Pojačalo podcast možete gledati na Youtube-u i Facebook-u, a slušati na SoundCloud-u, Spotify-u, -u, na Apple i Google podcasts.

Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Ivan Minić: Poštovani slušaoci i gledaoci Pojačalo podcasta dobrodošli u novi serijal specijal epizoda koje realizujemo u saradnji sa kompanijom A1. Nadalje ćemo se baviti temom eFiskalizacije odnosno, novih propisa koje regulišu temu fiskalizacije a koji značajno menjaju kako su stvari bile do sad. To je tema kojom se negde i kroz vaša pitanja i kroz mailove koji nam stižu bavimo već nekoliko meseci i jasno je da postoji mnogo stvari oko kojih niste baš sigurni kako treba stvari da funkcionišu. Imamo slučajeve naravno onih koji su i do sada bili fiskalizovani. Kod njih promena nema nekih velikih ali oni koji sada po prvi put ulaze u tu priču imaju mnogo nedoumica jer prosto nisu navikli na takve stvari i nisu očekivali. Sve je više resursa gde možemo da se informišemo o tome, međutim to podrazumeva da svi od nas sednu, pročitaju, istraže, za šta realno, nemamo uvek dovoljno vremena. Pa smo mi odlučili da kroz jedan serijal ali pre svega kroz današnju epizodu prođemo kroz najvažnije stvari koje treba da znate a da vi to možete da pogledate ili preslušate u neko slobodno vreme i da imate negde jasniju sliku o svemu tome. Moji današnji gosti su Žarko Malinović iz Privredne komore Srbije i Miloš Knežević iz A1. Dobrodošli!

Žarko Malinović: Hvala!

Miloš Knežević: Hvala, bolje vas našli!

Ivan Minić: Hajde prvo da rešimo ono glavno pitanje koje svi imaju a to je – do kada moramo da pređemo na novi model fiskalizacije?

Žarko Malinović: Krajnji rok za prelazak na novi model je 30. april 2022. godine. Ono što smo mi kao Privredna komora Srbije inicirali i negde naišli na odziv od strane ministarstva jeste da se taj rok produži. Tako da je rok produžen do 30. aprila inače je rok bio 1. januar 2022. godine. Međutim, izmenama i dopunama zakona rok je produžen. Tačnije, mi smo insisitirali posle komunikacije sa Privredom, kada smo videli koliki je to posao i zbog činjenice da je pandemija virusa Korona izazvala poremećaj u snabdevanju komponentama a samim tim bi omogućila domaće proizvođače uređaja da budu konkurentni na tržištu, mi smo insistirali na tome da se definiše prelazni period koji je počeo 1. novembra, tako da i dan danas vi možete da pređete na novi model i negde je naša preporuka svim kompanijama, pogotovo malim i srednjim preduzećima da već danas krenu u prelazak na novi model, da ne čekaju poslednji rok 30. april. Neće biti produženja istog, to je nešto što smo čuli i od resornog ministarstva a i negde ni mi nemamo više argumente da tako nešto tražimo. Prosto period od 6 meseci je bio i više nego dovoljan da možemo da implementiramo novi model, bez obzira u kojoj delatnosti se nalazimo, bez obzira da li smo bili obveznici fiskalizacije ili smo sada po prvi put. Ono što je dobro što je danas to tržište dosta liberalizovano i mnogo više igrača je prisutno. Ceo proces je jednostavniji za privredu i ono što je jako važno, administrativno mnogo jeftiniji.

Ivan Minić: Takođe, postojao je i taj period ukome su ljudi mogli da se prijave za subvencije, i da faktički bez troška ili sa minimalnim troškom urade svoju fiskalizaciju u narednom periodu ali taj rok je bio kraj januara, tako da je on prošao…

Žarko Malinović: Tako je!

Ivan Minić: To više nije opcija. E sad, ono što je isto, da kažemo, jedno od glavnih pitanja, to sam pomenuo negde i u uvodu jer je važna stvar, koje su nove delatnosti sada potpale pod fiskalizaciju? Odnosno, ne moramo ih popisati sve, zato što ih ima jako mnogo, ali možemo na nekim primerima oglednim, da kažemo ko do sada nije imao tu vrstu obaveze  a sada ih ima i da kažemo ljudima gde mogu da se informišu, da provere, da li su možda i oni obveznici? Svakako bilo bi super, nije previše ostalo onih koji nisu obveznici, pa da i to objasniš ko više nije obveznik.

Žarko Malinović: Veoma je jednostavno. Obuhvat fiskalizacije je definisan Uredbom Vlade. Uredba se nalazi i na sajtu Poreske uprave i Ministarstva finansija. Mislim da je veoma jednostavno samo da ukucate “ko je obveznik fiskalizacije” i da vam izađe Uredba sa izuzecima, ko nije. Da po šifri delatnosti vidite da li niste, ako niste znači da jeste. Jesu novine određeni sektori, kao što je npr. online trgovina, koja je ranije bila obuhvaćena na drugačiji način, tj. bila je obuhvaćena ukoliko se bavite jednim ili drugim, ali suštinski, ovakav model fiskalizacije uprvo online trgovini i svima onima koji se legalno bave istom, dao jedan jasniji i jednostavniji okvir. Vi ukoliko se bavite isključivo online trgovinom, vi na kraju račune danas možete da isporučujete svojim kupcima,online, u elektronskoj formi. Ranije, vi ste imali problem da ukoliko želite legalno da poslujete a bavite se online trgovinom, da ste vi prilikom isporuke robe morali svaki put da imate prvo fiskalnu kasu, da štampate fiskalni račun, stavljate ga u pošiljku i šaljete zajedno sa pošiljkom. I sad zamislite ako ste vi online trgovina koja nema sopstveno skladište, već imate 50 različitih dobavljača i roba ide direktno iz njihovih skladišta ka krajnjem kupcu, kakva je to logistička operacija bila. Tačnije, vi ste bili tehnički onemogućeni da legalno radite svoj posao. Važno je da shvatimo da postoje delatnosti koje jesu i dalje u sistemu paušalnog oporezivanja, kao što su različiti pružaoci usluga, preduzetnici a koji jesu obveznici fiskalizacije. To ne menja njihovo poresko opterećenje, ali je jako važno da mi kao društvo konačno imamo informaciju o tome kakva su kretanja u smislu potrošnje. Fiskalizacija sama po sebi, stručno gledano, jeste važna u smislu evidentiranja krajnje potrošnje. Krajnja potrošnja je sve ono što mi kao fizičko lice, kao potrošač kupimo. Bez obzira da li se radi o dobru, o proizvodu, ili se radi o usluzi. Određene usluge kod nas i zbog tradicionalnog sistema koji imamo da nisu obveznici fiskalizacije i zbog komplikovane mogućnosti obuhvata fiskalizacijom su izuzete kao što su npr. taksisti. Shvatili smo da u ovom trenutku bi to bila prevelika promena za delatnost kao takvu, dobro je što druge strane trendovi na tržištu su sve češći da se i kod njih uvode elektronske mogućnosti plaćanja, tako da će verovatno u nekom trenutku i u smislu dobro što su se teleoperateri uključili u celu priču pa će se u budućnosti pojaviti tehnička rešenja koja će omogućiti obuhvat i takvih delatnosti. Morali smo da vodimo računa da ne bude obuhvaćen neko ko bi stopirao ceo proces. I onda smo se trudili i da u takvim segmentima kao što su na primer, vending aparati, trgovina putem vending mašina, automatske perionice automobila i slično, koje jesu obuhvaćene ali smo vodili računa o tome da se prilagode rešenja zakonska i tehnička da vi u praksi to možete da sprovedete. Ne bi bilo dobro da ste vi onako išli administrativno i obuhvatili neke delatnosti fiskalizacijom i onda to na terenu ne može da se sprovede. Mislim da je važno da je kroz ceo ovaj proces Ministarstvo sve vreme komuniciralo sa nama kao Privrednom komorom ali i sa privredom i da smo po prvi put videli na delu da se neka refoma sprovodi kroz jednu interakciju među onih koji treba da sprovode obaveze zakonske a to je privreda sa jedne strane, a sa druge strane državna administracija. Nekako sve ono ćto su bili rokovi za nih definisani zakonom u smislu, uspostava sistema i cele arhitekture i infrastructure koju je trebalo da kreiraju, oni su uradili uvek pre roka. Na primer, Ministarstvo je bilo u obavezi da određene podzakonske akte kao i infrastrukturu uspostavi do 1. septembra, to je bio krajnji rok. Sve je bilo završeno već u junu mesecu. I mi smo već u junu kao komora tad mogli da organizujemo sa domaćim proizvođačima softvera i hardvera sastanak, prezentaciju, da im damo jasne impute, da im damo sve one kodove neophodne za njihovo programiranje i rad tako da oni stignu da urade na vreme, i softverska rešenja i hardverska, kako bi na kraju tržištu ponudili ista. Već od oktobra smo insisitirali i počeo je rok za prijavu lokacija na kojima vi obavljate delatnost, što je jako važno, to je bio jedan od preduslova za subvenciju. Već u oktobru vi ste znali za informaciju da je 31. januar rok za subvenciju i mogli ste da donesete odluku kako. Sa drudge strane, za one koji prodaju uređaje i softvere je to bio dovoljan vremenski period da su mogli da se organizuju da svoju ponudu prilagode tom nekom budžetu koji je izračunat od strane državnih organa da je dovoljan za subvencionisanje samog procesa. Tako da ja verujem da privreda je imala i više nego dovoljno vremena da se upozna. Mi smo kao Privredna komora organizovali na desetine seminara i webinara sa svim segmentima privrede, i sa onima koji su novi obveznici i sa onima koji nisu obveznici, sa onim uslužnim delatnostima kao što su računovođe, kako bi što pre do privrede došla tačna informacija. Nažalost, mi danas na kraju februara imamo određene segmente što udruženja nekih strukovnih, što neki segment privrede ubeđuju obveznike fiskalizacije da će rok biti produžen ili da će se od ovog odustati. Ja sada odgovorno tvrdim da neće, kao neko ko je više puta inicirao određene rokove. Sa druge strane, ono što je mnogo važnije, takvi koji šalju takvu poruku imaju samo jedno za cilj a to je da obveznici fiskalizacije dodju u cajtnot. I da samim tim kada vi budete imali takvu situaciju  da se poveća tražnja u odnosu na ponudu, i samim tim da oni na tom rastu tražnje profitiraju. Zato je moj savet, pogotovu malim i srednjim preduzećima da što pre krenu u novi model, život će im biti jednostavniji. Vi sa starom fiskalnom kasom imate dve kontrolne trake koje morate da arhivirate, imate skrivene troškove – obavezan servis itg. Sa novim modelom to nemate. I imate jednostavniji sistem koji vama omogućava bolje upravljanje svojim poslom, samo treba da ga iskoristite.

Ivan Minić: Samo treba da znate da te promene dolaze i da vam neko na ovakav način npr. objasni šta su to sve stvari koje treba da se rade. Pričaćemo o konkretnim stvarima – ovde, za one koji gledaju, dva modela imamo na stolu. Jedan malo kompleksniji, veći i meni se mnogo sviđa…

Miloš Knežević: Iako se zove Mini 🙂

Ivan Minić: On je ovde pored, ali to su neka konkretna rešenja o kojima ćemo kasnije pričati. Samo bih još jednu stvar, za kraj ovog dela razgovora pitao – hajde da damo ljudima malo širi kontekst svega, odnosno da objasnimo zašto je ovo potrebno da se desi? Zašto se sve ovo radi?

Žarko Malinović: Najvažnija stvar je da je prethodni model fiskalizacije u Srbiji uspostavljen još 2005. godine. I da je tehnološki zastareo. To je jedan segment, da je jako opterćivao privredu. Vi ste imali obavezu arhiviranja npr. te kontrolne trake. I bili ste u obavezi da 3 godine čuvate podatke sa te trake. A mislim da svako od nas ko je ikad uzeo fiskalni račun u džep, a pogotovu mali trgovci koji su to u kutijama od cipela čuvali, zna da posle 3 meseca se više ni jedan podatak tu ne vidi. Praktično gledano, vama je tržišni inspektor ili poreski inspektor mogao da dođe svaki dan i da vas kažnjava zato što vam se izbrisalo nešto sa trake. I sad da se manemo tih banalnih stvari, ključna korist za društvo je što mi sa eFiskalizacijom i sa takođe jednim paralelnim procesom koji se dešava a to je sistem eFaktura, stvaramo osnov za efikasniju borbu protiv sive ekonomije. Zašto? Zato što ćemo mi kroz elektronsku razmenu informacija konačno na jednom mestu, a to je u ovom slučaju Poreska uprava, imati sve informacije, imati praktično robno knjigovodstvo naše zemlje. Imaćemo mogućnost da vidimo da neka roba koja je prizovedena negde i kroz električnu razmenu faktura završila u nekoj maloprodaji, i kad ukrstimo te podatke sa podacima sa fiskalnih računa, mi ćemo imati informacije da li je sve prometovano u skladu sa zakonom ili ne. Druga važna činjenica za privredu – mi imamo sada osnov, kada se ta dva sistema upotpunosti uspostave, mi imamo osnovu da tražimo dalju debirokratizaciju srpskog tržišta. Tako što ćemo moći da tražimo da npr. se ukine knjiga evidencije prometa. Knjiga evidencije prometa u radnim satima koje mala srednja preduzeća potroše nas godišnje košta preko 2.5 milijarde, samo u radnim satima. Sad zamislite još koliko pored rada ljudi vi imate obavezu da plaćate neki softver u kojem to vodite, ili imate obavezu da odštampate kad vam dođe inspektor tu knjigu evidencije prometa itd. Znači, mi imamo tu mogućnost. Drugo, ovaj sistem daje mogućnst da se uvezivanjem sopstvenih softvera, na kraju već ste ušli u neki softver, sad zamislite – vi ste bili mali trgovac koji je peške manje više sve vodio i outsource-ovao nekog knjigivođu koji mu vodi podatke. Vi sada kroz aplikaciju, jer vi imate od Android pa par različitih platformi, na kojima su ovi podaci, vama to daje moogućnost da vi kroz jednostavnu kombinaciju tog softvera imate npr. u real time-u informacije o stanju zaliha, i da li vi u svom magacinu imate dve gajbice nečega, na polici još 150 proizvoda nečega ili ovoliko ili onoliko, vi onda bolje možete da upravljate zalihama, kad bolje upravljate zalihama vaše poslovanje je efikasnije. U trgovini, u maloprodaji, jedan od ključnih elemenata za profitabilnost jeste kvalitetno upravljanje zalihama. Da vi ne zarobljavate svoja operativna sredstva i novac u nekim zalihama koje vam stoje. Vi ćete moći bolje da analizirate npr. u istoj kategoriji prozivoda, koji proizvodi vam se kako prodaju. To jeste dostupno velikim sistemima. Malim to nije bilo dostupno. Sada oni ukoliko iskoriste podatke koji su već tu će biti dostupni. Kada govorimo o potrošačima, potrošač će moći veoma jednostavno da proveri da li je taj fiskalni račun ispravan ili nije. Prostim skeniranjem QR koda, danas 90% populacije ima pametne telefone, vi ćete automatski moći da vidite da li je taj račun ispravan ili ne. Mi do sada smo imali račun koji dobijete i nije se retko dešavalo da vi imate neke fiskalne kase koje nisu uopšte spojene sa serverom Poreske uprave, da vama neko uredno štampa račun i da vam ga da u ruke. Čak ja se sećam kada sam pitao kolege koje su radile onu nagradnu igru, kako vi stvarno znate da je to originalni račun? To je bilo teško ustanoviti, on je imao neke obavezne elementa koji su bili grafički. Vi danas imate QR kod koji je obavezan element fiskalnog računa, skenirate i vidite da li je račun validan ili nije validan. Šta je takođe važno za društvo? Mi nemamo rigidan propis. Mi smo ranije imali propis koji je definisao izgled računa, ne njegove obavezne elemente i onda je to sužavalo konkurenciju na tržištu pa ste morali da licencirate i štampače i fiskalne uređaje. Vi danas imate konkurenciju na tržištu gde vi imate veliki broj uređaja iz softvera, koji prolaze jednostavan test Poreske uprave, da li oni rade ili ne rade. Znači da li oni od a do ž zaokruže neki proces ili ne. I samim tim svi koji zaokruže taj proces mogu da budu ponuđeni na tržištu. To stvara dodatni osnov za razvoj i IT sektora ali i proizvođača hardvera. Zašto je to važno? Rast konkurencije u tom segmentu ponude samim tim smanjuje troškove koštanja uređaja. Vi sada imate uređaje koji automatski imaju garanciju 2 godine a nemate obavezan servis. Radio, ne radio uređaj. I vi u principu danas možete da trgujete kao obveznik i pregovarate sa teleoperaterom i da tražite bolji paket npr. za telekomunikacione usluge ako uzmete i njihov paket za fiskalne uređaje. I sad kad vi uvežete kao mali trgovac koji ima dve radnje, pa u te dve radnje će imati npr. četiri uređaja, pa ima npr. deset radnika koji imaju deset mobilnih telefona itd. vi prosto imate mogućnost da tražite custom-izovan paket a onako niste mogli. Vi ste onako imali tri modela, koliko oni odgovaraju tvojoj frekvenciji broja računa koje izdaješ, koga briga. Imaš – ovaj ti je 200, ovaj ti je 500, ovaj 1000, ovaj od 200 u suštini samo štampa račune, tamo nit vidiš šta je na računu, niti imaš neku analitiku koju iz toga izvlačiš i to je to. Mi danas imamo razvijeno tržište, sa jedne strane koje je jednostavnije u funkcionalnom smislu i operativnom smislu za privredu, efikasnije za kontrolu od strane države, i samim tim kao društvo smo uspeli da omogućimo, ne samo da ispratimo trendove koji su trenutno na globalnom tržištu, već da čak odemo korak dalje u smislu kontrole i bezbednosti sistema, da naučimo nešto na greškama koje su se dešavale od 2005 do danas i da uspostavimo sistem koji će nama kao društvu dati na kraju i veći poreski prihod. Samim tim, dati neki novac koji će se usmetiti na one potrebe koje društvu trebaju.

Ivan Minić: Ja tu vidim još jednu stvar a to je da ti konačno sada za mnoge delatnosti koje se time nisu bavile, na taj način naročito, imaš nekakve podatke pa možeš da radiš i nekakvu biznis analitiku. Sad očekivati da će neki mali zanatlija da radi biznis analitiku, mislim da nije realno, ali onog trenutka kada ti te podatke imaš u mašinski čitljivom formatu, ti možeš da mu ponudiš softver koji će da radi te stvari za njega, koji će da mu značajno olakša i učini da sama stvar funkcioniše na bolji način. E sad, konačno smo došli i do tebe Miloše. Prvo, ovde imamo neka dva uređaja i tamo onaj jedan što je mnogo simpatičan i lep, ima veliki ekran a meni se svi uređaji sa velikim ekranima sviđaju, ali i ovi mi se sviđaju, baš su onako simpatični i dopadljivi i jednostavni i mnogo više podsećaju zapravo na smatphone nego što podsećaju na bilo šta od onoga kako tradicionalno izgledaju fiskalne kase. Šta je bila vaša logika, kako ste se vi odlučili da uđete u ovu priču i kako izlgleda to kada telko operater koji nije… ovo nije vaš biznis, ulazi u potpuno novu granu i treba da se upozna sa svim tim stvarima? Hajde da objasnmo ljudima i ugao a sa druge strane da objasnimo ljudima iz čega se sastoji nova fiskalna kasa, vi ste to morali da naučite.

Miloš Knežević: I odakle uopšte mi u ovoj fiskalizaciji. Dakle, A1 se bavi poslovnim korisnicima već dugi niz godina i trudimo se da tim korisnicima nekako olakšamo poslovanje i da nekako izgradimo sa njima partnerski odnos. Šta to zapravo znači? Upravo ovo što si malopre rekao, korisnici će sa novom fiskalizacijom imati dosta podataka koji će kasnije eventualno uz neki softver moći da obrade pa da saznaju neke pametne stvari o svom poslovanju, lageru, protoku itd. Nas portfolio proizvoda koji nije vezan sad konkretno za fiskalizaciju se bavi raznim sferama poslovanja korisnika malih, srednjih, velikih preduzeća. Što znači da za nas nije novo uvesti neki nov proizvod i nov portfolio proizvoda u našu kompaniju, kako bi korisnicima mogli da ponudimo više stvari od jedanput, počevši od security rešenja, data connectivity-a itd. Odatle mi u fiskalizaciji. Bilo bi neodgovorno da se mi sad ovde ne pozabavimo i ovom tematikom. Imamo našu bazu korisnika, imamo određenu odgovornost prema njima. Zamislite sad dugi niz godina obnavljamo ugovore sa našim korisnicima za razne servise i oni nas pitaju – e šta je sa ovom fiskalizacijom, ima li nešto novo kod vas a mi kažemo – pa znate, mi imamo da vam damo karticu za internet i to je sve što mi možemo da uradimo za vas. Bilo bi stvarno neodgovorno. Sa tim u vezi, potrudili smo se da zaista što više naučimo o ovoj materiji, da izaberemo najkvalitetnije proizvode, da te proizvode nekako pokušamo da stavimo u kontekst veličine preduzeća i kompleksnosti biznisa kojim se korisnici bave. Sa tim u vezi, da konkretizujem, ponuda se sastoji iz uređaja sa SIM karticom, jel tako, sa količinom interneta koja je potrebna na mesečnom nivou, da se podaci šalju i primaju itd. Softver koji komunicira sa Poreskom upravom i aplikacijom koja izdaje račune, jel tako. Naravno, mi smo svesni da je rok kraj aprila i drago mi je što sam čuo da neće biti pomeranja ali nekako sad jel možete da zamislite kada veći deo privrede krene u poslednjih 5-10 dana da traži nešto od bilo koga pa i od nas koji smo, da kažem, poveći sistem, organizovan, spremili smo lager, imamo procese ali neće biti lako isporučiti sve to što treba da se isporuči. Ima na kraju jedan deo koji Poreska uprava sama treba da dostavi korisniku, napravićemo kolaps a tolerancije koliko sam čuo neće biti. Tako da ja zaista apelujem na market da se aktiviraju po tom pitanju, u smislu da nas pozovu, koga god oni žele, svog najbližeg servisera i to je skroz ok, ali dajte samo da krenemo na vreme sa tim, već smo malo u zakašnjenju ali hajde da sada to uvedemo u neki rok i da to uspeno da smestimo u rokove. 

Žarko Malinović: Suština je što vi u ovom prelaznom periodu možete da radite u tkz. tesnoj fazi i da onda vi vidite da li i u kojoj meri neki uređaj ili softver odgovara vama i vašim potrebama. 

Miloš Knežević: Tako je, uz dodatak, ja se izvinjavam što upadam, 30. aprila je kraj. Ako sad uzmete rešenje, konkretno od nas, dobićete ga besplatno baš zbog ovoga. Uzmite ga i sačekajte trenutak ako ne želite odmah da krenete u produkciju, što se kaže. 

Žarko Malinović: Po mom mišljenu bolje krenite što pre jer je život jednostavniji sa ovim rešenjem. Takođe, defiskalizacija starih uređaja, što je važno u smislu procedure onih koji jesu obveznici, je automatska. Ne morate kao pre što je bilo da plombirate, šaljete, vraćate, zapisnike private i slično. Vi kada uključite novi uređaj i krenete da funkcionišete sa njim, stari je otišao u istoriju i imate obavezu u smislu upravljanja elektonskog otpada. Da ga na taj način rešite, nemate obavezu da ga dostavljate Poreskoj i slično. Kada govorimo o novom sistemu, aktivacija istog je veoma jednostavna. Vi ste imali taj korak gde prijavljujete lokaciju na kojoj obavljate delatnost, lokaciju u suštini koji fiskalizujete. Imate mogućnost, i to se rešava u roku od 24-48h da od Poreske besplatno dobijete bezbednosni element. Kolokvijalno rečeno, to je jedna kartica, ili u formatu SIM kartice ili u formatu kartice kao za elektronski potpis ili bankovna platna kartica, u zavisnosti koji uređaj ste izabrali i koji format podržava, vi ćete izabrati i vi veoma prosto podnesete zahtev, elektronski, Poreskoj upravi i dobijete bezbednosni uređaj, Stavite bezbednosni uređaj u sam fiskalni uređaj i vi ste počeli da radite. Na primer delatnosti kao što je trgovina automobilima, vi nažalost na našem tržištu ne prodate 200 automobile dnevno. Ako prodate na prste jedne, dve ruke, vama samim tim ne treba neki super fiskalni štampač. Vi bukvalno možete račun da štampate na svom klasičnom nekom štampaču koji koristite i za druge administrativne poslove. Zašto? Zato što taj broj kupaca koji vi imate zadovoljavate time. Imate softver, instalirali ste softver, uzeli ste taj neki fiskalni modul, stavili ste karticu, sve ste to povezali, čak to kod ovih što imaju neki softverski sistem je toliko je jednostavan, jer su se potrudili softverasi da sve to usklade, imate već infrastrukturu u smislu interneta, sve ste to povezali i prešli ste na sistem za 5 minuta.

Miloš Knežević: Lagano.

Ivan Minić: Pomenuli smo da trenutno vi nudite tri rešenja i oni koji gledaju, oni mogu da ih vide a oni koji slušaju… opisao sam vam, liče na telefone sa onim dodatkom gore gde prisloniš karticu. Ovaj jedan liči na tablet i lepi su, baš su lepi svi. Ali koja je razlika? Koji je za šta i kako je uopšte koncipirana ponuda?

Miloš Knežević: Ja kad sam video jedan od ovih aparatića, bio sam u Americi, ušao sam u jednu radnju, ajde da sad ne reklamiram, ali ono što sam doživeo kada sam rešio da nešto kupim, rešenje bilo takvo što je čovek izvadio taj aparatić, skenirao to što ja hoću da kupim i bzzz, izašao mi je račun… Izvinjavam se, zapravo on me je pitao da li hoćeš na mail račun ili hoćeš ovako, ja sam rekao “Yes”, ne znam uopšte ni šta sam uopšte odreagovao jer sam bio oduševljen tim, izašao mi je račun, verovatno me je malo krivo i pogledao kao – stvarno hoćeš da ti štampam… Naravno, stigao mi je i na mail račun i to je bilo to. Nema tradicionalne kase.

Ivan Minić: Nećemo imenovati firmu ali sadrži voće u nazivu!

Miloš Knežević: Da! Elem, kao i što sam na početku rekao, mi smo ponude koncipirali po principu toga što smo posmatrali tržište malih, srednjih, velikih preduzeća, i malo kompleksnijih sistema. Tako da, opet, ko gleda, može da vidi ova dva uređaja koja se nalaze ovde, oni su negde zamišljeni za mala i srednja preduzeća, poput frizerskih salona, kozmetičkih salona, cvećara itd, a ovaj drugi aparat koji ima već ugrađeno kartično plaćanje on je jako zgodan za korisnike koji će imati toga dosta u svom dnevnom poslovanju. Što se tiče srednjih preduzeća koji imaju dosta artikala i kojima je bitan taj neki grafički prikaz, ima integrisan printer i ovaj iza mene što je, inače se zove D2 Mini, verovatno je minimalni eford prilikom koriščenja pa su ga tako nazvali, ali prilično moderan aparat sa dve strane display-a. Takođe je jako bitno reći da kompleksniji sistemi koji imaju već postojeće sisteme na koje treba da se nadogradi ova nova fiskalizacija, tu se radi personalizovan softver na windows platformi, koji se uklapa u njihovo već postojeće rešenje. Znači, tu nećemo razgovarati o ovakvim kasama nego ćemo praviti posebno rešenje za njih. 

Ivan Minić: Mislim da je to posebno bitno i bavićemo se između ostalog sa tim u jednoj od narednih epizoda, a to je da veliki sistemi imaju mnogo više opcija koje su im potrebne u odnosu na male sisteme. Mala prodavnica 99,9% svog prometa završava gotovinom ili  karticom ali veliki sistemi imaju i vaučere, gift kartice, loyalty program, posebne tipove kupaca diplomata koje plaćaju bez određenih poreza itd. Hiljadu i jednu stvar koja prosto dodatno usložnjava ceo proces a to sve negde treba da se isprati. Oni do sada nisu imali, iz razgovora sa nekim od njih, oni do sad nisu imali neko elegantno rešenje da to reše pa su to rešavali vrlo komplikovano kroz sopstveni softver i gomilu nekakvog dodatnog papira koji je tu postojao. Ovde je ideja da se te stvari rešavaju na sistemskom nivou, kroz taj neki advanced način izdavanje računa.

Žarko Malinović: Veoma je jednostavno. Svaki račun danas koji se izda, bez obzira da li se radi o avansnom računu ili krajnjem računu, on ima svoj QR kod i ima svoj broj. Kada se desi da vi izdate kupcu avansni račun, on kad dođe da konačno obavi ili zaključi kupovinu, tada dobija krajnji račun. I suštinski, veoma je prosto što će prodavac moći skeniranjem QR koda ili povezivanjem dva računa, softver to reši povezivanjem dva broja. Isto i sa sredstvima plaćanja, kada govorimo o nekim vaučerima ili recimo kada kupite vaučer – da li ga kupujete kao priozvod ili ga kupujete kao sredstvo plaćanja, sve su to stvari koje su sada jednostavno rešene. Da li se radi o kupovine od strane lica oslobođenih plaćanja pdv-a tj. diplomatsko lice. Ranije ste tu morali da popunjavate 150 nekih obrazaca. Danas je to sve veoma jednostavno, softverski elegantno rešiti i nema vama komplikacija, upravo to, da vi kod sebe u sistemu morate da uvežete pet različitih softvera, arhiva i ostalog. Danas je taj deo mnogo jednostavniji. Ono što je takođe važno, vi ste recimo ranije imali problem kod velikih što  svaka kasa je morala biti posebno fiskalizovana.

Ivan Minić: Tretirala se kao prodajno mesto.

Žarko Malinović: Tako je! Vi danas u suštini fiskalizujete prodajno mesto. Vi možete preko jednog bezbednosnog elementa da kontrolišete 10 kasa. Od vas zavisi koju brzinu protoka informacija i komunikacija sa serverom Poreske uprave vi želite. Vas ni danas ne sprečava da kažete – ok, svaki terminal ili svaki koridor kasa koji imamo, mi ćemo staviti opet 10 bezbednosnih element jer nam je jako važno da u milisekundama bude razmena informacija. Nekom čije je poslovanje takvo da to ne mora da bude u milisekundama, npr. vi ste trgovac automobilom koji u okviru sebe integrisano, na istoj lokaciji ima i servis. I ima još i prodaju autodelova…

Ivan Minić: I autoperionicu…

Žarko Malinović: I svašta nešto. I bukvalno vama je dovoljno jedan bezbednosni element, jedan softver gde je uvezano to, gde tamo imate 4 ovakva uređaja koja stoje, koji međusobno komuniciraju, u suštini preko internet veze, internim sistemom, i vi to rešavate danas…

Miloš Knežević: Jer nema puno transakcija u minuti…

Žarko Malinović: Tako je. Vi to rešavate mnogo jednostavnije. Na kraju krajeva, vi kada ste recimo organizovali prodaju van prodajnog mesta, vi ste morali da idete da fiskalizujete uređaj itd itd. Danas sve te stvari se mnogo jednostavnije.. još banalnija stvar, vi ako ste hteli da izbacite robu i da je prodajete ispred radnje, da napravite neki vid promocije, akcije, vi ste morali da fiskalizujete novi uređaj samo zato. Vi danas to možete.

Ivan Minić: Ili da uvedete ljude u radnju i da….

Žarko Malinović:  Znači sve te neke detalje, prosto danas rešavate mnogo jednostavnije. Ono što je važno da ljudi shvate, ukoliko rade samo sa pravnim licima, ukoliko nemaju prodaju ka fizičkim licima, bez obzira što ta šifra delatnosti, jeste obveznik fiskalizacije, ako radite samo b2b sa pravnim licima vi niste. Obveznik fiskalizacije je onaj ko radi krajnjim kupcima, sa fizičkim licima. Na primer, arhitektonski biro, ako su mu klijenti samo pravna lica, on nije u obavezi da ima fiskalni uređaj, nije u obavezi fiskalizacije. Međutim, ako ima samo jednog kupca godišnje, koji je fizičko lice, on jeste. I pritom, to je veoma jednostavno i to je za gomilu drugih delatnosti, pošto stalno imamo ta pitanja, da li na primer ostalo obrazovanje, pa tu imate od školica stranih jezika, slikanja, glume itd itd, to je ta šifra 855, ostalo obrazovanje, autoškole 8553, znači oni jesu obveznik fiskalizacije ukoliko su pružioci usluge fizičkim licima tj ukoliko plaćanje dolazi od fizičkog lica. Ukoliko ste vi škola jezika, koja funkcioniše tako što korporacijama nudi mogućnost da im proda neki service, i ako edukuje njihove zaposlene, u suštini vi tu prodajno komunicirate sa biznis segmentom, sa pravnim licem. Vi onda niste. Ali ukoliko želite da ste na tržištu sa fizičkim licima, vi jeste obveznik. I nije tu stvoreno neko veliko opterećenje ili bilo šta. Ali nama to daje sutra jednu mogućnost analitike kao društva.

Ivan Minić: Ima tu jedna stvar koju često ljudi pitaju negde a dotaći ćemo se to šta su još nedoumice, ali jedna stvar pošto si se toga već dotakao u primeru koji objašnjavaš, a to je – šta se dešava u situaciji kada imaš prosto deo prometa koji ne mora da ide kroz fiskalnu kasu jer je ka pravnim licima, i imaš drugi deo koji je ovakav, ili se firma bavi dvema delatnostima, jedna koja jeste regulisana na ovaj način i druga koja nije. Na koji način se postupa u takvim situacijama? 

Žarko Malinović: Veoma prosto. Sve ono što je delatnost ili trgovina koja ide ka pravnim licima ili nije delatnost koja je obuhvaćena fiskalizacijom, ne mora da se evidentira. Sve ono što jeste upućeno, ona se evidentira na drugi način, postaje faktura, i druga papirologija koja to dokazuje. A sve ono što je obavljanje delatnosti koja je obuhvatom fiskalizacije predviđena ka krajnjim potrošačima, tj. kupcima, tu ste u obavezi da vršite evidenciju i tu koristite uređaj, korisite sve ono što jeste propisano zakonom i pod zakonskim aktima. I to je važno da razumemo, nije ništa komplikovano. U poslovanju, sutradan i kada se i u b2b komunikaciji, a to je u roku od godinu dve dana će se sve biti zaokruženo, i elektronske fakture stupe na snagu, što će tek olakšati privredi. Jer znate, vi ćete poslati nekome fakturu i on će kliknuti da je prihvata. Samim tim imate i dokaz da ste svašta nešto uradili. Možemo da razvijamo i tržište faktoringa itd itd, samim tim još rasteretimo privredu. Vi ćete sutra imati svu evidenciju veoma jednostavno. Moći ćete sami još bolje da radite analitiku, poslovanje će biti jednostavnije. Ja se jako radujem zbog privrede, tom periodu kada ćemo mi u potpunosti digitalizovati ove segmente. Zašto? Kao što ste i sami rekli, business intelligence, koji možete sami da radite je jedan par rukava. Drugi mnogo važniji, mi kao društvo, moći ćemo da radimo neku analitiku, normalno, štiteći podatke u skladu sa procedurama i svim. Zašto je to važno? Pa moći ćemo sutra na primer da politiku subvencioniranja organizujemo tako da kažemo – vidi, ove grane privrede nama organski rastu i za to imamo konkretan dokaz. Ovi proizvodi na primer, nam se super organski prodaju i više se prodaju domaći nego strani. Znači moći ćete bolje da pravite ekonomsku strategiju kao društvo. Da kažete, vidi ima smisla da investiramo na primer u proizvodnju džema od jabuke. Jer ćete vi kao društvo moći da kažete – vidi, mi u Srbiji na tržištu džema od jabuke prodamo u tolikoj količini toliku vrednost. Vi danas to ne znate. Vi danas morate da ukrstite podatke carine sa podacima Poreske, APR-a u svačeg i onako da nagađate.

Miloš Knežević: I marketinga…

Žarko Malinović: Sve zavisi i od istraživačkih panela koji su pozicionirani po trgovcima itd itd. Vi ovako ćete imati jednu mnogo bolju i kvalitetniju analitiku koja će vam omogućiti da odgovornije i kvalitetnije upravljate ekonomijom u celini.

Miloš Knežević: Super tačno zapravo, kupio si ili nisi kupio, izašlo je ili nije izašlo sa stanja…

Ivan Minić: Uvek kažemo jednu istu stvar, koliko god svako se bavio nekim različitim poslom, pretpostavke su super, podaci su bolji. Jednostavno, pretpostavka je uvek podložna tome da postoji neka vrsta iskrivljenog ogledala u koje gledamo. Ako volimo Škodu i ako vozimo Škodu mi vidimo mnogo više Škoda na ulici nego što ih realno ima. Jednostavno je tako. Ili ako želiš da kupiš neki automobil, od jednom će ti se učiniti da ih ima mnogo više u gradu nego što ih ima jer ćeš naravno biti fokusiran na njih. Tako i ovo, ako si ti korisnik nečega, i ako kroz društvene mreže, jer na taj način funkcioniše oglašavanje, obasipaju te takvim proizvodima, preplavljuju te takvim proizvodima, ti misliš da je stanje tržišta zapravi takvo iako to ne mora da bude slučaj. Bilo kako bilo, svake godine Zavod za statistiku izda niz nekih veoma interesantnih podataka, raznih nekih istraživanja i slčno, i jako verujem u to da dobro vladam landscape-om i vladam tim stvarima, uvek se iznenadim nečim. A dokazalo se istorijski gledano da ti ljudi znaju svoj posao i da nije loše to s vremena na vreme pogledati i pročitati. E sad, mislim da smo probali da objasnimo razloge i da smo probali da objasnimo celu stvar iz ugla države, iz ugla zašto je to važno za nas kao društvo. Ali ljudi i dalje imaju probleme i nedoumice i nisu sigurni itd, a vi ste ti koji ste u direktnom kontaktu sa njima i vama se obraćaju, znaju da nešto treba ali ne znaju šta, daj pomozi, vidi… Sa čime se najčešće obraćaju, šta su najčešća pitanja koja ljudi imaju kada vide – ok, tu postoji nešto što je meni interesantno, odgovara mi jer ja tu mogu da uzmem na paket na nekakve rate, na nešto, subvenciju sam dobio odmah, malo nešto da premostim, jel, ali kao i dalje imam neke nedoumice. Šta oni najčešće pitaju?

Miloš Knežević: Nama je drago kad dođemo u fazu da odgovaramo na pitanja, zato što to znači da imamo interesovanja, što znači da je taj neko već na korak da reši svoj task koji ima. Bilo to nova fiskalizacija ili upgrade postojeće ali ti momenti su super. Mislim  da nas ne pitaju dovoljno, jer i dalje se čekaju poslednjih 5 minuta pa ću ja to brzinski. U svakom slučaju, ako mogu da nekako selektujem par nekih glavnih pitanja, rekao bih – sve što je vezano kompletno za implementaciju kod mene, fiskalizacija u mojoj radnji? Šta je bezbednosni element? Koji uređaj da izaberem? Oko ponude, ok, to je jasno negde definisano i na našem sajtu i kod ostalih pretpostavljam da je transparentno. Koji su to koraci potrebni? Kako ja, gde da kliknem, šta da radim? Jel treba da se prijavim? Ako sam uzeo subvenciju, znači da sam već i poodmakao u informisanju o svemu tome. S obzirom da će moj biznis da se razvija dalje, da li ću ja to kasnije moći da zamenim itd. Razna plejada pitanja. Kažem, kad uđemo već u to, dosta smo toga mi pokrili, kad uđemo u diskusiju sa njima i razgovor, sa korisnicima i zainteresovanima, razmotamo sve, zato što neke stvari koje već znaju, pitaju ponovo da bi proverili itd. To su uglavnom ta pitanja i bilo bi nam drago da ima toga još više, jer bi to značilo otprilike da možemo da osetimo kojom brzinom ide fiskalizacija i prisvajanje ovih novih uređaja.

Ivan Minić: Ono što ja vidim isto kao lepu priliku sada, mislim da imamo neke uređaje za koje stvarno možemo da kažemo da su pametni uređaji. Uređaji koji su postojali pre 15 godina, nisu baš bili…

Miloš Knežević: Da, nije to bilo to. Pomenuo sam ranije našu odgovornost u svemu ovome prema korisnicima i naravno kada izaberemo proizvode koje smo izabrali, moramo da stanemo iza njih i da kaćemo – e ovo je kvalitetno, neće se raspasti za 6 meseci. Imamo mi u vidu da će to možda da završi u nekoj pekari koja ima dosta brašna koje leti i završi u tim aparatima i da će to ići možda u neke radnje koje se bave možda nekim nečistoćama, tako da mora i o tim stvarima da se vodi računa ali bitno nam je da korisnici znaju da mogu da se oslone na nas. Oni su navikli na nas kao telko operatera, znaju da dugo godina postojimo ovde, znaju da imamo kompletan ICT portfolio proizvoda koji može olakšati poslovanje i mogu da dođu slobodno ovde i dobiće sve što im treba i od informacija, od uređaja i mogu da budu sigurno da je to ok, da je dobro, niko ih tu neće nešto zeznuti. Postoji dosta custom rešenja ali je jako bitno, kao što je i Žarko rekao a to je da softver koji se koristi mora biti sertifikovan, licenciran, mora da zatvori te neke svoje obaveze koje ima da zatvori u toj komunikaciji, tako da, ja bih preporučio za sve korisnike da nam se jave, zato što će ovde zaista dobiti sve što im treba i mogu biti bezbedni po tom pitanju.

Ivan Minić: Dakle, pored tri ova uređaja koje pominjemo, postoji i custom rešenje, da kažem, za one koji imaju veće potrebe od toga. Neka od tih rešenja kombinuju te uređaje, neka uključuju i neke druge stvari, to je isto nešto za šta korisnici mogu da vam se obrate.

Miloš Knežević: Naravno. 

Ivan Minić: A šta rade oni koji su mali? Koji su stvarno mali i kojima treba jedan uređaj ili dva uređaja? Kako funkcioniše taj momenat – oni dođu do vas, informišu se, dobiju informacije i neko dolazi i instalira im uređaj ili?

Miloš Knežević: Tako je! Tako je! Dobiće kompletan servis, bukvalno ne treba ništa da rade. Samo treba da se jave i da dođu da se dogovorimo i to će tako da bude i mi ćemo da ih sprovedemo kroz ceo proces. Dogovorićemo se sa njima, odlučiti se za koju kasu, odnosno, za koji uređaj u odnosu na njihov posao kojim se bave, pomoći im tamo da naruče od Poreske uprave taj bezbednosni element, gde treba da navedu tamo, kao što je Ivan rekao, to je smart kartica koja sadrži adresu gde se nalazi ta kasa, taj elektronski potpis, da izabere kasu i to je to. Mi ćemo ga kasnije povezati sa instalaterima koji će doći da to instaliraju, da im pokažu kako se to priključuje, ako treba možda da se doradi i neka pomoć oko ubacivanja nekih novih artikala, kako se to radi. To je sve naravno besplatno, taj kasniji deo, taj post sales. Tako da generalno, kada mi uđemo u dijalog mogu već da smatraju da im je posao rešen u smislu informisanosti i kretanja kroz ovaj sistem nove fiskalizacije, ovog nekog tranzitnog perioda.

Ivan Minić: Ono što sam ja video i iz razgovora sa ljudima koji su prošli proces već, bilo kroz sistem A1 ili kroz neki od drugih ponuđača, to je da su zapravo uređaji sa rešenjem koje dolazi na njima, vrlo slični onima na koje smo navikli skoro svi, naročito u mlađoj populaciji a to su pametni telefoni. Zapravo ceo taj proces mnogo više podseća na to nego na nekakvu tešku hardcore birokratiju, gomilu nekog excela, gomilu nekih tabela koje niko ne razume i računovotstvenih softvera i sličnih stvari. Tako da, to mi se čini kao…

Miloš Knežević: Pa super. Jesu zapravo Android sistemi unutra. 

Ivan Minić: Da, nisu kod svih rešenja ali kod mnogih jesu…

Miloš Knežević: Lako će ići prilagođavanje…

Žarko Malinović: Kada uporedimo stari i novi sistem, vi sad možete ovde sa učitavanje proizvoda. Vi ste ranije morali da imate bukvalno svesku, šifrarnik, i da sad kao mali trgovac imate neki…

Ivan Minić: To obično bude nalepljeno na zidu 🙂

Žarko Malinović: … vi imate nekih 200 artikala i sad ovaj je vama tamo rekao, trocifrena je kasa, znači može do 999 i vi tamo 001 pa do 999, tamo piše, krem bananica ili šta god, 002… E sad, mi po Zakonu o trgovini imamo definisano za svaki proizvod koji se nalazi u maloprodaji, mora na sebi da ima mašinski čitljivu oznaku. Da li je to bar kod, QR kod ili šta god. Suštinski, vi sad uzmete uređaj, konektujete na njega čitač i samo skenirate. Vi automatski definišete da ta šifra koja je tamo na nekom bar kodu je automatski šifra tog proizvoda. Evo samo tu koliko smo ubrzali poces tj. koliko tu je jednostavnije. Sutra pojavi vam se novi proizvod vi upravo to uradite – cap i on je ulistan u kasu. Vi ste ranije morali da zovete ovog da pirate da li ima mesta ili nema, a šta sa proizvodom koji više ne prodajete? Što je čest slučaj u trgovini. Nešto ste ulistali, pokušali, videli da posle dva meseca ne ide, ali ste vi za njega vezali šifru. Pa vi onda morate sa knjigovođom, knjigovodstvo da vratite, ta šifra nije više to, jer sutra tamo u arhivi kad dođe inspektor, kreće – stani, kako je ovo 005 bilo krem bananica a sad je krompir? Vi ovako sve to mnogo jednostavnije radite. Da ne govorimo ponovo o onoj priči koja je meni jako zanimljiva a to je analitika, gde vi možete da vidite koliko šta vam se prodaje. I prosto sutradan nekim dobavljačima možete da kažete – vidi majstore, od tri kafe koje ja imam na svojoj polici, tvoja je broj jedan, ali tvoja kafa, ja imam maržu na njoj neto manju nago što imam na ove druge dve. Ako hoćeš da tvoja ima tu poziciju na polici, govorimo o demokratizaciji procesa…

Ivan Minić: Sve ono što veliki sistemi rade ali sada spušteno na nivo malih.

Žarko Malinović: Tako je! 

Miloš Knežević: Sad i mali imaju argumentaciju za tako nešto.

Žarko Malinović: Sad i mali imaju argumentaciju i kažu – super, evo ima prekoputa mene ovaj veliki svoju radnju, ali ja znam da ja prodam tog proizvoda ovde u ovom naselju više nego on. I mene ne interesuje šta ti imaš sa njim tamo negde drugde, znam da imam više kupaca nego on. Vi imate taj lokal patriotizam jako prisutan, posebno po sredinama van Beograda. I samim tim ovde ste dali dodatno oružje svima njima da rade. Demokratizacija celog procesa, ne samo u tehničkom smislu, već negde u smislu konkurencije je mnogo veća i jednostavnija, jer obično mali privrednici na početku nekog procesa gledaju da uštede svaki dinar. I onda vi imate tu činjenicu da na primer, knjigivođa pa sam tu platio malo neki softver za knjigivitstvo. Niko od njih nema mogućnost kao veliki, uzmem SAP i sve ono što mi treba ili neko drugo rešenje. E on sad ovde može da uključi malo vijuge i da kaže njima ili nekom drugom dobavljaču – super, ali ja hoću da ti meni sutra otvoriš mogućnost da ja tu mogu da pratim artikle, da mogu ovo, da mogu ono itd itd. Imamo sjajan primer iz Novog Sada, gde su mali trgovci okupljeni u društvu trgovaca Novi Sad. To je nekih 500 radnji. Otprilike 250 poreskih obveznika. Oni imaju neki IT i oni čak međusobno rade neki deo nabavke robe, nabavljaju zajedno, I tu nešto komuniciraju sa dobavljačima. Gde su oni ljudi shvatili da je ovo sad šansa za njih, da oni konačno se informatički uvežu i da taj neki IT-evac koga već plaćaju, razvije rešenje koje će biti identično kod svih njih. I sad pazite, to je 250 različitih u suštini, malih preduznetnika i firmi. A zamislite koja oni sila postaju na tržištu Novog Sada. 500 radnji u Novom Sadu. 

Ivan Minić: Niko nema 500 radnji u Novom Sadu 🙂

Žarko Malinović: Kapirate kad oni sednu sad sa ovim velikim. I sad oni dođu nekom dobavljaču i kažu – super je to i praviš ti milijardu prometa sa, da ne imenujemo sad velike trgovce. Ali u Novom Sadu praviš više od sa nama. Nas ostatak Srbije ne interesuje. Ajde da vidimo šta ćeš ti nama sad da daš, kad imaš aktivaciju tamo, kakvu ćeš aktivaciju da imaš kod mene. Prosto to su one lepe stvari globalizacije, lepe stvari digitalizacije i svega. Što malima daje šansu. Kao što sa jedne strane nama globalizacija i društvene mreže jesu dale mogućnost da pratimo šta se u ovom trenutku dešava u bilo kom delu sveta i što može da bude prilično opterećujuće, a sa druge strane, dali su mogućnost da mi možemo da dopremo do celog sveta. Da neko super rešenje iz neke Srbije male ili nekog našeg regiona, kvalitetan dizajn ili šta god, može da dopre do celog sveta. 

Ivan Minić: I da imamo situaciju da zapravo ti, kao, softver provajder, service provider, možeš da razvijaš rešenja sada za ovo, koje ćeš nuditi, ili specijalizovano za određene tipove delatnosti ili konkretno za klijente ili za neka rešenja koja su prilično univerzalna…

Miloš Knežević: Imaš priliku da dobiješ podatke.

Žarko Malinović: Evo jedan sjajan primer, iz našeg regiona. Firma iz susedne Hrvatske, je iskoristila proces fiskalizacije, po ovom online novom modelu.

Ivan Minić: Oni su već prošli to?

Žarko Malinović: Oni su to prošli. Pa su to prošli na nekim drugim tržištima. Rešenje koje oni imaju u jednom tržišnom segmentu, da ih ne reklamiram i da ne govorim o kom, je trenutno tržišni lider u celoj Evropi. Znači pazite, oni su bili mala softverska kompanija, kojoj je klijent došao sa zahtevom u tom segmentu, koji je jako specifičan, da naprave rešenje. I onda su krenuli da čekićaju, da čekićaju, da programiraju i rade. Kad su napravili, shvatili su šta imaju u rukama. Danas su ona respektabilna softverska kompanija, sa kancelarijama u celom našem regionu i u još nekim drugim članicama EU. I tuku se na svetkom tržištu sa najvećim svetskim kompanijama i tržišni lider su na nivou EU. E tu mi ovde imamo sada istu mogućnost za naše neke softveraše. Majstore, ok, nemoj da napadaš velike trgovce. Ali ajde uradi najbolje rešenje za frizerke. Napravi najbolje rešenje koje podržava Android za frizerke. Razgovaraj sa njima, šta je ono što njima treba. Ja sam laik za softver, ali sam shvatio kroz ceo ovaj proces da sva ta rešenja da se naprave, da ispune zakonski deo, al da se još proširi malo u smislu biznisa, je onako, za informatičare, što bi rekli…

Miloš Knežević: Lep playground.

Žarko Malinović: Levom rukom. 

Ivan Minić: Ako imaš nekog ko ima biznis znanje, ko može pritom da komunicira sa ljudima iz tehnologije, da im objasni šta treba da se napravi, možda i da im se racionalizuje zašto to treba da se napravi, dobićeš rešenja koja su sjajna a koja zaista mogu da budu izuzetno jednostavna za korišćenje.

Žarko Malinović: E sad, zamislite jedan sistem – neko uzme i kaže “Ok, evo, ja ću da napravim rešenje za frizerke. Frizerke su većinom u paušalu. I napraviću rešenje, uvezaću ga sa nekim uređajem, sa nekim od ponuđača uređaja, i to rešenje za njih će biti besplatno. Uslov je samo da intelligence koji se dešava kroz taj uređaj, tu aplikaciju, ja dobijam u neku svoju bazu i da to ugovorno rešim sa njim.” Sad neko to uradi. I recimo frizerke, pored toga što šišaju ljude, pružaju neke drudge usluge, na kraju i prodaju neke preparate, šampone i tako. Mi sa manjkom kose to ne razumemo ali tržište to razume. I sad zamislite, oni tamo znaju onda koliko žena koristi ovu ili onu masku, ili preparate, dodatke ili šta već. Ok, on se neće naplatiti od frizerki. Ali on sutra može bez problema da se naplati od nekog ozbiljnog proizvođača ili učesnika u tom tržištu.

Ivan Minić: Uvoznika.

Žarko Malinović: Tako je. I to je taj proces demokratizacije, to je ono što vam danas daje kao mogućnost. Mislim da danas, to posedovanje informacija je mnogo važno. Mislim da je važno da oni koji su vlasnici informacija, a to su mali privrednici, to takođe shvate. Mi znamo da na našem tržištu postoje različite aplikacije za dostave. Btw. i dostave su obveznici fiskalizacije takođe. I recimo, vi kad pogledate njihove finansijske izveštaje, vidite da, to nije nešto visoko profitabilan biznis, čak naprotiv. Ali onda pogledate transakcije kada je taj biznis prodavan, globalno, što lokalno. Vidite da su to, onako, prilično visoke transakcije. I shvatite da ono što vredi tu, nije biznis kao biznis već informacija koju taj biznis ima.

Miloš Knežević: Šta jedemo, kako jedemo, kad jedemo…

Ivan Minić: Dobro, da, naravno! Taj momenat gde ti ulaziš u neku priču prikupljanja podataka, jeste vrlo značajan. I ne znaš uvek šta će ti ti podaci, ali ako ih imaš, nešto sa njima možeš da radiš, ako ih nemaš, onda možeš samo da pretpostavljaš. Pretpostavke ne moraju uvek da budu tačne. 

Žarko Malinović: Ali evo, vratimo se na frizerku. Veoma naporan posao. Ona ima ograničen resurs koji se zove vreme. Broj stolica puta vreme toliko ona usluga dnevno može da pruža. Ona sada kroz ovu analitiku može da zna, ako dobro napravi šifrarnik i sve dalje, ona može da zna po danima, vremenskim slotovima kad ide, zezaću se, pa ću reći, trajna, kad ide samo šišanje, kad ide samo pranje kose, kad ide šta još…

Ivan Minić: Kad, koliko ljudi treba, kad može da se pravi pauza..

Žarko Malinović: I ona može da kaže – vidi ovako, nama, utorak, sreda su rezervisani za ta brzinska šišanja. Petak, subota su nam frizure za svadbe, sahrane i slično, i na osnovu toga, oni mogu da kažu – ok, ajde sad da vidimo kako mi ovu analitiku da iskoristimo, kako da mi cenovnu politiku prilagodimo tome. Utorkom nam je prazno. Pa utorkom mi na ove skuplje usluge, kao što je npr. farbanje, mi ćemo dati neki popust da bismo privukli ljude da nam utorkom dođu i da se farbaju. A petkom, subotom kad je zbog svadbi, izlazaka i drugih događaja, kad je frka da se uradi frizura, tada ćemo da stavimo cenu koja je 30% veća. Jer ćemo sigurno prodati. Razumete? I sad to vam daje ovaj uređaj. Mogućnost da radite takvu analitiku. Zamislite sad, šta vam je trebalo u ranijem sistemu, da imate neku svesku, peške, pa da, ne znam, pravite excel tabele po kucima i unosite tamo. Onda na kraju vi možete da vidite konkretnog kupca, da idete doyle, da uvezujete to sa daljim personalizacijom itd. Stvarno, ovaj sistem na kraju daje iznenada, mogućnosti za male, da dalje unapređuju i razvijaju svoj proces poslovni i da konačno uđu u digitalizaciju istog a da to ima smisla. Da to ne bude ono – ajde sad, mi smo salon koji ima aplikaciju. 

Ivan Minić: Jasno! U A1 imaju partnera od koga mogu da dobiju sve informacije i svaku vrstu podrške…

Miloš Knežević: Jeste. I drago bi nam bilo da je što više iskoriste.

Ivan Minić: I što pre!

Miloš Knežević: I što pre! Još bitnije od svega!

Ivan Minić: Ono što smo negde dogovorili prilikom realizacije ovog serijala, je da tokom celog serijala prikupljamo pitanja svih vas. Dakle, sve nedoumice koje imate, sve oko čega niste sigurni, pišite nam. Možete da pišete u komentarima na YouTube-u, možete da pišete putem društvenih mreža, Instagrama, čega god. Pišite na mail info@pojacalo.rs Mi ćemo sva vaša pitanja sakupiti i potrudićemo se da napravimo jedan dobar presek i da u poslednjoj epizodi odgovorimo na sva njih. Da prosto i te stvari demistifikujemo na vreme, da imate još dobrih mesec dana da odreagujete sa svim stvarima koje su potrebne, a da možda neke stvari koje mi nismo uzeli u obzir jer se tiču nekih specifičnih slučajeva, koji nam nisu na radaru u ovom trenutku, možemo da adresiramo. Momci, hvala vam na razgovoru. 

Miloš Knežević: Hvala vama!

Žarko Malinović: Hvala vama!

Ivan Minić: Hvala što ste podelili sve ove informacije. Hvala vama što ste nas slušali. Nadam se da vam je bilo zanimljivo ali se još više nadam da vam je bilo korisno. U ovom trenutku je to važnije. Svake naredne srede, naredne četiri srede, odnosno, naredne tri, posle ove epizode ćemo imati još nekih važnih tema vezano za samu fiskalizaciju, tako da, ispratite to, a mi se vidimo i svake nedelje u našim redovnim epizodama. Hvala vam na pažnji.

 

Nove epizode u vašem inbox-u:

Podržite Pojačalo:

Donirajte jednokratno ili kroz dobrovoljnu mesečnu pretplatu već od 5 EUR.

Pratite nas:

Pojačalo podcast možete gledati na Youtube-u i Facebook-u, a slušati na SoundCloud-u, Spotify-u, -u, na Apple i Google podcasts.