EP059: Radomir Basta

Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Ivan Minić: Realizaciju ove epizode Pojačala podržala je Infostud grupa.
Poštovani slušaoci i gledaoci, dobro došli u 59. epizodu. Ja sam, kao i do sad, vaš domaćin, Ivan Minić, a moj današnji gost je moj dragi prijatelj i kolega, Radomir Basta.

Radomir Basta: Dobar dan.

Ivan Minić: Radomira Bastu mnogi od vas verovatno prepoznaju kao direktora jedne firme koja je najvidljivija i najozbiljnija SEO agencija u zemlji. Takođe i kao predavača iz te i sličnih oblasti gde se profilisao prethodnih sad već skoro desetak godina. A takođe neki možda znaju, a neki možda i ne znaju da je Radomir jedan od osnivača nekada omiljenog sajta i profila na društvenim mrežama za mušku populaciju, nekih naših godina…

Radomir Basta: I žensku. 😀

Ivan Minić: Dobro, i žensku – Tarzanija. Tvoj ulazak u SEO počinje pre osnivanja tvoje firme i svega toga. Kako ti uopšte dolaziš u tu priču? Čime si se bavio, šta ti je bio prvi posao?

Prvi posao

Radomir Basta: Priča je solidno suluda. Meni je prvi posao posle faksa bio uvoženje čelika u Srbiju. Radim za jednu malu firmu iz Novog Sada koja je radila tendere za NIS, Novkabel, uvozile su se stotine tona čeličnih cevi, užadi, gluposti. Ja sam bio jedina osoba u firmi koja je pričala engleski. A tad je moj engleski bio užasan. Ali s obzirom na to da su osobe s kojima sam komunicirao bile Kinezi, uglavnom se uvozilo iz Kine, to je bilo sasvim OK. Pored komunikacije nalaženja tih partnera ili dobavljača, ja sam začuđujuće vodio deo knjiga, tj. radio sam knjigu izlaznih računa. Ja, osoba koja je položila računovodstvo na Višoj poslovnoj trinaesti put. To je bio neki prvi početak. Ja sam tu bio nešto manje od dve godine, i onda je uletela svetska ekonomska kriza, pale su porudžbine i naravno ljudi su odlučili da smanje troškove u firmi i da otpuste jedinu osobu koja priča engleski u firmi koja se bavi uvozom. Što je strava, zato što je moj sadašnji kolega Bogunović, suosnivač Four Dots-a, u tom trenutku radio za Dejan SEO, Australijsku firmu sa kancelarijom u tom trenutku u Inđiji. Njima je trebao neko ko zna internet i priča engleski. I bukvalno bio sam nezaposlen 14 dana, pozvali su me na razgovor i par dana posle toga javili da sam dobio posao. Onda smo putovali godinu dana za Inđiju, svaki dan. Ali to je bio ulaz u SEO, s tim što je opet suluda situacija. Ja se baš ne zalažem za visoko obrazovanje, jer, realno, promenio sam do sada pet ili šest firmi, niko me nikad nije pitao šta sam završio. Viša poslovna škola je realno glupost. Škola kao škola je super, dobio sam neku diplomu. Ali dva ispita na tom faksu su meni definisala moj poslovni život. Prvi je bio to računovodstvo gde sam realno radio pola računovodstva u Servis input, u toj maloj firmi. A drugi je web dizajn koji sam položio sa šesticom iz prvog puta, iako nikad nisam otvorio bilo kakvu knjigu. To što sam ja položio web dizajn je meni dalo prednost u Dejan SEO, zato što sam ja bio drugi lik u firmi koji zna HTML. I to me izdefinisalo kao technical SEO, što je danas od mene napravilo vrhunskog search engine optimizacija stručnjaka u našoj dragoj državi, ili eventualno regionu.

Ivan Minić: Dejan SEO se već jako dugo provlači i to je vrlo stara, velika i ozbiljna priča. U pitanju je naš čovek koji je otišao tamo i na globalu je možda jedan od najvidljivijih ljudi u toj priči.

Radomir Basta: Dejan je super lik generalno i Dejan je naučnik. Dejan SEO je napredovao i dalje je super firma, zato što su oko njega ljudi koji su biznismeni. On čovek voli SEO, voli da provali kako nešto radi i njegova testiranja, analize i zaključci su gomilu stvari u industriji izdefinisali. Četiri od četiri suoosnivača Four Dots-a su radili u Dejan SEO u nekom trenutku. Ustvari, radili smo svi zajedno u jednom trenutku. Tako da bukvalno to što sam naučio SEO, mogu da zahvalim Dejanu.

Ivan Minić: I dan danas i njegovi blog postovi i razne stvari i predavanja su ekstremno interesantniji, jer upravo taj način na koji on secira to, uopšte nije klasičan pristup svemu tome, već, baš kao što si sad rekao, inženjerski naučni pristup svemu tome gde potpuno ostaviš emocije sa strane, uzmeš i seciraš gomilu nekakvih podataka, doneseš zaključke, i to radi. Jer sa druge strane, isto nekakav robot koji nema emocije radi bazirano na nekim brojevima.

Radomir Basta: Tako je. Koliko god Google algoritam bio pametan, i dalje je to samo glupi algoritam.

Ivan Minić: Kako je izgledao taj rad u Dejan SEO? Šta je prvi trenutak? Ulaziš u celu priču, znaš HTML, znaš engleski, radio si sa Kinom, ludilo, idemo. 😀 Kako izgleda tvoj ulazak u celu priču i šta se u tom trenutku dešava? Jer bih voleo da napravimo neku paralelu kako se SEO menjao kroz vreme.

Tehnike SEO kroz vreme

Radomir Basta: Prvo, što se tiče samih tehnika SEO-a, on je generalno mlada industrija. Ali veoma agresivna baš zato što se menja konstantno. Linkovi koje smo mi pravili u nekom trenutku bi sada sigurno doveli sajt do penala, zato što u SEO svetu imamo dva neprijatelja. To su developeri i Indijci. Developeri zato što da bi sebi uštedeli tri sekunde, zezneš nama šest meseci SEO kampanje. A Indijci zato što kada skontamo da je nešto ozbiljan ranking signal, nešto što će nam pomoći da rangiramo naš sajt naspram konkurencije, to se koristi pametno, na kašičicu, da se to ne provali. I onda skontaju Indijci i ulete đonom i razvale sve. Tad Google skonta da smo mi skontali, pa se malo update-uje algoritam, zapuši se rupa, i onda moraš da tražiš novi način da budeš bolji od konkurencije. U tom trenutku linkovi su se pravili bukvalno kroz direktorijume, nalaženje sajtova, gde možeš brzisnki da submit-uješ, i kroz razmene linkova. Ti imaš sajt, ja imam sajt, ja imam klijenta, ti postaviš klijentov link na svoj sajt, a ja postavim link do tvog sajta kod mene, i onda je to neki three-way exchange koji Google nije mogao da provali. Ali se trgovalo sa linkovima preko domain rank-a, tj. page rank-a. Google-ove metrike koje nam je Google davao na izvolite preko toolbar-a u Chrome-u i onda skonta da postoji celo tržište za moj page rank Pet sajt ti meni daš sedam page rank dva ili tri i onda se vrtela ogromna količina keša, a realno svaki evro koji ode u SEO kampanju je evro koji ne ode u Google search kampanju. Samim tim Google nas je prvo blokirao time što su sakrili tu metriku. I dalje ona postoji, ali jednostavno ne možemo da dođemo do nje. I onda je počelo da se menja. Linkovi su počeli da prelaze u in content, gest postovi koji danas posle sedam godina i dalje rade na isti način… Igra se promenila, ljudi koji su se prilagodili, prilagodili su se. Indijci koji se nisu prilagodili umrli su od gladi…

Ivan Minić: U suštini, samo su stvari iz iteracije u iteraciju sve komplikovanije.

Radomir Basta: Pa nisu toliko kompleksnije. Google-ova mantra je „Šta je dobro za korisnika, dobro je i za nas.“ Ako imaš dovoljno dobro struktuiran sajt, koji je brz, jasan za navigaciju običnom čoveku, jasan je za navigaciju i crawler-u. Taj deo se ne menja. Samo dodaju neke dodatne metrike, UX, vreme na stranici, skrolovanje… Ako si napravio dobar sajt koji stvarno funkcioniše onako kako si ti zamislio, to je već dobra stvar. Ono što se menja su tipovi linkova, ali i bukvalno šest, sedam godina guest postovi rade posao. Jer nisu fake. Ja moram da napišem dobar tekst da bi ga neki web master objavio na svom blogu, neka fashion blogerka koja nema svog sadržaja. I ti joj pošalješ strava tekst o stvarima koje treba videti u Sidneju i daš joj dobre slike, naravno da će da objavi. Ona zna da smo mi to njoj poslali da bi mi dobili link ka našem klijentu, ali je realno boli uvo. Jer taj link ne košta ništa, niti smeta.

Ivan Minić: Ja se sećam jedne situacije gde na sajtu na kome nismo prodavali objave niti bilo šta slično, jedan naš zajednički prijatelj koji je gostovao ovde, jedno vreme je radio kod tebe, pošalje tekst koji ja pročitam i kažem: „Dobro, ovde ima link za tabako industriju, ali ovaj tekst je toliko dobar, da je to potpuno prihvatljivo.“

Radomir Basta: To je način da se dobiju dobri linkovi, a opet je realno prirodan način dobijanja linkova. To što mi možemo da manipulišemo anchor tekstovima, lokacijama gde će taj link da bude itd, to su već stvari koje ti pomažu da se malo diferenciraš od konkurencije. Ima ziliona različitih načina da se linkovi naprave. Neki od popularnijih su bili u jednom trenutku Scholarship-i, gde tvoj klijent, ili ti, nebitno ko, napravi stranicu: „Dajemo stipendiju od četiri hiljade evra random izabranom studentu na nekom univerzitetu.“ I to pošalješ svim fakultetima, i svi fakulteti to izlistaju na svom sajtu i kažu: „Super, eto šanse.“ Svi ti sajtovi linkuju ka tvojoj stranici pa ti dobiješ 15 .edu domena koji su generalno strava. I onda klijent ispadne slepac i stvarno ne da tu stipendiju, i još gore, obriše tu stranicu i redirect-uje na home page. Zbog takvih stvari super tehnike link building-a više nisu viable, ne rade posao. Zato što je Google počeo da pelezuje kad je skontao da to što se radi nije kul. I neki klinci su ostali bez četiri hiljade evra.

Ivan Minić: Da pojednostavimo rangiranje na pretraživačima, postoji, sa jedne strane, niz nekih kriterijuma koji se odnose na sam sajt, njegove karakteristike, brzinu učitavanja, kako funkcioniše sa mobilnim prenosnim uređajima, to je jedno. A sa druge strane, to o čemu sada najviše i pričamo, i što je u suštini najveći deo posla. Jer ovo se jednom uradi i tu i tamo malo se nekad čačne kad nešto treba. A ovo drugo je kontinuirani proces, građenje relevantnih linkova ka našem sajtu i konkretno idealno ka nekakvim konkretnim unutrašnjim stranicama koje sadrže neke tipske informacije koje su bitne.

Radomir Basta: Tzv. money page-vi. Opet strategija za link building varira. Ne možeš praviti samo linkove ka stranicama koje konvertuju i prave ti pare, nego moraš da praviš i ka blog postovima i ka home page-u, ka nekim second-tier sadržajima, čisto da bi opet zadržao privid prirodnog. Jer over optimizacija postoji, Google je skonta. Naš posao je da oponašamo prirodan rast linkova koje sajt sa dobrim sadržajem dobija, kako bi ubedili Google da je baš naš klijent najveći autoritet u tome čime se bavi, i kako bi posadili njega na prvu poziciju. Nekad to nije lako. Google konstantno menja stvari. Imali smo situaciju gde je naš klijent po svim merljivim parametrima SEO bolji nego konkurent. Više linkova, bolji linkovi, brži sajt, sve je bilo bolje. Google je odlučio da će konkurenta da zadrži na prvoj poziciji. I ne postoji način da ti to promeniš. Ljudi u SEO koji ti prodaju, svi ste dobili bezbroj mail-ova tipa: „Za tri meseca prva pozicija…“ To su gluposti. To može da se desi, ali niko ne sme da ti potpiše, zato što nije sve do SEO. Mi možemo da uradimo sve što treba, by the book, po budžetu, overdeliver-ovati, šta god, ali na kraju dana je to do Googla, tj. Google-ovog algoritma da skonta, uvaži i da na kraju dana dobiješ tu poziciju koju juriš.

Ivan Minić: Ono čime se vi primarno bavite, kao ciljnim tržištem je global, Sjedinjene države, Kanada, Australija itd. I pravila koja važe na tom tržištu su najčešće slična ovim lokalno, ali je mnogo teže postići rezultat, jer je konkurencija neuporedivo veća, budžeti su neuporedivo veći itd. Dosta slučajeva, ovde kada pričamo, su lokalne priče gde pozicionirati se za većinu stvari usko specifičnih na teritoriji Srbije je uglavnom piece of cake.

Radomir Basta: Uglavnom. Stvari koje prolaze ovde ne prolaze više napolju. Google neki od lokalnih algoritama nije još update-ovao. A druga stvar je što, iz perspektive link building-a, imamo technical deo gde ti možeš da imaš deset sajtova na prvoj stranici koji su otprilike iste brzine, istog UX-a, slične su. Ali ono što te razlikuju su na kraju broj linkova, kvalitet linkova, kako su ti linkovi optimizovani ka tebi. U Srbiji nema unlimited broj sajtova. Mi ne možemo da napravimo za klijente hiljadu sajtova, ako tu ne postoji hiljadu sajtova koji uspeju da objave neki tekst. I to pravi veliku razliku. Manji broj linkova. Naravno, na domaćem tržištu gde imaš pet realnih konkurenata. Da, izlaktaćeš se, naročito ako oni ne plaćaju ili ni ne znaju da postoji SEO kao grana digital marketinga. Ali lakše je, nije uvek prelako. Jer ako hoćeš sad da se izlaktaš sa Infostudom, neki job sajt, biće ti pakleno, zato što oni postoje 10, 15 godina, imaju ogroman autoritet. Ljudi više ne pretražuju oglase za posao, nego idu direktno na Infostud. To je brand value koji ne može da se izfejkuje za šest meseci. Tako da lakše jeste, manje posla treba realno i manje budžeta treba, ali nije uvek piece of cake.

Ivan Minić: Jedna od stvari koje pominješ je da u nekim situacijama jedan od načina je da praviš dobar sadržaj. U nekim situacijama i vanserijski dobar sadržaj, sa ciljem da dobiješ nešto besplatno, ili dobiješ po nekim uslovima koji su daleko povoljniji. Koliko je zapravo to teško?

Radomir Basta: Mi imamo nekih četrdesetak content saradnika, kojima je posao bukvalno da na mesečnom nivou izbace 1000 do 1300 tekstova, koje će neko da objavi. To, ako je glupost sadržaj, ljudi neće da objave, čak i da im daš pare. Teško je napraviti dobar sadržaj. Svakako nešto što si potrošio čertiri nedelje pisanja, ne šalješ to da bi dobio jedan link. To ćeš da dobiješ na klijentovom sajtu, i onda kroz druge tehnike da juriš sajtove koji će potencijalno da linkuju ka tome. S jedne strane, imamo sadržaj koji se proizvodi za klijenta, a sa druge strane imamo sadržaj koji se proizvodi da bi se slao web masterima, koji ima za cilj samo da napravi taj link ka klijentu. Ili eventualno ako je sajt baš dobar, da kroz taj link pošalje neki referral traffic.

Ivan Minić: U kom trenutku krećete sa pričom sa Four Dots-om? Zašto osnivate svoju priču? Uvek kada osnuješ svoju priču, a dolaziš iz već te indistrije sa nekim iskustvom, uvek je to razmišljanje kako naći prve klijente, kako napraviti održivi sistem, na koji način ga onda skalirati, gde naći ljude koji ne postoje na tržištu…

Priča sa Four Dots-om

Radomir Basta: Da… To sa nepostojenjem ljudi na tržištu je činjenica. Mislim da trenutno, lupiću sad cifru, ali neka bude 60% SEO-ova koji rade u Srbiji su ljudi koji su prošli kroz Four Dots. Jer nemaš odakle da ukradeš ljude. Mi smo naše ljude morali da obučavamo od nule. Bukvalno je uslov bio da znaš da koristiš komp i net i da ti je dobar engleski. Sad pomaže malo akademija sa tim. Kad se Four Dots zavrteo, ja već nisam bio u Dejan SEO, prešao sam iz Novog Sada za BG u Fastbridge tadašnji, sada Drive, jej. Kolege, mislim da je Milica bila na porodiljskom… Družili smo se u Four Dots-u, nastavili smo se družiti posle. Neko uvek dobije poziv, cima te drugar: „Treba mi pomoć“, „Basta zna technical, ja znam da napravim link, hajde mi pomozi.“ „Dobili smo neke pare, hajde da ih razdelimo…“ itd. Mi nismo tražili klijente. Ljudi su nalazili nas što preko Linkedin-a, što na preporuke. Imali smo šok koji bi ubio svaku želju za preduzetništvom. Lik s kojim smo prvim krenuli da radimo, iz Amerike, koji je kao slao neki posao, par meseci je bilo strava, i onda nas ispali za čak i sada solidno velike pare i samo nestane. I ti se oneraspoložiš. Pomisliš: „Što bih to radio, ljudi nas varaju, neće da nam daju pare.“ Ali, jednostavno to je životno iskustvo koje te nauči kako malo bolje da handle-aš sve, ali to te ljude ne sprečava da te i dan danas nasankaju i da ti plate za godinu i po ili ti ne plate nikada…

Ivan Minić: Krenuli ste u to kao nešto što je part time, ljudi vas cimaju, pa kažete: „Hajde da napravimo nešto.“ Ali je relativno brzo to nešto poraslo na nešto malo ozbiljnije.

Radomir Basta: Jeste. Prvo, dobri smo bili u tome čime se bavimo. Ljudi su dobijali vrednost za pare koje su nam davali. Naši partneri iz Australije počeli su bukvalno njih dvojica i nas četvoro ovde, da bi oni sada bili firma sa 40+, mi 60+ zaposlenih. Oni su tad radili strava sales, mi smo ovde mogli da deliver-ujemo šta god im je trebalo. Naravno, oni su kasnije hire-ovali technical SEO account-e. Na početku smo sve to radili mi. Super je njima, super nama, naš kvalitet, Srbije kao outsourcing sredine, je super dobar, za cenu koja je mnogo jeftinija nego zapad. Naravno, jeftiniji su Indusi, Pakistanci, Filipinci, možda čak ponekad i Ukrajinci. Ali jedostavno imamo benefite dobrog engleskog i vrednih i pametnih ljudi. Bilo je umereno lako i njima i nama da rastemo.

Ivan Minić: U kom trenutku zapošljavate prve ljude koji se time bave full time? Ko su ti ljudi?

Radomir Basta: Ne mogu da se setim da li je Dejan, Tamara ili Nataša bio prvi full time Four Dots zaposleni. Ali je divna stvar što od Dejana, Tamare i Nataše, Nataša trenutno živi u Australiji, srećna je sa bebicama, a Tamara i Dejan još uvek rade sa nama. Količina posla je skočila toliko da fizički nije bilo moguće da nas četvoro pokrivamo i onda smo krenuli da širimo broj ljudi, da bi to ispratio. Mi smo konstantno bili u zaostatku sa brojem zaposlenih, na konto rasta partnera, jer teško je skalirati treniranu radnu snagu koju nemaš odakle da ukradeš. Nego moraš da prođeš tri do pet meseci obuke, kako bi ti ljudi postali dobri juniori, koji su dan danas na pozicijama SEO menadžera, marketing menadžera. Svi su oni prolazili bukvalno trening od nule i to veoma često direktno sa faksa.

Ivan Minić: Prolazili su nekakvu obuku, imali su svoj neki razvojni put, kako izgleda razvojni put nekog ko se odluči da uđe u SEO?

Razvojni put od ulaska u SEO

Radomir Basta: Sad iz naše perspektive, mi smo ljude uglavnom obučavali za link building. Jer to nam je bio a i dalje je jedan od glavnih proizvoda koje prodajemo partnerima. To nije glamurozan posao. Link building je težak…

Ivan Minić: …Rudarski posao.

Radomir Basta: Da. Nalazi prospekte, kontaktiraj, cimaj se, neko ti obeća da će objaviti tekst, ne objavi… Svaki posao gde nije sve do tebe je frustrirajuć zato što uradio si sve što treba da uradiš, ali na kraju dana nisi dobio rezultat koji treba. Pošto se mi commit-ujemo partnerima na tačne cifre linkova koje poruči i slično, ljudi koji dobiju task, moraju da deliver-uju te cifre, i onda imaš dodatni pritisak krajem meseca da tebi fali još par linkova itd. Life time link builder-a nije uvek dugačak. Imali smo situaciju gde ljudi se iscimaju, dobiju posao koji su jedva čekali, vuku nas za rukav da dođu uopšte na intervju. I posle dve nedelje daju otkaz jer kažu: „To nije ono što sam ja zamislio.“ Ja to iskreno razumem. Težak je posao, ali je odlična osnova za ostatak SEO-a, jer moraš da skontaš sadržaj, zašto ga pišeš, kako ga optimizuješ, zašto radiš linkove koje radiš i onda na tu bazu možda da nadogradiš dalje tehnički deo, content itd.

Ivan Minić: U kom trenutku krećete da razvijate ostale stvari u okviru firme? Vi danas imate nekoliko alata, imate akademiju koja je super i za recruiting, a i za osposobljavanje ljudi koji mogu da rade i samostalno i kod drugih…

Four Dots danas

Radomir Basta: Tako je. Mi sad teorijski imamo četiri segmenta firme. Mi smo sad već skoro full digital agencija, skoro full zato što ne nudimo comunity menadžment koji sam se ja zarekao da nikad nećemo da prodajemo, zato što sam ja radio godinu i po dana i to je posao koji ja ne želim da moje drage kolege rade.

Ivan Minić: I ja sam se zarekao i… 😀

Radomir Basta: Da. 😀 Znači skoro full digital. Imamo drugi deo koji je white lable deo gde ja radim sa partnerima. Imamo deo sa našim softverima koji su inicijalno napravljeni kao in-house rešenja koja su nam podigla produktivnost nemerljivo i ulupali gomile para u to, koje se ne vraćaju još uvek, ali vratiće se. I četvrti segment je akademija. Imali smo test klasu, obuka se zove „Osnove SEO-a i praktični link building“. Ja predajem u DCI-u zadnjih šest i po godina. To je super za ljude koji žele da dobiju teorijsko znanje, da razumeju šta je SEO, kako će neko probati da te zezne ako ne znaš šta je SEO. Mi smo otišli na drugu stranu i nudimo praktično znanje ljudima, koji onda to kasnije mogu da upotrebe na svojim projektima, ili employable knowledge. Akademija će da se širi na segmente koje mi mislimo da trebaju, naročito na našem domaćem tržištu. Jedno od njih je data tracking i analitika, koja je bušna na sve strane. Ne samo kod nas nego i globalno. Ljudi zalepe analitika kod, i misle da su sredili sve. Ima divna rečenica koju mi prodajemo kao basic health check-up ili eventualno full set-up on-site, in-app track-ovanje:  „Bolje doneti biznis odluke bez ikakvih informacija, nego je doneti na konto pogrešnih podataka.“ Ako su pogrešni podaci, uvek će ti biti pogrešna biznis odluka. To kada ispričaš klijentima, oni su u fazonu: „Koliko para?“

Ivan Minić: I ako nemaš nikakve podatke, onda makar imaš gut instikt. Da ga nemaš, ne bi radio to kako treba.

Radomir Basta: Tako je. Mi smo počeli da uvodimo druge marketing kanale, tj. usluge kad su klijenti počeli da traže. Ono što je činjenica, pošto već smo izgradili reputaciju SEO agencije koja je dobra u tome, bilo bi jako glupo da tu reputaciju zdrobimo tako što ćemo početi da nudimo tipa paid advertising usluge sa lošim kvalitetom. Onda smo bukvalno počeli da širimo scope usluga, kada smo nalazili dobre ljude koje možemo odnekud da dovučemo kod nas. Trenutno naš beogradski kanc je prepun seniora u svim granama digitala i to je divna stvar.

Ivan Minić: Ergela. Ergela jednoroga. 😀

Radomir Basta: 😀 Jednostavno kako se potreba pojavljivala, tako smo i mi popunjavali. Nismo išli ne znam koliko unapred sa planovima. Ja sam poznat po tome da sam užasan menadžer i još gori biznis owner. Kod nas, barem sa moje strane, je sve freestyle. Nema nešto previše biznis planova trogodišnjih, petogodišnjih. Jer, prvenstveno, svi dolazimo iz SEO-a kao background-a koji se toliko brzo menja, da strategija na godinu dana može da bude posle šest meseci neupotrebljiva. Tako nam je bilo i do sada. Bez nekih previše čvrstih planova, mogli smo da se prilagođavamo situacijama kako su se dešavale, i zato smo danas tu gde jesmo.

Ivan Minić: U nekom trenutku vi postajete lokalno veoma vidljivi, to baš i nije bilo preterano teško jer generalno nisu postojale, i sad nisu baš česte firme koje se bave time na nekom advanced nivou. Postoje pojedinci koji su vildjivi, postoje pojedinci koji su možda specijalizovani za nešto, što je super. Ali, pojedinac i dalje može da podnese količinu posla koja je relativno mala. I od nje, pošto je takva industrija, može sasvim lepo da živi. Ali, bilo šta što je zahtevnije, obimnije, najčešće izlazi iz okvira onoga što može da uradi. Pojavljujete se vi, generalno relativno brzo svi veliki ozbiljni klijenti koji lokalno razmišljaju o tome ulaze u neku priču sa vama. Koliko vama uopšte ta činjenica da ste jako dobro pozicionirani na srpskom tržištu, možda i na nekom regionalnom, hajde da kažemo, znači u poslu, a koliko je to samo teret?

Radomir Basta: Prvo, ta vidljivost koju mi jesmo postigli u nekom trenutku, da, prvo, nema previše firmi koje se bave time. Druga stvar, ja sam se cimao kao konj po predavanjima, blogomanijama i slično, gde jednostavno to je iscrpljujuće, je stres. Ali, kroz sva ta pojavljivanja i lična reputacija i reputacija firme je rasla. Nama sad to nije teret naravno. Ono za šta to pomaže je više kod hiring-a, nego kod ne znam kakve akvizicije lokalnih klijenata. Radimo sa lokalnim klijentima, neki su nam veoma dragi, sarađujemo godinama. Ali ljudi koji recimo bave se paid na Google-u, Facebook-u, nebitno, žele da šire svoje znanje i čak i da su najbolji u tome u Srbiji, ako nemaš gde da odeš i naučiš nešto novo, neki dodatni kanal, ne moraš da se specijalizuješ u njemu, ali možeš bar da razviješ neko dodatno znanje, će pre doći kod nas nego u neku agenciju gde će biti najpametniji. I čim dođeš tamo nemaš više od koga da učiš, nego si u fazonu od tebe se očekuje da deliver-uješ. Isplatilo se cimati, nije lako. Inicijalni klijetni su dolazili tako što smo radili pro bono consulting-e. Cimate nekog: „Jel možeš da pomogneš?“ „Naravno da mogu da pomognem, imam vremena.“ 😀 Što se kasnije prelivalo u paid klijente.Kad neko pita: „Kako da razvijem posao?“ – Budi dobar čovek. Pomozi ljudima kojima možeš da pomogneš. Ne zato što će se vratiti, ali verovatno hoće na neki način.

Ivan Minić: Neminovno hoće.

Radomir Basta: Tako je.

Ivan Minić: Ako ne praviš kost analizu svake stvari koju si uradio, u nekom trenutku desiće se nešto što će ti opravdati sve što si ulagao.

Radomir Basta: Tako je.

Ivan Minić: Nemoj da brineš o tome, da vodiš evidenciju, nego uradi to zato što tako treba i desiće se dobre stvari. Jedna stvar koja je opet karakteristična za tebe kroz ovu celu priču, je što si ti na globalu postao dosta vidljiviji i dosta si radio na izgradnji svoje reputacije. Jel to bilo ciljano ili se desilo?

Radomir Basta: Pa, sad da kažem, ništa nije slučajno što radimo je bullshit totalni. Ja volim SEO, iskreno ga volim i opet cimanja, pomaganja, ti alati koji smo mi pravili, nemaš previše suvlasnika, agencija ili SEO-va koji su razvili alate vezane za SEO, sve to je na neki način gradilo reputaciju. Sad, daleko od toga da sam ja neki svetski stručnjak, ali da cimaju za expert roundup-ove i slično, naravno da ćeš se iscimati. Nećeš dobiti nikakve pare, dobićeš niki bedni link, koji ni ovako ne znači jer ga je još sto ljudi dobilo, ali to sve dodatno daje komadiće reputacije i meni i Four Dots-u, što na kraju dana pomaže da se zatvore neki veliki strani klijenti, koji inače ne bi došli kod nas koji nemamo agenciju, tj. kancelariju u Njujorku. Imamo lika koji trenutno prodaje, ali imamo agenciju u Hong Kongu i opet reputacija mene kao susosnivača i mojih dragih kolega utiče na to da su naši partneri tamo u situaciji da mnogo lakše prodaju nešto, nego da su samo njih dvoje krenuli koji nemaju backgorund i sad treba da ti prodaju neku uslugu.

Ivan Minić: I kada je u pitanju tvoja reputacija i kada je u pitanju to što radite sa klijentima, jel bi mogao da mi izdvojiš neke momente i neke rezultate i postignuća na koje si posebno ponosan?

Radomir Basta: Pa, veoma sam ponosan što i dalje guram ove alate, koji su nam rupa bez dna, ali na kraju dana ti alati koliko god monetarno ne vraćaju pare, vraćaju na mnogo različitih načina, opet kroz to što smo mi jedna od retkih white label agencija, koja može da ponudi našim partnerima te alate koji njima daju na dodatnoj transparetnosti i tako dalje. Druga stvar je to, da ne moramo da plaćamo tuđe alate, samim tim neke pare se vraćaju. Ponosan sam na Elevate digital, koji smo za bukvalno dve i po godine izgurali da bude jedna od top tri agencije u Hong Kongu. I dalje je tamo sales account management, sve ostalo se radi u Srbiji. Mi uvozimo pare, ali generalno možda zvuči kao bullshit, ali ponosan sam bukvalno na ekipu koja trenutno radi i u Novom Sadu i u Beogradu, zato što ti nije glupost ići na posao svaki dan. Imaš od koga nešto da naučiš, imaš dobre klijente sa zabavnim projektima, napravili smo agenciju u kojoj ja uživam raditi, što je jedna lepa stvar.

Ivan Minić: Jedan od momenata u celoj toj priči je da se pojave s’ vremena na vreme, i možeš da kažeš: “E znaš, moj prijatelj je izašao u New York Times-u, na nekom Huffington Post-u.

Radomir Basta: Jedan Radomir objavio tekst u Forbes-u.

Ivan Minić: Jel bilo puno takvih trenutaka i kako uopšte da dođe do takve situacije?

Radomir Basta: Pa sad kako doći, nema nekog pravila.

Ivan Minić: Radiš, jedno petnaest godina i desi se.

Radomir Basta: Cimaš se. Tipa, to za Forbes ima zilion uslova da bi nas uošte primili u Forbes agency council. Od godišnjeg revenue-a do reputacije koja se može proveriti i tako dalje, može se masovno fake-ovati, interenet je bukvalno fake. Ali, neke stvari kada neko dovoljno duboko kopa, može da dođe do toga da li valja ili ne valja. Nama je to pomoglo, opet počeli smo malo. Naši blog postovi, cimaj nekoga, pa alati kojima imamo ogroman spent, kao evo vi ćete objaviti naš tekst pošto već trošimo gomilu para kod vas, su sve stepenice koje se vremenom naslažu do nekog nivoa, gde možeš da odeš na Forbes i dobiješ autorski nalog da objaviš tekst. I onda se svađaš sa njihovim urednicima zato što misle da je nešto problem, a naravno da jeste problem.

Ivan Minić: Kaži mi, pominješ alate koje ste razvijali, pominješ i da su oni razvijeni pre svega za interne potrebe, a onda ste videli da tu postoji prostor za nešto drugo i zakomplikovali sebi život, kako to obično biva.

Radomir Basta: Da, da 🙂 Tako volimo.

SEO alati i njihova upotreba

Ivan Minić: Ajde mi objasni genezu, kako je došlo? Koji su alati u pitanju, čemu služe i kojim redom se sve to dešavalo?

Radomir Basta: Prva dva alata su Dibz i Base. Opet, link buidling je neki naš kuler, proizvodimo gomilu linkova na mesečnom nivou, nalaženje sajtova koji će da objave tvoje tekstove, je manuelni i umarajući posao. Neko je izbacio tekst, uzmeš ovaj alat, baciš u Google sheets, pa onda sa ovim alatom proveriš mail-ove, pa ovde dobiješ link data koji sortiraš, pa onda obrišeš bukvalno četiri, pet alata i gomile koraka i ti dobiješ stvarno dobru listu prospekata za link building. Ja sam bio u fazonu: “Što ne napravimo alat, koji će to sve sam da uradi?”. Imao je u tom trenutku jedan alat link prospector mislim da se zove, koji je radio sličan posao, bukvalno imali smo prvu verziju. Da, inače, sad kad već pričamo o alatima, mi imamo inhouse dev tim, rade kolege super sve. Pre toga smo dva puta radili sa agencijama, butik shop-ovima, koji jednostavno nisu bili u stanju da razumeju za šta nešti prave. Znači, specifikacija jedan kroz jedan, sve savršeno urađeno, ali to ne radi, jer ja ne mogu sve da stavim na specifikaciju. Likovi su nam uradili base, inicijalnu verziju koju smo mi digli na naš server, istestiral i obrisali sa servera. Znači bukvalno, dali smo ljudima gomilu para, na kraju smo obrisali i rekli: “Ajde da zaposlimo inhouse dev-a, kojem ću ja preneti šta mi zašto treba” i naši alati su sada takvi kakvi jesu, jer develop-i razumeju zašto mi nešto radimo. Dibz je prospektor, nalazi sajtove na kojima je velika šansa da češ uspeti da napraviš link kroz određenu tehniku.

Ivan Minić: Daš mu neke ključne reči, nešto.

Radomir Basta: Daš mu ključne reči, izabereš tip linka koji hoćeš da napraviš, broj rezultata koji želiš da dobiješ i mi onda veoma umereno, nelegalno scrape-ujemo Google-u. Google je protiv takvih stvari.

Ivan Minić: La, la, la 🙂

Radomir Basta: Da 🙂 Scrape-ujemo Google, vadimo sve rezultate, ubacujemo u neku našu bazu, sortiramo. Na svaki od tih sajtova šaljemo crawler koj izvlači nekih šesnaest spam faktora‚ koje mi mislimo da utiču na to da li je sajt dobar ili nije. I na kraju dana ti da opciju da dobiješ mail-ove od tih site-ova. Bukvalno možeš da za petnaest minuta pretrage, aplikacije response i zašto sam insistirao da mogu da pravim pretrage dok sedim u ‘Samo pivo’ i pijemo pivo. Dobiješkvalitetne sajtove koje onda samo lagano prebaciš u naš drugi tool koji se zove Base. Base je bukvalno link building data baza, filtrabilna, search-abilna, sa određenim podacima. Da, ima i dalje agencija koje koriste Google sheets, što jeste izvodljivo, ali nije izvodljivo kada imaš osamdeset jednu hiljadu napravljenih linkova, svaki sheet će da zakuca, koja pored toga što je laka za pretraživanje, ima sve informacije koje ti trebaju da bi napravio neki link. U isto vreme šalje crawler u određenim vremenskim periodima i proverava da li je taj link i dalje živ. Jer web masteri su zli, web masteri ti uzmu pare, objave tekst i posle tri dana obrišu sve linkove iz teksta ili obrišu ceo tekst ili slično, tako da mi u stvari samo pingovanjem tih linkova, proveramo da li su oni i dalje živi da se ne bi desilo da na kraju meseca report-ujemo klijentu napravljanih sto linkova i da od tih sto linkova dvanaest bude mrtvo. I ta dva alata su nama podigla aktivnost link building-a za ozbiljan, ozbiljan procenat. Problem zašto nisu toliko komercijalno uspešni, mislim, Base još uvek nismo zvanično lansirali. Imamo beta testere, imamo par agencija koje ga koriste i srećeni su, ali je Base pravljen veoma po našoj spacifikaciji. Svaka agencija je različita, ima drugačiji pristup i moraćemo da zaglupimo Base, da bi ga mogli komercijalno lansirati. Naravno radićemo sa našim dragim drugarima iz Apsuma, koji nam uvale 7000 lifetime user-a, koji nam posle toga 8 godina piju mozak na slamčicu, ali dobiješ live cash, brze pare, svi su srećni.

Ivan Minić: Šta još postoji od alata, pominjao si da ih je više?

Radomir Basta: Postoji Reports, koji je u stvari komercijalno najuspešniji. Radio sam u dn-u, Fastbridge-u sa Four Dots. Izveštaj klijentima je cimanje. Da bi napravio na kraju meseca, klijent ti plaća paid kampanju na Google-u i Facebook-u, ti moraš da potrošiš sat vremena minimum, nekad dosta više, da bi pojedine informacije iz Google Ads-a, iz Facebook-a, to spakovao u neki Excel, pa ispisao Power Point prezentaciju- vidite ovo smo radili, ovo su rezultati, ovo je spend, ovo ste dobili, jednostavno troši gomilu vremena. Mi nismo izmislili toplu vodu, plaćali smo drugi alat, ali smo skontali da gomila stvari koje nama treba, ne postoji ni na jednom drugom alatu. Napravili smo bukvalno live reporting dashboard. Ti dođeš nama kao klijent, dogovorimo se šta su nam ciljevi kampanje, main goal, šta su KPI koje treba da pratimo pored cilja. Povežeš analitiku, search konzolu, ahrefs, neki alat za ranking, Google ads, natrpaš sve KPI-eve na dashboard koji se ponaša kao analitika. Biraš data tj. timelight koji hoćeš podatke, download-uješ brze lepe PDF izveštaje i u najboljem slučaju kada imaš klijente koji su treševi, koji kontaju šta se dešava ili marketing managere koji rade kod njih, pošalješ im link do tog izveštaja.

Ivan Minić: Da mogu da ga vide live.

Radomir Basta: Tako je. I onda nemaš više onaj..

Ivan Minić: Nego ih stave na televizor.

Radomir Basta: Ima i ta opcija 🙂  Nemaš više onaj client srsing, koji jede dušu bukvalno, ali ima razlog zašto se dešava, a to je da te zove klijent i kao: “E, koliko smo linkova napravili ovaj mesec?” ili “Koliko si imao prodaja od organic traffic-a” i tako dalje. Bukvalno pošalješ mu link, čovek ide na link, vidi live data. U stvari ne vidi live, ne vidi današnje podatke, vidi od juče, zato što moramo da keširamo informacije, ubi nas analitika.

Ivan Minić: Limiti.

Radomir Basta: Da, da. Ali, time se štedi ne samo vreme na reporting-u, nego se štedi, pozivi, cimanje petnaest puta dnevno. Kao, evo ti izveštaj vidi, ako ti nešto baš nije jasno, nazovi rešićemo i dobijaš upit. Pitanje: “E, a šta je ova metrika?” Ajde hover-uj mišem preko naslova, definiciju smo ti ispisali. Ali da to je jednostavno deo rada sa klijentima. Agencije kada mogu, beže iz servicing-a u product. Mi volimo da radimo sa klijentima, to je dobar keš. Čak i da alati prave ogromne pare, mislim da ne bi gasili segment rada sa klijentima. Jeste izazovno, ali nije užasno.

Knjiga “The good book of SEO”

Ivan Minić: Jedna od tema kojom ćemo završiti razgovor kasnije, ali bih se sada dotako nje, jer bi tu onda zaokružio Four Dots priču i prešao na Tarzaniju. Jedna od tema je i knjiga koju ćemo na kraju podeliti. Pre nekoliko nedelja je krenula cela priča oko toga da si ti napisao knjigu, dobro mi smo neki znali da se to dešava i ranije, ali je to izašlo na internetu. Izašla je tvoja knjiga i piše sve to, lepa knjiga. Video sam da je neki drže u ruci, pa se slikaju sa njom, kao na vinjak fun strani, vrlo slično.

Radomir Basta: Tako je :). Kolege su bile inspirisane jedan dan i dobro su se zezale.

Ivan Minić: Bastina knjiga around the world. Zašto knjiga, otkud knjiga, šta je knjiga?

Radomir Basta: Knjiga kao alat je dodatni način da se radi na branding-u i Radomira i Four Dots-a. Gomila ljudi pravi ebook-ove koje relano nikad niko ne download-uje i ne pročita. Mi smo se iscimali da ovo bude malo ozbiljnija priča. Trajala je bukvalno godinu i po ili dve. Ima posla, ima peglanja, ima pisanja, ima rewrite-ovanja. Par meseci sedenja u ‘Samo pivu’ svako veče i dopisivanja, brisanja, ubacivanja činjenica i svega ostalog, da bi to bio sadržaj koji će nekome da da neku vrednost. Postoje SEO knjige, naravno gomila. Iz tih knjiga ljudi običnu pokušavaju da nauče SEO. SEO se menja na par meseci, nemoguće ga je naučiti kroz knjigu, barem je meni nemoguće. Ja sam to gađao iz malo drugačijeg ugla, a to je da otprilike kao predavanja na DCI-u, gde ja tebe ne mogu da naučim SEO, ali mogu da te naučim šta je SEO, koje su vrednosti i kako nešto radi unutar toga. Ne da bi ti to radio dalje, nego da bi razumeo kako radi i kako bi opet sprečile zle SEO agencija da te zeznu za tvoje pare.

Ivan Minić: U suštini da te nauči da razmišljaš o tome na pravi način, da razumeš.

Radomir Basta: Tako je. Da možeš dobro da radiš sa inhouse SEO-ovima ili agencijom kojoj veruješ.

Tarzanija i kako je sve to počelo

Ivan Minić: E sad, prelazimo na neformalni deo druženja, Tarzanija. Pričali smo sve vreme o nekakvom sadržaju, pričali smo jedna deo vremena i o tom nekom vanserijskom sadržaj koji nastaje. Vanserijski sadržaj ima tu tendenciju da se spontano širi i ispunjava svaki slobodan prostor. Tarzanija je priča koja je vrlo neobična od samog početka, do toga šta je danas prerasla kroz druge pojavne oblike, ali ono što je meni bilo fascinanto od samog početka, pojavilo se na internetu lokalnom, koji konstantno kuburi sa kvalitetnim sadržajem za čitanje, za one koji hoće da čitaju. Znaš ono – ljudi ne čitaju duge sadržaje. Ne, ne, ne, ne čitaju tvoje duge sadržaje, inače čitaju. Ovde smo došli do tih dosta obimnih, kabastih tekstova, u nekom ne preterano atraktivnom pakovanju, nekakvo WordPress-a koji je tu bio.

Radomir Basta: Ja sam ga skucao 🙂

Ivan Minić: Ali u suštini dobiješ nešto što je potupuno neverovatan undergorund brand. Kako se to desilo? Šta? Ko su ti ljudi?

Radomir Basta: Ti ljudi su neki od najkreativnijih ljudi koje sam ja upoznao u životu. Sa gomilu njih i dalje se družim, jednostavno Tarzanija je sada u situaciji kakvoj jeste, jer su autori odrasli.

Ivan Minić: Nema ništa gore, nego kad čovek odraste.

Radomir Basta: Tako je, užas. Cela priča je nastala solidno slučajno. Core ekipe je tada blejao na Vukajliji. Ali Vukajlija je sama po sebi short form saržaja. Ideja je bila, pošto su svi super kreativni pisci, mislim da je Frenki došao i pitao: “Jel hoćemo da pravimo neki sajt, kako ćemo, šta ćemo?” Na kraju se izvećalo da to bude muški magazin, jer toga fali, a i imaš piva, žilete, gluposti, kondome i svi će se oglašavati tu, jer zaboga. Muških magazina nema, međutim to je sve otišlo u kontra stranu od svih planova koji su bili, ali niko nije zaradio pare od Tarzanije. Svi smo lupali ogromne količine vremena i energije u taj projekat. Niko nije zaradio pare, ali je Trazanija meni lično uticala na moj profesionalni život. Jer prodavajući oglasni prostor Tarzanije Fastbridge-u, čovek je skontao: “Ok momci, završili smo celu tu priču oko Taraznije, nego čime se vi bavite?”. Ja sam SEO u nekoj australijskoj firmi, e pa kao strava mi ćemo da imamo uskoro oglas za SEO pa ću ti poslati, jer ne znam baš mnogo SEO-ova. I tako sam ja u stvari dobio posao u Fastbridge-u. Gomila ljudi je dobila neke svoje poslovne prilike zbog Tarzanije. Deo ekipe je migrirao na video sadržaj na Dnevnjak i ti isto ide fino. Generalno, sadržaj bez cenzure na Tarzaniji je pomogao da Tarzanija bude fenomen, pod znakovima navoda, kakav jeste, ali u istom trenutku je nama zapečatila biznis priču Tarzanije. Gospodin Aranđelović koji je tada radio u Directu, je imao sastanak sa nama. Mi napaljeni klinci, kao: ” Imamo 300 000 poseta mesečno, nema sajta kao što je naš, mi ćemo namlatiti pare” i dolazi Vlada i kaže: “E klinci, nema tu para od toga”. “Kao nemam para, vidimo koliko imamo traffica?”, a on kaže: “Niko neće da se oglašava na sadržaja koji je ‘dupe 2012’ ” ili neki još užasniji naslovi, sami po sebi veoma opisni, ali to nas nije sprečilo da se piše, održava i da se mi cimamo oko te prodaje. Na kraju dana, Tarzanija je pravila neke parice, koje su se delile među autorima, ali realno mislim da je Black neko vreme živeo od Tarzanije kao community manager, kao bukvalno sve, ali van toga, te pare jednostavno nisu postojale.

Ivan Minić: Kad imaš takvu količinu kreativaca na jednom mestu, ali kreativaca koji su potpuno ne sputani, znači užasni u svakom smislu, kako izgleda organizovati celu priču? Jer da bi to imao nekakvog smisla, to ipakmora da ima nekakav kontinuitet, da se neki red zna. Da će biti svaki dan neki tekst, ili svaki drudi ili jednom nedeljno da postoji nešto.

Radomir Basta: Probali smo gomilu stvari, realno to nije bilo moguće. Imamo kolege koje bukvalno ad kad se sretnemo: “E pišem tekst do vikenda”, to je sad već interna zajebancija, jer prvo ne možeš da nateraš kreativnost, ja imam najmanje tekstova na Tarzaniji. Nisam ni pisao toliko, koliko sam se bavio sa insight-om i pokušajem da se proda nešto, ali je caka što je u stvari bilo dovoljno autora. Pa je uvek imao neko nešto da napiše, pa se kao neki kontinuitet dešavao, ali nije tu bilo previše organizacije. Jedna Facebook grupa zaključana, chat u okviru te grupe i rokanje tekstova, što redakcijski gde neko ima strava temu, pa svi rokamo komentare, pa neko sredi to i objavi tekst, do nekoga ko je kao Ariel, koji je radio strava research pre samog pisanja- šta je drvo učinilo za čovečanstvo-serijal najboljih tekstova na Tarzaniji, do ljudi koji su imali strava kreativne tekstove, što devojke, što muški deo ekipe. Devojke su generalno imali mnogo užasnije tekstove nego muškarci.

Ivan Minić: Ne znam šta da mislim po tom pitanju. Kako kreće kraj?

Radomir Basta: Tarzanije? Pa sve manje i manje sadržaja, bukvalno.

Ivan Minić: Jedno vreme, ako se ja ne varam, pošto smo mi živeli za to da sačekamo novi status koji će da izađe, jer su statusi često bili bolji nego sadržaj, jedno vreme mi se čini da su bukvalno tekstove, jer je već bila velika baza i mnogo toga je evergrin u suštini, da su se tekstovi masovno reciklirali, ali da je taj community management bio fantastičan i da je imao svoju priču. Ali onda odeš na sajt da vidiš jel ima nešto novo, ono nema ništa novo.

Radomir Basta: Nema da. Uspeli smo malo da produžimo život na aparatima, kroz update samog sajta, gde smo ubacili onaj infinity scroll, koji ti posle teksta otvara random tekst u istoj kategoriji. Znači pročitaš novi tekst i on te baci na 2012., pa na 15. i ljudi su nailazili na gomilu tekstova koji su bili zakopani u arhivama koje jednostavno nisu čitali i neko vreme je bukvalno bilo jedan, jedan stranica po poseti, jer imaš jedan tekst u nedelju dana, nemaš šta više da čitaš, skočilo na 3,6 stranice po poseti. Ljudi su jednostavno čitali, čitali tekstove koje su nekada davno promašili. Ali, početak kraja je bukvalno bio to, manje sadržaja, ljudi koji su dobili full time poslove. Par njih su postali očevi. Opet, ne možeš da pišeš o studentskim ljubavima kada imaš ženu i dete i posao od 9 do 5.

Ivan Minić: Ili makar ne možeš, ako žena zna da si ti to napisao.

Radomir Basta: Probali smo da nađemo, tj. imali smo ideje da zavrtimo Tarzaniju v2 ili nešto, da se ubace neki novi klinci, ali poučeni iskustvom tekstova čitala, to je bukvalno jako teško. Tekstovi čitalaca su obično bili ljudi koji su već opterećeni uspehom ili kvalitetom i kreativnošću stalnih autora, pa su to nadomešćivali sa dodatnim uber vulgarnostima, koje realno, ako su missed place, ne rade baš isti posao. Imali smo i par fail- ova ili uspeha sa tekstovima čitalaca, kada je nekako kroz uredničke pukotine se provukao tekst sa naslovom ‘Sveti Sava *****’, tome kako Sveti Sava ide po selima i jelte radi posao, koji je bio toliko užasan, kvalitetno užasan. Nema ništa, bukvalno kao da ga je napisalo dete, možda ga je čak i napisalo dete, 5. razred osnovne škole. Nama je 30 000 ljudi nedelju dana opštilo sa svom rodbinom.

Ivan Minić: To se zove viral.

Radomir Basta: Tako je. Imali smo situaciju: “Ne, ne, čitaoci imaju pravo da daju svoje mišljenje, nećemo ničiji komentar obrisati, nema banovanja, to je sve u redu.I onda je neko u jednom momentu rekao: “Briši!” Obrisali smo zilion komentara, banovali deset hiljada ljudi sa sajta, sa Facebook page-a. Banovali smo neke IP-eve, kontam da smo pola Beograda banovali 🙂 Na kraju dana, autori su bili u fazonu: “To je moj sadržaj, ja sam ga pisao 7 dana i onda mi ti dođeš i napišeš komentarm- ‘to je glupost’. Ja ću te banovati”. I onda se dešavaju situacije – “Ovo je najgori tekst u istoriji”, onda ispod komentar: “Ovo je najbolji tekst u istoriji”. Community Tarzanija je ozbiljan community ljudi koji su čitali da bi pljuvali ili su čitali da bi uživali, ali su svakako čitali i to je bilo veoma cool. Stranica je razvaljivala, mislim da je i dalje na nekih 300 000, bukvalno u jednom trenutku smo imali engagement koji je bio preko sto posto organskog, bez para, mislim otkud nam pare, sirotinja smo. Našli smo formulu gde sam izabereš određenu grupu ljudi, ljudi koji šetaju kerove, ljudi koji kreče nešto, izsmisliš neku grupu ljudi i onda je uvrediš toliko da svi ostali polivaju po njima dok se oni brane.

Ivan Minić: Bili ste Youtuberi pre Youtubera.

Radomir Basta: Tako je.

Ivan Minić: U pisanoj formi.

Radomir Basta: Ali kada treba da podigneš aktivnost na stranici kako bi neki tekst možda imao bolju prođu, rokneš pre toga status “Burek je sa sirom”, i onda imaš deset hiljada Bosanaca koji su fazonu: “Sram vas bilo, sirnica, prepirke, ali post ima ogroman organic reach”. Posle toga ide tekst koji takođe ima organic.

Prelazak Tarzanije na Youtube

Ivan Minić: Rekao si da je dobar deo tih core autora kasnije u nekom kreativnom domenu se realizovao i kroz druge projekte. U kom trenutku i ko čini ekipu koja je prešla u format videa i imala emisiju i Youtube kanal koji i dalje povremeno objavljuje nešto. To su sve ljudi koji su dobrim delom bili aktivni tamo i to je friendly projekat.

Radomir Basta: Da, Tarzanija kao što je i Vukajlija, bila odskočna daska, jer prvi tekstovi su se share-ovali tamo. Ti ljudi su već imali neke following na Vukajliji, pa je brzo došlo do 5000, deset hiljada poseta koje su dalje rasle prirodno i Dnevnjak sadržaj se share-ovao na Tarzaniji. Objavljivali su se blog postovi, share-ovao sam page-u da bi se napravio taj inicijalni traction. U jednom trenutku su ljudi pravili više para od Dnevnjaka nego od Tarzanije, naravno da će se fokusirati na taj projekat i to je skroz cool. Njih je tamo 4,5 sigurno, koji su pisali na Tarzaniji i u istom trenutku radili Dnevnjak i onda naravno prešli full fokus na Dnevnjak.

Ivan Minić: Da li misliš, nisi konkretno u toj priči bio toliko aktivan, ali voleo bih da čujem tvoj neki stav, jer vrlo često kada pričamo o kreiranju nekog sadržaja u principu, ljudi će najčešće imati jedan od dva stava- da je najteže pisati jer ne znaju da pišu pa im je teško ili da je najteže snimati video jer je to sad ne znam šta.

Radomir Basta: Pa ne mogu ti tu odgovoriti, zato što sam ja kvantitativno bedan pisac, imao sam možda 5 tekstova ukupno na Tarzaniji, a nisam nikada radio sa Dnevnjakom video, tako da  stvarno nemam pojma, ali je interesantno da gomilu ljudi kolega sa Tarzanije, koji su se veoma dobro snašli u glumačkoj postavi, tako da kontam da kad si kreativan ide ti. E sad da li je to u slučaju svakog formata ne znam, ne mogu da garantujem, ali oni su se dobro snašli.

Ivan Minić: Jedan od gostiju ovde, naš zajednički prijatelj Aleksandar Ašković.

Radomir Basta: Volimo Aškovića.

Ivan Minić: On je pričao ovde o fenomenu Youtube-a, Youtubera, Youtube-a i SEO. Kada pričamo na te teme i kada pominjemo Youtube u tom nekom kontekstu, vrlo često prva rečenica koja se kaže je: “Ok, Google je najveći pretraživač na svetu, Youtube je drugi najveći pretraživač na svetu”. Vaš posao je SEO za fandatno pretraživanje. Ali koliko primećuješ da je Youtube SEO postao značajan i koliko uopšte klijenti imaju svset o tome, ima li upita, razmišljate li da uđete u tu priču?

Radomir Basta: Pa nismo zalazili, mi smo se više fokusirali na drugu stranu, a to je ASO, to jeste App store optimizacije, jer gomila klijenata su u stvari App-ovi ili SAAS-ovi koji se takmiče na tom segmentu. I ASO i Youtube SEO teorijski su jednostavnije verzije ovoga.

Ivan Minić: Jer su prerano.

Radomir Basta: Pa da, ali imaš premalo segmenata koje možeš da optimizuješ na jednom videu naspram celog sajta koji je full dinamički, imaš servere, imaš cdn-ove, imaš gomilu stvari sa kojima možeš da radiš. Ovde imaš title, tag-ove, description, komentare, eventualno nešto. Trebalo bi da je lakše, ali problem sa videom je što je to skup format sadržaja i nema previše klijenata para da to gledaju kao kanal akvizicije i kad imaju para nemaju kreativnosti da jure te stvari. Jer video je random prosek video još samo jedan od prosek videa na Youtube-u koji ti realno neće doneti value za te pare koje si ulupao da bi ga snimio. Da li je to animirani ilustrovani video ili je full glumci i slično.

Podkast kao novi medij

Ivan Minić: Šta sam isto primetio kao fenomen, opet dotiče se ovoga, nije direktno vezan za sam SEO, ali sada smo trenutno u podcastu. Podcast je prilično ponovo emerging format, primeto sam, ok ljudi traže pomoćnike koji bi ima pomogli oko toga da im traže goste, da im traže sponzore za Podcast i tako dalje, ali pojavilo se i deluje mi kao vrlo zanimljiv princip, a to je bukvalno varijanta, tražiš ključ u ruke rešenje za tvoj biznis za Podcast.  Ti praviš neki sam, interno nemaš nikakve resurse da bilo šta proizvedeš, tražiš zanimljivog hosta koji je i nekakav manager, koji će ključ u ruke da ti da content koji ti hoćeš, koji će da bude brandiran u tvoj Podcast. Ne da ti kao budeš sponzor njegovog nečega, nego on pravi tvoj Podcast i daje ti to kao rešenje.

Radomir Basta: Dobro. Iskreno, nemamo previše iskustva sa Podcastima naročito ne kao nekim kanalima za akviziciju. To može da bude barem iz moje perspektive dobar brand builder, koji diže awarenesst tebe kao hosta proizvoda ili generalno kanala, ali ne znam koliko se isplati cimati, jer na kraju dana mi smo u performans biznisu gde izvlačimo najveći return fivest za određene pare koje imamo na raspolaganju. Ovo zahteva cimanja, trud, ti moraš da sediš sada ovde sa mnom sat i po vremena.

Ivan Minić: Pogreši čovek 🙂

Radomir Basta: Trošiš gomilu energije i vremena da bi izvukao emisiju koju ti moraš da promovišeš dalje. Jednostavno pretrage za takve stvari ne znam kolike su. Da, možda će neko pretraživati Radomir, pa dobiti i ovu epizodu, ali na kraju dana nisam siguran kako bi najbolje leverdžovao da neki klijent izvuče neku korist za akviziciju.

Ivan Minić: Evo ti dve ideje, vrlo konkretno na našim prostorima.

Radomir Basta: Sad prodaješ ovo 🙂

Ivan Minić: Ne, nego fascinantne su mi neke stvari vezane za Podcaste. Ok, mi smo tržište koje ne konzumira ništa što je audio. Kod nas nema ni audio knjiga, u ozbiljnijem obimu.

Radomir Basta: Izvini što te prekidam.  Pazi, što se tiče audio formata određenih informacija, generalno tekstvovi koji najbolje prolaze, su tekstovi koji u sebi imaju pisani sadržaj, koji imaju neki embedovani Youtube, za ljude koji vole jednostavno da konzumiraju video sadržaj. Imaju ljudi koje imaš audi zapis, voziš, slušaš. Što je više takvih različitih sadržaja, to je sama stranica bolje optimizovana iz korisničkog iskustva, samim tim donosi veću vrednost i Google-u i samom korisniku. Tako da, iz te perspektive, to će obogatiti sigurno kvalitetom neku stranicu, ali i dalje ne znam kako bi je izvukao, maksimum.

Ivan Minić: Lepa stvar sa formatom je, što je u pitanju long form. kada imaš long form, ima mnogo toga što nakon toga možeš repurpose-uješ. Ima mnogo toga što možeš da izvučeš kao korisan citat, which is nice. Jedna stvar koju sam ja primetio na našem slučaju, nema mnogo potakasta naročito u long formi koje imaju transkript, mi ga imamo, postoji ne mali broj ljudi koji čita Pojačalo. Ja ne zna zašto bi neko čitao sat i po razgovora. Ok, može da ga pročita za manje od sat i po, ali zašto bi neko čitao to ako može da sluša, posebno naši divni glasovi, ali zapravo dosta ljudi to radi. Ono što sam skapirao da je jedan od faktora, zbog kojih se ljudi možda malo više bave tim transkriptom, iako ga možda ne čitaju celog, je da nađe gde je nešto što njega zanima, pa onda otprilike klikne u samom Podcastu gde to može da bude, otprilike na kom minutu. I to je negde razumljivo i ok mi je, ali zapravo iako je taj format izuzetno dug, postoji dosta ljudi koji ga čita. To možda može da bude potencijalno interesantno.

Radomir Basta: To je kul, samo što smo mi to gledali, nikad taj projekat nismo realizovali, a to je da klijentima pored sadržaja koji nudimo kao content koji ćemo objaviti na samom sajtu, radimo i audio zapis tog sadržaja. Jer recimo, ja radim moram da kucam neke mail-ove, vidim neki strava tekst, ali vidim da ima deset hiljada reči gde ću se usrati dok ga pročitam, a nemam vremena da se fokusiram toliko na tu stranicu, ja bih voleo da mogu da pustim naraciju tog sadržaja i da nastavim da radim to što me interesuje. Čak smo kupili mikrofon kolega Bogunović je bio naoštren da krene sa tim. Nažalost, nikad nismo uradili nijedan tekst u tom formatu, ali bih voleo da probam, čisto da vidim koliko ljudi bi, nisam na to nailazio ranije, kontam da bi određena populacija to na taj način konzumirala. To je opet super forma sadržaja. Daje opciju tebi kao čitaocu. Super tebi, super Google-u.

Ivan Minić: A nije loše ni za upsell.

Radomir Basta: Tako je.

Ivan Minić: Ono što mogu da ti kažem, kada pričamo o engleskom jeziku, zapravo tekst u speech engine mogu da budu vrlo prihvatljivo rešenje. Čak i nasrpskom, ono što radi ekipa sa audio laboratorije, na FTN-u, čak i to na srpskom je zapanjujuće dobro. Na engleskom ima engine-a koji to rade bukvalno da u nekim situacijama jedva provališ da je text speech.

Radomir Basta: Ja ću sada, mislim u procesu je, pošto je knjiga u paper formatu i u ebook formatu, jedan od drugara koji ima nekog iskustva sa naracijom, će da odradi audio verziju knjige.

Ivan Minić: Ok.

Radomir Basta: Mislim, prvo da dignemo i tu verziju na Amazon, jer zašto ne, a drugo hoću da vidim kako to zvuči, zato što potencijalno neke ozbiljne sadržaje na koje lupaš stvarno gomilu vremena, bilo bi cool da prebacimo i u voice format, jer opet zašto ne. Naročito ako je cena prihvatljiva i plus dobijaš appsell ako smo klijentu prodali nešto za x,y, ako mu uz to dodamo audio zapis tog dela, zašto ne bi to mogli da dignemo na Youtube. Pokriju neke pretrage na Youtube-u, daju svojim managerima koji će biti u fazonu: “Svaka čast”.

Ivan Minić: I gomilu tog sadržaja mogu da repurpose-uju za social, za šta god.

Radomir Basta: Tako je.

Ivan Minić: E pa dobro Radomire, lepo se mi ispričasmo.

Radomir Basta: Apsolutno.

Ivan Minić: E sad. Pošto smo pominjali toliko tu knjigu, knjiga je ovde, mnogo je lepa, pogledajte koliko je lepa knjiga, ima zemlja na njoj. Vrlo ekskluzivno, tri primerka ove knjige ćemo podeliti onima koji budu srećno izvučeni na osnovu njihovih komentara ispod našeg Youtube videa. Dakle, ostavite komentar na Youtube-u.

Radomir Basta: Radomir je zgodan, Radomir je lep.

Ivan Minić: Može da i pohvalite njegovu majicu i njegov fizički izgled i šarm i duhovitost. Šalu na stranu, znači komentare na Youtube-u, pre izlaska naredne epizode ćemo izvući tri veoma, veoma, veoma srećna dobitnika. Ja ću sada da nateram kada završimo snimanje, čoveka da potpiše knjigu.

Radomir Basta: Znao sam.

Ivan Minić: Jer što ne  bi potpisao knjigu, što ne bi bilo još vrednije jednog dana, kada bude izašla druga, treća, četvrta.

Radomir Basta: Kad umre Radomir 🙂

Ivan Minić: Dobro, nećemo baš na tu stranu :). Ali, onako da dodatno emocionalizujemo.

Radomir Basta: Apsolutno.

Ivan Minić: I ovu epizodu podržala je Infostud grupa i hvala im na tome. Tebi hvala što si bio.

Radomir Basta: Hvala što si me slušao.

Ivan Minić: A vama hvala što ste slušali nas dvojicu koji sedimo i pričamo gluposti i kao do sad molim vas za komentare, predloge, ideje, koga da zovemo, koje teme da obradimo. Bez toga, mi tumaramo u mraku, a uz vaše komentare ovo sve može da bude još bolje i mi ćemo se maksimalno potruditi da bude tako.