Pojačalo podcast je video i audio podcast. To znači da ga možete gledati na Youtube-u i Facebook-u, a slušati na SoundCloud-u, Apple i Google podcast.

Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Dobrodošli u 8. epizodu Pojačalo iz izolacije. Ja sam i dalje u Teksasu, ali za razliku od prethodnih puta, sada imam jasnu ideju i plan kada se vraćam u Srbiju. Naravno, pod uslovom da letovi ne budu otkazani i ne dođe do komplikacija. Ako sve bude kako treba, krajem meseca sam u Srbiji i nakon što prođe 7 dana izolacije, jer iako ćemo imati negativne testove, za svaki slučaj bih ja odsedeo 7 dana kod kuće jer nas čeka prolazak kroz nekoliko aerodroma i dva duga leta tako da bolje da budemo mirni što se toga tiče, barem kada su u pitanju posete roditeljima, osetljivim grupama i tako dalje.

Šta to znači u praksi? U praksi to znači da nas najverovatnije od početka juna očekuje povratak na stare formate, a ja ću pokušati da u nekom obliku zadržim i ovo, s tim da se unapred izvinjavam što to možda neće biti toliko redovno. Pre svega iz razloga što, iako sam dosta radio i ovde, očekujem da će me sačekati dosta posla na povratku i cela situacija je nezgodna i kod nas pa će to podrazumevati da se malo više zapne nego li inače i nisam siguran da ću baš moći svake nedelje da ispoštujem sve što treba. Ali, kažem, zaista ću se potruditi da to bude tako.

Hvala vam na sjajnim komentarima za prethodnu epizodu. Zbog njih i zbog toga što sam shvatio iz dosadašnjih vaših mailova da su to neke teme koje su vam veoma interesantne, i danas ćemo nastaviti da se bavimo nečim što je suštinski veoma povezano sa onim što sam pričao u prethodnoj epizodi, a to je – prilikom osnivanja biznisa i svega, nekada to radite sami, ali najčešće to radite sa partnerima. E, ti odnosi sa partnerima mogu vrlo često da budu izvor problema i u nekim situacijama i razlog zašto neki biznisi koji su imali sve izglede da uspeju, na kraju ipak ne uspeju.

Odnos sa partnerima je vrlo specifična stvar. U ovih 15-tak godina koliko pričam sa ljudima koji pokreću svoje biznise, a i ja sam ih pokretao dosta i imao dosta dodira sa time i kroz neke lične priče, shvatio sam da zapravo vrlo često naši ljudi imaju pogrešnu predstavu o tome kako bi taj odnos trebalo da funkcioniše, ne znaju ni koje su mogućnosti, koji je najbolji modalitet za njihovu konkretnu priču, nekada imaju i nerealna očekivanja ali, vrlo često to u nekom trenutku postane problem.

E sad, kako možete da sprečite da to postane problem? To nije baš tako jednostavno. Ali kako da na pravi način postavite priču – malo ćemo pričati o tome.

Ne bih vam pričao previše nekih anegdota zato što svaka od njih zahteva veoma obimne uvode, ali ću vam dati nekoliko primera koji su samo isečci, gde sam zapravo shvatio koliko, čak i ljudi koji su formalno obrazovani u nekom biznis segmentu, ne razumeju te stvari na pravi način.

Jedna od tih priča je priča o mojim prijateljima koji su zajedno pokrenuli biznis koji je bio postavljen na taj način da od njih troje, dve osobe vode operativno celu priču, a jedna osoba je tu da svojom kreativnošću skrene pažnju na taj proizvod u moru sličnih drugih proizvoda. Oni su postavili udele tako da taj kreativac zapravo ima značajan udeo. Jedna od ove dve osobe ima isti toliki, a ova treća ima nešto manji jer su im odgovornosti nešto manje i ona ne investira nikakav novac. Dakle, imali su neku podelu koja je, na prvu loptu, delovala vrlo logično.

Konflikt je nastao nakon nekoliko godina jer nije bilo dovoljno prihoda, a biznis je bio postavljen tako da taj kreativac nije zaposlen, nema platu, ove dve osobe imaju platu, u tom trenutku platu kojom nisu bile zadovoljne, u nekim prethodnim trenucima bilo je više novca pa su i bile zaovoljne prihodima koje su imale, i razlog za problem je bio nedostatak novca, a rešenje tog problema, iako ne vidim na koji način bi to rešilo, je bilo da se kreativac isključi iz suvlasništva jer – “eto on više ne radi ništa”.

U osnovi toga kako su postavili celu priču, njegov zadatak je bio da kroz nekoliko vrlo dobrih i realizovanih akcija privuče pažnju, što je on uradio, iskreno verujem i premašio očekivanja. Ali, on nije bio tu svakodnevno da bori bitku koju su njih dve borile. I one su smatrale da nije uredu da on ima istu poziciju kao i one.

A to prosto nije tačno.

Na moje pitanje – a zašto mislite da to nije fer – Pa mi nismo adekvatno plaćene.

A ko je direktor firme? – Pa jedna od nas.

Aha, pa zar nije posao direktora firme da obezbedi to? – Pa jeste, ali znaš…

Udeo i to koliko neko prihoduje od te firme nisu uopšte povezane stvari. Za mnoge ljude koji iz takve vrste emocija ulaze u priču, tako što će svojim znanjem ili kontaktima ili svojim setom veština doneti prevagu nekom biznisu, njihova motivacija može da bude to što žele da probaju da li nešto radi. Ali, u suštini, ako im je važan udeo, to ima smisla ako taj biznis postane ekstremno uspešan, pa bude bila velika količina profita koja se na kraju godine deli, ili ako taj biznis bude prodat nekom drugom biznisu, pa taj udeo zapravo ima neku vrednost jer se deo udela prodaje da bi neko ko je investitor mogao da preuzme većinski deo vlasništva nad firmom.

Ako osoba koja je partner nije zaposlena u firmi, ona ne prima platu, što je i ovde bio slučaj i samim tim očekivati od nje nekakav angažman koji je mimo onoga što je dogovoreno, nije ok. E sad, problem je uvek u tome šta je dogovoreno.

Tu vrlo često ljudi imaju suprotstavljena tumačenja nekakvih njihovih internih dogovora. Ako je u pisanoj formi, dosta manje ima prostora za različita tumačenja i to je nešto što je prvi važan savet. Da zaista precizirate šta je čiji posao i šta je čija obaveza i šta je čija odgovornost i da, ako neko ne ispunjava svoje obaveze, napravite jasan mehanizam i reagujete na vreme, a ne čekate da bude prekasno.

Ako pričamo o IT firmama postoji jako puno modaliteta koji su tu na raspolaganju. Ja se njima neću baviti. Ako vas oni zanimaju, a možete ih primenjivati i u drugim biznisima ne samo u IT, o tome možete da istražite. Postoje razne naprene forme kako možete deliti vlasništvo i tako dalje. Danas se ne bavimo time. Danas se bavimo onim bazičnim slučajevima kakvih je, verujem, i najviše, i onim slučajevima koji su, možda, najrelevantniji upravo za male biznise koji se otvaraju svakodnevno i čiji vlasnici možda slušaju ovaj podkast, ili budući vlasnici koji razmišljaju kako da se postave.

Kako ja volim da postavnim stvari, zato što sam ja najčešće investitor u biznisima u kojima sam vlasnik ili suvlasnik?

Uvek ima nekoliko partnera, uvek neko od partnera ima obavezu da bude direktor firme i da se operativno bavi svim tim. Nekada ta osoba koja ima tu obavezu ne ulaže novac, nekada ulaže, ali ono što ja uvek gledam je da ako je ta osoba zaista zadužena da bude direktor, operativno vodi, sve je na njoj, kompletna odgovornost i sav pritisak, ja gledam da ta osoba bude adekvatno nagrađena. Pod jedan to može da se uradi kroz platu, pod dva to može da se uradi kroz bonuse na kraju godine ili kvartala u odnosu na finansijske rezultate koji su ostvareni. Ali, ono što ja volim je da postavim i tu mogućnost da nakon investicija bude vraćena, a postoji neka dinamika kojom smo dogovorili da se investicija u biznis vrati, nakon što bude vraćena, osoba koja je direktor u narednom periodu može da ostvari i dodatni udeo u firmi.

Dakle, ako kažemo rok za vraćanje investicije je dve godine i od trenutka kada firma ne bude dugovala ništa osnivačima na ime njihovog uloženog kapitala, od tog trenutka pa na dalje, za svaku godinu koju direktor ostane u pirči ima pravo na 1% vlasništva dodatnog koji se uzima recimo iz mog udela.

Ne morate to da radite tako. Znam mnoge uspešne firme koje to ne rade tako, kod kojih isključivo direktor nije nikada deo vlasništva, direktor samo dobija jako dobru platu i jako dobre bonuse u odnosu na finansijske rezultate. Ali, moja logika je uvek bila da osoba koja to vodi, pod uslovom da to radi kako treba, specifikovaćemo kako to izgleda da se taj posao radi kako treba, treba da to oseća kao svoje. Ne kao samo svoje, ali treba da oseća da je i on vlasnik toga i treba da ima sve benefite koje ima jedan suvlasnik u smislu da, ukoliko ta priča bude veoma uspešna i dođe do nekakve prodaje, dokapitalizacije, nečega sličnog, može da dobije neku značajnu količinu novca na ime svog udela jer živimo u zemlji u kojoj je to jedan od načina da se reši neko bitno životno pitanje. Jedan od načina je kredit, ima ljudi koji to zaista izbegavaju ili nisu u poziciji da ga dobiju na ok način. Ovo je neko drugo rešenje kako da se dobije učešće za stan ili kupi stan ili reši neko takvo životno pitanje.

To je jedna od stvari koje ja jako volim. Jedna od stvari na kojima se trudim da insistiram je da, ako osoba, kao što smo imali primer u onom isečku iz anegdote na početku, ukoliko osoba nije zaposlena u firmi i ne mora da ima radno vreme od 9-17h, nema svakodnevne obaveze da se bavi time, osoba kada kažem najčešće su tu u pitanju partneri, ne treba da ima platu. Ako je osoba, a može i ne mora da bude suvlasnik, najčešće nije, spoljni saradnik koji radi neki posao, nema nikakvih problema, izdaje fakturu na kraju meseca, faktura će ti biti plaćena, ali ne treba da budeš u radnom odnosu.

Generalno, ne volim da povećavam broj zaposlenih za stvari koje nisu celodnevna obaveza i posao koji zaista zahteva radno mesto i osobu koja će se baviti time. To nema veze sa udelima, ali kažem koja je moja logika kada pričamo o tome.

Šta je još vrlo bitno što me često pitate?

Krećemo u posao, planiram da zaposlim drugara, da li da mu dam udeo u priči?

Udeo u firmi treba da imaju ljudi čiji angažman suštinski dodaje vrednost celoj priči. To što je neko zaposlen i to što je vaš prijatelj može, a ne mora da dodaje vrednost. Ako je osoba od poverenja, ako je sjajan u poslu, ako tu osobu vidite kao – recimo imate pekaru, a cilj vam je da imate 10 pekara i tu osobu vidite kao menadžera koji će voditi te pekare, onda je ok da on bude suvlasnik u celoj priči. Ako ga vidite kao radnika koji verovatno neće drastično napredovati, ali vam jeste osoba od poverenja, probajte da to rešavate kroz to što ćete mu dati bolju platu. Osoba koja ne dodaje vrednost nisam siguran da treba da bude u udelu.

Jedan od glavnih razloga zašto to kažem je što u nekom trenutku kreću da se postavljaju pitanja o očekivanjima, a očekivanja gotovo niko ne iskomunicira na pravi način na početku i onda se dođe do vrlo neprijatne situacije da kažete – Ja sam tebi dao da budeš suvlasnik ovoga, a ti nisi uradio nešto što sam ja od tebe očekivao.

Nema očekivanja, nema podrazumevanja, ima samo jako mnogo komunikacije i ima samo mnogo jasnih zadataka. Super je ako se razumete na intuitivnom nivou i ne morate međusobno da komunicirate, ali za svaki slučaj, mnogo je lakše kada komunicirate, a najlakše je, pre nego što dođe do bilo kakvog problema, ako ste komunicirali pisanim putem, onda je situacija jasna. To što je jasna, doduše, ne znači da je možda u vašu korist.

Vrlo je važno da razmislite kako ćete udele podeliti ako već želite da ih delite. Kada ih jednom podelite, uvođenje novih ljudi počinje da bude problem. Ako shvatite u nekom trenutku da želite da još nekoga uvedete u priču, ostali koji imaju udele ne moraju se saglasiti sa time da svako da deo svog da bi ta osoba dobila koliko treba, a vi ako ipak želite da ta osoba bude tu, onda ćete morati od sopstvenog dela da date možda veći procenat nego što želite i to prosto komplikuje celu stvari.

Takođe, ono što je veoma bitno to je da ti odnosi idealno je da se reše na samom početku, ali ukoliko je u pitanju neki eksperiment, sačekajte da to postane pravi posao, do tada to rešite nekakvim međusobnim ugovorom. Sačekajte da to postane pravi posao, pa onda delite udele jer kako to kaže Gari Pešić kada je objašnjavao ekipi zašto je važno da svi zajedno pokušaju da ostvare veliki cilj jer individualno oni jesu vrhunski, ali ne mogu da dostignu tako nešto, ali zajedno su zaista dovoljno moćni da to urade, Gari Pešić sa svom svojom beskrajnom harizmom jednog tipičnog Piroćanca, objasnio je to: “Više volim da dobijem dobar komad velike baklave, nego da dobijem malu baklavu”.

E, to je otprilike to. Vaš udeo ima značaja samo ako postoji rezultat. Rezultat može da bude pozitivan ili negativan, rezultat može da bude profit i sreća i sve što uz to ide, a može da bude i dug. I samo u tom slučaju taj udeo znači preuzimanje dela odgovornosti za neke od tih stvari. Ako ne ostvarite time ništa, 50% ničega je i dalje ništa i samim tim mislim da nije toliko važno baviti se velikim projekcijama pre nego što postiji tržišta potvrda da postoji biznis.

To ne znači da sa ovim treba da čekate, to nikako ne znači da ljudima treba da obećavate stvari, a onda da to ne ispunite, vrlo budite pažljivi, komunicirajte fer i iskreno i postavljajte uslove kojih ćete se pridržavati. Jedan od njih može da bude – dođi, radi kod nas, ukoliko budeš radio 2 godine, dobićeš 10% firme. To je prilično dobra motivacija, to je prilično fer za vas jer, na neki način, zadržava sigurno tu osobu onoliko koliko vam je potrebna, a fer je i za nju jer zna tačno šta je čeka.

Osim što ćete to reći, stavite to na papir. Mnogo je bolje i mnogo je jednostavnije i mnogo je jeftinije da angažujete advokata na početku nego kasnije kada dođe do problema. Kada angažujete advokata na početku, makar ćete precizno definisati sve, a kasnije kako stvari mogu da se odvijaju, nisam siguran koliko je više u vašim rukama.

To je ono što sam hteo da podelim sa vama u ovoj epizodi. Polako pada mrak. Ovde, kao što videite, je radno i gradno. Inače, obično je buka, ali sada je mir osim kada prolaze ovi fini ljudi sa biciklima sa bitboksovima. Sada je mir i sada nema previše sunca pa sam iskoristio priliku da snimim odavde. Pišite, komentarišite, dajte mi ideje za narednu epizodu i možda one koje slede dalje. Ako imate neki biznis ili neku biznis ideju koju želite da prokomentarišete sa mnom koristite mail info@pojacalo.rs i biće mi veoma drago da probam da sa vama popričam na temu vašeg biznisa.

Jedan moj veoma dragi prijatelj je jedno vreme govorio da – kad god dođe sa nekom idejom, ja ga ugasim. A, nije mi to cilj i ako vam kažem to, to je moje iskreno mišljenje, a ne nekakva sujeta. Vrlo rado ću to svoje mišljenje potrkepiti. To mišljenje je mišljenje na osnovu iskustva, ali to mišljenje nije 100% nepogrešivo i ono što ću vam reći sada i što ću reći uvek – Ako vi u nešto verujete, trebate da to uradite čak i ako ja u to ne verujem. A ako vam tržište pokaže da niste bili u pravu, treba da se baš ozbiljno zamislite da li treba da nastavite po svaku cenu ili je možda ipak trenutak da tu svoju ideju ostavite za neko drugo vreme ili prosto zaboravite i krenete negde dalje.

Hvala vam na slušanju i gledanju, vidimo se ponovo za nedelju dana.

Nove epizode u vašem inbox-u:

Pratite nas na mrežama:

Naši gosti:

Ivan Minić

Ivan Minić svoju karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador.

Kao dizajner, developer i project manager radio je na više od 350 projekata za klijente iz 28 zemalja. Tokom poslednjih nekoliko godina, kao deo Simplicity.rs tima, sa pozicije konsultanta u oblasti internet marketinga, sarađivao je sa više od 50 najpoznatijih svetskih brendova u vezi sa njihovim nastupom na lokalnom tržištu. U saradnji sa Telenor Srbija osmislio je i pokrenuo MojaFirma.rs.

Organizovao i suorganizovao mnoštvo stručnih skupova, od 2002. na ovamo, uključujući i Blogomaniju ’13, koja je okupila više od 1.000 ljudi iz regiona oko teme elektronskog poslovanja i digitalnog marketinga na Kopaoniku. Prethodnih godina pomaže strukovnoj organizaciji – IAB Serbia, u organizaciji događaja. Javno govori na temu preduzetništva, marketinga i razvoja poslovanja i samozapošljavanja.

Blog For The Win, na kome piše na prethodno navedene teme, više puta je proglašavan jednim od najboljih u regionu. Piše i za Netokraciju, Sportske.net, BeforeAfter, JužneVesti, a povremeno kao fotograf i snimatelj ilustruje sportske priče lokalnog izdanja Vice-a i SportKlub-a.

Od septembra 2015. godine izabran je za Zamenika predsednika Konferencije suosnivača Registra nacionalnog internet domena Srbije, a od 2019. godine je član Upravnog odbora fondacije. Od juna 2016. pokreće sa partnerima servis MojaPijaca.rs. U decembru 2016. predsedava stučnim žirijem srpskih IAB MIXX awards, lokalnog izdanja jedinog globalnog takmičenja koje je 100% – digital.

Od februara 2017. godine predaje na Fakultetu za medije i komunikacije predmet Upravljanje digitalnim projektima.

Od januara 2019. godine uređuje i vodi podcast Pojačalo.

 

Pojačalo podcast je video i audio podcast. To znači da ga možete gledati na Youtube-u i Facebook-u, a slušati na SoundCloud-u, Apple i Google podcast.

Prijavite se za novosti sa našeg sajta!

Prijavite se i mi ćemo vam besplatno slati novosti sa našeg sajta i nove epizode našeg podcasta!

Uspešno ste se prijavili na Pojačalo mailing listu!

Share This