Pojačalo podcast je video i audio podcast. To znači da ga možete gledati na Youtube-u i Facebook-u, a slušati na SoundCloud-u, Apple i Google podcast.

Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Ivan Minić: Poštovani slušaoci i gledaoci Pojačalo podkasta, dobrodošli u 35. epizodu. Ja sam vaš domaćin Ivan Minić, a moj današnji gost je moj dragi kolega Nenad Pantelić, head of marketing u ClickGUARD-u i jedan od ljudi na našem tržištu koji su se profilisali za optimizaciju za pretraživače i upotrebu Google alata za unapređenje poslovanja. Nenad je sa nama zato što ima bogato i raznovrsno iskustvo, a dosta se bavio i malim biznisima na ovom našem i nekim drugim tržištima i mislim da može da da sjajne insigte na tu temu. Nenade dobrodošao.

Nenad Pantelić: Hvala na pozivu tebi i celoj Pojačalo ekipi. Mislim da ovo što radiš je sjajno i mislim da ćeš i u budućnosti nastaviti sa ovim kvalitetom.

Ivan Minić: Kako si ušao u celu priču sa SEO?

Nenad Pantelić: Kao i svi, bavio sam se web dizajnom, odnosno pravljenjem sajtova. To nije bilo web programiranje već bukvalno dizajn. Nacrta se nešto u Photoshopu ili Macromedia alatima koji su 2007. i 2008. bili popularni i onda se to secka u HTML putem Dreamweaver ili nekih drugih programa. Pravio sam tako sajt za prijatelja koji je imao smeštaj na obodu Beograda i jednom prilikom smo diskutovali kako bi mogao da pojača svoje pozicije na Googlu. Ja sam čitao da li je to uopšte moguće. Da li je moguće da, za neke ključne reči, ja utičem gde će biti pozicija sajta. Nešto sam tehnički izmenio na sajtu i posle nekoliko dana, sajt je bio treći na “smeštaj u Beogradu”. Što je izuzetno. Pošto je ključna reč koja ima veliku količinu pretraga, dobio je odmah dosta saobraćaja, a potom i pozive i rezervacije i videli smo da tu postoji nešto što može da se uradi da se utiče na pozicije sajta. Meni je to bilo zanimljivo i taj deo IT ili marketinga – jer upitno je gde SEO spada – i potpuno se posvetio tome. Od 2009. sam tako, uz rad na sajtovima, uvek nudio i pozicioniranje na Google-u. U to vreme sam obećavao top tri pozicije, ali sam imao rezultate jer tada nije bila jaka konkurencija i moglo je tako da se radi. Tako da, počeci su rad na sajtovima, pomoć lokalnim biznisima i pozicioniranje za ključne reči.

SEO osnove

Ivan Minić: Odabereš tako nečim da se baviš i onda dođeš u situaciju da, kako to obično biva, kreneš nešto, to deluje super i onda ti taj ko ti je nadređeni, u ovom slučaju Google, zagorča život kroz narednih 10 godina sa 1001 novim kriterijumom i novom stvari koja se u međuvremenu dešava. Da krenemo od onoga što se nije menjalo i što se od prvog dana do danas gleda kao najvažnije u celoj priči.

Nenad Pantelić: To su dve stvari – sadržaj i dolazni linkovi ka sajtu. Dakle, mi ne možemo da se rangiramo na Googlu za nešto što nemamo na našem sajtu. Dakle, prva stvar je sadržaj. Google dođe po određenom intenzitetu na naš sajt i njegov algoritam pokupi sadržaj koji imamo na sajtu. Nakon par dana dođe ponovo i tako po određenoj frekvenciji on stalno dolazi i gleda da li imamo nešto novo. Sadržaj koji je našao nosi na svoje servere i analizira ih. Ako mu se učini dovoljno zanimljivo da ih indeksira, odnosno stavi u svoju bazu, on to indeksira i kada ljudi nešto guglaju, oni ne pretražuju ceo internet nego Google lokalnu bazu podataka. Dakle, traže određeni upit, Google gleda da li to ima kod sebe i šta je od onoga što ima, najbolje da ponudi korisnicima u vidu 10 rezultata na stranici pretrage. E sad, mi imamo po određenom tržištu, na stotine sajtova koji imaju blizak sadržaj. Šta je ono što odlučuje da li će neko biti prvi, peti ili tridesetpeti? Odlučuju dolazni linkovi koji upućuju ka sajtu i Googlu daju do znanja da taj sajt ima neku vrednost i autoritet, da je dovoljno bitan čim drugi ljudi o njemu pričaju. Dolazni link on gleda kao glas ka sajtu. Pošto se dolazni linkovi mogu manipulisati, odnosno, možemo angažovati čoveka da nam konstantno gradi dolazne linkove ka sajtu, Google je hteo da promeni svoj algoritam. Napravio je mini ekperiment kako bi izgledali rezultati pretrage kada ne bi uzimao eksterne linkove u obzir. Rezultati su bili katastrofa. Zato su rekli ok, linkovi su i dalje važni u celoj SEO priči.

Ivan Minić: Ono što se promenilo, ako se ne varam, je da se sada ti linkovi prosuđuju na mnogo detaljniji način nego što je to nekada bilo. Nekada je bilo, sedneš, napraviš 10 linkova i ti imaš neku specifičnu težinu u celoj priči. Naravno, gledao si page rank, pa gledaš i da budu neki sa višom ocenom, pa svaki koji je viši ima veću težinu, ali realno je bilo prilično prosto. Više nije prosto.

Nenad Pantelić: To počinje 2012. kada je Google ažurirao svoj algoritam pretrage. Google konstantno nešto dopunjuje, ali ono što se tada desilo bila je velika nadogradnja koja je imala uticaj na ceo indeks globalno i na engleske stranice i na srpske i na sve druge.

Ivan Minić: Konstantno se radi evolucija, ali se, s vremena na vreme, uradi i revolucija.

Nenad Pantelić: Oni svojim nadogradnjama algoritma daju simpatična imena. Ovaj se zove Pingvin, a imamo i Pandu, Goluba, Kolibrija. Pingvin je životinja koju ljudi u SEO najviše mrze jer analizira kako izgledaju dolazni linkovi ka nekom sajtu i da li izgledaju prirodno ili se vidi šema da neko nešto pokušava da manipuliše. Pošto je Google software najlakše mu je da pronađe neku šemu. Mislim da je bio april 2012. i preko noći je velika količina stranica izgubila pozicije i bila je velika pometnja nakon Pingvin algoritma. Google je bio u stanju da vidi da jedan sajt koji dobija 50.000 linkova od toga su 30.000 sa nekog foruma gde je neko nekako uspeo da uglavi link na sve stranice tog foruma. A ha. Ovo mi ne izgleda baš prirodno. Tako su obezvredili razne metode za postavljanje linka.

Ivan Minić: Eliminisali su uticaj tih linkova na pretragu i onda ostaje samo ono što je healthy, a toga nema previše i automatski stranica gubi svoje rangiranje.

Nenad Pantelić: Već naredne godine su napravili Panda algoritam koji gleda da li je u pitanju dupli sadržaj na sajtu. Rezultati pretrage, kao što smo rekli, dolaze iz Google indexa. Bitno je da smo u indexu, a Panda gleda da li smo prekopirali nešto sa tuđeg sajta. Google onda može da kaže – nemam svrhu da ovo ponovo stavljam u svoju bazu jer to već imam tako da ovo tvoje neću nikada ni da indeksiram. Dalje, Panda je gledao stranice e-commerce prodavnica koji imaju samo sliku i cenu bez opisa proizvoda – takozvani tanak sadržaj i eliminisao ga. Konstantno menjaju i radu nadogradnje algoritma, neke su evolucija, mnogi su revolucija i oni se trude da korisniku koji gugla, daju najbolje moguće iskustvo u smislu pružanja relevantnih rezultata na ono što oni traćili.

Ivan Minić: Spomenuo si duplirani sadržaj. Google tu koristi kao kriterijum staros linkova da poredi koji je originalni. Onaj najstariji je prvi i verovatno originalni, a ove ostale odbacuje što znači da se može desiti da je neko objavio nešto naše pre nas, jer smo u međuvremenu nešto menjali, i da opet bude tretirano na taj način, tako da i to mora da se ima u vidu.

Nenad Pantelić: Na primer, skoro se desilo da ljudi objave istu stvar na medium domenu i na svom blogu i imaju problem da ono što je na blogu ne bude indeksirano nego Google hvata ono što je na mediumu. Ili čak u sindikaciji sadržaja, kada novinska kuća preuzme moj tekst, Google zbog jačeg autoriteta sajta, iako zna da je starije ono što je bilo kod mene, izbaci moj link iz indeksa, a ostavi taj kopirani koji je sajt jačeg intenziteta preuzeo od mene.

Ivan Minić: I to je evoluiralo. A šta se još dešava? Prethodnih desetak godina su baš bile po tom broju kriterijuma koji utiču i mikro i velikih kriterijuma i velikih seča do kojih je dolazilo što se tiče rezultata pretrage, šta se tu još krupno desilo o čemu se danas mora voditi računa?

Nenad Pantelić: Google ima bazu ponašanja celog čovečanstva. Mi, nešto što ne pitamo ni roditelje ni partnera, pitamo Google. On nas poznaje bolje nego što možda sami sebe poznajemo i u stanju su da, pre nas, vide neke promene na tržištu, promene ponašanja cele populacije na globlnom nivou. Tako su videli da opada broj pretraga i otvaranja sajtova na desktop uređajima, a raste na mobilnim. Velika promena koju su napravili je da su rekli – naš indeks će se sada ponašati kao mobilni uređaj. Mislim da je prošle godine ta promena puštena globalno. Pre tri godine, Google kada poseti naš sajt kaže – Dobar dan ja sam Google, ja sam desktop uređaj, Chrom browser, da vidimo kako izgleda tvoj sajt na desktop uređaju i tako ću da ga indeksiram. Sada kada dođe kaže – ja sam mobilni uređaj. Odziv sa mog servera mora da bude kao da ga je posetio mobilni uređaj. Dakle, ako mi imamo super sadržaj na desktop računaru, a osiromašen na mobilnom, Google će uhvatiti taj moblini koji ima manje sadržaja zato što se on ponaša kao mobilni korisnik. Zašto? Zato što on zna da sada 70% korisnika konzumira internet preko mobilnih uređaja. Tako da su oni napravili mobile first indeksiranje i oni tretiraju internet kao mobilni, kao da internet treba da se konzumira kroz mobilni uređaj.

Ivan Minić: Sećam se, to je bilo 15. aprila 2015. godine, ne bih zapamtio da nije bilo traumatično, bilo je najavljeno na Google webmaster blogu, da je to trenutak do koga svi treba da naprave mobilne verzije svojih sajtova, jer ako to ne urade biće posledica u rangiranju. Mi smo to, za neke ključne lokacije uradili, ali za neke nismo mogli što zato što je platforma bila prekompleksna da se prepakuje za kratko vreme, što zato što su to sajtovi klijenata koji 10 godina nisu radili ništa. Krajem tog meseca sam pogledao analitiku i video da se desilo to da je bukvalno 50% posete palo tog dana. Mi smo sve obavestili. Oni koji su odreagovali, poseta se vratila u narednih nekoliko meseci, a kod onih koji nisu odreagovali, samo je nastavila da pada poseta laganim tempom. Ali, neka je 1% mesečno, kroz par godina je to 50%.

Nenad Pantelić: Posebno ako tih 1% donosi konverzije. Na određanu količinu poseta mi imamo ili prodaju ili rezervacije, čime se već sajt bavi. Znači, oseti se gubitak i na finansijskom planu. Šta se tu desilo? Google je javno ažurirao svoj algoritam tako da bude mobile first i kada je došao na sajtove koji se nisu promenili, on ih pinguje, predstavi se, a vrati mu se sadržaj za desktop – svi znamo kada otvorimo neki stari sajt pa moramo da zumiramo, navigacija bude teška na mobilnom telefonu. Google je taj sadržaj indeksirao, ali šta je rekao na nivou rangiranja? Pa, ako ja ovaj sajt stavim korisniku na rezultatu, dajem mu loše korisničko iskustvo, on će morati da se muči, hajde ja njega da stavim na 15. mesto rezultata jer ovih prvih 14 ima mobilni sadržaj, relativno je sličan sadržaj, autoritet im je sličan. Dakle, taj desktop rezultat iz indeksa mu nije dobar rezultat da da korisniku i zato je bio pad.

Brzina učitavanja sajta i geolokacija

Ivan Minić: Jedna od stvari koja ima sve značajniju ulogu, a pre 10 godina se nije uzimala u obzir, je brzina učitavanja.

Nenad Pantelić: To je taj mobilni aspekt. To je razlog jer sajtovi koje otvaramo preko WiFi ili na kućnoj mreži na našem računaru mogu da imaju težinu 5-6 Mb, ali ako to otvaramo na telefonu, em će se sporo učitavati, em će korisniku brzo da pojede njegov mesečni data plan kod operatera. Dakle, oni su rekli, brzina sajta je direktni ranking signal na rezultatima pretrage. Zašto oni to javno, sa dosta velikom količinom PR-a, izlažu – da bi većina web mastera želela da optimizuje svoje sajtove da budu što brži, da bi u budućnosti dobili skok na rezultatima pretrage. Oni lepo kažu, brzina je ranking faktor i svi odjednom krenu da se bave optimizacijom brzine što u suštini, korisnicima daje bolje iskustvo. Dakle, nešto što se na mobilnom pre otvaralo preko 4G mreže, 35 sekundi, sada može da se otvori za 7 sekundi što je mnogo bolje korisničko iskustvo.

Ivan Minić: Čak postoji i ceo novi pristup ko kaže – učitaj odmah glavni sadržaj, pa onda učitavaj slike i ostale stvari da bi čovek imao čime da se bavi što pre. Neke statistike kažu – ukoliko se ne učita u prvih 2-4 sekunde, određeni broj korisnika, koji je nešto manji na desktopu, ode odmah. To su neke cifre 50-60% korisnika što zvuči zastrašujuće.

Nenad Pantelić: 18:56 Istraživanje Amazona je pokazalo da usporenje stranice Amazona od 100 ili 200 milisekundi, dakle za petinu sekunde ako se sporije učita, oni na godišnjem nivou gube milijarde i milijarde dolara jer ljudi odustaju od kupovine. Dakle, brzina je jako bitna. Srećom, Google daje alate za proveru brzine, ne sajta, nego pojedinačinih stranica. Google PageSpeed Insights je lokacija koju svako može da izgugla, da ubaci adresu svog sajta ili bilo koje unutrašnje stranice i dobiće skor od 0 – 100 koji pokazuje koliko je njihov sajt brz na moblinom telefonu ili na računaru.

Ivan Minić: Ako je na jednoj dovoljno dobar, može da se desi da na drugoj nije.

Nenad Pantelić: U poslednje vreme Google je malo tolerantniji što se tiče ukupne brzine učitavanja stranice. Dakle, stranica može da se učita i za 10 sekundi i da bude super rangirana i daje super korisničko iskustvo, ako je, na primer, first meaningful paint – prvi prikaz stranice koji korisnik odmah vidi, ispod jedne sekunde. Dakle, prvi ekran koji čovek vidi pri otvaranju stranice, ako se vidi ispod jedne sekunde, Google kaže to je ok, baš me briga sve ono što se otvara nakon skrolovanja što se otvara duže, bitno je da čovek ima privid da se stranica učitala odmah. Sa tehničke strane to može da se postigne. Nije lako postići sjajne rezultate u tim skorovima, ali barem da se vrednosti first meaningful paint, first contentful paint, vreme koje je potrebno da bi se video sadržaj na stranici, da se to obori, pa onda developeri mogu da se bave ostalim stvarima na stranici. Druga stvar je lokacija. To je za Google jako bitno jer njegova filozofija je – mi se plašimo konkurencije. Iako je Google najveći pretraživač, oni zarađuju pare od reklama koje plasiraju na pretrazi ili na drugim sajtovima kroz AdSense banere i kroz YouTube i aplikacije na Androidu jer to su sve platforme koje su u vlasništu Googla. Oni se i dalje plaše da će jednog dana izgubiti primat na pretrazi i cilj im je da korisnicima daju što bolje, što brže, što relevantnije rezultate i lokacija je jedan od jako bitnih parametara zato što, ako sam recimo u Novom Sadu i kucam kafana, mene ne zanima najbolja kafana u Srbiji, da mi izađe neka u Nišu, na primer. Meni je to nerelevantan rezultat. Mene zanima Novi Sad, tako da će mi dati prvo rezultate sa mapom sa tri pribadače koje su u mojoj blizini, a onda u rezultatima pretrage kafane iz Novog Sada. Tako da čovek koji kuca kafana u Nišu, Beogradu, Rimu, Londonu, dobija potpuno različite rezultate. Google razume da je najtačniji rezultat onaj koji čoveka zadržava na njegovoj platformi i to je velika prednost za male i lokalne biznise. Sad, mi u našem regionu imamo 3-4 velike firme koje se bave prodajom računarske opreme. Ako sam ja mala firma u Valjevu, ja mislim da ne mogu da se rangiram protiv tih i tih koji su jaki u Srbiji. Ne. Ako ja kucam “oprema za računare u Valjevu”, Google će gledati da u rezultatima prvo izbaci lokalne firmice koje se time bave iako su one 100 puta slabije po tom autoritetu od na primer, da kažemo Gigatrona ili Tehnomanije ili drugih većih kompanija u Srbiji. Ta lokacija je ogromna prednost za lokalne biznise zato što daje mogućnost da se, na vrlo konkurentne ključne reči dobije velika količina saobraćaja za sajtove tih manjih firmi i na osnovu tog saobraćaja da se izvuče određeni broj klijenata, kupaca, potrošača.

Ivan Minić: S tim što, u tom slučaju, bi te firme, koje žele lokalno da se pozicioniraju, morale na svom sajtu da imaju sve potrebne informacije o tome gde se fizički nalaze, plus bi bilo sjajno da na Google Maps imaju svoju lokaciju koja je u njihovom vlasništvu i koju su ažurirali i postavili relevantne informacije, a ne da imaš sve informacije, dođeš i shvatiš da nije to radno vreme.

Nenad Pantelić: Pre se dešavalo da mapica na rezultatima izađe samo kada neko doda ime grada ili ime lokacije. Ako kucam turistička agencija, da dobijem gole rezultate pretrage, a ako stavim “turistička agencija Beograd” onda dobijem i mapicu sa tri izdvojene turističke agencije. To sada više nije slučaj jer, Google analizira ponašanje korisnika i zna da ovi koji kucaju turistička agencija odu na saj, pa na kontakt stranu jer ih zanima adresa, radno vreme, broj telefona. Dakle, turistička agencija po svojoj nameri, ta ključna reč, zahteva od korisnika da vide te lokacijske rezultate. I onda oni sada na reč “turistička agencija” odmah izbace mapu. Ako kucamo “lap top oprema” ne zvuči nam da je lokacijska ključna reč. Ali se dobija takođe mapica sa rezultatima. Oko 30% svih pretraga na svetu izbacuje lokalnu mapicu što je ogromna prednost za male biznise. Naravno, analizira se kako se ljudi ponašaju kada gledaju tu mapicu. Ako je neko 60 sekundi gledao neki unos na Google mapama, 88% je verovatnoća da će u narednih 24 časa otići da poseti tu lokaciju. Dakle, ako gledam gde da kupim opremu za računar i gledao sam na mapama određenu firmu, 88% je šansa da ću sutra otići do te firme. Imati unos na Google mapama i biti na rezultatima Google pretrage je osnovna stvar kojim mali biznisi treba da se bave u lokalu.

Ivan Minić: Sećam se, prethodnih nekoliko godina sam par puta bio u Americi i ono što se sada dešava ovde, mogu da povežem sa onim što se ranije dešavalo tamo, ono što sam primetio – lokalno je krenulo pre 4-5 godina tamo, ali poslednji put kada sam bio pre 7-8 meseci, to više nije lokalno već hiperlokalno, na nivou nekoliko kilometara u krug. Konkretno u Teksasu nekoliko kilometara u krug je i dalje nešto što ideš kolima, ali suština jeste da – kad tražiš, zavisno od toga šta tražiš, ako tražiš Apple store ti ne možeš da očekuješ da ima 3 takva stora u krugu od 2 kilometra, ali on ti pokaže da imaš 4 u celom Hjustonu, ali ako tražiš grocery store ili nešto takvo, on ti bukvalno prikazuje one koji su ukrugu od kilometar oko tebe. Što lokalnije moguće jer računaju da, ako ti to tražiš, ne bi baš da provedeš još pola sata kružeći da bi stigao negde. Ako mogu da ti daju hiperlokalni rezultat, daće ti. Kod nas to još nije na tom nivou. Ako si na Vračaru i tražiš turističku agenciju, neće ti prikazati samo one sa Vračara.

Nenad Pantelić: E, na mobilnom hoće zato što je preciznija lokacija na mobilnom uređaju. Tvoja lokacija će biti prikazana plavom tufnicom na uređaju i onda će prikazati turističke agencije, mislim da je prvi parametar 800 metara oko tebe, pa zatim 1.6 kilometara. To su skoro uveli. Pre su bili razni drugi kriterijumi koji su određivali koja tri rezultata će se prikazati u toj lokalnoj trojci. Onda su rekli, zar nije najbitnija blizina datog biznisa u odnosu na korisnikovu lokaciju. Tako sada imaju bolje rezultate. Naravno, preko u inostranstvu, njima je lakše jer su teritorije podelili na nivou poštanskog koda. Tamo jedan grad može da ima ZIP kod koji je dosta detaljniji nego li ZIP kod celog grada, znači na nivou mesne zajednice da tako kažemo.

Ivan Minić: Mi smo krenuli da uvodimo taj PAK pre nekog vremena, ali se gotovo ne koristi nego je na nivou opština. Recimo Novi Beograd je beskonačno prostranstvo.

Nenad Pantelić: Naravno to seckanje lokacija na male entitete nije zbog organske pretrage već zbog oglašavanja. U njihovom AdWords sistemu mogu da kažem – kada neko kuca ove ključne reči prikaži moje oglase samo u ova tri ZIP koda mog grada. Nemaju tu snagu na našoj teritoriji. Mislim da Niš kao grad može da se targetuje, Vojvodina kao region i nisam siguran još koji delovi mogu da se targetiraju na nivou AdWordsa, a na nivou organske pretrage sve je preciznije kada se traži preko mobilnog uređaja.

Sadržaj na sajtu

Ivan Minić: On ima informaciju po GPS-u gde se nalaziš i da napravi procenu na osnovu toga. Da se vratimo na sadržaj. Iz dosadašnjeg iskustva se pokazalo da je jedan od najvećih problema kada radiš sa malima je da se proizvede sadržaj. Kada pitaš čime se vi bavite – mogu da ti kažem u jednoj rečenici, ali to nije dovoljno za ono za šta mi treba. Šta su neke stvari koje bi ljudi trebalo da uzmu u obzir za tako nešto? Rekli smo da baš nije dobro da nađu dobar primer i iskopiraju ga jer to nema nikakvu vrednost. Na koji način da reše to i na koji način da reše taj momenat da imaju neku vrstu e-commerca i ne tako veliki broj artikala i mogu da se posvete sadržaju, kako da reše to – jedan frižider je isti frižider svuda – kako da njihov ne bude potpuno isti kao svi ostali?

Nenad Pantelić: Prva stvar, lokalni biznisi najbolje znaju čime se bave i to bi trebalo da stave na papir. Naša usluga je to, to i to. Ali, ne znaju kako ljudi koji guglaju nešto što je blisko njihovom poslovanju – koje ključne reči koriste da bi dobili rezultate koje njihov sajt može da ponudi.

Ivan Minić: Trebalo bi da optimizuješ za ono što ljudi traže, a ne za ono što ti nudiš.

Nenad Pantelić: Da. Zato je potrebno da se odradi proces istraživanja ključnih reči. Postoje razni online alati, plaćeni i besplatni, koji nam pomažu da to odradimo, i onda napravimo veliku listu ključnih reči za koje bi trebalo da imamo sadržaj. Naravno, ne može mali biznis da ima sadržaj na 1000 njih, ali barem da se fokusira na ono što je blisko njegovom poslovanju i lokaciji. Svaki biznis zna ovo su mu osnovne usluge ili kategorije, ovo su proizvodi ili neke dodatne usluge i onda se napiše tekst koji opisuje te usluge. Ne tekst da bi Google bio zadovoljan njime nego tekst da čovek koji to pročita bude ubeđen da je ta firma pravo mesto gde treba da odem i potrošim pare. Pisanje teksta bih preporučio da uvek bude prilagođeno korisniku, a ne Googlu.

Ivan Minić: Nekada se radilo ono prvo. Imao si užasne i rogobatne tekstove koji su nabrajali gomilu ključnih reči. Ima i viceva na tu temu kada SEO stručnjak ulazi u bar, restoran, kavanu… i imaš 1001 ključnu reč uz to. Sada to više nema nikakvu vrednost. Ono što je potrebno jeste da se ispriča dobra piča i da se sa dozom ukusa i mere, u to ugnezde ključne reči.

Nenad Pantelić: Da se čovek natera na akciju, odnosno da se tekst napiše tako da se unese neki poziv na akciju koji čoveka tera da okrene telefon, pošalje mail, pošalje upit preko forme sa sajta ili šta već. Trebalo bi, vlasnici malih biznisa, da barem pokriju osnovne usluge kojima se bave nekim kvalitetnijim sadržajem. Kvalitetnijim ne u smislu broja reči, na primer tekst do 300 reči. Ne. Neka kažu sve što imaju da kažu i neka to ukomponuju na jednu stranicu. A onda sve one dodatne reči, dodatne fraze koje ljudi traže mogu da pišu u vidu bloga. Dakle, blog bi bilo mesto gde oni mogu da pokriju, da kažemo, beskonačan broj tema koje su relevantne u njihovom poslovanju. Koje ljudi konstantno traže. Te ključne reči nemaju veliku količinu pretraga. Najbolje da damo primer. Meni je najbliži turizam pošto sam radio za domaće turističke agencije. Na primer, glavna ključna reč je “apartmani Halkidiki”, za to bi želeli da se rangiramo. Ali, oko toga ima – izleti na Neosmarmarasu, kako stići kolima do Sartija, saveti za dečije aktivnosti (pa lokacija), to su sve teme koje mogu da se obrađuju na blogu. Ljudi koji traže takve teme, dolaze kod njih jer taj tekst ne piše 5,6,7 konkurenata već tekst postoji samo kod nas. Ljudi guglaju, vide kod nas tekst, vide da smo stručnjaci za tu i tu regiju i veća je šansa da će kod nas rezervisati, a ne na nekom drugom mestu.

Ivan Minić: A postoji i onaj dubokoljudski, emotivni momenat – ovi ljudi su se iscimali da napišu ovo za mene. Možda je skuplje 10 evra, ali oni su mi dali neku vrednost, daću im 10 evra više. Mi smo skoro išli na neko letovanje na lokaciju o kojoj ne znam ništa. Delovala mi je simpatično, kuća mi je delovala sjajno i dobro, na mapi to je tačka i tu je more, to je meni dovoljno. Pogledam, ima pesak, nije kamen, ali ne znam ništa o tome. Zapravo ima jedna turistička agencija koja ima jednu stranu o tom mestu. Na toj strani postoje neke osnovne informacije, par fotografija i meni je to mnogo značilo. Nisam uzeo preko njih, ali dobio sam informaciju koja mi je trebala, prosledio sam taj link na još 10 mesta. U krajnjoj liniji, nisam doneo odluku, da je tu bio neki piksel mogli su me retargetovati, možda sam mogao i preko njih uzeti ako mi je povoljnije ili ako bi mi više odgovaralo. Ili sam možda mogao, čak neku dodatnu aktivnost da uzmem preko njih iako sam preko Airbnb našao lokaciju koja mi odgovara. Znaju da postoji šansa da idem tamo, zašto da ne iskoriste da nam ponude izlet ili nam preporuče restoran tamo sa kojim imaju deal. Postoji more stvari koje tu može da se uradi. Ceo customer joureney za tako nešto je potpuno drugačiji nego što je uobičajeno. Kada ti treba da kupiš novi vodokotlić ti gledaš gde ima najbliži, kada planiraš letovanje ne završi se na “letovanje Halkidiki” pretrazi.

Nenad Pantelić: Čitanjem jednog teksta ti si već bio u mlakoj zoni da postaneš njihov klijent. Ok, nisi, ali oni verovatno imaju neki procenat te konverzije. Dakle, ljudi koji dolaze da čitaju tekstove o gradovima koje smo opisali, u 2% slučajeva rezervišu kod nas. Dakle, ako je 100 ljudi čitalo taj tekst, ta agencija može da ima 2-7 rezervacija. A šta ako opišu 50 mesta? A šta ako opišu i dodatne aktivnosti ili napišu kako stići do tog i tog mesta? Na osnovu sadržaja koji će lako izrangirati na Googlu, dobijaju saobraćaj, a na osnovu saobraćaja konvertuju ljude u svoje kupce. I to što si rekao, da su stavili remarketing piksel, mogli su da ukombinuju i plaćeno oglašavanje. Oni znaju, od 100 poseta njih 7 sami od sebe rezervišu, ali ovih 93 ne. Hajde da ih ja jurim po netu remarketing oglasima. Od njh 93 kliknuće njih 20, potrošiću 5 evra u Srbiji, a od tih 20 možda dobijem još 2-3 rezervacije. Ukombinovati organsku pretragu, remarketing, malo plaćenog oglašavanja, za male pare u lokalu gde su jeftini klikovi, radi odličan posao.

Ivan Minić: Ta strategija, planiranje i realizacija sadržaja koji praviš, nije baš jednostavan zadatak i ne daje rezultat odmah, ali dugoročno može da akumulira mnogo dobrih stvari. Banalna stvar koja nema veze sa samom Google pretragom direktno, ali ako si ti jedini koji je nešto napisao, ko god da to traži doći će kod tebe. Mi ćemo otići na to letovanje, slikati neke stvari, ljudi će videti kako se zove to mesto, neko će potražiti informaciju i ti ćeš je jedini imati. Možda će oni bukirati letovanje, možda neće, ali nešto se dešava i postoji nekakav talas interesovanja u kome ti imaš određeni procenat ljudi koji na to odreaguju tako što urade ono što želiš od njih. Ti možeš da ideš na to da taj procenat povećaš, ali u najgorom slučaju je to 2%. I to podrazumeva dugoročno bavljenje time, praćenje, planiranje i sve što uz to ide. Na kraju dana, ti kada odeš na tu stranu, jeste došao si da pročitaš tekst, ali ima i gomila sadržaja i oko tog teksta gde ti možeš da plasiraš razne druge informacije.

Nenad Pantelić: Zavisno od niše, tržišta i industrije, postoje ključne reči koje se stalno traže, tokom cele godine, to je tzv evergreen sadržaj i postoje sezonske. Ako imamo sadržaj koji je spreman za period kada dođe vršno opterećenje, taj peek, onda ćemo uzeti plodove u tom trenutku, a ako imamo evergreen što ljudi konstantno traže i mi smo konstantno tu, možemo da napravimo plan izrade sadržaja i promocije u zavisnosti od trenda.

Ivan Minić: Kad kažemo da postoji nekakva sezonalnost, ne samo na nivou godišnjih doba, nego za te neke udare koji postoje, da li je to Božić, Nova godina, uskrs, raspust, to znači da ako hoćeš da se pozicioniraš za taj raspust ne praviš sadržaj nedelju dana pre toga, nego 3 meseca ranije da bi sve to sleglo kako treba i plasiralo se gde treba.

Nenad Pantelić: I da bi Google shvatio da si ti najbolji rezultat koji on treba da ponudi ljudima. To je suština svega. Google ne želi da korisniku da loše rezultate, odnosno da kada čovek nešto otvori, pogleda – kaže “jao ovo je glupost” i vrati se na rezultate pretrage.

Ivan Minić: Tu postoji specifičnost, Ašković je govorio o tome kada je bio, koja je razlika između Google i YouTube algoritma što se tiče pretrage. Dok Google gleda da ti plasira što bolji rezultat i cilj mu je da ti što manje vremena provedeš tu i dobiješ šta ti treba, YouTube je optimizovan drugačije i cilj mu je da što duže ostaneš jer njegov biznis model jeste što više prikazanih reklama, banera i ostalih stvari koje se vrte na stranici dok gledaš sadržaj. Drugačije je jedno u odnosu na drugo iako ima sličnosti kada se osmišljava i planira sam sadržaj.

Nenad Pantelić: Na Google pretrazi su oni radili istraživanja i kažu, ako čovek gugla nešto i nije zadovoljan sa prvih dva, tri, četiri, oni ne idu dalje na drugu stranu nego misle “nisam upit dobro napisao” pa promene upit. Ljudi misle da je Google toliko savršen da nikada nije on kriv nego da su ljudi krivi. Dakle, biti na drugoj, trećoj ili x strani Googla je bezvredno. To je ta psihologija. Na YouTube ljudi traže sadržaje da bi našli nešto da gledaju i zatim ih preko sugestija Google tera da ostanu što duže, a na rezultatima pretrage cilj je da budu što zadovoljniji rezultatima pretrage.

AdWords

Ivan Minić: Ranije kada otvoriš Google pretragu sve je bilo divno, čisto, rezultati su bili plavi sa crnim tekstom i sve je bilo super. Sada, na većinu ključnih reči tu postoji nekakvo more sadržaja okolo koji su uglavnom plaćeni sadržaji, lokacije i slično tako da je to mnogo bogatije, ali i komplikovanije. Ako je tvoj biznis u nekoj konkurentnoj niši gde postoji mnogo ljudi koji rade slične stvari i bave se time da se što bolje plasiraju, vrlo verovatno nije dovoljno da se samo baviš samo dobrim sadržajem. Kako bi ti pokušao da objasniš osobi koja ne zna previše o tome, da je trenutka da angažuje nekoga da mu radi AdWords?

Nenad Pantelić: Ja jesam pobornik “besplatnog” saobraćaja sa Googla koji dolazi SEO-om odnosno organskom pretragom, ali uvek preporučujem da se odmah krene sa plaćanjem i reklamicama. Postoji nekoliko prednosti, evo na primer 3-4. Konkurentska prednost. Ja imam konkurente koji su iznad mene organski, ja čim platim AdWords, ja sam njih realno prestigao, moj unos će biti iznad njihovih organskih rezultata. Sad, ja se borim sa drugim oglašivačima koji plaćaju lokaciju, ali ja ako na količinu klikova koju sam platio Googlu za neki saobraćaj, imam dovoljno prodaja da sam u profitu, meni se onda AdWords uvek isplati. Ja sam turistička agencija, imam zaradu na smeštaju toliko i toliko, potrošim na AdWords klikova da mi bude jeftinije nego kolika mi je ta margina, dakle zarađujem svakom novom rezervacijom iako plaćam AdWords. Dalje, dobijamo podatke o ključnim rečima. Kada je Google uveo https u svoju pretragu on je u alatima analitike onemogućio ljudima da vide na koje ključne reči su dobili posetu.

Ivan Minić: Nekada je to bilo sasvim transparentno i ti si za svoju analitiku mogao da vidiš sve.

Nenad Pantelić: Mislim da su 2012.-2013. isključili i sada su sve te ključne reči not provided. I onda imaju sitno, neke ključne reči koje prođu to.

Ivan Minić: Imam neki osećaj da te ostale ključne reči, pošto sam neki dan gledao nešto i na milion pregleda, ostalo je nekoliko stotina, da su to ljudi koji su došli sa Binga, Yahoo-a ili tako nešto.

Nenad Pantelić: Ostane u url parametru ključna reč koju analitika može da pokupi. Ali na AdWordsu se vidi ključna reč za svaki klik. Šta to znači, da su ovi sa AdWordsa manje bezbedni i https im ne smeta? Sve podatke o klikovima sa plaćenog oglašavanja mi imamo u izveštajima što je super jer ako sam imao 700 klikova mogu da vidim – 300 je došlo na ove ključne reči, 200 na ove… I ja sada plaćam 700 klikova ali mogu organski da optimizujem stranice sajta da se one rangiraju za sve što plaćam na nivou AdWordsa. On mi daje prednost da se lako prilagodim tržištu. Meni je stigao kontingent opreme za računare. Ja nemam vremena da optimizujem stranice, čekam da one organski skoče, tri meseca da dobijam pozicije, pa dobijam sitne pozicije jer su gore oni koji plaćaju reklame, dakle ja to nikada neću prodati. Kada imam AdWords mogu odmah na neke ključne reči da postavim reklamice, dobijem saobraćaj, od njega pravim prodaju i tako dalje. Na osnovu poseta sa AdWordsa vidim ključne reči, optimizujem moj sajt, nalazim bliske ključne reči mojim proizvodima… Na primer – Kako zameniti napajanje na kućištu – napravim blog post na tu temu ili YouTube video, zavisi, on je na vrhu, od toga dobijem saobraćaj i konstantno pravim sadržaj koji mi omogućava da sam lider u toj niši. AdWords – odmah.

Ivan Minić: Ako je nešto što je one time, dobiješ neku količinu nečega i to prodaš i više nećeš to imati, onda nema ni smisla da se time baviš dalje, ali ako je to nešto što si sada dobio i treba ti odmah rezultat, a dugoročno ćeš se baviti time, onda je to odličan način da dobiješ informaciju šta da radiš.

Nenad Pantelić: Postoji anekdota gospodina Varge koji je sjajan u tim kreativnim načinima da se odredi stanje tržišta. Na primer, on cilja englesko tržište tako što pravi reklame na ćirilici za konkurentne ključne reči i Englezi to ne klikću jer se plaše da su to ruski hakeri. On postavi 30 ključnih reči mesec dana, tek je neko kliknuo slučajno, nije potrošio ništa para, a on tačno zna od tih 30 ključnih reči količinu pretraga, kojim danima u nedelji, koji je vršni period, da li je tri popodne ili nakon toga, ima podatke kada ljudi traže… ima sve podatke o nekom tržištu, a nije potrošio ništa. Tako istraži tržište i zna kako da napadne. Nažalost, u lokalu to ne radi jer su naši ljudi radoznali. Da napraviš reklamu na kineskom svi živi će da kliknu na nju i da vide šta je to na kineskom.

Ivan Minić: To je jedan od načina kako da istražiš neko tržište. Kod nas to funkcioniše sa budžetima koji su relativno skromni. Staviš 100 evra mesečno na oglašavanje i imaš neki rezultat, tamo staviš 100 evra i to ode za 5 minuta ako je nešto što je konkurentno na većem tržištu i moraš da se dovijaš. Ok, kada radiš lokalno, imaš lokalni sadržaj, lokalno se oglašavaš jeste to neki trošak i malima je svaki trošak problem, ali ti sa malom količinom novca možeš da vidiš da li to za tebe ima smisla, što je super da se ne preinvestiraš i vidiš da to ne ide nigde. Ali, šta se dešava ako si lokalni biznis, ali radiš nešto što nije nužno samo lokalno – da li je u pitanju elektronski proizvod, servis ili proizvod koji ima smisla da se distribuira u celom svetu – šta je to što treba da radiš osim toga da napraviš stranice na jezicima koje gađaš?

Nenad Pantelić: Nema neke velike razlike. Vratimo se onim osnovama SEO. Bitan je sadržaj, bitni su linkovi. Na nivou sadržaja, sve te firme koje si spomenuo ne mogu da se takmiče sa mnogo većim firmama, ali mogu da pišu blog i mogu da rade na takozvanom content marketingu. Što više tekstova na teme koje su relevantne poslovanju, da na osnovu nekonkurentnih ključnih reči dobijaju male količine klikova. Na primer, ako su SAAS proizvodu project magegementu, to je ogromna konkurencija i teško će dobiti klikove na glavne ključne reči. Ali oni mogu – Tri saveta za veću produktivnost, Kako unaprediti razvoj remote timova, Kako bolje komunicirati na radnom mestu… ima milion tema o kojima mogu da pišu na svom blogu na neke long tail ključne reči koje se ne traže kao alat za projektni menadžment i da na osnovu njih prave svoju publiku koju mogu da retargetuju i pokušavaju da njima prodaju svoj software. I da pokušaju da dobiju ka sebi što veći broj linkova da bi ih Google posle par meseci uvrstio u autoritete za datu oblast. Ako ja sad pišem o alatima i metodama u project managementu Google ne mora da mi veruje, ali ako nakon godinu dana mnogo drugih blogova linkuje ka meni i link profil mog sajta je raznovrstan i kvalitetan, Google kaže da je ovaj sajt dobar izvor informacija u toj i toj tematici, ja ću njega više da guram gore. Content marketing i izgradnja linkova pomažu u tim slučajevima.

Link building

Ivan Minić: Ok. Link building – najkompleksnija tema. Možemo da kažemo, prvo sadržaj, onda link building jer ljudima je problem da shvate da pisanje teksta nije umetnost. Ok, može da bude ako treba da napišeš Na Drini ćuprija dosta je lakše kad si Ivo Andrić, ali ovo nije nešto što funkcioniše na taj način. Ovo je nešto što je servisna stvar i može da se piše po nekom setu pravilnosti, pitanja na koja treba da odgovoriš, pa se napiše, malo dotera i to je obično dovoljno dobro. Prvi tekst će biti bolan i težak, ali deseti će biti mnogo lakši. Ti praviš sadržaj za sebe i praviš fundus sadržaja koji imaš na sajtu, ali na koji način ulaziš u pokušaje za link building? Imamo tu situaciju da to više nije tek tako, bilo gde da se pojavi nešto pa je super, već to treba prilično pažljivo da bude osmišljeno. Šta je način na koji može da se pristupi tome? Šta bi preporučio, a na šta bi upozorio?

Nenad Pantelić: Pisanje sadržaja je sjajno i bajno i postoji ona uzrečica “Content iz king” – samo ti pravi dobar sadržaj, ljudi će prirodno da linkuju ka tebi, kvalitet uvek isprliva na povrišinu – to je romantičarski pristup. U suštini, pisanje sadržaja i pokušavanje dobijanja linkova može da bude i stvar koja je automatizovana ili ubačena u neke procese. Ako sam ja u industriji toj i toj, prvo treba da napravim profil mog potencijalnog kupca i profil mog potencijalnog klijenta. Da li se obraćam ljudima koji su tehnološki obrazovani ili su to domaćice? Ne želim da spustim vrednost domaćicama, ali je potrebno da znaš kome se obraćaš i kako, kako oni konzumiraju sadržaj, šta ih zanima. Na primer, da li će moj alat koristi hobista ili profesionalac, ko plaća za moj alat – CMO ili CTO, a koristiće ga neki junior u toj firmi ili će odluku o kupovini alata doneti junor? Moramo da istražimo kome se obraćamo. Onda napišemo tekst koji pogađa u centar i rešava te bolne tačke baš tih osoba, tog profila. Onda znamo da sadržaj koji imamo je njima vredan. Ako mi nešto guglamo i pročitam tri bloga, verovatno će jedan baš meni biti savršen jer je taj čovek shvatio – ok, taj Nenad piše tekstove o SEO, ali je više fokusiran na one ljude koje zanima tehnički deo te priče, a ne kreativni deo pisanja sadržaja i kada pročitam tekst koji daje tehnički know how ja sam srećan šta sam pročitao i nalazim vrednost u tom blogu. Isto je tako i kada radimo za nas. Najbitnije je da naš sadržaj pišemo tako da bude relevantan ciljnoj publici. Što se tiče link buildinga, opet, pogledamo ko linkuje na sadržaje slične nama. Ne mora da linkuje na nas CMO ili CTO nego neki bloger koji piše u toj i toj oblasti. Onda ja sadržaj prilagođavam tom blogeru koji će možda želeti da objavi tekst koji ja njemu pošaljem. Dakle, uvek personalizovano prilazimo osobi koja je tema naše aktivnosti.

Ivan Minić: Možemo da im šaljemo gotov sadržaj, a možemo i da im kažemo – Mi želimo nešto, ti najbolje znaš svoju publiku, mi ocenjuje da ta publika ima smisla, hajde ti napiši nešto, ali imaj u vidu da nam treba da ovo guramo.

Nenad Pantelić: Ovo je bilo o pisanju sadržaja, sada o link buildingu. Postoji nekoliko alata koji nam pomažu da ubacimo bilo koji sajt i taj alat nam izbaci koje linkove ima taj sajt. Ubacim link neke turističke agencije ili stranice na sajtu i meni Ahrefs, SEMrush, Moz alati izbace listu njihovih linkova. To uradim za više konkurentnih sajtova, eksportujem u Excel dokument sve te rezultate i imam bazu od 5.000 ili 50.000 mesta koja linkuju na moje konkurente. Prva stvar je da vidim mogu li negde džaba da uvalim link ka sebi. Postoje javni direktorijumi koji izlistavaju firme u kategoriji kojoj ja pripadam. A ha, nikad se ne bih setio, vidi oni likuju ka njima, hajde i ja ću tamo da postavim profil moje firme. Tako dobijem na primer 7 linkova. Onda, mnogi ti linkovi koji dolaze ka mojim konkurentima su sada mrtvi linkovi. Moj konkurent je imao blog post na temu SEO, radio je redizajn sajta i sada je taj link mrtav – vraća ono 404. Onda pokušam da utvrdim zašto je on linkovao na njega, šta je ovaj pisao na tom blogu. Na primer – Kako podesiti custom reports u analitici. Napišem novi aktuelni tekst na tu temu i kontaktiram tog blogera. Kažem mu vidiš ovaj ti linkuje na 404, ja imam taj vodič koji je up to date, da li bi želeo da linkuješ? Naravno, rezultati nisu 100%, ali nekada uspe. Pokušamo da vidimo i ko je linkovao ka nama i iz kog razloga. Možda je bio neki PR, možda je moj konkurent objavio novu funkcionalnost na svom proizvodu pa je kroz PR to raširio i onda su mnogi pisali o toj funkcionalnosti. Na primer da Slack napravi neku novu funkcionalnost, oni puste PR i svi pišu o tome. Nisam ja veličine Slacka, ali mogu da vidim kome je zanimljivo da pišu o tim temama i njima priđem. Mogu da im kažem – Vidim da tvoja publika voli to i to, napisaću ti ja sjajan sadržaj na tu temu. Može ego bait – to je sjajna stvar. Na primer, napišem ja tekst kod sebe – 3 načina na koja Minić može da unapredi Pojačalo podkast. Udarim ti na ego i onda ti na svom FTW (For The Win) blogu ili na Pojačalu odgovoriš meni – na račun ovog teksta odgovaram Nenadu… Postoji dosta tehnika za dobijanje linkova.

Ivan Minić: Sećam se, u jednom trenutku, Goran koji je bio gost pre nekoliko nedelja, imali smo politiku na jednom sajtu koji smo uređivali, da ne objavljujemo sadržaj van kruga autora koji rade. Može neko da se javi, ali šansa da taj tekst koji pošalju bude objavljen teži nuli. I onda je Goran poslao jedan tekst, ja sam ga pročitao i rekao ja ovo moram da objavim, toliko je sjajan da ću da zažmurim na činjenicu da tu postoji link ka nečemu jer je tekst suvo zlato. Ne možeš očekivati da ćeš uvek napisati suvo zlato i ne može na svaku temu da se ono napiše, ali možda ponekad ima smisla uložiti dodatne napore jer će neko ko zaista pravi razliku možda hteti da to objavi. Mnogo je sada već platformi koje su otvorene za to da se javi autor koji pošalje nešto wow i oni kažu – pa dobro, ima link ok, vrednost ovoga nadilazi taj link.

Nenad Pantelić: Ljudi koji to šalju neće poslati tekst koji je direktna konkurencija sopstvenom brendu. Dakle, ne bih ti poslao tekst koji bih rado objavio kod sebe na blogu već nešto što je blisko mom poslovanju, ima smisla da linkuje ka meni, a tebi je ultra zanimljivo da objaviš kod sebe. Dakle, personalizovano za tebe.

Ivan Minić: Treba da ima tu komponentu da je korisno za mene, ali to treba da je, na neki način usput, a da ti zapravo daješ vrednost. Baviš se time da njegov čitalac bude zadovoljan.

Nenad Pantelić: Da nema ni jednu trunku sumnje da će njegovi čitaoci biti nezadovoljni time što objavljuje tuđi tekst. Evo sad sam ja SEO stručnjak i imam iskustva u optimizaciji brzine učitavanja sajta. Napravim odličan vodič za ubrzavanje WordPress platforme i to ponudim nekom hosting sajtu. Njima je to dosta vredno zato što piše neko ko je kredibilan, tekst nije tri pasusa, nego ima solidnu količinu “mesa” i sadržaja i oni će to rado objaviti. Nije teško, čak i u nekim komplikovanim industrijama, dobiti spoljni link. Ali to je sada postalo industrija tako da se dešava, koliko god savršenu stvar da imamo, da neko traži novac za to ili odbije. To je stvar konverzije. Nađemo 150 blogera o turizmu, vidimo ko je željan da primi tekst, možda je to 7-8 ali je to opet solidan broj u odnosu na to da na neke teže načine pokušamo da dođemo do linkova. Nama ostaje da napišemo 7 dobrih tekstova o turizmu, ljudi će to da objave i ti blogeri znaju da ću ja taj tekst da čuvam, pazim i mazim, šerujem i da će dobiti moju publiku kada objavi taj tekst jer ću ja biti ponosan na njega i bustovati, tako da je to dodatna korist i za tog blogera koji objavljuje.

Ivan Minić: Na kraju dana, plaćanje svega toga jeste deo biznisa.

Nenad Pantelić: Da samo što Google to ne voli. Oni kažu, ako vidimo da ljudi plaćaju za linkove, to smatramo manipulacijom jer ne želimo da dođemo u situaciju da samo oni koji imaju pare mogu da dobiju linkove i mi te linkove nećemo da uzimamo u obzir. Naravno, ako uspeju da utvrde da je link plaćen. Šta ljudi rade. Naprave privatnu mrežu sajtova PBN. Ako radim u turizmu, mogu da kupim 15 različitih domena i da na svakom od njih svakog dana objavim po jedan tekst i povremeno linkujem ka nekom svom sajtu ili klijentskom sajtu. Tako niti nekoga molim za linkove niti ga plaćam. Imam svoju mrežu sajtova koji sami mogu da dobijaju neki saobraćaj i da nešto tamo zaradim od AdSensa i na osnovu te lične mreže linkova da povećam rank svog sajta. Međutim, Google je mašina i lako hvata te paterne i šablone i te mreže saseče. Mogu da se pametno naprave tako da ih Google kasnije uhvati. Mane je što ljudi prodaju linkove sa svojih PBN blogova, vrlo verovatno su oni bezvredni jer čim on javno nudi – link sa ovog sajta toliko i toliko – ako to dođe do mene, doćiće i do ljudi iz Googla koji to mogu da deindeksiraju. Ali može da se napravi da vrlo solidno funkcioniše.

Ivan Minić: Za kraj, ako bi davao tri saveta za nekoga ko počinje, nema nikakvo zvanično prisustvo na internetu za svoj biznis i lokalnog je tipa, jer je to najčešći slučaj kod naših slušalaca, koje su tri stvari koje treba da ima u vidu?

Nenad Pantelić: Da otvore Google my business unos koji im omogućava da imaju svoju pribadaču na Google mapama sa tačnom lokacijom gde se nalazi njihov biznis. To je bitno zbog lokalne Google pretrage gde će, na veliki broj ključnih reči oni biti u toj mapici koja privlači pažnju od svih onih plavih linkova, reklamica. Ta mapa dominira i ljudi uglavnom kliknu na rezultate sa mapice i nije teško biti u toj lokalnoj trojici rezultata. Da bi se to dobilo potrebno je da otvore Google my business unos za svoju firmu koji mogu da verifikuju. Verifikacija se vrši tako što na njihovu adresu stigne pisamce od Googla sa kodom. Otvore danas, za dve nedelje im stigne pisamce, oni unesu taj kod čime verifikuju da su vlasnici tog unosa i imaju pravo da stavljaju radno vreme, opis usluga, slike i da se bave tim nalogom jer će im on doneti najveću količinu lokalnih klikova. Druga stvar je pisanje bloga ili pravljenje YouTube klipova zato što, ako odrede ključne reči koje su bliske njihovom poslovanju, mogu da svaku od njih unesu u Google i vide šta im se prikazuje. Nedavno sam gledao “zamena neonke” – prvo izlaze YouTube klipovi. Google kaže da je najbolji rezultat za čoveka video, u nekim slučajevima je blog tekst, u drugima slika. Zato treba utvrditi kakav sadržaj Google voli da vidi, da naprave sadržaj na tu temu i tom formatu i da stave alate za merenje analitike – Google analytics i Google search console – tu će videti kako Google vidi njihov sajt, šta indeksira, šta ne uzima u obzir, koliko često, šta ljudi rade na sajtu, koje stranice posećuju… i na osnovu toga mogu da postave remarketing piksel koji u domaćim uslovima uopšte nije skup. Mislim, postavljanje piksela je besplatno, ali klikovi na reklame na račun remarketinga nisu skupi jer se dobijaju konverzije, što smo već pričali.

Ivan Minić: Tu možemo da idemo na varijantu specijalnih ponuda.

Nenad Pantelić: Banener može da kaže besplatna dostava ili tako nešto.

Ivan Minić: Hvala na sjajnim savetima za male lokalne biznise, a i za sve one ostale koji razmišljaju o svojoj strategiji. Poštovani gledaoci i slušaoci hvala na pažnji, nadam se da vam je bilo zanimljivo. Molim vas da, kao i do sada, sve svoje komentare, ideje, predloge, savete, pošaljete na za to predviđenim mestima na društvenim mrežama, ili nam pišite putem sajta ili dođite na neko od naših druženja i kažite nam šta i kako bi ste voleli jer, na kraju dana, mi smo ovde zbog vas.

Hvala još jednom.

Nove epizode u vašem inbox-u:

Pratite nas na mrežama:

Naši gosti:

Nenad Pantelić

Nenad Pantelić se internet marketingom bavi od 2010. godine, a specijalizovao se za SEO, izgradnju linkova (link building), retargeting, conversion rate optimization i Google oglašavanje. Karijeru je počeo kao webdizajner, a u SEO je ušao nakon što je svom prijatelju pomogao da se bolje pozicionira u rezultatima pretrage sa svojim sajtom za pronalaženje smeštaja u Beogradu.

Stalno se usavršavajući širio je svoj krug klijenata pa danas radi sa kompanijama iz Engleske, Australije, Španije, SAD, ali i firmama iz našeg okruženja. Svojim klijentima pomaže da pojačaju svoje prisustvo na internetu u oblasti vazduhoplovstva, automobilizma, građevine, poljoprivrede, plastične hirurgije, stomatologije i mnogim drugim.

Svoje znanje često deli kao predavač na različitim konferencijama.

Pojačalo podcast je video i audio podcast. To znači da ga možete gledati na Youtube-u i Facebook-u, a slušati na SoundCloud-u, Apple i Google podcast.

Share This