Pojačalo Tavex specijal EP2: Investiciono zlato, uslovi i opcije za kupovinu i prodaju

Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Georgi Hristov: Dobar dan Ivane, drago mi je da si ovde. Zovem se Georgi, predstavnik sam Tavex Srbije. Hvala, jako lepo si nas predstavio malopre. Tavex Srbija je deo Tavida, Tavex Group, kako si ti pomenuo. Bavimo se, prodajom investicionog zlata i srebra već 32-33 godine, tako da dolazimo sa neko baš veliko iskustvo. Isto, u nekim drugim državama imamo i menjačkih poslova, ali ovde u Srbiji da kažemo smo stavili fokus samo na investicionog zlata i srebra. Firma je iz Estonije i da kažemo partneri smo najvećih livnica u svetu. Valkambi, PAMP, Argorheros, svih najvećih proizvođača investicionog zlata u svetu su naši direktni partneri, tako da to nama omogućava da uvozimo zlata u Srbiji direktno iz livnica. Koja daje mogućnost već da ima neka prednost sa cene, boljim uslugama, uslovima kupovine i tako dalje. 

Ivan Minić: Od kada ste prisutni u Srbiji? 

Georgi Hristov: Od 2022. godine, u januaru smo krenuli da radimo, već relativno dve godine. 

Ivan Minić: Sjajno. Pričali smo dokle sa profesorom o tome koliko je zlato jedna stabilna i sigurna investicija, na duge staze nešto što ima smisla uzeti da sačuva vrednost, ima razne druge karakteristike o kojima ćemo pričati, ali hajde da prođemo konkretno koji su to proizvodi koji su ljudima dostupni. Dakle nije zlato nešto da ti dođeš i kažeš imam sada hiljadu eura, daćete mi koliko to grama bude na tih hiljadu eura. Nego prosto kako ljudi mogu to da razmišljaju, kako da planiraju, šta je dostupno od standardnih proizvoda. 

Georgi Hristov: Realno investiciono zlato na prvom mestu da pomenemo šta je, zato što više ljudi se bune, kupuju neke nakite narukvice, prstene i tako dalje i razmišljaju da su uložili novac. A to jeste uložili ste, ali u neki baš skupi proizvod koji nije najisplativiji. Kada je u pitanju investicije onda mi tražimo najbolja moguća ponuda, tako da vi biste uštedeli najviše novca. Investicionog zlata to su zlatne poluge ili kovanice. Kada je upitanju kovanice mora imati čistoća više nego 900 promila čistog zlata. To se odnosi na 21,6 karata. I da su bili zvanično sredstvo plaćanja ili da su trenutno takvo. A što se poluga tiče, moraju imati čistoća više nego 995 promila, to su 24 karata. I da su sertificirane sa strane LBMA, to je Breza Londonu koja, akredituje različiti, livnica da mogu da proizvode investiciono zlato. Tek tada ovaj proizvod je oslobođen od PDV-a, kako je i u Srbiji, i onda možete da kupite neki proizvod i stvarno da uložite, nećete platiti takav trošak izrade, PDV itd. 

Ivan Minić: Kada pričamo o tom zlatu gde ljudi kupuju nekakve predmete, obično je to nakit, vrlo važna stavka je koliko je karata, odnosno koji je procenat zlata. Vrlo često ljudi prave niži procenat zlata zato što žele neku konstrukciju koja je čvršća i slično. To je sve u redu kada pričamo o izgradnji nečega, ali to značajno snižava vrednost same stvari. I komplikuje proces da se od tog proizvoda dođe do zlata koje može da se koristi kasnijim u drugim oblicima. Ovo o čemu si ti pričao, dakle, to je čisto zlato koje se kao takvo, bez ikakve dodatne prerade, obrade, bilo čega sličnog, može nadalje na neki način koristiti. Šta je najčešći, znači sada već imate dve godine ovde, znaju ljudi za vas i mi se već neko duže vreme dogovaramo i pričao sam sa ljudima, znaju za vas da ste prisutni na tržištu, kada se ljudi pojave i žele da ulože ili da kupe neki od proizvoda, možda za poklon ili nešto slično, kako najčešće izgleda taj razgovor? 

Georgi Hristov: Najčešće ljudi dolaze da kupe mali dukat Franc Jozef, to nekako je ostalo od njihovo znanje, još kada davno je bilo Jugoslavija, to je kao neka stala tradicija, evo sada pokazujem mali dukat Franc Jozef, on iznosi 3,49 grama i je neverovatno poznata kovanica ovde u Srbiji, odnosno na Bulgarska, Rumunija i neke druge Balkanske zemlje, razlika je prevelika. Ja kada smo došli pred dva godine sam se iznenadio, tako da generalno ljudi koji nemaju znanje oni traže da kupe duket Franc Jozef, za njima to je najbolja opcija i to je pravo zlata. Svakako mi radimo konsultacije i njima, objašnjavam kakve su razlike u različitim proizvodima, cene i tako dalje, ti si malo ranije pomenuo šta da radimo ako imamo 1000 evra, dajte mi poluga 10 grama ili 8 grama ili koliko zlata možeš da kupiš, mi svakako računamo i da li možemo da uradimo neka diversifikacija, da može čovek da uzme neka mala poluga, neka veća. Čisto ako ima 1000 evra, da ne kupi jedna poluga od 1000 evra i sutra da mu zatreba i od 200 i onda mora da proda cela investicija, a da ima neka diversifikacija i da može odmah da proda nekih 3-4 grama zlata čisto da može da završi svog posla. Sada ove iznose su okvirne, nisu to realne situacije, ali to je to, suština investiranja. 

Ivan Minić: Svakako ljudi koji budu slušali ovu epizodu, najveći broj njih će to slušati u trenutku kada je izbacimo u narednih desetak dana, ta će cena manje više biti stabilna svakako, ali neko će možda slušati za 2-3 godine, možda i krasnije, to je jedna od lepih stvari sa podcastima da su manje više evergreen što se toga tiče, tako da kada budu slušali, odu na Tavexov sajt i vide koja je u tom trenutku aktuelna ponuda i šta mogu da urade. Jedan instrument koji imate mi je posebno, bio je interesantan i mislim da je sjajan za one koji to gledaju kao nekakvu mali deo ulaganja koje će svakog meseca uraditi sa ciljem da se vremenom skupi neka količina, da se akumulira neka vrednost koja će nešto značiti. Ne mogu da odu sa tim da će u startu da kupe nešto što je zaista skupo i vredno. To su ove poluge, odnosno ne poluge nego pakovanje od grama, hajde da nam malo ispričaj o tome. 

Georgi Hristov: Evo, to je pologa od jednog grama. To mi smo radili sa zvanično partnerstvom sa Nadir, to je jedna od top 5 najvećih livnica  u Turskoj. Radimo to sa ciljem da edukujemo ljudima, zato što na prvo mesto mi smo long term greedy, mi hoćemo da zaradimo, svakako svaki biznis mu je to poenta, ali mi hoćemo da zaradimo kroz ova pomoć i znanja koje nudimo ljudima. I to je bilo poenta da radimo i ovaj Tavex poluge od jednog grama, čak sa ovaj pretplatni paket, gde možeš 12 narednih meseci da kupiš jedna pologa po izuzetno dobre cene, na 12. meseca mi ćemo ti pokloniti jednu pologu, kao poklon da si ti završio svoj, da kažemo, prva godina investiranja. I kakva je ideja? Ideja je da ti prvog meseca ćeš kupiti tu pologu na nekih 63-64 evra, koja je izuzetno dobra cena, ali je 63 evra. Za godinu dana cena zlata svakako će rasti i ti ćeš kupiti prvog meseca na 63, poslije ćeš kupiti na 64, na 12. meseca može da se desi nešto, da kupiš na 75 evra i onda sam ćeš imati interesa da proveriš, ok, ja sam kupio pred 10 meseci na 60 evra, sada je 72 šta se desilo. I na taj način da probudimo tvoja želja da kreneš da se edukuješ i da vidiš šta se dešava, zašto cena zlata raste i tako dalje. 

Ivan Minić: I taj bonus i poklon ćeš dobiti u jednog meseca kad će verovatno biti najskuplji. 

Georgi Hristov: Da, čak ima i neke varijante kada je najskuplji, jeste da dobiješ tvoj poklon kada je cena zlata najvisokija, realno tako se to dešava, najveća, izvinite, i tada može da se desi čak da prodaš povratno nama 10 grama zlata od tih pologa, mi da ti damo jedna pologa od 10 grama i neki dinar da vratimo kao profita, realno to je tačno zbog te berzinske cene i ta promena koja posle ide na tržište ovde. 

Ivan Minić: Kaži mi sad, ok, pričali smo o tim nekim entry level proizvodima, nazovimo to na taj način, nešto što podrazumeva da se odvoji 60-70 eura ili neka cifra koja je 200-inak i tako dalje. Šta su neki sledeći koraci, odnosno u šta ljudi mogu da investiraju ukoliko žele da ulože više? Videće to svakako na sajtu, ali hajde da im damo temu za razmišljanje. 

Georgi Hristov: Ima različite varijante, da kažemo proizvoda investicionog zlata se kreće od jednog do 100 grama, svako ko ima pologe koji su od 250 i od 500 i od kilogram, ja lično ne bih kupio i to razlog i da ne preporučujem ljudima da kupuju takve pologe, marže razlika u ceni je relativno mala, za ovaj rizik da nosite da imate jedan proizvod koji vredi lupam 70.000 eura. Tako da od jedan do 100 grama ima pologe, kovanice se kreću između 3 do 30 grama, ima različite varijante, da kažemo evo tako izgleda jedna pologa u 20 grama pakovana u kartici sa sertifikata koja košta oko 1300 eura. Oblik svaka pologa, svaka kartica je isti, tako da jedino što razlikuje te proizvode je veličina samog zlata. Tako da ljudi mogu slobodno da biraju da li da kupe pologa 1 gram, 2,5, 10, 20, 50 grama. Svakako smo primetili u početka kada smo došli 2021. godine da ljudi nisu imali toliko znanja i da su realno svi kupovali, da kažemo klijent ima ušteđevinu od 3000 eura i ne radi neka normalna diversifikacija da kupi 30 grama zlata u nekim normalnim proizvodima, a kupuje samo poluge od jednog grama. I to je stalo kao neko razmišljanje, ako neki dan nešto se desi, ja mogu da zamenim 1 gram zlata za džak brašna, tako ljudi kaže. Tako da oni kupuju, investiraju, već se neko razmišljenje šta će biti ako sutra se desi najgora moguća situacija na svetu. I to isto je oznaka da ljudi nisu baš edukovane, zato što cene kod malim proizvodima su skuplje. Razlog je da kažemo iz livnice iz Švajcarske, da li ću raditi jedna pologa od 100 grama ili jedna pologa od jednog grama, oni imaju isti trošak izrade, pakovanje, transport, ostaje isti itd. Zbog toga su malim proizvodima sa većim maržama. I to što ljudi kupuju, možeš da saznaš kakvo je trenutno znanje tržišta. Kada se premeti da ljudi kupuju samo u malim proizvodima, onda se zna da su baš uplašeni i da nemaju puno znanja za to. Već vidimo da ljudi sve više i više se prebacuju na neke veće proizvode, koje nama je baš dobra oznaka, znači da ljudi imaju već neku znanje, znaju šta se dešava, opušteniji su i znaju da mogu sutra da prodaju, da realizuju svoju investiciju. 

Ivan Minić: Hajde samo da probamo da im oslikamo, ne moraš tu ići preterano u detalje, ali čisto da imaju u vidu. Koja je razlika u ceni na 1g, na 50g, na 100g? Koliko oni gube time što idu toliko sitno? 

Georgi Hristov: Naše cene se računaju, to se kaže marža, ljudi koji ne znaju, marža je neki procenat iznad proizvodne cene, koje ti ćeš platiti da bi ga dobio i mi uvek pričamo u procentima, zato što to je lakše i uvek će biti tako. Procenat je procenat, ako kažemo neka fiksna cena sada, za 4 dana će biti nešto različito, ali da kažemo ako jedna poluga od 1g košta 70 evra i vi kupite 100, platićete 100g zlata 7000 evra. A ako kupite jedna poluga od 100g ona košta 11-12% do 15% manje koja je 700-800 evra. Otprilike to su 10g zlata. U jednom slučaju vi kupujete 100g zlata, u drugom slučaju dobijate 110g zlata koja uopšte nije malo. Tako da to su razlike koje kupce snose kada ili neko njima nije lepo objasnio ili oni imaju stvarno neki razlog to da urade i da se osećaju najsigurniji. 

Ivan Minić: Hajde sada da pričamo o onom drugom delu, a to je bili smo pametni i na vreme smo kupili. I sada nam treba da to unovčimo ili imamo neko zlato koje bismo želeli da unovčimo. Šta su opcije i kako to funkcioniše?

Georgi Hristov: Ima dve opcije. Jedna varijanta je da kupac dođe na licu mesta u našoj kancelariji u Beogradu. Tu možemo da procenimo proizvoda, radimo neka provera, normalno da vidimo kakvo je stanje proizvoda, da li je ispravljeno i tako dalje. I plaćen je odmah. Ili plaćamo u gotovini ili preko računa, to već je izbor klijenata. Sa druge strane mi smo uradili neka inovacija u Srbiji. Prvi smo i jedini koji imamo zvanični ugovor sa kurirskom službom. Tako da ako neki klijent živi u Niš, ne mora da dolazi kod nama, može slobodno da ni prosledi proizvoda putem kurira. Mi imamo neka posebna procedura kako to radimo. Mi proveravamo i uplaćujemo pare bukvalno istog dana na račun našeg klijenta. Tako da ima dva varijanta. Može u kancelariji, može i putem kurira koji ne bi hteo da dođe do nama. 

Ivan Minić: Kada pričamo o ovim proizvodima koje su je li pakovano, sertifikovano zlato sa vrlo jasnim karakteristikama, tu je stvar manje više jasna. Proverićete autentičnost i sve to, ali to je to. Koja je razlika kupovne cene u odnosu na prodajnu cenu? 

Georgi Hristov: To opet zavisi kakav proizvod imate i šta prodajete. Za neki poluge od 1 gram oni se prodaju na oko 17% iznad berze. Kupuju se povratno na oko 7-11%. Tako da kod njima marža možemo da zaključimo između 7-10%. 100gramski poluge već se prodaju na oko 2,5-3% i se otkupljuju na oko procente. Tu marža sami možete da vidite, čujete da je oko 1%-2%, tako da tamo spread je mali. 

Ivan Minić: Sjajno. I to je sa ovim, da kažemo, sertifikovanim, pakovanim proizvodima koji imaju sve što je potrebno, vrlo jasno definisano. Šta se dešava kada se neko javi ima zlato koje nije takvo? 

Georgi Hristov: Naš fokus je kako sam naveo ranije u Srbiji je samo investicionim proizvodima, tako da mi možemo da ponudimo instantni otkup za svaki proizvod koji neki kupac može da pronađe na našem sajtu. Bez obzira da li je kupljen od nama, da li je uvozan iz Beč, iz Amerike ili je nasleđen. Sada ako već to je neki nakit ili neka druga posebna kovanica, mi svakako imamo veliko iskustvo i neće biti skromno da kažem da znamo svih investicionih proizvoda, ali da kažem iz nekih 95% kovanica sa celog sveta imamo neke informacije kakve su čistoće dimenzije i možemo da proverimo da li je proizvod ispravan ili nije. Tako da to što radimo zanima, radimo neka konsultacija i javljamo ljudi, vidite vi imate takva kovanica, zemlja porekla je ta država i kovanica vredi otprilike 330 eur, idite i proverite kod nekog zlatara kako on bi to otkupio od vama, ali ciljno javljamo kakav je iznos otprilike ta kovanica, čisto da ne bi pao neka situacija da mu neki zlatar kaže to vredi 100 eura ili 50 eura i čovek ko ne zna bi prodao odmah. Zato što će poverovati da je to tako. 

Ivan Minić: Ali za sada vi ne otkupljujete? 

Georgi Hristov: Za sada mi to ne otkupljamo, jeste. 

Ivan Minić: U Srbiji? 

Georgi Hristov: U Srbiji ne otkupljamo, da. Otkupljamo samo proizvode koji su na našem sajtu. 

Ivan Minić: Jasno. Da li se to odnosi i na proizvode koji nisu na vašem sajtu, ali su od renomiranih proizvođača, livnica, vrlo jasno naznačeni da je u pitanju investiciono zlato? 

Georgi Hristov: Tu već ako u pitanju investiciono zlato je neka poluga iz neka stratificirana livnica, možemo da izađemo u susret da kupimo, možemo da dogovorimo i neka cena, ali ne možemo da ponudimo tako dobri uslovi kao za proizvode sa kojima trgujemo. 

Ivan Minić: Jasno, jasno. E sad, jedna od stvari kada odemo na sajt i kada istražujemo celu priču je da zlato je u centru pažnje, ok, ali postoji i ceo jedan segment koji se bavi srebrom. Zašto, kako, šta tu treba da znamo? 

Georgi Hristov: Srebro isto je jedan prema meni odličan aktiv gde i ja lično ulažem svake godine. Mislim da ima velik potencijal srebra, najveća problema jedina je da za srebru postoji PDV. Tako da tu već ako klijent je pravno lice, može da kupi bez PDV, a to je super opcija. Ako je fizičko lice, nažalost, moraš sačekati nekih 20% da se cena srebra poveća da bi bio na nuli, ali ipak je odlična investicija. Samo rok koji ja preporučujem za investiciju u srebra je neki duži, da kažemo, minimalni rok koji ja preporučujem je neke pet do sedam godina. Čisto da bi mogu da se sve ispegla. 

Ivan Minić: Jasno. Kako su se stvari menjale prema vašem iskustvu za ovih dve godine koliko ste ovde? Pomenuo si to da je krenulo naravno sa najsitnijim apoenima, odnosno polugama od jedan gram. Kako se situacija promenila u razgovoru sa ljudima? Jedna od stvari koje radite, napravili ste i svoje interne novine gde pričate o tome. Dosta ljudi je u prethodnom periodu počelo da pominje zlato kao jednu od stvari. Najčešće, iskreno, najčešće ljudi koji su se opekli na drugim stvarima i sada samo žele da sačuvaju vrednost svog novca i da ono lagano raste. Naravno, stariji ljudi sa kojima pričamo, ozbiljni poslovni ljudi koji su tu, nekad generacija naših roditelja i starije od toga, pomenu to s vremena na vreme i neki od njih čuvaju te stvari ili u zlatu ili u nekim vrednim stvarima kao što su neki satovi ili nešto tog tipa. Međutim, kao da je postojao taj jedan period od možda nekoliko decenija, kad se o tome nije baš dovoljno pričalo, ovde konkretno, verujem da je u ostatku regiona i sveta sigurno bilo drugačije. Kako su se stvari promenile za ovih dve godine od kada vi ste tu i, okej, niste jedini, ali svi vi koji ste prisutni ovde edukujete tržište? 

Georgi Hristov: Ima velika promena. Realno, PDV u Srbiji na investiciono zlato je ukinut 2018. godine. Možemo da kažemo da od tada se tržište otvorilo i krenulo da se razvija. Mi za dve godine vidimo da sve više i više ljudi kupuju investicionog zlata i ulagaju i imaju sve više poverenja to da urade. Na prvom mesto imaju pristup najvećih livnica u svetu, kupuju po nekim svetskim cenama i ipak kada imaju mogućnost i znaju da mogu da prodaju odmah sutra ako neki novac njima zatreba, to je, mislim, osnovni razlog. Sve više i više ljudi kupuju investicionog zlata i zbog sva ta dešavanja u svetu koja se trenutno dešavaju. Kažemo od 2020. godine kada je krenula korona do sada, ja mislim da se svet zamenio najviše u posljednjih 25 godine. Sa druge strane, novac se stalno štampa, inflacija je neverovatno visoka, svi vidimo po cenama kad idemo u prodavnicu i uradimo neka računica šta je bilo pre dve godine i sada. Tako da mislim da i to tera ljude da sve više vode računa da li čuvaju svoje ušteđevine u papirnog novca ili u zlatu ili u nekim drugim aktivima, bilo kakav. Sa druge strane, tržište investicionog zlata raste ne samo u Srbiji, a raste i svuda u svetu. 2023. godina je bila najjača godina za potražnje investicionog zlata, 2022. izvinjavam se, a 2023. je bila ipak jaka, da kažemo razlikuje se nekih 4-5 procenata, koja je baš zanimljiva s obzirom da 2022. svetska dešavanja su bila bukvalno užasna. 

Ivan Minić: Svašta nešto se tu dešava i uvek, kao što je profesor pričao, zlato odigra neku ulogu u tome svemu. Jedna stvar na koju bih isto voleo da ti vratim da još malo popričamo o tome, ok, neko je zainteresovan, dođe kod vas, sve može da završi ovde kod vas u kancelarijama i to je super. Šta se dešava kada, ok, neko ne zna, ali dobio priliku da od nekoga kupi nekome pozajmi novac, dobije garanciju neke od ovih proizvoda. Ja svakako mislim da to treba proveriti sa ljudima koji znaju o čemu pričaju, ali hajde da pojednostavljeno ljudima kažemo šta je nešto o čemu treba da vode računa kada su proizvodi u pitanju. Gde treba da gledaju, šta treba da gledaju, kako treba da provere, gledam ih i ok, ne znam, kovanice su nešto specifično, ali da kažemo sve ove poluge imaju na sebi serijske brojeve, imaju na sebi svašta nešto što ti nudi mogućnost da lako proveriš o čemu je reč. 

Georgi Hristov: Tako je, realno, ljudi moraju biti pažljivi, ja uopšte ne bih preporučio da kupuju zlata, da kažemo na neki sajtovi kao kupujem, prodajem i tako dalje. Jeste mogu da nađu neke ponude koji su uštedeću nekih 10, 20, 50, 200 evra bez veze, svakako neki ko je uvozio neka zlata ili je nasledio neka zlata može da proda po nižoj ceni, ali tu već fali ova ekspertiza i ja svakako bih preporučio ako neki kupuje investicionog zlata da kupuje samo od neki dealer koji je proveren i je zvanični partner Livnicama. Smanjuje rizike, ti znaš da roba je stigla bukvalno iz Livnice u kancelariju, nema treće lice između nas. Ako ipak bi voleli to da urade moraju da vode računa kakve su dimenzije te poluge i kovanice. Što se poluge tiče, ti si rekao možeš biti malo opušteniji, to je i tako i nije, zato što kada se rade neke poluge koji nisu ispravne, šta ljudi rade, oni uzimaju pakovanje iz neka prava poluga i onda rade falsifikata po tom serijskom broju i po tom pakovanju. Tako da ti ipak ako pratiš ovo pakovanje, to može da bude zatvoreno na neki način i ti uopšte da ne možeš da saznaš da je otvoreno, može i da nije. To mora da se vodi računa, da li je otvoreno pakovanje, da li je probušeno i tako dalje. 

Ivan Minić: Svako na kraju dana može da napravi repliku ovog pakovanja, nije to komplikovano dizajnerski da se uradi. 

Georgi Hristov: Da, kao ti što se vidi ovde, dizajni su jako jednostavne, Livnice su zatrudili da uštede na to koliko mogu više. A što se kovanica tiče, već tu posedujem neke posebne dimenzije, kakva je težina, kakva je debljina, kakva je širina ovog proizvoda. Da kažemo metal koji je najbliži do zlata, erodijum, ali ipak ta neka poluga od 50 grama je nekih 3 milimetara deblja nego to što mora da bude. Tako da razlike su ipak vrlo male i ako čovek ne zna šta radi i kako bi to proverio, bolje to da ne radi. 

Ivan Minić: Dobar savet svakako i ja mislim da se ne treba igrati sa takvim stvarima, kao što proveravamo novčanice jer koliko god da nam deluju okej, nekada mogu da budu neispravne. Tako isto i ovo treba na mestima koja su proverena koristiti i koristiti priliku da kupimo i prodamo, zamenimo za realan novac. Kaži mi kakva je situacija, ukoliko neko kupi ovde, odseli se ali dalje ima tu vrednost sa sobom, koliko je to zlato konvertibilno u smislu, jer može bilo gde da se proda, možda ne po savršenim uslovima, ali može bilo gde da se proda na mestima gde se zlato otkupljuje, investiciono zlato otkupljuje. To je u principu univerzalan proizvod, je li tako? 

Georgi Hristov: Da, univerzalan proizvod je, ako kupite investiciono zlato možete da prodate svuda u svetu, tu već je pitanje pod kakvim uslovima, ali 100% prodaćete i kod svakog dealera investicionog zlata, i kod svakog zlatara, bižutera i tako dalje. Već kakve će uslovi biti, tu je pitanje. 

Ivan Minić: Inače, na različitim mestima i u istom gradu možeš da dobiješ drugačije uslove. Koliko oni variraju, šta ljudi treba da znaju, koliko treba da imaju to u vidu, zašto je bolje da dođu, ako su u prilici dođu ovde gde su kupili, nego na nekom bilo kom drugom mestu. 

Georgi Hristov: Realno, to je neka posebna politika u Srbiji koja ne poseduje nigde u svetu i ja mislim da to još se radi ovde, zato što tržište nije dovoljno edukovano i nije ekspanziralo, ako mogu tako da kažem. Principa je da ti ako kupiš investiciono zlato, kupuješ neke renomirane livnice koji su poznati svuda u svetu i onda možeš da prodaš i u Americi, i u Kini, i u Evropi, bilo gde da ideš, kao i u tvom gradu. U Srbiji je malo različita situacija i još livare ne otkupljuju proizvode koje nisu oni prodali. Šta to znači? Ako vi kupite od mene pologa od 10 grama i biste išli da prodate kod njima, oni ćete kupiti sa neka marža 5-10% ispod berze, koja je prevelika razlika. Tako da razlike su od 3-10% od ceni koje biste dobili nižoj i ispod berze ako prodate na neko drugo mesto ili neki ko ne bi ispoštovao da kupi proizvod koji nije prodao. Svakako mi otkupljujemo sve tako da i ako neki klijent je kupio na neko drugo mesto zlato i dođe da proda kod nama, mi ćemo otkupiti po istim cenama kao i sve ostalo. 

Ivan Minić: A u svetu kako je praksa? 

Georgi Hristov: U svetu je praksa da kupuje zlata ovde, prodaješ u Nemačke bez problema. Kupuje zlata iz Nemačke, ideš u Kini, prodaš u Kini bez problema. Tu je pitanje samo da ljudi kupuju neke livnice koji su poznate, Valkambi, Argor Hereo, Spamp itd. Ima jeftinije proizvode na neke livnice koje isto su sertificirane iz EUBM-e, ali tamo već je malo drugačije. Ali ipak, te livnice koje se prodaju svuda u svetu mogu i da se prodaju svuda, bez nikakvih problema. 

Ivan Minić: Jasno. Hvala ti puno za ovo pojašnjenje, za kraj. Samo bih voleo da još jednom pojasnimo ljudima šta je set proizvoda koji je dostupan i šta je dobro rešenje za početak za neko ko nema iskustva i nije siguran šta da radi. 

Georgi Hristov: Set proizvoda imamo zlatne poluge od 1g do 100g, to su 1, 2,5, 5, 10, 20, jedna unca tzv. to su 31g, 50g i 100g poluge. I od kovanice imamo bečki filharmonije, to su neke od 3 do 30g. I imamo tzv. dukat Franz Josef, najpoznatiji. Šta ljudi mogu da urade ako nisu do sada ulagali, odlična varijanta je da probaju s ova Tavex poluga koja imamo i s ovi pretplatni paket. 12 narednih meseci kupuješ jedna, na 12. dobijaš 13. na poklon od nama. To je samo za 1g? I to je samo za poluga od 1g. To su nekih 65 evra koji ljudi bi morali da odvajaju svakog meseca i mislim da je odličan početak i da vide kako se kreće cena zlata, kako funkcioniše proces, malo da se upuste, da osete šta je suština. 

Ivan Minić: Georgi, hvala ti. Hvala što ste došli i što ste, da kažemo, među tih nekoliko firmi koje u poslednjih nekoliko godina pričaju o različitim modelima investiranja u odnosu na ono što je pre toga bilo prisutno. Ja, lično, zlato pre svega doživljavam ne kao investicioni instrument, već kao nešto za čuvanje vrednosti. Da zaista novac očuva svoju vrednost kroz vreme jer iznos novca, pre deset godina i sad za novčanicu od 1.000 dinara si mogao da kupiš mnogo različite stvari, a ona je i dalje 1.000 dinara. I mi je negde i dalje doživljavamo kao nešto značajno, poznato kao jedna crvena. E, jedna crvena više ne znači baš previše. Kod zlata je to naravno potpuno drugačije i 400 godina staro nešto, verovatno vredi značajno više nego što je vredelo pre 400 godina, ali je i dalje identičan proizvod i dalje ima svoje mesto. Hvala za super organizovan specijal sa vaše strane, hvala što podržavate Pojačalo jer nama to svakako mnogo znači. Hvala što smo našim slušaocima ispričali priču o ovome da imaju još jednu temu za razmišljanje jer svako od nas u različitim fazama karijere treba da razmišlja o tome šta će biti za 10, 20, 30 godina. Odnosno ne moramo nužno svi da radimo do 80. godine, možemo možda i ranije malo da povučemo ručno i provedemo vreme radeći neke lepe stvari. Hvala vama što ste nas slušali, nadam se da vam je bilo interesantno i korisno. Sve informacije imate u opisu, a svakako ćete i vrlo lako izgooglati i doći do toga. Ukoliko imate neka pitanja dodatna, upišite ih u komentare na YouTube-u i Georgi i ekipa će odgovoriti na sve, a naravno ako imate neko direktno pitanje, povežite se na LinkedIn-u ili pišete putem sajta i dobićete sve informacije koje vas zanimaju privatno, da ne vide baš svi šta želite da radite. To bi bilo to, hvala vam puno, mi se vidimo u narednim epizodama.