Specijal 005: Saveti finansijskog analitičara za borbu sa krizom

Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Ivan Minić: Poštovani slušaoci i gledaoci Pojačalo podkasta, dobro došli u petu epizodu specijala koji realizujemo uz podršku kompanije Visa. Ovog puta pričamo na jednu interesantnu temu i po prvi put imamo gosta. Kao što sam i najavio, pričamo sa mojim dragim kolegom i prijateljem Dušanom Uzelcem sa portala Kamatica, koji se u suštini, pored preduzetništva, prethodnih godina bavi i finansijskim savetovanjem i analizom. Ideja nam je da probamo da pokrijemo ta neka najčešća pitanja koja imaju preduzetnici u prethdonom periodu koji je za skoro sve bio veoma izazovan, i da vidimo šta su sve te stvari koje su se dešavale na tržištu a koje možda, prosto pošto nisamo svi u toj priči, ni ne znamo da su se dešavale, nismo baš mogli da vidimo šta je presek stanja. Pa, šta su neka najčešća pitanja koja predstavnici, pre svega, malih biznisa imaju za tebe u prethodnim mesecima?

Dušan Uzelac: Dobar dan, hvala na pozivu. “Izazovno” je onako prva reč, i razne transformacije su se desile i treba da se dese. Glavni problem je odživost. Preduzetništvo samo po sebi je na duge staze aktivnost, i čim se oseti neki problem u održivosti te, odnosno praćenja te duže staze, odmah se dižu uzbune kako to prevazići. Ono dominantno što je problematično je finansiranje, i to je nešto što biznisi, što manji što veći me često pitaju – da li će mali preživeti? Ne, nema tu odnos “mali” i “veliki”, ima stabilni i nestabilni. Moram da kažem da, nažalost, svaki problem u finansijama postoji zato što nešto nije urađeno pre 6 meseci ili pre godinu dana. To je ono što, nažalost, oni koji su u problemu čuju 6 meseci kasnije. 

Ivan Minić: Ono što se kaže najpojednostvljenije moguće – štedi se kada se ima a ne kada se nema. 

Dušan Uzelac: Možda je ovo pomalo grub komentar, zato što je malo ko mogao da predvidi bilo šta od ovoga što se sada desilo, ali ne znači da je to smak sveta. Ja volim da razbijem strah sa najgorim mogućim scenarijom, a to je da se ugasi firma, i ja kao neko ko je bio na granici gašenja projekta, i da su na kraju krajeva mini firme bile. Mogu da kažem da to nije ništa strašno, to je na neki način i oslobađajući momenat da se okrene novi list, da se krene od starta, da se stane na loptu, da se pretresu greške, nedostaci prethodnog funkcionisanja. Tako da, to je ono najgore što može da se desi, i to nije tako strašno. A, za ovaj momenat – šta je dovoljno da se izvuče iz trenutne situacije i da se prebrodi kriza, to je opet neka uvrežena terminologija ali ovo nije kriza, ovo je promena svesti, i kriza je isto stanje svesti. Ovi sa Zoom platforme kažu – ovo nije kriza. 🙂 Biznisi koji ostvaruju veće profite zahvaljujući ovom stanju, ne kažu da je ovo kriza. Ovo je prosto promenjeno stanje. 

Planiranje kao ključ održanja biznisa

Planiranje je ključna reč. Iako su preduzetnici donekle u nekim izazovima, da ne kažem problemima, baš su izazovi kako premostiti neke stvari, malo su ljuti na sebi i ne sviđa im se da im kažeš – “Što nisi planirao sada. Lepo sam ti rekao”. To su sve nezgodne objave, ali planiranje stvarno menja stvari. I ja tu ne mislim na široko planiranje, već na mikroplaniranje koje može da se spusti u finansijskom smislu, pogotovo. Tu je, ako nešto može decidno da se zna, može da se zna koliko ćemo imati troškova u narednom periodu, godinu dan, 6 meseci, pet godina, koliko god dugo da se radi. Onda to se suočava sa potencijalom… Ovo je sad redosled kako ja pokušavam da ovima koji nam se obrate i koji su u problemu objasnim kako sami da reše problem, da ih osnažimo da počnu da razmišljaju na način kako se rešava problem, jer je njihov problem. Mi možemo sao da im kažemo kako da ih reše, ne možemo mi rešiti tuđi problem, i to je onako česta zabluda. 

Da li je finansiranje sa strane zaista dobra stvar?

Ono što sam primetio je da dosta preduzetnika očekuje finansiranje, ne mogu da kažem pomoć jer to nije adekvatan termin, već da očekuje finansiranje koje bi im pomoglo da prebrode celu situaciju. I to je sve OK. Ima sve to nekog smisla ali, govorio sam ranije i sada mislim, da je to vrlo kratkog daha. Ima tu i neki bumeran efekat da se preduzetnicima daje novac bezuslovno, što smo imali par tih meseci unazad; da to ima ograničenje, jer utromi sistem i prosto to da on nastavi da radi tu preduzetničku aktivnost, da je zatvori ili prešalta na drugu, kvari taj momenat odluke. U Americi je trenutno vrlo izazovno sa svim tim merama koje su doneli u borbi protiv trenutne ekonomske situacije, jer su u problemu jer kažu – “navići ćemo ih da nerade”. Sad to zvuči onako strašno, ali to su razmišljanja sa druge strane. Moj savet preduzetnicima u tom domenu finansija, održavanja poslovanja i budućeg razvoja je planiranje. I stvarno, trudimo se da damo metodologiju kako se to radi. 

Kredit kao krajnja mera

Neki misle da su im krediti jedino rešenje. Krediti su mač sa dve oštrice. I to je ono što baš na kraju i pričamo, i savetujemo, jer ja kredit doživljavam kao motornu testeru. Vi ako ste vešt drvoseča, to će vam obezbediti lagodan život, jer ćete imati šta da radite sa alatom. Ali ako ste nevešti i nikada ranije niste imali priliku da je koristite, niste čitali uputstvo, ni mere o bezbednosti, niti želite ništa od toga da koristite, vrlo verovatno da će vam testera biti veći problem nego problem koji rešavate. I to je nekako kako ja volim da formulišem kredit – Kredit je finansijsko rešenje koje rešava neki problem, a ne pravi novi. Ovo “ne pravi novi” je – planiranje. Jer, uzeti kredit da se premosti samo trenutna situacija bez planiranja je taj možda i bumerang, možda je bomba, ne znamo šta na čeka. 

Ivan Minić: To je samo produžavanje agonije.

Nije strašno ne uspeti 

Dušan Uzelac: Slažem se, ali prosto nisam ja taj koji smem da kažem – “Ti to treba da zatvoriš, jer očigledno nećeš uspeti.” ili “Ti to treba da održiš jer ćeš uspeti.”, jer mislim da upravo iz te samostalne, jer zato je ovo kompleksniji, teži put da kažeš nekome: “Čekaj da ti objasnim kako stvari funkcionišu”, jer to zahteva pažnju. S druge strane, često kada dobijete savet koji niste tražili ne doživljavate ga kao dobronameran. Ono što je pozitivno u celoj toj priči je da će to izgenerisati otpornijeg preduzetnika, da će te lekcije postojati. Bitno je samo povući liniju. To je, recimo, češći problem gde emotivno se unesu u biznis i teško je podvući liniju do koje se ide. I to su destruktivni momenti kada ti, recimo, posao koji ti krene da propada, što nije ništa strašno, ja to stvrno naglašavam da biznis koji je propao nije ništa strašno – da li imate negde video klub koji funkcioniše danas? Čak i po prirodi ne postoji biznis koji traji večno. On ili će izumreti zbog ovo ili onog razloga ili će zbog okolnosti ili neprilagođenosti. Ali, ako nemate tu liniju podvučenu i razdvojenu, može da vam se desi da vam propadne samo biznis, a može da vam se desi da vam propadne i biznis i porodica (porodica u smislu relacija), i da povuče nešto što vam je daleko vrednije od toga. Jeste nezahvalno reći, stvaro svakake probleme sam imao prilike da čujem kakve imaju preduzetnici, ali iz ovoga će biti lekcija dosta, biće skupih lekcija. 

Likvidnost kao temelj uspešnog poslovanja

Prva lekcija koja se uči, i dosta ih je to naučilo, je likvidnost. Druga lekcija je naplata, znači ide u skladu sa likvidnošću. I to su, recimo, momenti koji su isto kritični, gde dosta ljudi smo odgovorili od kredita jer je mislio da mu je kredit rešenje problema, a njemu je problem bio likvidnost i nenaplativost potraživanja. 

To su sve lekcije koje, kada malo bolje razmisliš, rađaju pitanje – što bi neko držao biznis a da tako ofrlje drži taj segment likvidnosti? I vidiš da se to vozilo na nekoj inerciji, i na nekom mirnodopskom stanju. Međutim, čim se zatreslo i zatresla se zemlja, nastao zemljotres ekonomski, desilo se to da su ljudi, odnosno biznisi međusobno prestali da plaćaju jedni drugima. 

Ivan Minić: Za svaki slučaj. 

Dušan Uzelac: Da, baš tako. I to je stvarno neke zatreslo. I tu se vraćam na onu definiciju “veliki” i “mali”. Ne, “stabilni” i “nestabilni”. Nestabilnima je izvučena stolica pod nogama i za mesec dana su nestabilni u ozbiljnom problemom, a stabilni mogu da prežive 3, 6 meseci mogu da prebace operativu, da prešaltaju komunikaciju i šta je sve moguće od svih ti stvari, ali likvidnost i naplata je ključna stvar. Planiranje je ono što tu likvidnost i naplatu potpomaže.

Komunikacija sa klijentima može spasiti ili ugasiti biznis

I ono što, moram da priznam i ja sam naučio onako na skupoj lekciji, je ta komunikacija sa klijentima. Jer, ako imate nekoga ko ne plaća, onda klijent koji vam ne plaća ne treba ni da vam bude klijent. Napomenuo sam to u kontekstu komunikacije jer je bitno razdvojiti da li ne plaća zato što je, eto, on navikao da ne plaća, pošto se i to ovde o-ho-ho gleda kao model kreditiranja. Ja čak imam i anegdotu. Imao sam neki biznis, proizvodio sam neke komponente i zove kupac komonenti i kaže mi da pošaljem jer im treba još. Ja sam mu rekao da neću, jer mi nije platio. Na to mi je on rekao da nisu ni njemu platili, na šta sam mu odgovorio da ne treba ni on njima da šalje. Tada sam mu rekao jednu filozofsku misao, koje izbacim kada možda ne treba :), a to je: “Slušaj, ajde ti i ja da budemo ona inicijalna kapsila, da izbacimo neplaćanje sa ovog tržišta, a to je da ti ne platiš njima i kažeš im isto ono što sam ja tebi rekao, da ni oni ne plate svojima”,  i imamo efekat da se to prosto prospe po tržištu kao stav. 

Neplaćanje i onaj ko ne plaća, to je kao nepoštovanje pravila igre. Kao kada bi, na primer u fudbalu, naš gol bio veći a njihov manji. I to nije onda ni ravnopravna utakmica, i nisu aktivnosti onda ni ravnopravne, naš trud je potreban veći za njegov manji. To prosto ne može da bude slučaj. Ja sam uvek bio za to da se takvi izbace iz igre. Ali, tu ne postoji sudija koji će izbaciti takve iz igre. Postoji samo stav nas koji smo deo te priče, preduzetnika, koji kažu – ako ne plaćaš, ne igraš igru po pravilima i nećemo više da se igramo. 

Verujte, to je vrlo teška odluka, jer svi mogući strahovi idu od te odluke, pa “ako ja otkažem neću imati prihode”, ali koje prihod ako ionako ne plaća, i budi novi dimenziju razmišljanja gde ima tih ja plaćam kada dođe faktura, kada dođe valuta. To je ono što je stabilnost poslovanja, stabilnost odnosa sa klijentom i dugoročnost koja obezbeđuje egzistenciju i razvoj, ono što je u preduzetništvu osnov. 

Ivan Minić: Mislim da je veoma važna stvar za naglasiti – planiranje. Jer, kao i sa drvetom, ako ga niste zasadili pre 20 godina, OK je da ga sada zasadite, nemojte da čekate još 10 godina da biste sto shvatite, tkao da i ako niste planirali, krenite da planirate sada. Ako vam neko plaća, OK, možda stvarno ne plaća, a možda samo treba da pozovete, i možda treba da pozovete nekoliko puta. I da, to je jako neprijatno, ali ako reši problem, onda nije važno što je malo neprijatno i vremenom vam neće biti uopšte toliko neprijanto. 

Nije sramota tražiti svoje pare

Dušan Uzelac: I lepa je lekcija jer te pomera, osnažuje te. Na kraju krajeva, to su vaše pare. Meni je je uvek taj neki momenat uvek budio agresiju, jer svaki put kada se setim tih situacija. Ima tu i ta terminologija koja se koristi, mnogima je poznato – “nisu meni platili”, “platiću ti čim meni uplate”, i ja onda kažem – čekaj, jesmo li mi dogovorili saradnju da kad ti neko uplati da ćeš ti meni ili saradnju ja tebi ovo, ti meni ono, fair trade. Vratiš tu korak nazad i, onako, često se ta druga strana ponaša agresivno – “dobićeš pare, naravno da ću ti platiti”. To onda budi dodatnu agresiju – “da li postoji mogućnost da ne platiš?!”. Da se razumemo, ti meni treba da se pravdaš a ne ja tebi. I to su te neprijatnosti gde ti kao zoveš i pitaš, smišljaš razloge zašto bi trebao da ti plati jet treba da platiš obaveze dobavljača, zaposlene plate itd. Razlog je prost – treba da mi platiš jer su to moje pare. Ja sad onako, možda sada svuči agresivno, ali to je komunikacija koja je potrebna. Znači, tu ide tačka, i onda ide ona dramska pauza, odnosno neprijatna tišina gde se osvešćuje situacija –  “Ti meni dođeš pare, gde su?”

Ivan Minić: I uvek postoji način da se napravi kompromis, ali treba da budeš svestan da je to kompromis. 

Dušan Uzelac: Komunikacija je, da, apsolutno bitna. Najgora su neizgovorena očekivanja.

Ivan Minić: Podrazumevanja. 

Dušan Uzelac: To je ono – mi očekujemo da će on platiti, pa ne moram da ga zovem, ljut sam što ne plaća ali ga i dalje ne zovem, očekujem svaki dan i pratim stanje i dalje ne proveravam tu dugu stranu, a ono druga strana – A, B, C… Može da bude pod A) pobego iz zemlje već odavno, ne moraš da ga zoveš; B) izgubio je fakturu, jer stvarno postoji i ta mogućnost, nije nemoguće; C) hteo je da se dogovorite nešto ali je i njemu neprijatno zato što duguje. Zato je to opet tu ta komunikacija ključna stvar i iz toga se zidaju odnosi mnogo kvalitetniji u narednom periodu. Niko nije u poslu da radi za nekoga. Svi mi radimo za sebe. I taj trade mora da funkcioniše, i uvek će funkcionisati. Ravnopravnost u trgovini, bez obzira na veličinu entiteta. To je jako bitno da ljudi znaju da traže te poslovne relacije koje su fer. Imate velike biznise koji i dalje fer tretiraju manje, a imate velike koji misle da im ne možeš ništa zato što su veliki. I to je ono, nažalost, je jedan livada sa raznim životinjama. Vi imate i onu koja će vas pojesti i onu koju možete da uzjašete da vas prenese na drugi nivo. Zato je tu preduzetničko oko bitno da se prepoznaju te situacije, da se ne gaje poslovni odnosi koji nisu konstruktivni. To je lako – da li ću s ovim klijentom imati manje ili više problema u naredne tri godine, da li ću sa ovim klijentom imati manje ili više poslova u naredne tri godine, i to su prosta dva pitanja za koje se opredeliš DA ili NE, i kažeš – u ovo vredi investirati ili ovo puštaš niz vodu. I jeste to teška odluka, jer budi sve strahove, jer šta ću ako otkačim sve prihode ali ima jako dobra izreka na internetu, ne znam osobu koja ju je izgovorila: “Teške odluke lak život, lake odluke težak život”. I to se stvarno svodi i na život, i u ovoj temi na preduzentištvo, i mislim da je tu deo rušenje, ne mogu da kažem kompletno rešenje situacije, ali deo rešenja koji se odnosi na likvidnost, naplatu i planiranje

Ivan Minić: Jedna od stvari isto, koju bih voleo da istaknemo za kraj, to je da usuštini, postoje razni finansijski instrumenti i mogućnosti. Vrlo često ljudi ni ne znaju da postoje do trenutka kad je već zapravo kasno. Možda dugovanje velikog dobavljača jeste problem, ali ako gledate rešenje, ugovor sa tim dobavljačem može da bude garancija i za kredit, ugovor može da bude, i faktura može da bude nešto što može da se naplati kroz re-faktoring. Uvek postoje neke stvari, ali bi bilo super da to znamo pre onog trenutka kada je dogorelo. 

Dušan Uzelac: To je, izlizaću sada reč planiranje :), ali to je upravo ono kada vi vidite da imate goriva, a planiranje vam je onaj pokazatelj u kolima koliko goriva još imate, i kada vidite da se tu tope rezerve, a ne vidite pumpu na vidiku, naravno da ćete razmišljati da ne vozite 200 na sat, nego da vodite 90, u petoj i šestoj ako ima, i da štedite to gorivo. Jer, ništa vam ne vredi, ni ljudi, ni mašine, ni pun magacin bez novca koji je gorivo svakog biznisa. Dosta, dosta tih stvari je moguće isplanirati i definisati unapred da znamo šta nas čeka, poznavanje finansijskih instrumenata i te kako pomaže. Refakturing, znači, da unovčite fakturu krupnog dobavljača je isto tako moguće. Komunikacija čak i sa vašim poveriocima ako vi dugujete nekome je isto ključno. 

Ivan Minić: Da, mnogo je važnije da nekom kažete na vreme – e, znaš, imaću problem, jer možemo da rešimo na taj način, nego da čekate i molite boga da će sve biti OK jer neće.

Dogovor između saradnika kao zalog budućeg zajedničkog rada

Dušan Uzelac: Jeste, i zato kažem – ta opšta komunikacija – dođem ti, sačekaj me, nemam, imaću, daću sve od sebe. Na kraju se sve svodi da smo ljudi. Nisu to sad firme prazne ljušture, to su se ljudske relacije. Ne postoji danas osoba koja neće razumeti da je neko u finansijskom problemu od preduzetnika, ali ako se problemi stave na gomilu, može da se nađu rešenja mnogo većom šansom nego ako se ne stave problemi. 

Ivan Minić: I ako možda da ta druga strana neće razumeti, bar će imati informaciju. 

Dušan Uzelac: Apsolutno. 

Ivan Minić: I velika većina hoće razumeti, to je dobra polazna osnova. 

Dušan Uzelac: To je na neki način rešava problem i razvija budućnost, i ako ništa drugo bar će pothraniti neke biznis odluke i naučiti da u te probleme više ne upada. 

Ivan Minić: Dušane, hvala ti na gostovanju. Poštovani slušaoci i gledaoci, ispratite šta Dušan svakodnevno manje-više na LinkdIN-u. Ima veoma zanimljivih, kratkih videa, vrlo zanimljivih opservacija. Najzanimljiviji su oni ljudi koji vas teraju da se zamislite, a on je jedan od njih. Takođe, u narednim nedeljama imaćemo i veliki intervju koji će vam opisati celu njegovu karijeru i razne interesantne momente kroz koje je prolazio u ovom periodu. Hvala kompaniji Visa što nas podržava u realizaciji ovog specijala. Hvala im i na tome što, i na lokalu i na globalu prave jednu fantastičnu akciju koja se zove Platforma za podršku malom biznisu. I tamo možete da nađete neke razne i zanimljive stvari i razne zanimljive usluge koje možete da dobijete ili sa značajnim popustom ili čak i besplanto ukoliko ste korisnici Visa Business kartice. Istražite to i pratite nas. Naredne srede je naredna specijalna epizoda, naredne nedelje je narodna redovna epizoda. Kao i do sada, molim vas da sve komentare, predloge i sugestije ostavite na za to predviđenim mestima na društvenim mrežama ili u komentarima na YouTubu. A, pošto sam već najavio, da ponovim i ovog puta, poslednje dve epizode ovog specijala biće odgovori na vaša pitanja. Već ih je stiglo do vrlo intresantnih, ali eto iskoristite priliku da pišete na info@pojacalo.rs sa vašim problemom. Svakako ćete dobiti odgovor, ali možda će vaš problem, a nećemo otkriti ko ste – anonimizovaćemo odgovore, možda vaš problem ima još neko, pa odgovor bude koristan šire posmatrano. Hvala vam na pažnji i vidimo se ponovo.