Pojačalo Battle of Minds specijal : Prilika za mlade ljude sa dobrim idejama

Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Ivan Minić: Poštovani slušaoci i gledaoci Pojačalo podcasta dobrodošli u novi specijal. Danas ćemo sa ljudima iz British American Tobacco-a i jednim od predstavnika i učesnika na njihovom konkursu Battle of Minds, pričati zapravo o ovom programu, koji se u svetu realizuje već nekoliko godina. Od prethodne iteracije i Srbija može da učestvuje a trenutno je u toku prijava za ovogodišnji konkurs. Katarina, reci nam malo više o tome šta je program Battle of Minds?

Katarina Nešić: Hvala ti Ivane. Pa Battle of Minds je program koji je namenjen u suštini mladim diplomcima ili još uvek mladim studentima ili onima koji su nedavno diplomirali, da negde svoje preduzetničke ideje koje imaju, nama predstave, a ako one odgovaraju na izazove koje smo mi postavili ove godine i da negde naprave biznis plan, koji odgovara na te naše izazove, koje će oni moći da razrade i ukoliko je taj biznis plan dovoljno jak i odgovara na potrebe i može da se realizuje, mi ćemo one koji pobede na globalnom nivou nagraditi nekim početnim kapitalom, da se njihov startup zapravo pokrene. Tako da je sam cilj takmičenja da konkretno nastane proizvod i nastane neka kompanija ili neko rešenje koje odgovara na neke od društvenih problema koje trenutno imamo.

Ivan Minić: Svake godine ti ciljevi koji su da kažemo teme, oko kojih se prijavljuju zainteresovani učesnici, svake godine se ti ciljevi menjaju. Šta su ciljevi ove godine?

Katarina Nešić: Pa ove godine imamo tri glavna cilja. To je cirkularna ekonomija, blockchain i digitalizacija radnog mesta. Dakle, digitalizacija radnog mesta, uvek gledamo nekako aktuelne teme, tako da je digitalizacija radnog mesta se fokusira na spajanje rada od kuće i spajanja posla direktno iz kompanije. Negde smo sad svi u tom periodu – da li da se vraćamo na posao, da li ne, da li da smo full remote ili neke konkretne opcije između, i onda ovo tačno nešto što može da odgovori na to i ponudi ljudima rešenje da dobiju odgovor na to večito pitanje – da li da smo flexible working ili onsite.

Ivan Minić: Da, i sve je više firmi koje su bile potpuno zatvorene za tu ideju do korone, počelo da razmišlja o tome da, ukoliko nekom od zaposlenih to zaista znači, ostave tu mogućnost da ljudi rade onako kako im odgovara. Naročito u IT industriji je to negde bilo uobičajeno, i pre si imao gomilu ljudi koji su radili izvan okvira kancelarije, imao si gde ljudi odu na nekoliko meseci preko pola sveta jer žele na neki način da se izmeste. Međutim, sada to dolazi mnogo više u klasične neke industrije, u kojima je to bilo nezamislivo jer smo kroz alate koji su dostupni, a svakako su utartu bili nesavršeni i dalje su nesavršani, ima prostora za unapređenje, naučili da funkcionišemo i bez da smo fizički na istom mestu. Iako često pomaže. Filipe, ti si učestvovao u prethodnom krugu.

Filip Branović: Pre dva ciklusa.

Ivan Minić: Pre dva ciklusa. To je bilo pre nego što je svet stao i sve se promenilo. Šta su bile neke teme, kojima ste se vi tada bavili?

Filip Branović: Tada je, u suštini, bilo malo drugačije koncipirano, ali generalno ideja sama je bila da se smisli nešto što je dovoljno disruptivno u nekoj od ponuđenih industrija. Tada su u ponudi bile retail, bio je banking, bila je energija, kao jedna od aktuelnih stvari, i bila je, uslovno rečeno, jedna od slobodnih tema, gde neka druga industrija može da se disraptuje, samo je pitanje na koji način i to je na ljudima da predlože svojim rešenjem i biznis planom. 

Ivan Minić: Ok, a koji je tvoj background?

Filip Branović: Ja sam trenutno student na FON-u, na Informacionim sistemima i tehnologijama. Pored toga, generalno stvari koje su mene vodile kroz život, neka vrsta dodatnog usavršavanja. U srednjoj školi i fakultetu je to bila kompetitivna debata, gde sa  predstavljao Beogradski Univerzitet na tri evropska debatna prvenstva i mnogim svetskim takmičenjima, i nešto što je usko specfično vezano za FON su ta case study takmičenja, gde zapravo kompanije, poput British american Tobacco-a, zadaju ili određene teme ili konkretne biznis probleme, koje imaju, i onda se to u timovima između dvoje, najčešće četvoro ljudi rešava, gde se daje bukvalno od analize, predloga rešenja, same implementacije toga i nekog finansijskog benefita, i meni je u suštini ta kompetitivnost i mogućnost da se dobije  feedback i nauči nešto na tome, baš i značila i zato sam odlučio da se prijavim tada i u tom trenutku, individualno za takmičenje Battle of Minds 2019/2020.

Ivan Minić: Kaži mi, šta je bila tvoja ideja?

Filip Branović: Moja ideja je bila pametna kutija za lekove, koja je u suštini imala tri neka dela. Imala je hardver, odnosno, kutiju za lekove, imala je aplikaciju, koja je bila softverska nadogradnja i imala je određeni sloj veštačke inteligencije, koja je činila da sve to bude jedno holističko rešenje, zato što paint point koji sam ja prepoznao u svojoj neposrednoj okolini, jeste da veliki broj ljudi koji imaju hronična oboljenja i moraju da piju lekove često, zato što im to postane rutina zaborave da popiju u pravom trenutku. I onda je to od te ideje, koju sam ja imao, ali pošto sam i student i radio sam mnogo nekih drugih stvari, nisam niti imao mogćnost niti vremena da to kao vidim šra i kako, ali kada se ovo pojavilo kao takmičenje gde je bukvalno još jedna verzija case study-a, gde kroz gejmifikovan proces ja zapravo mogu da vidim šta se tu dešava, onda sam sve stvari sa FON-a, koje su tehničke stvari, koje sam pokupio vezane i za UX i za razvoj aplikacija, pomešao sa ovim case study-em i gledao to kao još jedan izaziv tog tipa i onda sam išao i na validaciju korisnika i tako nekih stvari. Zato mislim da je meni lično mnogo bilo korisno jer sam spojio i teoriju i praksu na jedan, možda i najboljih načina.

Ivan Minić: Mislim da to jeste jako važno. Ceo taj proces koji, da kažem, učešće na takmičenjima tog tipa, donosi da zapravo naučiš mnogo više kroz praktičan rad sa vrlo često mentorima koji imaju praktično iskustvo, koji mogu da ti skrenu pažnju na stvari koje ti jednostavno ne možeš da uzmeš u obzir jer nikad se nisi njima bavio na taj način. Mnogo je lepo kada mlada osoba krene od nekakve svoje lepe ideje, ali taj put od ideje do proof of concept-a, od proof of concept-a do nekakve održive priče je prilično turbulent i kompleksan, ima niz koraka koje, na početku, retko ko je svestan svih njih, odnosno, kako mi to često kažemo – da sam znao šta me čeka nikad ne bih ušao u to, a pošto nisam ušao, mnogo mi je drago jer sam stigao na sjajno mesto. Kako funkcioniše, da kažemo, organizacija samog konkursa sa strane BAT-a? Koji je timeline i šta su sve aktivnosti koje će se dešavati? 

Katarina Nešić: Runda za prijave je otvorena do 30. juna. Dotle je potrebno da se u timovima od 2-4 jedan član tog tima registruje i da do 30. juna postave svoj pič tj. svoju biznis ideju. Naravno, to ne mora da bude konkretni proizvod, ali da imaju ideju šta je njihov proizvod ili njihovo rešenje, da imaju svoj tagline,  da imaju negde začetak biznis plana tako da šta će im biti ponuda, na koji problem oni odgovaraju i kako, koja im je potencijalna konkurencija i negde da sam plan za to naredne godine, godišnji plan, koji su im dobici, koji su im gubici, koliko imaju zaposlenih i negde to razvijeno kao biznis plan. Nakon toga se na lokalnom nivou, na nivou naše države, gleda veće naših senior menadžera će učestvovati i pregledati sve te pičeve i odabraće pobednike. Pobednici koji prođu na lokalnom nivou će dalje raditi sa našim mentorima iz senior menadžmenta za nivo na našoj celoj oblasti, to je sada na nivou Southeastern Europe i onda će oni koji pobede na tom nivou učestvovati na globalnom novou, gde će se takmičiti sa timovima i van Southeast Europe. Tu je za sad prijavljeno preko 25 zemalja. Tako da, oni koji se plasiraju će imati baš internacionalni exposure i moći će da razmene ideje sa ljudima iz raznih zemalja.

Ivan Minić: Kad se očekuje da se koji od tih koraka desi?

Katarina Nešić: Negde u razmaku od mesec dana. Uglavnom 30. jun je kraj za prijave. Onda od 15. jula do 15. avgusta ide taj lokalni novo, nakon čega ide ide na nivou Southeast Europe i onda globalni, negde oko oktobra.

Ivan Minić: Filipe, ti kad si prolazio proces, bilo je nešyo malo drugačije, ali u suštini slično. Ono što se desilo je da se u sred svega toga došla korona i da su se neki planovi promenili ali hajde podeli sa nama svoje iskustvo, kako je to izgledalo, korak po korak?

Filip Branović: Samo takmičenje je i tada bilo planirano da se održi u toj sezoni, uslovno rečeno 2019/2020, gde će se lokalna runda desiti u poslednjem kvartalu 2019. Tada je bilo organizovano da se prijavljuju individualno ljudi i od svih individualnih prijava, radio se određeni short listing, isto je senior menadžment BAT-a pregledao, i nakon toga smo bili pozvani nas 6, ja mislim, da pičujemo svoje ideje uživo i da odgovaramo na Q&A pred senior menadžmentom. U tom trenutku su se birale 3 najbolje ideje individualne, i koliko se sećam, moja ideja je bila vezana, u suštini, farmaceutski proizvod, bila je jedna vezana za energetiku i jedna vezana za sharing economy. Nakon toga, nas troje smo oformljeni kao jedan tim, koji će predstavljati Srbiju. Sledeća runda je bila regionalna runda, ali pod region se misli ceo jedan kontinent i pola drugog – Evropa i Severna Afrika, jer je to po biznis oblastima rađeno u tom trenutku, i generalno, pošto nas je bilo troje, moralo je da se odabere jedna ideja i nakon konstruktivne rasprave, došli smo na ideu da je moja ideja ta koja bi trebalo da se nastavi dalje, iako su i ove druge dve bile sjajne. Samo zbog određenih logističkih stvari odlučeno je da se ide dalje sa ovom pametnom kutijom za lekove. U tom trenutku mislim da je bio neki razmak od 2 meseca u odnosu na lokalnu i regionalnu rundu i tada smo dobijali mentorship od senior menadžemta iz BAT-a, zato što, iako je ideja sama bila ok i imala je pokrivene sve stvari zi biznis plana, svaka od tih stvari je mogla na određeni način  da se doradi, a BAT kako je ogromna firma, sa dosta velikim iskustvom i generalno ekspertizom u raznim poljima, je pružila neverovatno dobar feedback na neke stvari i gde se mogu poboljšati neke stvari, što je nama, čak i da smo to hteli, i našli na internetu, ne bi bilo dovoljno kredibilno, kako kada nam to kaže neko ko se 15 godina bavi finansijama i kaže nam kako pricing potencijalno može bolje da se odredi nego otprilike premium pa ćemo tako nešto da uradimo. To je jedan od meni jako interesantnih momenata. S tim, pošto je ovo bila cela Evropa umesto da nas dovedu tada, ovo je čak bilo pre korone, momenat 2020. u january smo imali kao telecasting neki, konferencija, to je kao van konfor zone jer ne vidiš ljude, ko bi rekao da će to baš postati najnormalnija stvar na svetu i tada je bio žiri, uključuju se ljudi iz Berlina, London, Španije… I još jedna jako bitna stvar, pored mentorisanja od strane BAT-a i menadžmenta, imali smo jako puno tih mok pičeva, gde su nam ljudi iz BAT-a glumili taj žiri i zauzimali ili razne stavove ili.. Baš je bilo jako interesantno. 

Ivan Minić: Good cop, bad cop 🙂

Filip Branović: Zapravo, imam jednu jako interesantnu good cop, bad cop varijantu, zato što je tada, jedna devojka koja je radila u marketingu rekla sledeću stvar “A šta ćete sada sa ovom koronom?” pošto se tada pojavila i bila aktuelna dve nedelje, i onda je neko iz našeg tima rekao “Ali videli smo to se zadržava na površinama 2-3 sata, tako da, čak i ako je shipping toliko, nije nikakav problem”, little did we know 🙂 tako da u tom trenutku, to se desilo. Nakon toga, kada smo prošli to regionalno finale, i trebalo je da se susretnemo sa drugim regijama Amerika, Azija i sve što ide, desila se situacija da ja karta bila kupljena za London, trebalo je sve to super da bude, ma i u proces za vizu smo krenuli. I onda u nekom trenutku kreće onaj famozni prvi lockdown, zatvaraju se aerodromi, potpuno zemlje prestaju da funkcionišu i generalno, mislim da je sve ostalo u timeline-u u kojem je bilo predviđeno, samo se sve migriralo online, što je za jako kratko vreme jako brzo uspelo da se desi. I opet jedno jako interesantno iskustvo, zato što ja imam dosta iskustva na takmičenjima, na case study-ma i to su bili i ljudi iz Philips-a i HSBC banke na drugim takmičenjima, ali ovaj je bio kao Executive Vice President nivo celog BAT-a kao korporacije, što je opet jedno jako interesantno iskustvo, da se vidi kako ti ljudi gledaju na celu ovu situaciju. Bili su i tehnički ljudi, znači ljudi koji rade RND u samom BAT-u, neki ljudi koji rade nove venture, tako da imaju različito iskustvo i čak su i oni do neke mere doprineli poslednjoj verziji ovog proizvoda, nakon što su nam dali feedback. Kada se sve to završilo u aprilu te 2020. famozne godine, bili smo u top 10. I kao nagradu za lokalnu rundu, tada smo mi svi dobili prakse u BAT-u, tromesečne, sa mogućnošću nastavka rada. I još naravno, tu je bilo puno nekih interesantnih stvari poput slušalica dobrih za po kući ali ovo je bilo da može nešto da se uradi i iz kancelarije u tom trenutku..

Ivan Minić: Mislim da je jako vredna stvar za svaki mladi tim ili pojedinca, koji ulazi u neku priču.. Svi mi ulazimo iz nekog ugla. Ili ulazimo kao osoba iz marketinga, komunikacije ili ulazimo kao osoba iz dizajna, ili ulazimo kao osoba iz tehnologije, koja na kraju dana treba da napravi taj proizvod. Niko ne može da pokriva sve oblasti savršeno i šansa da mi okupimo tim koji je multidisciplinaran i zaista pokriva te oblasti na pravi način, u tim nekim mladim godinama je vrlo mala. Mi možemo da okupimo ljude koji imaju sklonosti i talente za neke stvari. Možda imaju i neko znanje, ali nemaju realno tržišno iskustvo i ne znaju sve ono što ide nakon toga. Banalna stvar, ali uvek kada pričam sa ljudima koji prav neke zanimljive proizvode – dobro, jesi li razmišljao o distribuciji toga svega? Pa dobro nike to neki veliki problem… pa problem je jer treba da spakuješ veću količinu nečega i da ga dostaviš, bez da se ošteti i sve ostalo. To sve može da se reši, ali sve to nešto košta, a ti to nisi uračunao jer nisi razmišljo o tome. I onda, na gomili mesta, ljudi naprave male greške, ako rade u nečemu gde marža nije beskonačna, takve male greške mogu potpuno da sahrane neku ideju ili neki biznis. I to je nekako uvek nešto gde taj pogled sa strane od nekog ko ima vrlo specifično sektorsko znanje i što je čini mi se bitno, neće ulaziti u ovo ostalo. Čovek iz finansija neće ulaziti u to kako ćeš ti to tehnički da rešiš. Njega to ne zanima. On je došao kao hirurg da se bavi onim što mu je posao i jako puno će pomoći u toj oblasti. Tako sa više strana kad dobiješ neke korisne i insite i vrlo konkretne savete, to zaista napravi neku razliku. E sad, rekli smo da je rok za prijavu do 30. juna. Gde ljudi mogu da se prijave i kako funkcioniše prijava i šta sve treba da pošalju?

Katarina Nešić: Oni se prijavljuju na našem sajtu, baš za Battle of Minds, tamo stoji Join Battle of Minds, imaju tu takođe i dugme za registraciju. 

Ivan Minić: Link će biti u opisu.

Katarina Nešić: Link će biti u opisu, tako je. Tu mogu naravno da se informišu više o takmičenju i negde provere kriterijume, pošto su kriterijumi, kao što sam rekla, za neke osobe koje donekle tek izlaze na tržište rada ili su primarnim godinama, kako ulaze. Ili oni koji su pri diplomiranju, koji imaju 18 godina i studiraju u Srbiji i iz Srbije su, ili oni koji su diplomirali u poslednjih 5 godina od roka konkursa, a da nemaju puno profesionalnog iskustva. Dakle, ukoliko im je iskustvo u start up-u, praksama ili studentskim organizacijama, to je ok, ali pravo profesionalno iskustvo negde se baš i meša i negde se, kao što je Filip rekao, koliko su mu naši profesionalni zaposleni pomogli u uvidu, neko ko ima profesionalno iskustvo negde to već i zna i naravno nisu jednaki uslovi. Treba da se jedna osoba registruje za svoj tim, samo upisuje naravno i ostale članove i treba da postave materijal koji će prezentovati. Kao što je Filip rekao na svakom nivou je takmičenje slično, poput shark tank-a, imaju 10 minuta vremena da prezentuju svoje rešenje i 10 minuta da odgovore na pitanja žirija a ove godine ćemo uvesti, pored mentorisanje naših zaposlenih, takođe i mentorisanje profesora sa FON-a. 

Ivan Minić: Sjajno. Šta bi još trebalo da, neko ko ulazi u ovo, uzme u obzir? Pitam pre svega tebe Filipe jer si prošao celu priču i imao si priliku da vidiš kako je izgledalo, naravno, tvoje iskustvo i iskustvo tvojih kolega koji su bili sa tobom kroz ceo proces. Ali imali ste priliku da, makar digitalno, sarađujete sa kolegama iz drugih zemalja, iz celog sveta, da razmenjujete neka iskustva, da slušate njihove prezentacije, da učite zajedno kroz sve to. Na koji način bi i motivisao nekog novog Filipa, da se prijavi sa svojim timom?

Filip Branović: Pa, ne menjajte kanal, na dobrom ste mestu 🙂 To je ono bila baš moja poruka njima, iz prostog razloga. Podelio bih savet na više delova. Prvo za ljude koji se lome da li se prijave, ako imaju ikakvu ideju koju smatraju da može da poboljša bilo šta vezano za teme koje su u ovom trenutku na takmičenju, mislim da bi bilo jako korisno zato što mogu da validiraju od strane ljudi koji su u biznisu, upravo sve ono o čemu smo pričali malopre – da li to ima smisla, da li biznis plan ima smisla, da li generalno ideja kao takva može da proradi, naročito što panding i saveti i sve što ide, uopšte nike mali i generalno može da im koristi za to. To je jedna varijanta. Za ljude koji hoće da se prijave, savet moj lični jeste… tada je bilo 6 nekih većih kriterijuma šta treba da se pokrije, verovatno će to biti i sada i moja iskrena preporuka jeste – ako ste razmišljali o rešenju vi ste verovatno razmišljali na nivou nekog širokog koncepta. Ovo će vam zapravo omogućiti da uđete u dubinu svega toga. Jer upravo onaj momenat distribucije, koji si pomenuo u nekom trenutku. Ljudi uopšte ne razmišljaju o tome. A ovako će baš holistički da gledaju na celu situaciju i možda će njima to pomoći da raščivijaju gde ta ideja zapravo treba da vodi. Što se tiče te međunarodne kolaboracije i svega toga, to je jako interesantan momenat jer ovo iskustvo… opet, nije baš Srbija toliko uključena u sve tokove i svaka od ovih prilika je mnogo interesantna za upoznavanje ili drugih kultura ili pak drugih radnih kultura, što je isto drugačija perspektiva, naročito za mlade ljude. Meni je, na primer, prvi takav kontakt bliži, zato što, svako takmičenje, naročito case study takmičenje, se zasniva na kratak vremenski format, prezentuje se pred visokim menadžmentom neke kompanije, ovde je exposure prema ljudima mnogo duži i mnogo više saveta se dobije. Tako da, to su neke stvari kako bih ja motivisao te ljude. Generalno, jako dobro iskustvo može da pomogne njima, za njihovu ideju. Tako da, prijavite se.

Ivan Minić: A šta je bilo interesantno od nekih ideja koje su se pojavljivale prethodnih godina, kojima možemo malo da zagolicamo maštu? Ok, ove godine imamo konkretne teme, i ponovićemo ih, ali, prosto ljudi da vide, šta su bile nekakve ideje sa kojima su se u prethodnim takmičenjima ljudi prijavljivali, a da su zaista naišli na pozitivne reakcije i došle do toga da možda uđu u neku fazu realizaciije?

Katarina Nešić: Baš sam to htela da pomenem, ideje ne moraju da budu nešto kompleksno, novo što je izmišljeno. Jedni od prošlogodišnjih pobednika su smislili npr. slamčice koje su biorazgradive jer su od morske trave. Jedan, takođe prošlogodišnji takmičar koji bi i sad odgovorio fino na temu, je smislio mobilnu kancelariju, tako da bi to bila dobra fora za ​​digitalisation of the workspace. On je smislio tako što ta mobilna kancelarija ima na sebi solarne panele, pa preko toga crpi energiju npr. za struju i ta kancelarija može bilo gde da se odnese i da se on postavi. Drugi takmičari su imali ideju da se napravi vaza od opušaka cigarette, i jedni iz Srbije su tako

E imali ideju koja već postoji u drugim državama u svetu, to je da oni restorani koji kada se neka njihova hrana ne poruči, znamo da restorani bacaju hranu na kraju dana. Tu hranu koju bi oni zapravo bacili, da prodaju na jednoj aplikacijisličnoj Glovo-u ili Wolit-u po nižoj ceni ljudima koji su naravno zainteresovani. Tako da to su neke od zanimljivih tema, koje opet odgovaraju najviše na cirkularnu ekonomiju i to je negde dosta čest interes, opet je naravno i goruće pitanje za sve.

Ivan Minić: Da, dobra uvek stvar sa ovakvim pričama je da kroz taj proces prezentovanja ideja, i istraživanja koje je potrebno da se desi pre toga i u procesu samom, da kažem, oblikovanja i pičovanja te ideje, ljudi zapravo dođu do informacija koje možda im nisu često dostupne i ne razmišljaju o tome, tipa “koliko je zagađenje zbog namirnica koje su neiskorišćenje ili su pretvorene u poluproizvod a zatim nisu iskorišćene finalno u ugostiteljstvu?”, “Koliki problem zapravo predstavlja modna industrija i sve što uz nju ide?” jer je jedan od najvećih zagađivača na svetu, nikome to ne pada na pamet, svi prvo razmišljaju o onim nekim jako prljavim industrijama a zapravo, prljave industrije jesu prljave proizvodno ali njihov output vrlo često nike toliko problematičan, koliko može da bude u onim industrijama koje su previše brze i konzumerističke i prosto se o tome ne razmišlja na taj način. Tako da, sve te teme koje se negde tiču zaštite životne sredine, bolje iskorišćenosti stvari koje nas okružuju, mogu lepo da se uklope u jednu temu. Samo ponovi koje su tri oblasti za ovu godinu.

Katarina Nešić: Dakle, kao što sam pomenula – cirkularna ekonomija, to nam je i ove godine gde ima najveći interes, onda blockchain i digitalizacija radnog mesta.

Ivan Minić: Dobro, to su sve teme koje su trenutno aktuelne a mi smo u celoj ovoj postavci i podeli karata iz nekog razloga, mislim ne iz nekog razloga, zbog sjajnih ljudi koji su aktivni tu već duže vreme, postali jedno od najzanimljvijih tržišta kada je razvoj blockchain rešenja u pitanju. Tako da, siguran sam da će biti dobrih prijava što se toga tiče. Kojih se ti ideja sećaš kroz ovaj proces koji si prolazio?

Filip Branović: Pa bilo je raznih. Mislim, kad se setim, bilo je, opet i tada je bila shared ekonomija, baš je nekako light motiv. Momenat, ne znam… ljudi kao generalno nemaju baš preveliku želju da kupuju, ne znam, kupuju hilti bušilicu, a treba im u nekom trenutku i onda umesto da zovu rođaka ili tako nešto, bukvalno napravila se platforma u tom trenutku, da ti možeš… čak mislim i da su, ono kao rolovali posle tu platformu generalno iako nije prošla kao jedna od pobedničkih. Opet, izrodila se jako dobra ideja u tom trenutku da, ne znam, neko kaže “Ej, ja imam hiltu bušilicu i možeš da je pozajmiš za X novčanih jedinica.” i tako je generalno funkcionisalo. Ta ideja je meni bila jako interesantna. Bila je isto jedna, u tom trenutku aktuelna stvar, a to je bio tim iz Amerike, ako se ja dobro sećam. Bilo je sa… u suštini način da se monetizuju mikro influenseri. Mislim, disruptivno je, za jednu jako usku nišu unutar marketing a opet meni, a i žiriju do neke mere naravno.. imali su jako pozitivne komentare na to. Čak je uspelo da bude i profitabilna u tom trenutku. Oni su jedni od tih ljudi koji su baš zbog jako dobrog feedback-a to odlučili da realizuju kao svoju kompaniju i imali su, BAT se u Americi zove Reynolds zbog nekog potpuno levog razloga, imali su podršku Reynolds-a u tom trenutku, tako da to su dve ideje koje mi padaju na pamet. Naravno green economy je generalno i tada bio dosta jak. Bile su stvari vezane za zelene zgrade i tako te neke stvari. Mislim, to sada više zvuči kao neki buzzword ali kada neko dođe i pičuje to 10 minuta, to stvarno jako dobro zvuči. 

Ivan Minić: Naročito ako je došao već u neku završnu fazu i prošao tu neku selekciju i filtriranje ideja. Ono što je ostalo je stvarno creme de la creme. Mislim da je jako bitno što si podelio ceo prroces, gde ljudi mogu da shvate da, čak iako možda ne budu pobednici, kroz ceo proces će toliko uspeti da razrade i nadgrade svoju ideju i da je dovedu u oblik koji je dovoljno dobar i spreman da bude prezentovan pred nekim donosiocima odluka. Možda neke ideje će proći kroz konkurs, dobiti podršku kroz konkurs, neke neće ali će biti spremne i možda će neko, ko u procesu celom bude bio uklljučen, biti zainteresovan lično da se angažuje jer kako da vam kažem, svi ti ljudi koji su na visokim pozicijama znaju ljude na visokim pozicijama i kada vide ideju koja je toliko važna i značajna i kojoj toliko veruju, naći će način da je podrže i kroz druge kanale. A osoba koja je uključena u to, odnosno tim koji je uključen u to, imaće priliku da dobije nešto što je spakovano tako da, kada se prezentuje nekome ko treba da donese odluku oko tog finansiranja, bude spreman da možda stane iza toga ili dobije mnogo bolju prezentaciju toga nego što bi dobio samo na osnovu nekakve lepe studentske ideje koja nije prošla sito i rešeto i good cop bad cop pičeve, i sve što uz to ide. Jednostavno, svi mi verujemo u stvari do kojih nam je stalo ali tek onog trenutka kada neko zapravo sa strane pogleda, promisli, challenge-uje to na jedan ozbiljan način, možemo da kažemo i da shvatimo da li to ima smisla ili nema. Za nas lično ima ali nije lično, nismo publika kojoj se obraćamo, možda smo jedan mali deo nje. Dobro, za kraj hajde samo još jednom da ponovimo oblasti i rokove i gde ljudi mogu da se prijave?

Katarina Nešić: Mogu da se prijave na zvaničnom sajtu Battle of Minds, tu imaju takođe i više detalja o takmičenju i svim izazovima a to su cirkularna ekonomija, digitalizacija radnog mesta i blockchain i rok za prijavu za predaju biznis ideja i registraciju timova je 30. jun. 

Ivan Minić: Za sve dodatne informacije imate link u opusu ovog klipa. Ako imate neka pitanja, postavite ih u komentarima na Youtube-u a mi ćemo se potruditi da što pre na njih dobijete odgovor. Naravno i na samom sajtu imate sve kontakt informacije za eventualna dodatna pitanja ako vam to bude potrebno. Hvala vam što ste nas slušali, prosledite ovu informaciju nekome kome može da bude interesantna, čak i ako vama nike a ako jeste, odvažite se i probajte, jer nikad ne znate gde to može da vas odvede. Hvala vam na pažnji, čujemo se i vidimo ponovo u nedelju.