoga ko hoće da proba tu online prodaju. Ti dođeđ na KP, dođeš kao korisnik, i gledaj šta se dešava u grupi u kojoj bi postavio oglas. Ne moraš ništa ni da radiš za početak. Evo, uzmi dva dana i gledaj koji je broj oglasa u grupi. Pa ih ima u tvojoj grupi danas ima 5.500, sutra ima 5.7000,  pa se tu dešava neka dinamika. To ti je prvi signal da se nešto dešava. Dalje imaš preglede. Mi javno prikazujemo preglede oglasa i to koliko je ljudi sačuvalo oglas kod sebe u nalogu, znači, da hoće da mu se vrati kasnije.

Ivan Minić: Da prati. 

Miloš Aleksić: Da, da ga prati. I to kad vidiš, opet ti daje utisak da postoji potražnja. Znači, poprilčno je onda da nije neka filozofija, treba da budem tu ako imam proizvod koji je za tu grupu, besplatno dođem, postavim oglas i vidim kako zapravo ide. A još ako ima ovih plaćenih promocija, to je tek dobar signal da su ljudi zapravo spremni da plate da se promovišu, dakle da njihov oglas ostane na vrhu te grupe, jer kako dolaze novi oglasi, oni idu jedan preko drugog i postoji opcija plaćene promocije u kojoj ti ako vidiš da se to dešava u tvojoj grupi, onda nemaš šta da razmišljaš, tu su ljudi koji trguju i očigledno zarađuju. To su dobri signali koji su dobri da se vide. 

Ivan Minić: Kada vidiš da postoji biznis koji ima zdrav biznis model ili više biznis modela, naravno, ali koji ima zdrav biznis model gde se jedan značajan deo zasniva na mikro transkakcijama, odnosno na kupovinama nekih kredita čija je vrednost mala u iznosima, ali vidiš da postoje firma iza toga koja je ozbiljna, to znači da ima mnogo prodatih kredita, odnosno da mnogo ljudi iskoristi priliku za tako nešto. Ono što je super je što u suštini ti nisi u obavezi da ih koristiš da bi mogao da uradiš te neke osnovne stvari koje ti trebaju i kada postavljaš tu priču, ne radiš to tako da od svakog korisnika po svaku cenu naplatiš maksimum, nego da to prostu uradiš kod onih koji žele nešto više i koji žele da to koriste profesionalno. E, sad, Polovni Automobili imaju malo drugačije postavljen biznis. I tu je ukoliko si ti pojedinac koji nešto prodaje suštinski možeš sve da završiš bez ikakvih izdataka. Naravno, možda ćeš brže, lakše da završiš… 

Sanja Radovanović: Pa zavisi u kakvoj si situaciji, koliko brzo želiš da prodaš automobil. Ali, može to i nekim stvarima da koriguješ: spustiš cenu i odmah si konkurentniji. 

Ivan Minić: Ili napišeš fantastičan oglas.

Sanja Radovanović: E, imam nekoliko primera takvih oglasa gde su mediji, izvni ako sam ti prekinula pitanje, ali palo mi je na pamet… Bukvalno smo imali devojku koja je pisala oglas kao iz ugla autombila – Opel Corsa raskida sa svojom devojkom, odnosno sa svojom vlasnicom.

Ivan Minić: Poznajem je 😀

Sanja Radovanović: Video si. 😀 Taj oglas su preneli svi mediji, bukvalno, i mi tačno u analitici vidimo skok broja pregleda svega. Devojka je prodala za par dana automobil.

Ivan Minić: Eh, taj oglas su preneli svi mediji nakog što sam ga ja šerovao 😀

Sanja Radovanović: Eto 😀 Hvala, Miniću 😀

Ivan Minić: Jer je gazdarica imala to, prosto, imala je OK automobil, interesantan automobil, ali je jedan od hiljadu istih takvih. Nije želela da spušta cenu, jer je u pitanju jeste automobil koji je održavan, gde prosto ne želiš da umanjuješ vrednost nečega o čemu si vodio računa..

Sanja Radovanović: Vrlo je, izvni, ali vrlo je lepo to i istakla – kao, posle svake žardinjere usledio je profesionalni servis za popravku. Tako da je ona uspela da na kreativna način istakne sve te vrednosti. 

Ivan Minić: I sad, OK, naravno, nije relano očekivati da će svako da sedne i da napiše esej o svakom proizvodu koji prodaje, ali povremeno to jeste nešto što stvarno napravi neku razliku. 

Miloš Aleksić: Kako da ne. 

Ivan Minić: Ali, ovaj, da se vratimo na ono što je primarna tema, ali to je – kako je postavljen biznis, odnosno, šta ja kao neko ko ima interesa da se tamo nađe, a ne znam kako funkcioniše, šta je ono što treba da znam?

Sanja Radovanović: Mi imamo baš jednu veliku promenu od prošle nedelje na sajtu, gde smo malo, odnosno jako puno se o tome razmišljalo i  analiziralo i ispitivale se potrebe svih korisnika, potpuno je promenjen i model oglašvanja i paketi oglašavanja. Imali smo jedan cilj – da omogućimo ljudima koji se profesionalno bave, kojima je to primarni biznis, da to iskomuniciraju na sajtu i da platformu iskoriste na najkvalitetniji mogući način da predstave svoje poslovanje. I onu drugu korisnika, odnosno ne-profesionalnih prodavaca, koji samo žele da oglase svoja vozila. I to je prvi nivo razlike gde ćete sada jasno videti da neko 20 godina je na tržištu, ima svoju firmu, ima logo, prosto mu je to osnovni biznis i primarni i to korisnici treba da vide, da mogu da osete koliko je energije uloženo u to poslovanje i da negde imaju poverenje prema nekim takvim prodavcima. Za one druge, svi mogu, obični korisnici mogu besplatno da postave oglas ukoliko hoće da istaknu i da brže dođu do prodaje, tu su na raspolaganju određene promocije koje mogu da plaćaju na različite načine. Spomenuo si kredite, kredite uglavnom koriste ti profesionalni prodavci kojima je to biznis i koji na različite načine i u različitim periodima istaknu svoja vozila kako bi brže došlo do prodaje. Jako se prati potreba druge strane, to smo jako dugo analizirali koje su njihove potrebe da bismo upravo kroz pakete oglašavanja da odgovorimo na njihove specifične zahteve. 

Ivan Minić: Vi Miloše na Kupujem Prodajem takođe imate stvar koja je postavljena na način da ti kao individua možeš da dođeš, postaviš oglas, možeš i da imaš više oglasa, tu ne postoji problem, ali suštinski značajan broj onih koji su profesionalni prodavci i biznisi korite KP Izlog kao opciju da na neki način na jednom mestu objedine svoju ponudu na jedan struktuiran, pregledan način. Koliko se koristi KP Izlog?

Miloš Aleksić: KP Izlog se koristi, kao što si rekao, od prodavaca koji  najčešće imaju šarenoliku ponudu koja prevazilazi nekoliko različitih kategorija, pa je onda upravo to način da zajedno objedine svoju ponudu. Sa druge strane, svako može da, i običan prodavac, kao što smo ti i ja, koji nije profesionalni prodavac i neko ko trguje, može neograničen broj oglasa da okači besplatno, potpuno, i sa druge strane, može da ih promoviše korišćenjem nekih od opcija za promovisanje oglasa. Tako da, Izlog jeste jedan način koji je plaćeni da ti kao prodavac objediniš svoju ponudu, ali apsolutno nije niakakvo moranje ili neki preduslov uspeha na platformi. U principu nema neke preference. To su stvari koje će svaki biznis za sebe odlučiti, jer ti zapravo ono što imaš jeste činjenicu – OK, došao sam, postavio sam svoje oglase i prvo ću da vidim kako rade, bukvalno sa besplatnim oglasima, pa ću onda da upalim promocije, to radi, pa ću onda možda da probam i Izlog. 

Ivan Minić: Ja za Izlog znam, konkretno za dosta biznisa koji to posmatraju kao alternativu sopstvenom ecommercu. Da možeš da pošalješ nekoga na konkretno mesto, gde on može da vidi celokupnu tvoju ponudu. Suštinski, možeš ti da ga pošalješ i na svoj profil ili listing oglasa, ali ako ima više od par desetina oglasa, nije to baš toliko pregledno, odnosno moraš dosta da tražiš da bi došao do onoga što treba. Pa, je li ideja sa KP Izlogom bila ta da omogući nekakvo centralno mesto za svakoga, da ima svoju, da kažemo, naslovnu stranicu sebe na Kupujem Prodajem kao prodavca ili tu postoji neka druga ideja?

Miloš Aleksić: Da, to jeste ideja, samo što moram da kažem da je to deo proizvoda koji direktno nije u mojoj nekoj sferi kojom se ja konkretno bavim kao neko ko vodi marketing KP, tako da ne mogu nešto da ti elaboriram preterano o nekim dubokim razmišljanjima tu, ali generalno jeste ideja takva, u principu. 

Sanja Radovanović: Ja bih, izvini, napravila paralelu sa prodajnim stranicama i kod nas. To je kod nas deo paketa koji oglašivač plati, ali na prodajnoj stranici imaš segment gde je opis prodajnog mesta, neke osnovne informacije o njegovoj ponudi, i kompletna njegova ponuda. I to je praktično mikro sajt. 

Ivan Minić: Kao dilerska stranica. 

Sanja Radovanović: Tako je.

Ivan Minić: Mislim, nije ali mi to tako kao korisnici doživljavamo. 

Sanja Radovanović: Jeste, i to jeste tako. Nekada ćeš tu doći namenski, jer tražiš baš tog prodavca, a nekada će te neki oglas odvesti na njegovu stranu, pa ti se svidela ponuda jedna, a hoćeš da pogledaš i ostalo. Tome služe i oni related oglasi dole koji te vode na, i to je sad deo biznis paketa, ali te odvede na kompletnu njegovu stranicu gde možeš na jednom mestu da vidiš šta on nudi. I tu su različite navike. Neki ljudi veruju prodajnom mestu i onda traže na tom mestu koji je auto za njih. A neki ljudi krenu od toga koji auto hoće, pa gledaju koja je ponuda, šta je sve u ponudi. 

Ivan Minić: Vrlo često postoji taj momenat da kada nađeš nešto što ti je interesantno gledaš šta još ima za slučaj da ti to ipak ne bude interesantno, šta još možeš da vidiš tu ponudi.

Sanja Radovanović: Jeste, vidiš cenu, pa porediš opremu, porediš svašta nešto što može da bude i dobar pregovarački alat, da kažeš – e, video sam to, ali je cena ovakva… Mislim, snalaze se ljudi na različite načine. Svi smo profesionalno različiti i u procesu kupovine i u procesu prodaje. Ideja toga i jeste da bude kao mikro sajt prodajnog mesta. Čak ga i Google, zahvaljujući toj velikoj poseti, ga jako dobro indeksira, pa često to i bude u pretrazi organski iznad adrese sajta direktnog prodavca.

Ivan Minić: Da, ja znam dosta slučajeva, konkretno kada su Polovni Automobili u pitanju, gde su ljudi sajtove svojih placeva ili kuća ili gasili potpuno ili suštinski sveli na osnovni set informacija, mapu i link ka Polovnim Automobilima, jer jednostavno je mnogo lakše ažurirati stvari na jednom mestu nego na tri različita mesta kada su te informacije u pitanju. 

Miloš Aleksić: To je činjenica, da, pogotovo kada su ti resursi ograničeni, kada treba da ulažeš…

Ivan Minić: A uvek su ograničeni…

Miloš Aleksić: Tako je, kada treba da ulažeš u svoj marketing, treba da se napravi sajt koji radi i shop u nekim slučajevima, kada nemaš i svoj shop, ali je jako lepo kada ovako velike sajtove Google zapravo voli i rangira oglas na prvoj strani, nečiji oglas. 

Sanja Radovanović: Imali smo nedavno baš veliku kampanju velikog brenda, hajde da ni ne spominjemo, ali velike auto brend i imali su nacionalnu kampanju sa landing page na našoj platformi. Ostvarili su jako dobre rezultate i organski baš zato što Google voli Polovne Automobile. Umesto da naprave svoju landing stranu i sumiraju svu tu ponudu, sumirali su sve to na Polovnim Automobilima i jako su zadovoljni rezultatima bili. Tako da, trudimo se i da pomognemo. To i jeste negde naša uloga, posebno nas kao lidera u našim oblastima. Jeste da adekvatno povezujemo ljude, ali se trudimo i da brendovima pomognemo tamo gde možemo. I kada pričamo o velikim publikama, nas negde svrstavaju u publishere. Po poseti mi jesmo tu, ali vrlo je specifična grupa ljudi koju mi privlačimo. Nije isto milion posetilaca na jednom informativnom sajtu i na Polovnim Automobilima kada je u pitanju auto brend. Tako da, trudimo se da što adekvatniju publiku isporučujemo tim velikim auto kućama, da tako kažem. 

Ivan Minić: Ono što bih voleo da nam bude, da kažem, u ovo drugom delu razgovora gde ćemo davati konkretne savete, fokus je, ako se razmišljaš da kreneš da prodaješ kroz jednu od vaših platformi ili kroz obe, u zavisnosti šta zapravo prodaješ, o čemu treba vodiš računa? Odnosno, šta su neke stvari koje često primetite kod korisnika da nemaju svest o tome, a da su zapravo jako značajne za dobro korisničko iskustvo kupca koje je jako važno da bi se izgradila reputacija i sve što uz to ide? Hajde da krenemo od Kupujem Prodajem jer je generalnija priča.

Miloš Aleksić: Tu mi sad daješ šlagvort jer smo relativno skoro radili interno istraživanje stotina kupaca, odnosno pretežnih kupaca i onih kupaca za koje znamo da su prodavci. Zamolili smo ih da pričaju sa nama o tome koji faktori utiču na oglase, odnosno na kvalitet oglasa, šta oni percipiraju i smatraju bitnim tu upravo iz tog razloga da bismo iz njihovih usta šta je bitno i onda to podelili sa našom zajednicom i te nalaze smo objavili kod nas na KP blogu, veći deo tog istraživanja je javan. Ono što smo zapravo tu zamolili je da ocene važnost faktora samog oglasa. Znači, tu imamo naslov, imamo sliku, imamo opis, imamo cenu i imamo ono što je zapravo profil oglašivača sa njegovim ocenama i komentarima koje je dobio. I nedovosmilseno i kupci i prodavci kažu na deljenom provom mestu su ocene i slike. 

Ivan Minić: Reputacija.

Miloš Aleksić: Znači, ocene koje su apsolutni simbol reputacije koja se gradi kroz vreme i koja je tema o kojo sigurno treba da popričamo, to je nešto najbitnije onako za bilo koga ko hoće da prodaje kontinuirano ili stalno na bilo kojoj platfomi. Od nekih praktičnih stvari, slike su prva stvar naravno koja upada u oči. I tu smo dobili jedan, da kažem, zdravorazumski set, to nije neka filozofija. I ti si pričao o tome u tvojim nekim obraćanjima o toj zajednici malih biznisa koja su često i vrlo kvalitetna, kako slikati a da nemaš profesionalni studio i da se ne znam kako ne maltretiraš sa tim i da ti ne bude puno, a da opet bude “kršteno”, što se kaže. I to su praktični neki saveti, to su: slikaj stvari iz nekoliko uglova, to su dobroosvetljene slike, to su slike koje pokazuju da si ti verodostojan prosto, da ne kriješ ništa. To može da se primeni i na polovnu robu koju ja konkretno prodajem i to su dobri saveti. Ali, i za profesionalne prodavce mislim da je jako bitno razumetii to što korisnici Kupujem Prodajem navikli, a to je jedna autentičnost samog ogalsa. To je jako bitno. I to se odražava. I na automobile, i na sve živo. Ta sličica, pričica, cenica, tako bukvalno se mi…

Ivan Minić:  Kao da slušam našeg kolegu Pantelića, on mnogo voli te umanjenice. 

Miloš Aleksić:  Interno tako pričamo o tome, jer ti kada imaš to imaš, to je ovo o čemu ste pričali, znači, devojka je napisala oglas koji je fantastičan, ima gomila takvih primera, pa objave i mediji, pa je to smešno, slatko, bude na društvenim mrežama, da malo više to konteksta, verodostojnosti, jer su ljudi navikli da rade sa ljudima, zapravo. To je suština. Ti možeš da uzmeš sliku sa interneta, da nađeš sa belom pozadinom, kropovan tvoj proizvod, nikakav ti je problem, nalepiš i staviš specifikaciju u opis i krkneš neki naslov, i kažeš “ćao, đaci” i pitaš se zašto niko ne kupuje to što si postavio. Pa, zato što pored tebe ima ljudi koji su se malo više potrudili, oplemenili to, u opisu konkretno napisali kako im se zove firma, čime se bave, kako isporučuju robu, kojom kurirskom službom, kada zvati, specifikacija proizvoda. Imaš deset slika, iskoristi ih. Dakle, to je stvar prosto higijene i ljudima je to jako bitno. Pre svega su im bitne slike, opisi, naravno, kažu da je manje bitno, ali morate oceniti od 1 do 5, nešto mora da bude zadnje, ali, zapravo, sve zajedno priča priču. Moj savt, naš savet generalno jeste da se svaki prodavac trudi da napravi verodostojan oglas koji dobro predstavlja proizvod i njega kao prodavca. I onda to kroz vreme, ako se koriste naši sistemi, pogotovo KP Poruka za komunikaciju sa kupcima, onda ti to dozvoljava da prikupljaš ocene, što je jako bitno za onu reputaciju, jer kupci apsolutno prvu stvar kada gledaju je da vide sliku, aha, interesantno je, pa zatim gledaju korisnika: koliko ima ocena, pozitivne ocene, negativne ocene, koliko ih je, kakav je odnos. I tu je, opet, nema filozofije. Pozitivne ocene znači da su sve šanse da će neko tebe odabrati u poređenju sa nekim drugim koji ih nema. A kako se dobijaju pozitivne ocene, to je tako što se ponašaš kako treba, to je tako što budueš dobar servis, pričaš sa ljudima na normalna način i ispunjavaš obaveze koje si dogovorio. To sve pomnoženo sa vremenom daje prosto kvalitetan odnos sa kupcima. I zaista nije, da kažem, nigde tu nema neke posebne filozofije. Ima začkoljica, ima nekih novih momenata, ne znam ko je pričao, da li si ti pričao, da li je Istok pričao, o važnosti naslova, kako se pravi naslov na KP. Znači, imaš 3.5 miliona oglasa na KP u blo kom trenutku, i sad ljudi mogu da odu na kategorije, grupe i krenu da traže alat ili mogu da koriste search bar da pretraže. Ono što ti kao prodavac treba da uradiš tu je ne da pišeš iz svoje specifikacije proizvoda, nego da razmisliš o tome kako zapravo korisnik pretražuje to, šta on piše, šta on piše u taj pretraživač, zato što će naš sistem, naravno, kad on sve to upiše da izbaci najrelevantnije prvo oglase za takvu pretragu. I ti ako si uradio sve po nekom svom PS, a zapravo nisi razmišlja o krajnjem korisniku, verovatno nećeš biti u prvim rezultatima pretrage. Tako da, to su neki praktični saveti, za slike, za naslove, za opise. Opet, to je onaj deo edukacije o kojoj pričamo. Mi se trudimo, pogotovo za nove grupe koje otvaramo, kao što je “odmor u Srbiji”, kao što je “domaća hrana”, koje su nešto sprecifičnije, “poslove”, koje smo sada otvorili, potrudimo se da damo uvide koji su relevantni baš za one oglašivače koji če tu da oglašavaju – kako napraviti oglas koji ovde odgovara. Znači, za “domaću hranu”, vrlo je dobro staviti uz te slike koje imaš, ne slikati samo svoj med ili višnjevaču ili šta već imaš, slikaj i sertifikat.

Ivan Minić:  I sirovinu 🙂

Miloš Aleksić:  Da, i sirovinu. Slikaj gde proizvodiš. Postavi sve to jer si ti mali proizvođač, da kažem, to su ona privredna gazdinstva, to je mnogo bitna priča. Je li tako? Tu priča prodaje. Slikaj, slikaj ljude koji rade, slikaj gde se to dešava, slikaj sertifikat, ispričaj priču. Da, hoćeš da prodaš svoju sušenu mesinu neku lepu i da se razlikuješ od konkurencije.

Ivan Minić: Da, tu je jedan momenat, gde ljudi često ne razumeju a to je da ti treba da zameniš korisniku iskustvo koje može da doživi kada drži taj proizvod. On kada ode da kupi proizvod u fizičku prodavnicu, može da ga uzme u ruku, da ga pipne, da vidi šta se tu dešava. Recimo, pipne hleb u prodavnici 😀 Ali, upravo, kada pričamo o nekoj elektronskoj trgovini, a ovo jeste elektronska trgovina, samo nije onaj klasičan ecommerce, kako nekome da daš mogućnost da kupi laptop? Pa, brate, daj mu sve što možeš jer to je uređaj sa kojim imaš direktnu intereakciju, skoro da moraš da ka pipneš. Ali, ako mu daš dovoljno informacija, daš mu mogućnost da vidi feedback korisnika možda na taj uređaj, onda će možda lakše doneti odluku bez da zapravo stupi u interakciju. Ovde isto tako, ti na neki način pokušavaš da olakšaš, skratiš vreme i sve ostalo, ali suštinski i pružiš iskustvo koje će biti najbliže korisniku.

Miloš Aleksić:  Apsolutno si u pravu. 

Ivan Minić:  Kod kupovine automobila, to je još posebno značajna stvar, jer za takvu vrstu kupovine smo mi spremni da odemo nekoliko stotina kilometara. Na Kupujem Prodajem smo spremni da kupimo proizvod koji je nekoliko stotina kilometara, jer ima nekih ljudi što voze i donesu, pa ti onda otpakuješ iz kutije. Ali, auto baš i nije baš da donesu i otpakuju ga iz kutije. 

Sanja Radovanović: E, pa da, mi imamo napor i za jednu i za drugu stranu. Jer, što se tiče prodavaca, profesionalni prodavci već znaju uglavnom sve stvari. Mi imamo manje izazova jer imamo manje kategorija. Mi smo posvećeni jednoj i to radimo već dugo. 

Ivan Minić:  Specijalizovani ste i već dosta stvari ste već strimlajnovali. Meni je bilo super kada sam postavljao svoj oglas za automobil to što ima vodič za nas koji ne znamo, kao, šta treba da, iz kojih uglova da slikamo auto. Bukvalo sve nacrtano.

Sanja Radovanović: Da, sve pratiš. To jeste ideja i mislim da smo mi taj proces sazreli malo, završili smo već ranije, i čak sad mislim da korisnici, i obični korisnici, prate druge fotografije, gledaju kako to treba da se uradi, pa sve i da ne isprate naš vodič, već negde imaju svest kako bi sve to trebalo da izgleda. Definitivno su bitne slike, to je prva stvar, i čak smo tu imali godinu unazad, osvešćivali smo koliko je to važno jako dobro fotografisati, a onda su krenule da se pojavljuju fotografije koje imaju pozadini i neki istorijski momenat ili most ili ne znam, i onda dominira to na fotografiji, i onda je auto u drugom planu. Tako da, stalno treba praviti balans da je ta fotografija što autentičnije predstavi auto iz raznih uslova, sve one stvari na koje mi kao kupci obraćamo pažnju. Drugo, ono što je možda ono što posmatramo i ne obraćamo pažnju da to, a vrlo je važno da sve bude jako dobro upisano. Jedna cifra koja se promeni u kubikaži, neće prikazati u rezultatima uopšte taj auto, nevidljiv je. Tako da, kod nas je specifičnih kupovina, …

Ivan Minić:  Kod automobila nema otprilike.

Sanja Radovanović: Nema otprilike, sve je precizno, tak je. To je onaj prvi preduslov da sve bude tačno, eto. I da postoje kvalitetne fotografije, naravno. E, koliko će biti primećen oglas, jako zavisi od te emocije koja se unese. Prvo da se svi bitni podaci, kako je održavan, koliko je uloženo u neko održavanje, da li je u ovlašćenim servisima ili ne, servisna knjižica, istorija neka ranija, to su jako bitne informacije koje ulivaju poverenje kupcu, potencijalnom i naravno da ćeš pre pozvati nekoga ko je sve to ispisao i ko ti je privukao pažnju odmah, nego nekoga ko je samo stavio – “nov, nov, nov”, a auto star 10 godina. Tako da, protiv nekih stvarno se trudimo da negde menjamo neke navike, neke stvari zabranimo da rade, a neke stvari da ih edukujemo da nije dobro za njih da rade. To što se tiče prodavaca. S druge strane, što se tiče kupca, jako se trudimo da im sumiramo sve inforamcije. Imali smo koji model je po tvojoj meri, pa onda imaš neke grupe automobila, uneseš raspon cena koji tI je na raspolaganju, i mi ti ponudimo neke potencijalno kategorije koje su za tebe važne. I onda ti možeš o svakom modelu da iščitaš i prednosti, i nedostatke, uvezano sa auto testovima koje radimo sa Milošem Maksimovićem, koji pored toga što je zabavno na kanalu, ljudi vole da ga prate, ima vrlo veliku vrednost za potencijalnog kupca, zato što ako on ima prilike da vozi automobil, on može da pogleda jedan vrlo realan auto test. Mi smo zaista neutralni, nemamo sponzorstva, pa sad hvalimo neki model. Naša ideja i jeste da prenesemo i nedostatke i prednosti tog automobila. Pa, onda Miloš ima i jako detaljne razgovore sa vozačem, sa vlasnikom automobila gde prenes svoja iskustva, pa još plus on testira automobil tako da ga oseti i da može da to da prenese kupcu. To je ono što se mi trudimo da radimo, da sve važne informacije za potencijalnog kupca stavimo tako da su mu lako dostupne. Mi nećemo doneti odluku umesto njega, to i nije naša ideja. Naša ideja je da tebi pružimo sve moguće informacije da ti možeš sam da doneseš odluku o tome šta ćeš kupiti.

Ivan Minić:  Da, na dosta mesta postoji taj momenat koji mi je fantastičan da ste se potrudili da, kao, možeš da odeš i da puniš kreditni kalkulator, da znaš kakva otprilike je situacija. OK, svaki kreditni kalkulator je specifičan, specifičan je lizing, ali, dobiješ prilično neku jasnu sliku. Onda, recimo, i uvezano je sa platformom Moja Garaža, gde ti dobiješ neke povratne informacije od ljudi koji su dobili taj auto. To smo pričali pre nego što smo krenuli sa snimanjem, pre X godina sam ja popunio za tadašnji automobil, koji i dana danas jako volim, Smart 4 four je fantastičan auto, ali je vrlo redak kod nas i nema mnogo ljudi koji su to popunili, i onda je pošto je redak, a ipak ima neko tržište, meni i dana danas stižu pitanja. I meni nije teško, ja odem, jer ja volim taj auto, ja odem i odgvorim šta su, da, naravno, postoji auto star 15 godina, ovo su neki izazovi koje imate, ali ima i nekih stvari koje tu stvarno mogu mnogo da se vole. Evo, ja ponovo razmišljam da kupim da imam kao dodatni auto. Ali, fantastičan feauture, takođe. Onda, taj momenat gde prosto, iako to ne mora ništa da znači, ti omogućiš da oni vide koji je neki raspon cena kada je taj automobil u pitanju, taj model, sa tim osnovnim setom karakteristika u pitanju, pa vidiš da li je auto na sredini toga, u višoj ili nižoj cenovnoj kategoriji, vidiš te neke stvari. Da, to što je on možda skuplji 10-20% od nekog proseka, možda postoji objašnjenje, ali možda i ne postoji. Vrlo lako možeš da vidiš i da uporediš, skraćen je put da ne moraš sve te stvari da radiš peške.

Sanja Radovanović: To je ono što radimo već godianma unazad. Taj prosek cena je vrlo važan za oglas. Zato što nekad nije loša namera, prosto ne znam koje su cene. Umesto da istražujem sajt i ne znam koliko drugo tražim, imaš taj neki raspon cena, pa ti odlučiš koja će biti. Imali smo primer oglasa Zastava Skala 55, 4.000-4.500 eura. I čovek u opisu piše da to nije greška, to je cena za 2008. godište, očuvana je kao nova, 20.000 kilometara prešla. I on kaže, svaka roba ima svog kupca. Ne moraš ako ti se ne sviđa. 

Ivan Minić:  Nisam baš siguran da svaka roba ima svog kupca, ali svako ima pravo da proda. 

Sanja Radovanović: Možda ima ljubitelja nekog koji hoće baš takav primerak i našao ga je. Tako da, meni je to potpuno u redu. Ti najbolje znaš koliko ceniš automobil. Možda mu se ne žuri, možda želi da proda nekada. Zato je bitno da bude autentičan, stvarno da prenese neke osnovne stvari, ali i brigu o tome vozilu, zato što mi je jako važno neko ko vodi računa o automobilu ili mu je sejedno šta vozi, preveze ga od tačke A do tačke B. I taj auto ima kupca i cenu, i sve ostalo, ali je jako korisno da se to prenese u oglasu. 

Ivan Minić:  Naravno, nije isto. Nije isto kada razmišljaš kao kupac i nekad si spreman i na rizik, ukoliko smatraš da je taj rizik opravdan, a prosto voliš da znaš okvire u kojima se krećeš. Što kažu tradicionalni mediji, a to može dobro da se primeni u ove slučajeve nas što imamo te neke kategorije koje uvek pratimo, izlistamo, svaka dva tri dana pređemo šta je novo u posednjih dva tri dana – poznavalac prilka. Znaš, “poznavala prilika na tržištu polovnog nameštaja”, šta god 😀 Mislim, jedna od super stvari zbog kojih mi je jako drago što na Polovnim Automobilima toga nema, to su komentari, jer ja svaki put kada čitam komentare, oglase, kao i kada čitaš komentare naYouTube, ako se ne izbodeš, daj sebi vremena, doći će do toga. 

Miloš Aleksić: Pa, ogledalo smo Srbije, KP je toliki da stvarno sve što imaš, mislim, praktično sve, moram, marketar sam, ali zaista u smislu i širine ponude, od profila ljudi koji su tu, u svakom smislu se nalazi na jednoj takvoj platformi. I onda imaš ljude koji će da kupe nešto vrlo specifično, i onda imaš te divne priče koje izlaze iz svega toga i puno ih ima. Bojan, naš CEO voli da ih priča, kada on prodaje vrlo specifičan televizor star 15-tak godina, pa nađe čoveka koji mu treba, pa zašto, zato što već ima jedan takav TV. Takve se priče događaju svaki dan. I sa stanovišta biznisa koji radi preko KP, to je manje-više, ne bih da kažem garancija, nije, ne može niko da garantuje, ali šta god da prodaješ, gotovo sigurno ima publiku. Da li to ima 5 ili 50 ljudi ili 500 ljudi, to je stvar koja treba se proveri, ali vrlo je to da ta širina obezbeđuje i specifičnost. Ljudi možda nemaju percepciju koliko to zaista ljudi ima na tom našem sajtu. Ti kažeš – mesečno 1,6 miliona nekih ljudi ili kolko god. Ali to nisu svakog meseca tih istih 1,6 miliona. Ne, u celoj Srbiji ima 7 miliona ljudi, od tih svakiog meseca 1% tih ljudi neka dođe, u toj svakomesečno obnavaljućoj hrpi ljudi koju ti platforma obezbeđuje, pa tu mora da bude nekih ljudi koji su zainteresovani za to. Da li ćeš uspeti da ih sve uzmeš za sebe i koji deo ćeš uspeti, to je već druga stvar. To je stvar koja se vežba i razvija, ali prilike su tu.

Ivan Minić:  Ja znam dosta primer ljudi koji imaju nekakvu redovnu prodaju, redovni svoj biznis, redovnu prodaju i Kupujem Prodajem posmatraju kao dodatni kanal, što je sasvim legitimna stvar i OK, ako je to neki biznis kao što je trgovina, onda ti imaš nešto što ti je na lageru, pa ti nije na lageru, pa skloniš oglas ili ga baš ne skloniš odmah, pa ti jave, pa ti kažeš da nema, ali OK. Ali znam, zapravo, dosta ljudi koji su nekako zanatska proizvodnja, prave nameštaj ili lampe ili nešto drugo, gde je prosto, ti imaš svoju ponudu i ti praviš custom za svakog kupca. Imaš ti primere onoga što si pravio, ali kažeš – možete da dobijete u drugoj boji, možete da dobijete sa drugim tapacirungom, uostalom, sto i stolice na kojima sedimo su došli iz Kupujem Prodajem. Zašto? Zato što u Beogradu nisam uspeo da ih nađem, a čovek mi ih je u roku od tri dana poslao, ako se dobro sećam, iz Niša ili Leskovca.

Miloš Aleksić:  Pozdrav za Niš. 😀

Ivan Minić:  Ali, prosto, u tom trenutku mi je to trebalo, trebalo mi je nešto specifično, nije baš najstandardnija stvar na svetu, bilo je važno da bude stabilno, i kao, evo dve i po godine je sve kako treba. Ali, to, ima dosta tih slučajeva gde ljudi prosto predstavljaju ono što rade iako to nije finalni gotovi proizvod koji postoji, nego, evo mi pravimo ovo, ovo su neke stvari koje inače radimo, ako tebi to tako treba, javi se, uspostavićemo neku vrstu saradnje.

Miloš Aleksić:  Kako da ne. To je, i dotakli smo se nekoliko puta sličnih vrlo tema koje su baš relevantne za takve male biznise, dakle neke manufakutre, ljudi koji rade po porudžbini ili imaju neke kataloge, odnosno ne rade iz kataloga. Baš dobra slika je upravo ovo što si rekao, postaviš oglas na Kupujem Prodajem i održavaš ga. Vodiš ga kroz vreme. Mi imamo mehanizam koji je obnavljač, koji ti dopušta da  tvoj oglas, koji bi inače trideset dana istakao, da ga obnoviš. I to je plaćena usluga. Šta to radi? To ti zapravo služi da ti sačuvaš svoje preglede, svoju web adresu, znali interes adresu tog oglasa kojim ti to upravo to navedeš. Znači, ispričaš svoju priču, staviš slike svoje ponude, predstaviš se i kroz vreme, zapravo, i Google počne da te voli ako si dobro uradio oglas, a ti praktično imaš nešto što da napraviš sam u smislu posećenosti i vidljivosti, ti treba da puno zapravo ulaganja. Dakle, da imaš svoj sajt, moraš ga napraviti, moraš na Facebook ili Instagram, sve ćeš to vremenom da naučiš, naravno, da vidiš kako se rade te stvari i kako se privlači poseta i kako se baviš generalno online prodajom. Ali, ovde dođeš i kod nas bukvalno to možeš da uradiš za pola sata, i da ti to kroz vreme donosi bara bar posetu i neki obrt kao sa stvarima koje postepeno razvijaš, kao neki mali bizis u najbukvalnijem smislu. Zaista si dobar primer našao.

Ivan Minić:  Kakva je situacija kada pričamo o polovnim automobilima, sajt se zove Polovni Autombili, ne odnosi se samo na polovne automobile, nego i na sve ono ostalo što prati automobile, zapravo, ako pričamo u apsolutnom broju oglasa, te ostale stvari čine veći deo oglasa, ali su one specifične, one zahtevaju malo drugačiji pristup. Koliko su ljudi posvećeni tome kada su u pitanju stvari koje, za početak, ne koštaju onoliko koliko košta auto, pa samim tim je možda i motivacija nije baš toliko jaka?

Sanja Radovanović: Drugačiji je pristup i nas samih zaposlenih, a drugačiji je pristup i kupaca i prodavaca. Malo je teže urediti taj deo tržišta jer je raznolikiji, recimo, delovi i oprema. Mi interno imamo tim koji se time bavi i neke zakonitosti iz automobila ne važe tamo. Pa, da, neke stvari su iste. Fotografija retrovizora isto je važno da bude da se vidi u kakvom je stanju taj proizivod. Tu je malo teže napraviti tako laku pretragu kao što važi u autombilima, i malo je teže ljudi znaju šta kupuju. Treba još vremena. To je malo mlađa oblast i kod nas, i to je nešto što će se tek razvijati dodatno, gde će se ispratiti koje su potreba i kupaca i prodavaca. Zanimljiv je naziv sajta Polovnih Autombila i koliko nam je pomogao u životu zbog toga, zbog generičkog naziva i prve asocijacije, toliko nam ponekad i otežava situaciju zato što mnogo ljudi i ne zna da imamo nove automobile. Imali smo pre par meseci sajam, online sajam novih automobila, imali smo u radio reklami – “Nije greška, novi automobili na Polovnim”, zato što nismo prva asocijacija za nove automobile, a već imamo značajan broj oglasa u toj kategoriji i ta kategorija takođe raste. Tako da, kako god to izgledalo sa strane, zaista zhteva dubok fokus. Nas je 43 i ponovo nas je malo uvek. Kada god se nečeg uhvatimo, fali nam ljudski resursi da bi se to razijalo još više. Veliki je potencijal, stvarno.

Ivan Minić:  Koliko je fokus kompnaije na to da pored samog glavnog proizvoda i najmasovnijeg proizvoda razvija te ostale proizvode koji se oslanjaju na njega? Vi imate i prodaju guma kao deo grupacije, imate sada i auto hub koji je projekat o kome se mnogo pričalo, koji se dugo najavljivao, koji zaista za sad sve to izgleda impresivno, videćemo rezultate, ali deluje obećavajće. Od ranije je tu Garaža, prosto, koliko je to strateškka stvar da se razija ekosistem, a koliko želite da se bazirate na matičnom proizvodu kao glavnom?

Sanja Radovanović: Malo ću proširiti priču i na Infostud, s obzirom da su Polovni Automobili deo, pa ću biti slobodna da se nadovežem i na to. Infostud generalno ima tu misiju da pravi čoveka kroz život i pomaže mu u ključnim životnim situacijama, od izbora fakulteta, prvog zaposlenja, prvog automobila, prve nekretnine, osiguranja, svega toga, pratećih delova za. automobil i ostalih stvari, tako da je to negde misija Infostuda koja je preslikana i na Polovne Automobile. Naša suština jeste da ostanemo lideri, da budemo jednako dobro ili sve bolje da radimo taj posao koji je usko vezan za automobile, to jeste naš core, ali naravno trudimo se kroz vreme, pa se i taj ekosistem upotpunjuje kroz vreme, pa tako biznisi su uvezani, naravno. Snaga Polovnih Automobila je velika tim malim biznsima koji su neminovno povezani. Tako da, da, jeste, osnovni fokus jesu polovni automobili i tu moramo da zadržimo takav fokus da bismo nastavili da unapređujemo, ali svi resursi koji ostaju pored toga su usmereni na dopunu i upotpunjavanje tog ekosistema. Otuda i naši saveti i vesti za vozače. Mi se ne bavimo isključivo kupcima i prodavcima, jer je i to neki ciklus. Prvo si kupac ili si prvo vozač pa si kupac, pa si vozač, pa si prodavac, pa si ponovo kupac. Tako da, to je jedan ciklus koji treba da ostane zaokružen. 

Ivan Minić:  Ali, meni taj najbanalnije moguće, a ja volim da banalizujem stvari preko svake granice, taj momenat je kada kaže – E, zapravo, od sledeće nedelje treba da stviš zimske gume. Znam ja kada treba da ih stavim, ali ako me ne podsetiš, neću se setiti jer jednostavno dešava se život, to je kraj godine, tada je haos, ne razmišljaš o tome. Ali, ako te neko podseti, onda će to da trigeruje sve ostalo. Da li će to da donese nekakvu, nekakav konkretan benefit, pa… verovatno neće ili verovatno će se preslikati na neki način na ove ostale biznise. Suštinski, ja ću da budem zahvalan što su me Polovni Automobili podsetili na to. I to jeste velika stvar. 

Sanja Radovanović: Tako je, to već godinama imamo. I čak Auto znanje, segment koji je krenuo pa će se u nekom trenutku vratiti, te neke praktične stvari – kako staviti lance…

Ivan Minić:  Gledao sam, ne bih probao, ali probao sam. 

Sanja Radovanović: Ali, to je ono što je čitava grupacija Polovnih Automobila unazad radi – koristan sadržaj tebi kao vozaču da pomognemo tebi kada je to važno. Ne nametljivo da te mi pratimo i da te bombardujemo, mi samo treba da budemo tu prisutni da ti lako dođeš do informacije onda kad ti zatreba. Što se guma tiče, to prepuštamo kolegama koji su fokusirani samo na to, ali opet je dobro da su prisutni, da znaš da na Polovnim Automobilima možeš lako i da dođeš do guma, i do novog dela i do polovnog dela i šta god da ti treba. 

Ivan Minić:  Sve na jednom mestu, što je u principu na neki način ko oba biznisa, svoju granu porkivaju. Ljudi, hvala vam. Mislim da smo ispričali neke prilično važne stvari i dali ljudima nekakve konkretne teme za razmišljanje i savete kako da uđu u ovu priču, na što bolji način. Da li imate nešto za kraj što biste hteli da poručite onom malom broju ljudi koji možda ne znaju i još nisu probali da koriste vaše platforme?

Miloš Aleksić:  Zaista nije neka filozofija – dođi i probaj. Bukvalno, da li si kupac, a prodavac pogotovo. Ono što je tu suština je da su ljudi tvoji kupci već tu i besplatno je, u principu. Sa te strane je jedna jako jednostavna poruka. 

Ivan Minić:  Spuštena ulazna barijera maksimalno.

Miloš Aleksić:  Nema nikakve barijere, zapravo 😀 Praktično sve za praktično svakog smo uspeli da stvorimo i to je ono što mi donosimo, a ostalo je na tebi i prilično je lako u svakom smislu.

Ivan Minić:  Sanja, šta bi ti rekla?

Sanja Radovanović: Naša priča je slična, samo preslikana samo na kupovinu i prodaju automobila. Tako da, to je to. Msilim da već jesmo prva asocijacija za one koji kupuju i one koje prodaju i jako se trudimo da sačuvamo poverenje svih tih ljudi. Najiskreniji napori se ulažu ka tome. Puno toga je besplatno i za korisnike, oni koji se time profesionalno bave, čak smo se potrudili da što im više približimo, da što detaljnije objasnimo šta je to što oni dobiju kroz te neke pakete oglašavanja i ono što mi uvek ističemo, mi imamo interni KP, to je naša korisnička podrška, to je stvarno jedan sektor koji je tu na raspolaganju sivma kojima nešto nije jasno. To je živa reč, nisu chat botovi koji daju formulu kako dra rešiš svoj problem, već naozveš i devojke ti pomognu šta god da ti nije jasno. Tu smo. 

Ivan Minić:  Da, došli smo u fazu da kada treba da pričamo na chatu sa nekim, prvo postavimo neko pitanje na koje bot ne zna da odgovor, da vidimo da li je to stvarno živi ljudi. Dobro, hvala vam puno!

Sanja Radovanović: Hvala tebi, puno.

Ivan Minić: Hvala vama što ste nas slušali, hvala prijateljima iz kompanije Visa koji podržavaju realizaciju ovog serijala. Nadam se da vam je bilo interesantno, takođe, sugerisaću vam još jednom da pogledate šta se nalazi na Visinoj Platformi za podršku malom biznisu, jer tamo ima nekih interesantnih stvari za korisnike Visa business kartica, a manje više svi koji imamo biznise imamo bar neku njihovu karticu, tako da sigurno publika kojoj se obraćamo. Hvala vam još jednom, to bi bilo to za ovo izdanje, vidimo se u nedelju u redovnoj, a u narednu sredu u novom specijalu. Svako dobro.