Pojačalo StarTech specijal EP1: StarTech podrška inovacijama i iskustva grantista

Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Ivan Minić: Nakon malo dužeg perioda pauze, vraćamo se malo i specijalima i imamo ponovo situaciju kao prošle godine da predstavljamo neke sjajne stvari koje su NALED, Vlada Republike Srbije i Philip Morris uradili kroz program StarTech. Ove godine je treća generacija i odmah da kažemo, prijave su otvorene do 3. maja, tako da još uvek imate vremena da se prijavite i da prijavite svoju biznis ideju ili biznis za neke od grantova, ali prošle godine smo imali neke sjajne priče i generalno dosta toga dobrog se izrodilo iz svega toga. Posebno je interesantno što, za razliku od većine nekih sličnih programa koji postoje u različitim oblicima, ovo je fokusirano na tehnološko preduzetništvo, fokusirano je na inovacije, što znači da te ideje – ok, možda nemaju toliki procenat uspeha kao one ostale, ali one koje uspeju, zaista menjaju društvo i menjaju svet, tako da, svaka čast na tome. E sad, Uroše, treba nam malo više informacija o svemu tome, pa bih te molio da podeliš sa nama šta je StarTech priča bila od početka do danas.

Uroš Anđelković: Hvala Ivane, hvala na ovim lepim rečima. Evo, StarTech gura već treću godinu polako, dakle ovo je treća godina, treći javni poziv je objavljen StarTech konkursa, kao što si rekao, za tehnološke preduzetnike, za tehnološke kompanije koje se bave inovacijama, koje žele da u svoj biznis i u svoje poslovanje uvedu digitalnu transformaciju i automatizaciju koja će im kasnije omogućiti i olakšati što proces poslovanja, što unaprediti poslovanje, doneti novi prihod, income koji će na kraju krajeva sutra doneti to da još više ulažu i u RND i u istraživanje, u razvoj, kako bi što više naših kompanija, start upova bilo preusmereno na inovacije i na to da donose neke dobre nove usluge, nove robe koje će svima nama koristiti u svakodnevnom životu pre svega, ali naravno i u poslovanju. StarTech, kao što sam i rekao, dakle, ove godine objavljen je treći javni poziv, 3. marta. Do sada smo imali dve generacije iza nas gde smo dodelili pedeset sedam grantova ukupno. U prvom ciklusu dvadeset devet, u drugom ciklusu dvadeset osam i evo polako pristižu prijave. Stvarno, evo imali smo do 7. aprila je bila prijava za pomoć u pisanju aplikacija, gde smo dobili stvarno skoro duplo veći broj aplikacija nego prošle godine i evo sada nadamo se da će do 3. maja stići još dosta dobrih predloga i ideja. Tako da, kao što si rekao, do 3. maja je otvoren javni poziv i nakon toga krećemo polako u selekciju. Dakle, kroz tri kruga selekcije i eto, već krajem godine, nadamo se oktobra, da ćemo imati i taj treći odabrani kohort grantista gde ćemo imati, nadamo se, preko dvadeset kompanija koje će dobiti grant.

Ivan Minić: Uvek postoji taj momenat sa ljudima koji su to prošli. Neke od njih znam i sve, ali kad se sretnu negde, oni su klasići, oni su generacija. To je nekako presimpatično kad vidiš jer, u suštini, svakome je, bez obzira na prethodno iskustvo koje je imao – neki su imali veliko, neki nisu imali nikakvo – taj proces im je bio vrlo vredan i značajan jer on suštinski, iako uz određene izmene, simulira ono što će ih čekati nadalje kada budu pitchovali svoj biznis ili ga prezentovali kome god – od banaka, do investitora, do partnera, kupaca i svih ostalih. E sad, ono što bih voleo, pomenuo si neke brojke – ja mnogo volim brojke i onda pamtim te brojke i to me opterećuje, ali takav je život – voleo bih da malo napraviš neki pregled u kojim nišama, kojim specifičnim industrijama je bio najveći broj projekata i možda da izdvojiš neke od njih koji su posebno bili zanimljivi i interesantni.

Uroš Anđelković:  Evo ovako, to je nešto što i mi volimo, čime volimo da se bavimo. U suštini, da bi pravili neke analize pre svega i zbog nas, ali naravno i da vidimo u suštini gde se nalazi naša start up scena, gde uglavnom najviše ideja dolazi. Pa pre svega ono što je najvažnije da kažemo, taj neki najveći broj ide preko 430 aplikacija je došlo u ova sama dva ciklusa – ne računajući ovaj treći – od čega, dakle, imamo pedeset sedam grantova. Najveći procenat aplikacija gde smo mi dodelili grant pre svega dolazi naravno iz područja veštačke inteligencije i mašinskog učenja. Dakle, tu je negde oko 40% aplikacija, nekih dvadeset dve – dvadeset tri kompanije koje se bave da u srži svog projekta imaju i sadrže veštačku inteligenciju ili mašinsko učenje. Ali, ono što su neke oblasti odakle najviše dolaze projekti jesu pre svega medtech, biotech i poljoprivreda. Dakle, te tri oblasti nekako su trenutno najviše zastupljene i mogu da kažem da stvarno dosta proizvoda imamo – što proizvoda, što usluga, što robe – da dolazi upravo iz te oblasti. Naravno, pored toga imamo i proizvode, odnosno usluge ili robe, koje se bave i da li to bila hemija, tehnolški razvoj, mašinstvo, elektronika, dakle to sve naravno predstavlja nekih 10-ak do 15% ukupnog broja dodeljenih grantova, odnosno procenta, tako da stvarno ima… Možete zaključiti da dosta je širok spektar, ali to je uglavnom negde do sada ono što je pristiglo i verujemo da će i u ovom trećem ciklusu biti u tim oblastima najviše projekata koji će što se prijaviti, što na kraju dobiti grant, ali dobro, to je sve naravno i u odnosu na to i u zemlji i u regionu u kome živimo, i u suštini gde ljudi vide najviše potrebu da treba da inoviraju da bi unapredili svoje biznise ili da bi pomogli drugom da unaprede svoje poslovanje i život pre svega.

Ivan Minić: Da, mislim da taj momenat kada tehnologija prestaje da bude sama sebi viralna i počinje lagano da – više i ne tako lagano – ulazi u druge pore biznisa i pomaže i biznis i ne samo biznis, nego i razne druge oblasti. Pomaže da budu bolje, efikasnije, da neke stvari rade možda na pametniji način jer, što kažu, mnogo je lepo oslanjati se na instinkt, ali mnogo je lepše oslanjati se na podatke. Prosto, to je prilika kako mi možda i možemo da budemo konkurentniji i kao softverska industrija i tehnološka industrija, ali kako možemo da budemo konkurentniji u tim nekim oblastima. Da li je to razvoj medicinskih pomagala, alata, instrumenata i sličnih stvari, da li je to ulazak u biotech i agrotech. Agrotech je recimo meni posebno interesantan zato što ti uvek kod nas imaš taj momenat da postoje različiti delovi zemlje jer ona je takva kakva je, pa ima

Uroš Anđelković: Tako je.

Ivan Minić: Ima svega na jednom mestu. Svašta možeš da probaš‚ a ne moraš da izađeš iz okvira granica Srbije, gde koga god da pitaš, štagod da pitaš – osim onih najvećih industrijskih proizvođača – svi kažu “mi to tako radimo par vekova unazad”. E, možda bi nešto trebalo da se promeni.

Uroš Anđelković: Tako je.

Ivan Minić: Ja često kažem, kad pričamo to, najveća trauma svakog preduzetnika je – koji trudi se da bude moderan i prati sve – da dođe kod nekog, nečijeg knjigovođe i da mu on kaže “mi to tako radimo trideset godina”. Aha. Dobro, niste razmišljali nešto da promenite za tih trideset godina? Ali dobro, kažem, sve te stvari lagano odlaze u istoriju. Kroz prethodnih nekoliko godina shvatili smo šta sve može da se digitalizuje i da bude bolje zahvaljujući tome što ćemo neke stvari moći da merimo, ispratimo, analiziramo i na osnovu toga donosimo neke odluke. E sad, ono što je specifično, često ljudi misle, kada sam pričao sa nezavisnim posmatračima, ljudi misle da StarTech zapravo služi samo isključivo za one najmanje grantove koji se daju faktički na nivou biznis ideje ili malo više od biznis ideje, ali to nije tako. Postoje tri lota i ok, u onim većim lotovima ima obično manje grantista koji su dobili nešto, ali svaka od tih priča je interesantna. Kako su podeljeni lotovi, šta su neki uslovi o kojima treba ljudi da razmišljaju, jer otvara zaista mogućnosti za nešto ozbiljnije od samo toga da, ne znam, finansiraš sebi pravljenje nekog prototipa ili finansiraš sebi neki bazični go-to market.

Uroš Anđelković: Tako je. Jeste da, istina je da u suštini najveći broj grantova koji su dodeljeni upravo dolazi iz tog lota jedan gde su grantovi podeljeni u rangu od petnaest do dvadeset pet hiljada dolara upravo za razvoj inovacija, razvoj MVP-ja, ili da unapredite svoju inovaciju do neke mere. Ovo što upravo i predstavlja lot jedan, dakle, koji je namenjen za start upove koji su registrovani tek nakon – i nisu stariji od dve godine – dakle, nisu registrovani pre 01. 01. 2021. godine, što je važno, ali namenjen je neformalnim timovima. Dakle, vi možete samo sa svojom ekipom ljudi kojoj verujete da može da iznese projekat, ko je stručan naravno u toj određenoj oblasti, možete da prijavite svoju ideju, što je najvažnije, i naravno, posle ako dobijete grant, imate naravno obavezu da se registrujete. Ali, ono što je takođe važno i ono na šta se dodatno fokusiramo jeste da – i to radimo, naravno, kroz lot dva i tri – lot dva treba da predstavlja lot u suštini gde je namenjeno između dvadeset pet i pedeset hiljada dolara, gde pre svega tražimo naravno unapređenje inovacije, ali i komercijalizaciju. Dakle, gde uslov predstavlja prvenstveno i komercijalizacije na domaće ili eventualno regionalno tržište, i lot tri naravno, najveći lot gde se ljudi prijavljuju za iznos od pedeset do sto hiljada dolara. Ono što ga razlikuje od lota jedan i dva jeste upravo taj momenat da za cilj mora da ima komercijalizaciju isključivo na međunarodno tržište. I ono što bih samo voleo da podelim i sa tobom, ali naravno i sa gledaocima jeste da u lotu tri, pogotovo u prvoj generaciji, sada već gde smo imali četiri kompanije, stvarno možemo da se pohvalimo da su sve četiri kompanije koje su dobile grant u lotu tri imale uspešnu prodaju, odnosno komercijalizaciju na inostrana tržišta. I nekako mislimo da nam je to, naravno i uz lot jedan i dva, stvarno jedan od stvarno velikih uspeha, pre svega zato što su, eto, inovacije koje su potekle iz Srbije koje nisu samo softverske, već i hardverske, odnosno, opipljive mašine uspele da dođu i do tržišta Amerike pre svega. I to stvarno za nas predstavlja jedan ogroman, ogroman uspeh i nadamo se da će, eto, i ova druga generacija imati isto takve uspehe, ali naravno, ne čini samo lot tri StarTech grantove, tako da se nadamo da će lot dva i jedan imati slične uspehe i da će eventualno uspeti da, ako realizuju svoje projekte kako treba, naravno i mnogo ranije dostići što naše tržište, ali i inostrano pre svega.

Ivan Minić: Mislim, tu ima zaista sjajnih priča. I Baby FM i Neuroblast su, da kažem, ljudi koje sam imao prilike stvarno da upoznam, da prođem sa njima kroz proizvode. Baby FM-u sam bio i mentor u nekim situacijama. To su neke stvarno zaista vredne i važne stvari koje mogu da naprave rezultat.

Uroš Anđelković: Tako je.

Ivan Minić: Nikad ne znaš. Biznis je vrlo živa stvar.

Uroš Anđelković: Tako je.

Ivan Minić: Nikada ne znaš šta će zapravo da se desi, ali ti kada sedneš i pričaš sa tim ljudima, ti zaista vidiš da možda ako ova ideja ne prođe, neka od narednih

Uroš Anđelković: Proći će nešto drugo.

Ivan Minić: …napraviti nešto veliko, zato što oni to nose u sebi i oni to mogu. E sad, jedna stvar koje se nismo dotakli, a mislim da je važna, ljudi koji imaju iskustva sa ovim stvarima razumeju kako funkcionišu. Svakako i oni koji nemaju iskustvo mogu da odu na sajt koji će biti u opisu i da dobiju sve potrebne informacije o tome. Ali, grant suštinski podrazumeva ono što investitori zovu free money. Nije on baš potpuno free. On zahteva neke stvari sa druge strane, ali ne zahteva davanje nekog udela u kompaniji ili nešto slično.

Uroš Anđelković: Tačno.

Ivan Minić: Šta zahteva? Šta su stvari koje su preduslovi koje bi trebalo da ispune biznisi koji se prijavljuju za svaki od lotova?

Uroš Anđelković: Ono što je najvažnije, dakle, da se odmah napomene, dakle ovo je… Sredstva koja se dobijaju StarTech grantom su bespovratna. Dakle, niko nema na kraju obavezu da mora da vrati određeni deo, procenat, dakle u potpunosti su sredstva besplatna. Ono što je obaveza svakoga ko dobije grant – a naravno to stoji, dakle videće ljudi na sajtu – za svaki od lotova postoji deo učešća koji mora da priloži u suštini, uz taj grant koji je dobio, tako da, na primer, uz grant od dvadeset pet hiljada dolara koji su dobili u lotu jedan vi imate obavezu da uložite 10% minimum. Dakle, da bi celokupan projekat iznosio u tom trenutku dvadeset pet hiljada + dve i po hiljade, dvadeset sedam i po hiljada i to vam je ukupan budžet za ceo projekat u lotu jedan. U lotu dva za grant, na primer, dobijen četrdeset ili pedeset hiljada, vi ulažete na pedeset hiljada dodatnih deset hiljada, što predstavlja ukupan budžet od šezdeset hiljada, i na lot tri, ako imate sto hiljada grant koji ste dobili, vi ulažete minimum 30%, dakle da je ukupan procenat, dakle ukupan iznos projekta sto trideset hiljada. Ono što je važno, dakle, da svi projekti, naravno, pre, u samom momentu aplikacije, imaju mogućnost da napišu svoj biznis plan, da predvide kako će izgledati njihov budžet, šta žele, na šta žele da troše novac, da li to bilo ljudski resursi, marketing, kupovina robe, kupovina ili angažovanje određenih eksperata u određenim oblastima. Jednostavno, to su neke stvari koje oni mogu da imaju priliku da u svojoj aplikaciji napišu, ali ono što dodatno radimo je da, s obzirom da se grant, odnosno ugovori potpisuju i plaća novac tek negde u oktobru-novembru, imaju prilike da pre potpisivanja ugovora, zajedno sa nama i sa našim ekspertima revidiramo budžet i da, u odnosu na situaciju koja je, naravno, 6 meseci u odnosu na aplikaciju ro prilagodimo trenutnoj situaciji i nakon toga, kad se potpiše ugovor, dakle njihova obaveza, odnosno obaveza svakog ko aplicira i dobije grant, jeste da, pre svega, ispuni sve indikatore koje smo naveli u određenim, u ugovoru, pre svega, i to je nekako najbitnija stvar koju oni moraju da ispune. E sad, ono što naravno, nigde ne postoji nikakva obaveza gde je sad, da kažemo – naravno, niko ne može biti siguran naravno u današnje vreme da će se to ostvariti, ali neka naša priča do sada i neko naše iskustvo je da stvarno iz prvog ciklusa grantova nismo imali neke loše priče da kažemo da je neko odustao od projekta ili da je rekao “mi, na žalost, nećemo uspeti”. Tako da eto, za sada to ide vrlo dobro. Ono što bih voleo da napomenem je stvarno da mi sa svim grantistima i svim dobitnicima grantova stvarno radimo svakodnevno, dakle, pružamo priliku da, naravno, u odnosu na neke situacije koje se dešavaju, pre svega, na globalnom nivou – a znamo da su se dešavale, naravno – pre svega, izađemo i pomognemo. Dakle, ako postoji situacija koja je jednostavno takva da, pogotovo, na primer, u dopremanju određenih stvari iz inostranstva sada je potrebno mnogo više vremena. Dakle, izlazimo u susret i gledamo da što više pomognemo i da budemo što fleksibilniji da, naravno, taj novac pre svega bude potrošen na pravi način i da jednostavno svi imamo na kraju benefit od toga, pre svega, sam korisnik granta da može da ostvari projekat ali i da unapredi ili dovede tu svoju ideju do projektovanog stanja koje je on želeo ili, naravno, nešto više od toga, i nadamo se, eto, da na taj način pomažemo svima. Da tim načinom što smo fleksibilniji, pomažemo da se dođe do samog kraja i da se, eto, ti projekti ostvare na način na koji je potrebno da se ostvare.

Ivan Minić: Da se ostvare, a onda, šta će sa njima biti dalje? Da li će oni uspeti komercijalno, da li će se razviti, to je sad već neka druga priča.

Uroš Anđelković: Pa, eto, ako bih voleo stvarno da dodam, mi u našem projektu imamo odbor za grantove koji čini stvarno osam eksperata iz, što privatnog, što javnog sektora i trudimo se stvarno da i kroz razgovore i da kroz mentorsku podršku koju imamo, naravno, u sklopu celog programa, trudimo se da im pomognemo na svakakav način. Da li to bilo savetodavno ili praktično, ali se trudimo da iskoristimo znanje, njihovo pre svega, da pomognemo ljudima da unaprede svoje biznise. I projekte pre svega, ali naravno, da dođu do mometa, kada dođu do momenta komercijalizacije i kada biznis faktički krene, to ja mislim da je, nekako, tu mislim da dolazimo do najvećeg problema. Mislim, problema – izazova u start up ekosistemu jeste taj momenat kada mi imamo proizvod i želimo da krenemo i želimo da uđemo u biznis, u komercijalizaciju, i da taj momenat prelaska od, dakle, faktički, samog razvoja ideje ka komercijalizaciji, da tu treba najviše pomoći. I trudimo se da u tom segmentu stvarno dosta pomažemo svima koji su dobili grant.

Ivan Minić: Prošle godine smo imali neke zanimljive priče koje smo predstavili. Ove godine ćemo takođe imati neke zanimljive priče. Voleo bih da najaviš ko nas očekuje u drugom delu ove epizode i ko nas očekuje naredne nedelje.

Uroš Anđelković: Tako je. U drugom delu ove epizode, dakle, imaćete priliku da čujete jednog od naših grantista iz drugog ciklusa. To je kompanija, odnosno start p Artifit i imaćete priliku da čujete Željka Vujinovića kako govori o svom star upu i o svom proizvodu, odnosno uslugama koje oni nude, a kasnije, imaćete priliku da čujete i dva veoma interesantna projekta koji se tiču, pre svega, veštačke inteligencije. To su start up Deep Nets, koji se faktički prijavio sa idejom, odnosno, samo kao neformalni tim i uspeli su da dobiju grant, a takođe, predstavićemo vam jednog mladog, inovativnog, to jest, mladu, inovativnu kompaniju koja je isključivo vođena od strane mladih ljudi koji su, evo, upravo tek završili fakultete. To je ekipa sjajna, petoro mladih momaka koji su završili fakultete u inostranstvu i odlučili da se vrate i odlučili su da naprave nešto veoma korisno, odnosno, kompanija se zove Red Tech i govoriće o svom sign avataru, tako da eto, imaćete prilike stvarno da čujete veoma interesantne projekte, to jest, nešto o njima.

Ivan Minić: Uroše, hvala ti. Prelazimo na naredni deo.

Uroš Anđelković: Hvala tebi.

Ivan Minić: A evo i prve priče. I sad, ova priča, kad smo bili u nekoj pripremi svega ovoga, ideja je bila da prošaramo. Da imamo i ljude koji imaju ozbiljno korporativno iskustvo – kao, na primer, Vi – da imamo i ljude koji su iz Akademije došli da naprave nešto i da imamo nekog ko je izuzetno mlad i samo ima neku sjajnu ideju i treba ga podržati u tome svemu. Ali, kad dolazi neko ko ima ozbiljno korporativno iskustvo, to naravno donosi neku specifičnu težinu i projektu i timu i svi imaju očekivanja i tako dalje. Zašto uopšte ulazak u start up svet? 

Željko Vujinović: Pa ja sam imao stvarno veliku privilegiju da radim za velike dve internacionalne američke korporacije, IBM i Microsoft, i to je stvarno jedno veliko iskustvo. Imate priliku da shvatite šta znači raditi u jednom velikom sistemu, kako to izgleda, da upoznate različite ljude, različite kulture, različite aspekte biznisa takođe, i godinama vas to gradi. I moj lično cilj uvek u poslu je bio da nekako idem sve više i više i dalje i dalje. Da preskačem veće visine. I ono što je problematično u poslovnom segmentu jeste kad se vi, kad dođete u neku comfort zonu. I prosto, iz te comfort zone da biste išli dalje, morate nešto da promenite. I ja sam godinama razmišljao, gledajući i naravno prateći šta se sve dešava na tržištu, trendove, i tehnološke, ali prosto i potrebe korisnika i tako dalje, i onda između toga, pojavile su se tu raznorazne ideje. I da bi se te ideje realizovale, da bi ugledale svetlost dana, prosto to nije part time posao i zahtevalo je potpunu posvećenost i angažman i sa moje strane i sa strane mog kompletnog tima koji radi na proizvodima koje mi i danas pravimo, i tako je nastao Artfit. Artfit je ove godine proslavio dve godine, ja bih rekao uspešnog poslovanja, i mi idemo po nekom svom zacrtanom planu, odnosno ideji koju mi želimo da realizujemo. Mi danas pravimo nekoliko proizvoda i ti proizvodi će vremenom da ugledaju svetlost dana. Raditi u korporaciji, ili u korporacijama u kojima sam ja radio, kao što sam rekao, to jeste privilegija i vi nosite jedan ozbiljan brend pored svog imena. Željko Vujinović Microsoft ili Željko Vujinović IBM, nekako to Microsoft i IBM je uvek veoma zvučno. Mislim, osim u slučaju moje majke, ali njoj je zvučniji ovaj prvi deo. E sad, kad kažete Željko Vujinović Artifit, sad je malo, ovaj prvi deo je, trenutno zvuči, ali cilj i ono zbog čega mi radimo i ono što želimo da ostvarimo je upravo da Artifit postane ozbiljan brend. Tako da sutra taj Željko, ili bilo ko postaje nebitan, postaje bitno Artifit i mislim da smo mi na pravom putu. Mi pravimo proizvode, mi smo softverska prevashodno kompanija koja pravi nekoliko svojih proizvoda. Imamo jasnu viziju šta ti proizvodi treba da donesu korisnicima u smislu vrednosti, koju oni treba da daju tim korisnicima. Da li će naši korisnici da postanu efikasniji, produktivnijii, da budu konkurentni, da zarade više para, štagod da je u pitanju, ali mi jasno možemo da obrazložimo vrednost koju oni donose tim korisnicima koje mi targetiramo kao ciljne grupe. Tako da, za mene lično biti start up – mada ja lično i ne volim baš taj termin “start up” – ali imati mladu kompaniju jeste stvarno izazov i nije comfort zona. Izazov koji je za mene lično i uživanje jer prosto, mi verujemo u to što radimo i verujemo i znamo da ćemo da uspemo. S druge strane, velika je odgovornost i prema kompaniji i prema svim ljudima koji sačinjavaju danas tim Artifita. Ali prosto kad pogledate sad, evo mi smo proslavili pre neki dan dve godine i kad pogledamo iza sebe mi vidimo konkretne rezultate i vidimo da idemo po planu koji smo mi sebi zacrtali. Naravno, uvek postoje izazovi koje mi moramo da rešavamo, ali nekako do sada smo uspevali sve to da prevazilazimo i siguran sam da nas čekaju sve bolji i bolji momenti u Artifitu. I da ćemo tek da pričamo o Artifitu u ovakvim podkastima.

Ivan Minić: Svakako da taj momenat kada se izdvojiš iz neke velike celine koja je ozbiljan sistem podrške i resursa i svega, da postaje teže. Naravno, i kontakti i znanje i iskustvo mnogo pomažu u celom procesu, ali veoma je teško proći sve stvari, krenuti nešto faktički od nule ili, je li, obično krenuti pre nule da bi do toga došlo. E sad, ono što nismo baš se dodakli dovoljno, voleo bih da malo više pojasnimo, šta je zapravo bila ideja oko koje je formiran tim i biznis i sve ostalo. Hajde prvo konkretno za ovaj proizvod koji je bio grantista, ali i za celu firmu i sve ono što ti proizvodi koji su u portfoliju treba da rade.

Željko Vujinović: Pa glavna ideja odakle je sve negde krenulo, mi smo kompanija koja se prevashodno, bez obzira na proizvode koje gradimo, bavimo se podacima. I pokušavamo da iz tih podataka damo neke korisne informacije koje onda naši korisnici mogu da upotrebe za donošenje ispravnih odluka, hajde to tako da nazovemo. I ono što je, odakle cela ideja je krenula jeste potreba tržišta. Mi smo danas svedoci sa velikim brojem korisnika sa kojima sam ja radio, jeste da ti podaci postoje, ali se ne koriste. I oni su tu negde, ali mi znamo da ih imamo ali ne znamo šta sa njima da radimo. I odatle je krenula ideja i onda smo mi na osnovu toga identifikovali i nekoliko, da kažem, caseova gde smo mi prepoznali tu vrednost koju ćemo mi tom konsolidacijom podataka, analitikom, pa onda primenjivanjem algoritama mašinskog učenja da damo tu konkretnu vrednost. I ekipa ljudi koja danas sačinjava Artifit ima mnogo iskustva, ima mnogo znanja, naravno imamo i mlade kolege koji su relevantni članovi našeg tima i mi smo shvatili da stvarno možemo i da je to naša prednost na tržištu u odnosu na neke druge kompanije koje posluju na tržištu, da mi tu prednost možemo da realizujemo i da donesemo vrednost našim korisnicima. Tako da, suštinski, ideja je potekla od podataka i naše želje i razumevanja da mi iz tih podataka možemo da damo neke korisne informacije koje će da budu korišćene od strane određenih biznis segmenata na ovom tržištu – kako kompanija, tako i pojedinaca, da dobiju neke benefite za sebe. Negde u osnovi leži realno platforma koja vrši konsolidaciju podataka iz različitih izvora, jer to je ono što je danas najveći problem, da kažem. Iako, mislim, mi jesmo start up, nisam baš veliki fan tog termina iz razloga što mislim da je dosta zloupotrebljen, da ljudi imaju pogrešnu percepciju toga. Najčešće kad kažete start up, onda iza toga treba da stoje tri, četiri čoveka bez nekog iskustva, što je svakako relevantno, ali njima treba pomoć da nauče šta znaju. Vi ste rekli sad – imati malu kompaniju ima mnogo izazova, jer prosto nemate sve sisteme koji vas prate. Nemate finansije, nemate marketing, nemate… Šta god, nemate RND, sve je to, da kažem, u jednom. I onda ljudi vide start up i misle, super, to su neki interesantni klinci, ali šta sa njima? Kako njima pomoći i kako njih edukovati da razviju taj svoj start up u kompaniju koja će sutra da posluje ne samo na ovom tržištu, nego na regionalnom i međunarodnom tržištu.

Ivan Minić: Postoji taj momenat gde, recimo, moja prva asocijacija koja apsolutno se ne odnosi na sve, nego na samo jedan deo ljudi koji su u tim pričama, jeste da vrlo često start up ne podrazumeva odgovornost, što je jako važno. Ti praviš neki proizvod koji u principu radi i u principu nije loš i sve. I sad, to je ok da ti nešto testiraš i ti si mlad i učiš se kroz to, ali je vrlo teško sad nekome kome zavise neke bitne stvari u životu – da li je to posao ili je nešto drugo, da sad kaže – ok, ja ću da uzmem ovo rešenje pa ću da pustim da se to rešenje usavršava zajedno sa nama. To može, ali pod uslovom da ti od starta veruješ da ta priča ima svog smisla i da ti ljudi koji to rade znaju šta rade. Da nisu samo talentovani, nego su ljudi profesionalci koji znaju šta rade i hoće da nauče da budu bolji. I da bolje razumeju i da se bolje uklapaju. Ono što je negde problem kog ste se i Vi dotakli je taj momenat da postoji izobilje podataka. Ima ih više nego ikad, što ne znači da imamo sve što nam treba, ali imamo mnogo toga. I to je onaj stari problem kako korporacije rešavaju tužbe malih upita. “Dostavite nam sve podatke”, i oni dostave sve podatke i dobiješ kulu od papira koju nikada ne možeš da procesiraš i nikada ne možeš da izađeš na površinu svega toga. Jeste ključna stvar u tome svemu naći ono što ima smisla, strukturirati, napraviti od toga nešto gde ti na osnovu podataka i informacija koje dobijaš, nekih spoljno dostupnih informacija koje ukrstiš, dobiješ neke uvide koji su za tebe bitni. To ne znači da ćeš da doneseš dobru odluku, jer na kraju ipak čovek donosi odluku.

Željko Vujinović: Apsolutno da.

Ivan Minić: Ali ćeš imati, bićeš mnogo više kvalifikovan od strane podataka i informisan da tu odluku doneseš. E sad, zašto ulazak u StarTech priču?

Željko Vujinović: Zašto ulazak u StarTech priču… Pa, dva su segmenta koje nama StarTech donosi. Ovim putem ja želim stvarno da se zahvalim i NALED-u i, da kažem, ovom projektu StarTech koji je podržan od strane Philip Morrisa i mislim da je dobar primer pomoći upravo mladim kompanijama da te neke inovativne ideje ugledaju svetlost dana. Ta pomoć je neophodna, jer da bi ideja ugledala svetlost dana, mora više kockica da se sklopi. Jedna stvar su ljudski resursi i znanje koje mora da se skoncentriše u jednu tačku, a onda prosto vreme je tu faktor da bi se nešto desilo i da bi se generisao neki rezultat. S druge strane, nama su dva elementa kroz StarTech program bitna kao kompaniji. Prva stvar jeste visibility i promocija onoga što mi radimo, i to je negde vezano s onim što sam Vam ja rekao u početku. Artifit treba da postaje brend i ovo je jedan od načina kako mi polako vremenom gradimo svest o Artifitu – šta smo mi, ko smo mi, šta mi to radimo i na koji način to radimo. Druga bitna stvar, bez ikakve lažne skromnosti, jeste podrška u finansijskom pogledu, jer da bi proizvod došao do neke faze komercijalizacije, potrebno je vreme. Sve to zahteva određene finansije koje moraju to da isprate, a da bi to vreme bilo što kraće, nama je svaka podrška i te kako dobrodošla. Tako da, mislim da je ovo jedan odličan primer podrške inovativnim idejama. Nažalost, moram da kažem, nemamo mi mnogo takvih vidova podrške dostupnih u našoj zemlji, tako da, možda je ovo način da pozovemo i druge da prosto prepoznaju neki svoj interes i da podrže raznorazne inovativne ideje. Kolega Uroš je pričao o nekim segmentima koji su možda interesantni, ali svakako, ja mislim da kompanije, velike kompanije, i te kako mogu da dobiju vrednost od ovakvih programa i od ovakvih ideja zato što ta inovativnost mislim da u najvećoj meri dolazi upravo od malih kompanija. Nisu opterećene sa nekim svojim legacyjem, prosto imaju otvorene misli u smislu kako se rešavaju neki problemi. Inovativniji su jer prosto nemaju neke utabane staze kojim moraju da idu nego, prosto, sve je otvoreno i mnogo su kreativniji u tom pogledu. Mislim da veća podrška će takođe u start up sistemu da napravi sistem. Mi iz kvantiteta moramo da dođemo do kvaliteta. Ne možete da imate kvalitet sa malim uzorkom. Mislim, imate vi uspešne zemlje – recimo, Izrael je vrlo uspešan u tom pogledu – ali prosto, kvantitet stvara kvalitet. Da biste imali kvantitet, morate da imate ozbiljan sistem koji podržava to, odnosno podršku da te ideje ugledaju, dođu do realizacije, ali takođe taj proces edukacije i pravila sistema, isto kao što… Kažem, moje iskustvo iz korporativnog sveta jeste – šta znači sistem. Zašto te kompanije? Zašto IBM postoji 100+ godina? Postoji sistem koji onda i u teškim vremenima je otporan na raznorazne izazove koji se susreću. Tako da, i u ovom programu, misleći na razvoj start up kompanija, je bitno da postoji sistem koji će da podrži te kompanije kako bi one uspele. To ne znači da će sve… Mislim, svetska statistika, jasno vam je, veliki procenat start upova ne uspe iz raznoraznih razloga. Ali onda ljudi sa nekim znanjem, sa nekim iskustvom treba da podele. Mislim da sam pročitao – znanje se povećava deljenjem. To je…

Ivan Minić: Jedina stvar koja se povećava deljenjem.

Željko Vujinović: Jedina stvar, da. To je Vaša misao koju sam pročitao, i mislim da je to stvarno bitno i da treba napraviti organizaciju koja će da omogući da se to znanje deli. Jer, zašto ja danas ne bih podelio svoje iskustvo, svoja znanja, sa nekim mladim ljudima koji tek počinju. Da l’ ću ja njima da pomognem? Vreme će pokazati, ali da li imam želju to da uradim – imam.

Ivan Minić: Nekima će da pomogne sigurno i odmah, neki će da shvate kasnije da im se to negde složi.

Željko Vujinović: Neki možda neće, ali ja to želim da uradim i ne mislim da je to, da ljudi trebaju u tom pogledu da budu sebični. Mislim da svima protok informacija… Mi smo u podacima i taj protok informacija, ja ću od njih nešto da naučim.

Ivan Minić: Mislim da to svima ide na ruku

Željko Vujinović: Da.

Ivan Minić: A da tu postoji još jedna komponenta koja jeste negde bitna, a da je to za mnoge prva prilika da zapravo validiraju svoju ideju na neki način. Da pred nekim sudom struke ili javnosti dobiju povratnu informaciju o tome da li njihova ideja ima smisla. Jer ako neko kaže ok, proći ćeš, ili prolaziš sad kroz proces i prošao si jedan, dva kruga, možda treći nisi, evo šta treba da popraviš, pa u nekoj narednoj prilici imaš šansu, ili dođeš do kraja. To znači da postoje veće šanse, odnosno, što kažu kladioničari, smanjuje se kvota da l’ će to da uspe ili neće. To je nekako uvek prilično bitno. Nema garancija – možeš da napraviš sve savršeno i onda se desi kovid. Nema garancija, ali ideja jeste da taj rizik bude proračunat i da bude sve manji u celom tom procesu.

Željko Vujinović: Pa garancije ne postoje. Mislim, garancije ne postoje, mislim da je bitno da se ljudi trude i da daju svoj maksimum u datom momentu. Ono što je pomoć, da tu energiju koju oni već daju, da je fokusiraju u pravom smeru. I mislim da onda ta navigacija u kom smeru treba da fokusiraju energiju, treba im pomoći sa te strane. Jer, imati neku ideju, možda ona nije relevantna. Možda nije zasnovana na dobrom poznavanju tog nekog business casea koji to neko rešenje rešava ili kako god, i mislim da onda takav vid mentorstva ili podrške ili deljenja informacija, štagod da je u pitanju, njima će pomoći da izaberu pravi smer. I onda prosto… I energiju. A garancija ne postoji. I to, sreća, to može na lotou i tako dalje, ali ja mislim da je uspeh rezultat angažovanja i truda koji je uložen u nešto. To nije srećka na lotou, izvukli smo sedmicu, nego prosto, ako se vi trudite i ako verujete u to što radite… Morate da verujete, to je prvi uslov. Jer, ako ne verujete u to što radite, ne može da se desi uspeh. To je prvi preduslov. I drugi preduslov jeste da dajete stvarno u svakom momentu maksimum za sve što radite. I onda će… Uspeh će da dođe. Realizovaće se to.

Ivan Minić: U kojoj ste vi fazi sada i šta se dešava sa, da kažem, portfoliom? Šta još tu treba da bude od proizvoda, šta su ideje?

Željko Vujinović: Mi, ako bih podelio na neke grupe, mi imamo segment proizvoda – segment proizvoda, sad ovo zvuči kao da imamo portfolio od sto proizvoda, a nemamo, imamo trenutno tri proizvoda koji su tu, da kažem, u razvoju, neki su pred samim završetkom, i naši proizvodi targetiraju, da kažem, ovaj business segment korisnika, ali takođe consumer segment korisnika. Svi proizvodi imaju, da kažem, u sebi implementirano podatke, analitiku, razumevanje podataka i donošenje nekih odluka na osnovu podataka. Konkretno, ovaj projekat sa kojim smo mi aplicirali, odnosno proizvod s kojim smo aplicirali kroz StarTech program se bavi predikcijom proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora električne energije. Zašto to? Zato što su naravno trendovi, green inicijative, veliki broj država podržava prelazak na obnovljive izvore električne energije. S druge strane, taj sam proces proizvodnje nosi sa sobom dosta izazova.

Jedan od najvećih izazova koji nosi jeste predvideti upravo količinu energije koji će ti neki izvori – da li je hidro, da li su solar – da proizvedu, zato što vi na osnovu toga naravno planirate sve procese, a između ostalog morate da planirate dobro i sisteme koji će da vrše prenos te električne energije da biste izbegli neke peakove. Jer ako zamislite solarne panele i ako je sunce, proizvodnja je maksimalna, i onda dođe jedan mali oblak koji se baš pozicionira između tih panela, proizvodnja će da padne, naravno, vi morate da prilagodite sistem, da to odgovori. Ceo taj proces kontrole tog procesa je vrlo bitan. Mi imamo neke, da kažem, tri ciljne grupe koje mi targetiramo s ovim proizvodom. Jedna grupa jesu upravo ovi koji proizvode električnu energiju, druga grupa su kompanije koje se bave transmisijom, odnosno prenosom električne energije i, naravno, treća grupa su traderi koji trguju električnom energijom na tržištima. Zašto opet ovaj proizvod? Zato što postoje neka rešenja u svetu, ali u ovom regionu mali broj upravo kompanija iz ova tri segmenta koja sam ja nabrojao uopšte nema implementirana rešenja, a problematika jeste najveća u toj konsolidaciji podataka, razumevanju procesa, znači tehnologija je jedna stvar, naše rešenje koristi poslednje tehnologije koje su dostupne na tržištu. Mi smo… Naše rešenje baziramo kao servis, nalazi se u cloudu, koristi mikroservise, sad da ne ulazimo u te tehnološke stvari.

Ivan Minić:  Arhitektura.

Željko Vujinović: U arhitekturu. I onda… Ali ono što je potrebno pored te tehnologije jeste poznavanje, domensko znanje iz segmenta energetike, odnosno, konkretno u ovom slučaju iz obnovljivih izvora, tako da smo mi okupili jednu relevantnu ekipu koja dobro poznaje tehnologiju i poslednje trendove koji se u tom segmentu dešavaju, ali takođe i ekipu koja razume domen obnovljivih izvora električne energije i onda je to dobar match. Naravno, kažem – to je prvi preduslov. Posle mi u paraleli naravno pričamo i sa nekim korisnicima, radićemo na promociji tog proizvoda kad se završi. Ono što sam rekao u startu, svi ti naši proizvodi polako će postajati sopstveni brendovi. Imamo i druge proizvode. Mi nismo u ovom agraru još uvek, iako je to hit, ali imamo jedan proizvod koji je namenjen sportu. To je jedan segment i takođe consumer segment u smislu nekih online servisa koje consumeri mogu da dobiju. 

Ivan Minić: Dobro, iz svega ovoga vraćamo se u onu staru inženjersku “nije važno da li je dobro ili loše, važno je da je predvidljivo”.

Željko Vujinović: Uvek. 

Ivan Minić: E sad, na osnovu ovog iskustva iz prethodnog perioda, a i onog perioda pre toga i ovih poslednjih dvadesetak godina – šta biste savetovali nekome ko sada ima tu neku ideju koja je interesantna, kuva, inovativna je, možda nije skroz zaokružena ali veruje u nju i možda ima još neko ko u to veruje, ko razmišlja da li je sad trenutak da se prijavi za ovako nešto, pošto mislim da tu postoji dosta razloga zašto s time ne treba preterano čekati. Kako bi jedan grantista prethodne generacije posavetovao naredne generacije?

Željko Vujinović: Sa toliko godina iskustva. Pa, vreme za svaku ideju je najbitniji faktor, jer danas ako vi imate najinovativniju ideju, ona za dve godine, ili možda čak i godinu dana ne mora uopšte više da bude relevantna jer, prosto, danas se stvari dešavaju velikom brzinom, brzinom svetlosti. Tako da, moj savet svima koji imaju neku ideju jeste da apsolutno apliciraju, ne samo kroz StarTech, nego sve dostupne programe. Nažalost, kao što sam rekao, tih programa danas nema mnogo na našem tržištu iz više razloga. Prvi razlog jeste, shvatiće kako se aplicira, a drugi razlog je upoznaće mnoge ljude koji i te kako mogu da im pomognu, ne samo u toj pripremi nego i u validaciji te njihove ideje, da li su oni na pravom putu. Možda će malo da ih koriguju pa će ta ideja da bude još bolja u odnosu na onu koju su oni inicijalno osmislili. Drugi faktor jeste upravo to vreme, jer pomoć koju omogućuju ovakvi projekti kao što je StarTech i konkretno StarTech, kao što i nama pomaže da dobijemo i na visibility-ju i da promovišemo to što danas Artifit radi, ali takođe i ta finansijska pomoć je i te kako dobrodošla i bez nje je nemoguće tu ideju sprovesti u delo. Ono što je takođe bitna poruka za ljude koji apliciraju da i neuspeh, odnosno, ako ne prođu kroz određeni proces ili ciklus, nije neuspeh, da su oni i te kako mnogo naučili kroz taj proces, da su naučili kako se aplicira, da su upoznali neke ljude i prosto, i biće spremniji za neki novi ciklus koji će da dođe. Ako pobede, mislim da je to apsolutno win-win situacija, da će StarTech da im pomogne da promovišu tu ideju i da ubrza proces same realizacije, tako da, ja mislim da niko ne treba da čeka, da trebaju vredno da rade i da validiraju tu svoju ideju i da jedino o čemu treba da vode računa jeste vreme i da budu maksimalno posvećeni pri realizaciji toga što su osmislili. Tako da, sa moje tačke gledišta, bez obzira na to, koje ste vi rekli, to iskustvo i prethodno i prethodno i ne znam koje, ne vidim ni jednu jedinu lošu stvar, tako da pozivam sve ljude koji imaju inovativne ideje, i mlade i ove sa iskustvom i sa malo manje iskustva i više iskustva, da apliciraju jer apsolutno, tržište je gladno za novim idejama, ima prostora na tržištu za raznorazne ideje, naravno, ideje koje imaju smisla, koje donose neku vrednost, a siguran sam da upravo iz takvih timova ta kreativnost i nove ideje i te kako dolaze i da je to prostor da se oni pozicioniraju – ne samo na tržištu Srbije, nego te granice u slučaju tih ideja postaju nebitne. Ali mora odnekud da se krene, a prosto, najlakše je verovatno da step by step pa odavde.

Ivan Minić: Nema previše vremena za ovu godinu, rok je 3. maj. Sve informacije imate u opisu na linku koji se nalazi u opisu. U narednoj epizodi ćemo imati još dve zanimljive priče grantista od prethodne godine. Možete da preslušate i specijal od prethodne godine, jer u njemu isto ima nekih zanimljivih priča. U svakom slučaju i za sva eventualna pitanja smo tu. Možete pisati putem sajta StarTech-a, možete pisati i u komentarima na YouTube-u. mi ćemo se potruditi da maksimalno brzo dobijete odgovore, ali suština negde jeste i ono što je Željko rekao, da je ovo sjajna prilika da vidite koliko to što vam pada na pamet ima smisla, da je sjajna prilika da upoznate još neke ne tako obične ljude koji imaju neke ne tako obične ideje, pa ko zna šta će iz toga da se izrodi. Možda neka sledeća priča bude bila realizovana zajedno, ali je svakako prilika da stanete ispred ili iza nečega do čega vam je stalo i da vidite da li to ima prolaz sa strane nekog ko ima iskustvo, znanje i sa razlogom je dovoden tu da ocenjuje i validira te ideje i kaže, ok, iza ovoga želimo da stanemo, mislimo da ovo ima potencijal. Čak kao što i Željko kaže, da ne uspete, to će biti verovatno najvrednije iskustvo koje ćete steći u životu i pokazaće vam šta sve može da se desi, ispratićete i sve ostale i sigurno će biti zanimljivo i dinamično. Hvala vam što ste nas slušali ili gledali, vidimo se ponovo naredne srede u narednoj epizodi specijala, a za sve informacije obratite se YouTube-u i opisu koji se nalazi tamo, tu će biti sve što vam je potrebno.