EP018: Aleksandar Ašković

Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Ivan Minić: Poštovani slušaoci i gledaoci Pojačalo podkasta dobrodošli u 18. epizodu. Ja sam vaš domaćin Ivan Minić, a moj današnji gost je moj prijatelj Aleksandar Ašković Kojot. Mnogi ga znaju kao dobrog duha naše internet zajednice. Neki ga znaju kao gejming youtubera, neki po onome što u poslednje vreme najviše radi, a to je konsalting u oblasti upotrebe YouTube u poslovne svrhe, s jedne strane kroz građenje sopstvenog YouTube brenda i s druge kao dodatnog aspekta promocije postojećeg biznisa. Otkud Kojot na YouTube-u?

Aleksandar Ašković: Ja volim da kažem za sebe da sam gejmer koji je zalutao u digitalni marketing. Na YouTube sam od 2009. godine kada je počela emisija Kursor TV koju sam zajedno sa Nikolom Komadinićem osnovao. YouTube se nametnuo kao prirodan izbor za nas da, par dana nakon emitovanja emisije, zbog obaveze prema B92 Info, okačimo svoje priloge. U tom momentu to je bilo prilično inovativno rešenje za ljude. Nisam na YouTube gledao kao na nešto specijalno interesantno. Ispostavilo se da to i nije baš tako i da su moji prilozi postali jako gledani i to u Brazilu. Radili smo hardver jako dobro i ljudima je to bilo interesantno da vide. U to doba nije bilo mnogo sadržaja na YouTube koji se bavio hardveru, a mi smo imali pristup velikom broju kompanija koje su nam davali hardver na testiranje. Jeste da su prilozi bili na srpskom, ali imali smo i neku grafiku koja je objašnjavala šta se dešava, tako da je bilo jako interesantno. Digitalni marketing se nametnuo kao prirodna niša za mene. Ja sam bivši IT novinar, kreitar emisije bivši, pisac scenarija za video igre – bivši, tako da taj kontent marketing je nešto što mi je blisko, a onda sam počeo da proučavam i algoritme Facebooka i YouTuba i zaključio da me to interesuje. YouTube mi je uvek bio interesantan zato što sam osoba koja je dobar duh, kako ti ono kažeš…

Ivan Minić: Ekstrovertni gospodin koji privlači mnogo pažnje podiže atmosferu.

Aleksandar Ašković: Za YouTube je najveći krivac Dušan PCAxe. Sa njime sam pričao 2015. Inače sam 2012. pokušao nešto sa YouTube nešto i odustao, nažalost jer da sam nastavio imao bih mnogo jači kanal u ovom momentu. 2015. sam počeo da strimujem tenkove i počeo da se zanimam za algoritam. Onda sam shvatio da smo, moja devojka Jasenka i ja znamo mnogo o YouTube i da je ok da nekom drugom pomognemo da se snađe na YouTube jer je to džungla. Jako je veliki. Recimo, 70% sadržaja na YT se konzumira preko mobilnih telefona i to je nešto što mali broj ljudi koji se bavi kreiranjem videa za YT shvata. Oni prave video klipove na velikim ekranima, montiraju na velikim ekranima… Niko od njih ne gleda te klipove na mobilnom telefonu, a trebalo bi. Recimo T series koji je nekada bio najveći YT kanal na svetu, inače bavi se bolivudskim filmovima, generiše 2,8 milijardi pregleda mesečno. Čisto da se shvati koliko je YT veliki u Indiji. Ono što mi je interesantno je da se 400 sati materijal uploaduje svakog minuta. I to je najveći problem u celoj priči. Količina sadržaja koja se trenutno nalazi na YT je toliko velika da niko ne može da je odgleda pa da ima 10 života, ma kakvi 10 miliona života, jer svi non stop uploaduju neki sadržaj. Zadatak YouTube algoritma je da taj sadržaj razvrsta i servira ljudima koje to najviše interesuje. Zato što je algoritam optimizovan tako da te zadrži što duže na platformi. Zašto, da bi ti servirao što više reklama. Jednom kada znaš to, jednom kada shvatiš da je to njegova svrha, onda kreće dalje optimizacija klipa da bi on faktički bio serviran pravim ljudima. Šta je problem? Uploadujemo ovu epizodu na YT, stavimo samo naslov, nema opisa, nema tagova. Algoritam mora iz naslova da zaključi kome da ga servira. Ok on već ima neke prethodne stvari, istoriju, autoritet kanala, snagu, pretplatnike i prvo će njima da servira da vidi kako će reagovati. Međutim serviraće i ljudima koji su slični subscriberima koje imaš. To ljudi ne shvataju često, da je svaka Google pretraga, YT pretraga, personalizovana. Što će reći, ako ti kucaš Pojačalo, tebi će ovo među prvima izaći, ako neko ko nikada nije slušao Pojačalo, njemu će izaći pojačalo za gitaru. Ali, ako neko ko je sličan tvojoj publici kuca Pojačalo, njemu će se pojaviti ovaj podkast jer YT zna šta ljudi koji su slični njemu slušali i gledali, i ne samo da zna šta gledaju, već i koliko gledaju. Na osnovu toga on servira sadržaj.

Ivan Minić: Ok, YT zna i šta oni pretražuju na Googlu i mnogo toga.

Aleksandar Ašković: Zvanično, ne zna 🙂 Ono što je meni bilo interesantno, pričao sam sa ljudima koji se bave sa SEO, oni imaju osnovne pojmove za YT SEO. Google pretraživač i YouTube algoritam se razlikuju. Googlov pokušava da ti da sadržaj koji ti je relevantan, a YouTube algoritam pokušava da te što duže zadrži na platformi. Zato imate eksploziju videa koji se bave ravnom zemljom, antivakserima i sl. Ljudi koji to ne vole gledaju celo da bi ih hejtovali, dislajkovali i komentarisali, a to je za YT algoritam – reakcija. To uvek kažem kompanijama u kojima držim predavanja – ne bojte se disliajka, on je samo reakcija za YT dok je u normalnom odnosu sa lajkovima. Hejt, ako neko hoće da vas izhejtuje, uđite u raspravu sa tom osobom u komentarima slobodno, ali generišite komentare jer je to znak za YT da je to reakcija.

Ivan Minić: Oni, na neki način, kao i sve društvene mreže sada, favorizuju sadržaje koji izazivaju reakcije, a mnogo je lakše izazvati negativnu reakciju.

Aleksandar Ašković: To ne znači da trebate ići namerno da izazivate negativne reakcije.

Ivan Minić: Ali ima onih koji razmišljaju o tome kao relativno ozbiljnoj strategiji nastupa. Oni koji se brzo pozicioniraju i izgrade neku publiku, najčešće to rade tako što izazivaju negativne reakcije.

Aleksandar Ašković: Ta prozivanja drugih kreatora sadržaja nismo mi izmislili. U Americi je to praksa odavna. Samo, mi smo na Balkanu i to smo doterali u jedan ekstram koji se teško može naći. To je problem regulacije tržišta. Recimo, u Americi retko možete čuti nekoga da u klipu kaće fuck, jer to automatski znači demonetizacije – da u klipu neće biti ili će biti smanjen broj reklame i da kreator neće zaraditi novac. I onda oni kažu frak, ili F word… Ovde toga nema. Ne znam koliko je uputno reći, ali imali smo video gde čovek konzumira izmet od jelena zbog toga što je mislio da će se tako probiti. Što je najtužnije, taj video je pogledalo jako puno ljudi i YT ga je nakon nekog vremena skinuo jer se protivi njihovim standardima. Ali, ako date ljudima mogućnost da na neki način urade nešto što će videti veliki broj ljudi – ljudi su egzibicionisti u velikom broju i naćiće se oni koji će ići do maksimuma. To je nešto što je prosto tako na svim društvenim mrežama i morate imati neku kontrolu. Nažalost, za naše tržište kontrola ne postoji pošto se nama bavi jedan čovek ili dvojica njih i oni ne mogu da pogledaju količinu sadržaja koju se izbacuju na Balkanu. YouTube partner samit je bio 2014. ovde. Zašto ovde, zato što je penetracija YT, i društvenih mreža na području Balkana i do 2 puta veća nego u ostalim zemljama Evrope, a količina sadržaja 3-4 puta veća. Ono što je interesantno, što dosta ljudi ne kapira, dosta veliki broj ljudi koji su van Srbije gleda neke domaće sadržaje i na taj način kreatori mogu da zarade novac pošto se reklame serviraju osobama na osnovu geolokacije. Ako iz Nemačke gledate sadržaj iz Srbije, serviraće vam reklame za nemačko tržište ako se podudaraju ključne reči sa videom koji gledate. CPM za Srbiju – kombinovana zarada od preroll i display reklama, je oko 31 cent na 1000 monetizovanih pregleda. E sad, možda će neko reći da to nije puno, ali nije ni malo. Recimo na mom kanalu Kursor TV meni je monetizovano oko 50% i mislim da je to situacija i sa većinom ostalih content creatora koji se bave gejmingom. Ovi koji se bave vlogovima imaju malo više, ali to nikada nije 100%. Nisam video ni jedan kanal koji ima 100% monetizovane preglede. Nema toliko reklama koje bi bile servirane. I šta onda rade ljudi. Snimaju video od 10 i više minuta jer možete da stavite reklame gde vi želite. Sigurno ste gledali produkcije narodne muzike koje imaju na svaka 2 minuta reklamu. To je nešto što meni lično smeta i kvari user experience, ali donosi novac. I onda ljudi to rade. Kreatori koji ne spadaju u tu grupu, većinom to ne rade jer zavise od svoje publike i ne žele da odbiju publiku. Činjenično je stanje da ako ste content creator na Balkanu, najveći deo novca dolazi od sponzorstva i to je nešto što je i loše i dobro. Loše zato što ste prinuđeni da se okrećete ljudima i predstavljate njihove proizvode, dobro zato što, da nije tako, ko zna kako bi se ljudi ponašali i šta bi sve radili jer znaju da mogu da zarade od pregleda.

Ivan Minić: Jedna od prvih stvari koje sam uradio prošle godine kada sam bio u Kaliforniji – iskočila mi je informacija da je dostupan YouTube Red i da može da se plati subscription od desetak dolara, a što ti omogućava da imaš mobilnu aplikaciju koja je sipmatično urađena i omogućava ti da downloaduješ sadržaje i gledaš sve bez ikakvih reklama. Kada sam se vratio, samo mi je izašla notifikacija da to nije podržano u našoj zemlji, ali mi je Google uredno skinuo novac i nastavio da skida dok nisam isključio tu mogućnost.

Aleksandar Ašković: Inače YouTube Red je faktički ukinut. YouTube je ukinuo paywall i sav sadržaj će sada biti dostupan online. Ono što mi je bilo specijalno interesantno, imaš nastavak Karate kida u kome igra Ralf Maćio iz prvog dela i prati se njihov život 20 godina kasnije. Prve tri epizode su bile dostupne za džabe, a posle se naplaćivalo. Sav taj sadržaj će sada biti dostupan svima. Shvatili su da samo 300.000 ljudi koristi YT Red, a da imaju odličan sadržaj koji niko ne konzumira i da je bolje da će više zaraditi ako on bude dostupan svima. Najveći problemi za YT su add blockeri, a drugi problem su oglašivači koji su dugo vremena doživljavali YT i društvene mreže kao način da se jeftino reklamiraju. Cena je eksponencijalno rasla. U Americi, recimo, populacija od 18-24 godine više gleda YT nego televiziju. Cene su rasle toliko da je oglašavanje na YT postalo izuzetno skupo. Onda smo imali nekoliko “Adokalipsi”. Prva je bila kada je Pol Logan snimio samoubicu u šumi. Snimio čoveka kako faktički visi na drvetu, čak se i smejao. Neki kažu da je taj smeh bio zato što je bio šokiran, neki kažu da nije. Taj video je prošao manuelni pregled, imao je reklame na sebi i nakon toga je veliki broj kompanija povukao reklame, a YT je izgubio 750.000.000 dolara i uveo nova pravila za monetizaciju i pravila ponašanja. Onda se, pre nekih mesec dana, se desilo da je gospodin otkrio zaveru osobe koje su pedofili. Gledali su video klipove gde se nalaze maloletne osobe koje vežbaju, igraju, prilično nevini klipovi, ali su u komentarima ostvavili timestampove kada se vidi neki momenat koji je njima interesantan. On je otkrio tu zaveru, YT se uplašio, to je prava reč, i izdao saopštenje da su kreatori odgovorni za komentare i ukoliko se u komentarima nađe sadržaj koji ne odgovara YT pravilima, da će biti kažnjeni. Onda je shvaćeno da je to besmisleno jer su kanali, kao što je Joe Rogan podkast, koji ima 200.000 komentara, nemoguće za kontrolu, onda su samo vratili i rekli da se to odnosi na kanale koji imaju decu u sebi. Jako je veliki problem. Platforma je postala prevelika i ne postoji cost effective način da se kontroliše sadržaj. Bez obzira što su oni zaposlili 20.000 novih ljudi koji kontrolišu sadržaj, ne vredi. Previše sadržaja se izbacuje i uvek postoje načini da se zaobiđu pravila. YouTube balansira između želje da se plasiraju reklame i želje kreatora da prave sadržaj koji će biti interesantan njihovoj publici. Te dve stvari su često u suprotnosti. S jedne strane imate pritisak ljudi koji daju reklame na YouTube da dovedu kreatore u liniju, s druge strane imate pritisak kreatora koji pokušavaju da se na neki način izbore sa time. Najnovija vest je da PewDiePie prestaje da strimuje na Twichu i na YouTubu i prelazi na DLive – platformu koja je zasnovana na blockchainu i da će ekskluzivno samo na njoj strimovati. To je interesantan momenat i mislim da sve velike društvene mreže će tek da osete kako izgleda konkurencija kada blockchain projekti dostignu zrelost. Do sada su bili bez konkurencije.

Reklame i YouTube

Ivan Minić: Kako funkcioniše cela priča koja se tiče reklama na našem tržištu? Tu postoji, u prethodnom periodu i mi kao konzumentu vidimo da su se pojavili neki novi oglašivači i da su krenuli da ozbiljnije se promovišu. Kako to menja situaciju za kreatore sadržaja?

Aleksandar Ašković: Svi ste videli reklamu za Netflix. To je dovelo do toga da je meni udvostručilo prihod u jednom mesecu. Kanal Kursor TV doživljavam na dva načina. Jedan je kao mesto gde mogu da strimujem i zabavim se, drugi je kao mesto gde mogu da ekperimentišem sa sadržajem bez posledica i treće da eksperimentišem sa YT SEO cakama bez posledica – ako i pogrešim nešto, moj je kanal pa neću da se nerviram jer bolje kod sebe nego kod klijenta. Dakle, ima pomaka, ima povećanja profita, ali ne nešto preterano. Ovde je oglašavanje i dalje jako jeftino. Ono što kompanije ne razumeju jeste kako da se oglašavaju kroz te reklame. Većina uzme reklamu koja je za TV, baci na YT, stavi je na svoj kanal i to je to. Generiše veliku količinu pregleda, nikakve reakcije i komentare, nikakav call to action. YT inače ima bukvalno 200-300 studija slučaja koje su dostupne svima da pogledaju. Recimo kompanija koja je targetovala korisnike koji troše više novca im je servirala reklamu gde otkucava sekundara i imate – ovo košta 500 dolara, ali ako kliknete na link dobićete ga za 300. I to tako funkcioniše. Oni su tu imali neverovatan engagement publike koju su targetovali. Recimo, Cezar palace, jedan od najeminentnijih hotela u Las Vegasu se mučio da privuče mlađe korisnike. Renovirali su ceo hotel, uložili bruka para i ništa. Nisu znali šta je problem i onda su koristeći Google formu uradili istraživanje tržišta, shvatili da ih ne vide kao ekskluzivno mesto i napravili niz reklama koje su pokazale kako izgledaju sobe, jelo, ceo hotel i iskustvo u njemu. Targetovali su ljude i podigli posetu 3 puta. Video je jako zahvalan za oglašavanje i jako komplikovan. Zahvalan zato što čovek vidi pokretnu sliku i shvata šta se tu dešava. Komplikovan zato što ima mnogo aspekata i to je najveći problem za kompanije. U Sribji kompanije ne shvataju kako da se obrate YouTuberima. Praktičan primer. Bio sam kod Cileta, prijateljem koji ima YouTube kanal i bavi se tehnologijom. Radili smo test nekog SSD-a. Kažem mu, e Cile imam ideju, video sam kod tebe taj klip, pa sam kao došao kod tebe. On kaže, brate, ajde nemoj sa tom TV pričom, to je priča koju ljudi rade na televiziji – Dobar dan, evo me kod Cileta, testiramo SSD, došao je da mi pomogne… Budi iskren, što iskreniji jesi, što manje tih fake emocija, to će te ljudi bolje shvatiti. Ljudi mogu da vide emociju koja nije iskrena. Prvo, ne mogu da glumim dobro, drugo i da glumim neće biti isti efekat kao kada sam sasvim svoj. Kada pravite neke stvari za YouTube, gledajte da unutra bude doza iskrenosti. Meni se jako sviđaju reklame koje je VIP pravio. One su kratke, jednostavne, ali prenose tu energiju. Nova Telenor reklama je isto jako lepo prošla. Ona je napravljena baš za milenijalce i daje taj momenat opušteni smo, šetamo bez ograničenja i to. Ili gledajte da dajete neku vrednost u reklami. Ljudi dolaze na YT iza primarno 2 razloga: da se zabave i da nešto nauče. Ako možete da jednu od ove dve potrebe zadovoljite, vaš video će biti gledan i imaćete reakcije.

Ivan Minić: Šta se dešava sa ljudima koji već imaju veliku količinu nekog sadržaja koji se prirodno proizvodi? Imamo dosta primera nekih tv produkcija koje imaju neke interesantne emisije koje, nakon emitovanja, završavaju na YT ili produkcija koje proizvode neki sadržaj, pa kad već proizvode to imaju mogućnost i da proizvedu još nešto kao dodatak tome i da to plasiraju. Neki od takvih sadržaja i jestu veoma gledani, neki su postali gledani vremenom tako što su izgradili publiku, kako Državni posao. Mislim da niko od nas nikada nije gledao u prirodnom terminu na RTV ali smo ga godinama gledali svi na YT. Dnevnjak koji je isto derivat Tarzanije, Prvi servis, Kesić, Ivan Ivanović, gomila toga. Opet je, na neki način, fascinantno kada vidiš gomilu tog nekog sjajnog sadržaja, ja konkretno vrlo malo toga zapravo gledam, ali redovno gledam Pljiž jer su mi fantastični, i ti vidiš da to ima neku vidljivost i trakciju, ali takav sadržaj sa kvalitetom, formatom i svim ostalim je veoma zahtevan i naporan jer je pravljen, pre svega za televiziju, a i dalje ima neuporedivo manje pregleda i reakcija nego što ima sadržaj koji prave neki mladi ljudi za koje, do pre par meseci, nisam znao, a u industriji sam, ne bi trebalo da ne znam baš ništa o njima.

Aleksandar Ašković: Ovaj odovor na ovo pitanje ima faktički 3 odgovora. Najbitniji je populacija koja te gleda. Najmlađi konzumenti, klinci do 15 godina, idu u školu i imaju puno slobodnog vremena i koriste ga tako što konzumiraju taj sadržaj i najviše su upravo oni prisutni na YT. Samim tim, sadržaj koji je njima namenjen ima će najveći broj pregleda. Ne možeš porediti Pljiž, kao ozbiljnu satiričnu emisiju i nekog youtubera koji pravi kerefeke i krevelji se za decu do 10-11 godina koji će to da gledaju 5-6 puta. Drugo, najmlađi konzumenti imaju problem da prepoznaju emocije, sarkazam, ironiju… mladi su i ne razumeju. Treće, YT SEO, veliki broj ljudi koji se bave tim emisijama nema vremena da optimizuje te klipove za YT. I Kesić i Pljiž i Dnevnjak, svi imaju iste tagove, nepostojeće opise, naslove koji se malo razlikuju, nisu prilagođeni algoritmu. Na neki način, ne shvatajte me bukvalno, ali YT to shvata kao spam, kao niz videa koji su slični ili isti i ljudima koji to gledaju redovno će servirati. Ne postoji mogućnost… Ti ako odgledaš Kesića celog, YT algoritam će reći, aha veliki watch time je generisao video, ovaj gospodin je to gledao celo, ponudiću mu i sledeći put, ali neće ponuditi svaki put jer misli da je to isti video, već svaki 3. ili 5. put. Ako ti svake nedelje gledaš Kesića, svaki put i odeš na njegov kanal, onda će YT reći ok, češće ću ti servirati. Međutim, koliko nas svake nedelje otkuca 24minuta i pogleda da li je izašla emisija ili ne. Zapravo zavisimo od algoritma, a oni sadržaj ne prilagođavaju sadržaj algoritmu i sa tim tagovima ne ulaze u sugerisane video klipove. To je veliki problem jer suggested videos generiše veliku količinu sadržaja. Ja sam admin na kanalu Sport kluba. Mi kada smo počeli da radimo 2018. godine imali smo fantastičan momenat koji nam se nije svideo – da smo najviše pregleda generisali preko suggested video, da su nas suggestovali drugi klipovi. Sada se to promenilo. Sada nam je Home screen tj kada ljudi otvore YT mi im se pojavimo jer smo se ljubiteljima sporta nametnuli sa vremenom pregleda i optimizacijom klipova. Nismo mi nešto specijalno uradili u smislu da smo vukli ljude da gledaju, ali smo optimizovali klipove tako da, ne samo da smo se pojavljivali ljudima u Home nego i u suggested video. Search nam je na 3. ili 4. mestu što je ok i znači da ljudi do nas dolaze organski. Ove ostale koje si napomenuo, su TV produkcije i njima YT SEO nije bitan. Ne kapiraju čemu to služi i kako radi i da li donosi neki efekat i ne vide da gube 15, 20 ili 50.000 pregleda. Tu je problem kumulativni efekat. Što bi oni više gledalaca dobijali, to bi ti gledaoci više gledali, to bi oni više šerovali taj sadržaj. Zato postoje viralni videi, a ta viralnost na Facebooku ne postoji, jer YT ne pravi restrikcije organskog dosega. Ako ja nešto gledam dugo vremena, YT će to šerovati sve više i više. To je momenat koji ljudi ne razumeju – Pa šta izgubio sam 20.000 pregleda. Da, sada, pa sledeći put na sledećoj emisiji i td. Ne koriste call to action, subscribe, ne odrade da produže 20 sekundi emisiju da izbace end screenove, ne koriste cards. Da objasnim. End screen je nešto što je YT video od kreatora koji su na kraju videa ostavljali po 15-20 sekundi i u montaži pravili da se vrte 2 videa i imali annotations – one providne na koje klikneš pa te odvedu negde, tj na sledeći video. YT je shvatio da je to prilično loše i vremenski zahtevno i rekao mi ćemo to da implementiramo i biće vidljivo i na računarima i na mobilnim telefonima. I sada imate mogućnost da tu stavite video, playlistu, subscribe, link ka sajtu ili ka nekom drugom kanalu. Cards su slične ovome, samo što se pojavljuju kao mali i gore na mobilnim telefonima. One su specifično namenjene mobilnim telefonima da vam kreator, kada pričamo o ovom klipu i ako podignem prst, ovde se pojavi cards da da sugestiju za neki drugi Pojačalo video. Na taj način, sa videa koji donosi veliku gledanost, generišete saobraćaj ka drugim videima. I tu je clic to rate od 3 – 15%. Na godinu dana 3% stvara dobar kumulativni efekat. Problem je što video sada ne postane viralan odmah. Dešava se da tavori mesec, dva, tri i onda eksplodira. Uzeću primer Sport kluba. Gledali smo analitiku i u tom trenutku video koji je bio najgledaniji na kanalu bio je onaj postavljen u leto prošle godine – neka akcija, gol koji je bio interesantan. Bio je 3 puta bolji od svih ostalih. Kažem to kolegama, a oni u zbunu. U sportskom novinarstvu vest je danas, sutra, a prekosutra već više nije vest. A vidiš da YT klip nije takav. On će nastaviti da generiše preglede, a i novac, i godinu dana nakon što je postavljen jer je ljudima možda interesantno.

Ivan Minić: Ima sadržaja koji je i evergrin.

Aleksandar Ašković: Ovo nije evergrin, već ljudi vole da vide lep gol i taj je interesantan ljudima sam po sebi. Morao sam o sportu da naučim dosta kada sam počeo da radim na Sport klubu. Tu su kolege koje mi pomažu i zahvaljujući njima i njihovom zalaganju i radu, i naravno našem znanju i umeću, dostigli smo ovo što smo dostigli. Kada smo preuzeli Sport klub imao je 10.000, a sada ima 87.000 subscribera, i imao je 400.000 pregleda, a nakon godinu dana ima 3 miliona pregleda za mesec dana. Ono što je bitno jeste što je imao 12-13 miliona watch time koji je alfa i omega za YouTube. 2013. godine je prešao sa rangiranjem videa po broju pregleda, mada je to još uvek bitan faktor, na watch time. Što ga duže gledaš, to je video za YT bitniji. Na taj način, video koji ima 3 minuta i video koji ima 10 minuta. Ako gledaš prvi polovinu to je minut i po, a kod drugog je trećina 3 minuta, i biće bolje rangiran. Naravno, postoji gomila parametara, ali to je neki obrazac. Šta sve utiče na rangiranje vašeg video klipa? Kako mogu da bude prvi brzo? Ima jedan divan infrografik koji pokazuje da utiče sve. Najbitniji su komentari. Toliko su bitni da niste svesni. Da li u njima postoje ključne reči koju vi pominjente u video klipu je takođe veoma bitno. Odnos lajkova i dislajkova da bude ispod 50%. Da li je video šerovan i gde, da li je ubačen u play listu, da li je korisnik nakon tog videa nastavio da gleda još neki vaš video, otišao sa YouTuba ili prešao na drugi kanal. YT SEO – da li ima ključne reči u naslovu i tagovima, da li je HD ili ne, kada je osnovan kanal, koliko ima pregleda, koliko ima video klipova, koliko često uploadujete – što češće to vas bolje gura u pretragama. Autoritet kanala je takođe važan. Ne može neko ko ima 250.000 i onaj sa 20.000 da budu isti, ali ono što je jako bitno, broj subscribera polako prestaje da bude važan. Ljudi koji gledaju na desktopu, primećuju da im se sugeriše neki niz i navodi ljudi koji su gledali to i to, gledali su i ove klipove. Tu se vraćamo na personalizovanu pretragu i izbor videa. Istraživao sam kako radi taj algoritam, pošto smatram da nije pretarano pametan jer mi servira klipove koje sam već gledao cele. Deca to rade i tu je najteže probiti se jer ima mnogo konkurencije i nema reakcija. Da se vratimo, kako funkcioniše algoritam. Počinje sa nekih 250.000.000 tokena – jedan token je jedan video, i onda ga propušta kroz 7-8 filtera koji su vaše ponašanje i završava sa 250 tokena. Na osnovu nekih parametara, razmišlja koji će da vam servira. Kad god istražujem neke ključne reči radim na incognito modu da ne bi moje preference zagađivale rezultate, ali čak i tada će se moj i tvoj incognito mod razlikovati jer ni ona nije lišena nekih parametara.

Ivan Minić: Kada pričamo o ljudima koji, recimo na primeru Sport kluba, to su ljudi koji su imali određenu bazu sadržaja, imaju prava na određene prilično atraktivne sadržaje. Postoje stvari koje ti kao saradnik možeš da uradiš i naučiš ljude koji će se time baviti da oni rade, ali šta je ono što su oni morali da promene u svom pristupu kreiranja tog videa? Šta su stvari na kojima ste radili u prethodnom periodu da bi ti video klipovi koji su namenjeni za YouTube da bi taj sadržaj bio bolji?

Aleksandar Ašković: Ne puno. Zato što, generalno, ljudi koji konzumiraju sadržaj na TV konzumiraju isti sadržaj na YouTubu. Ono što se desilo je duga forma. Oni su do tada bili ubeđeni da – što kraće, to bolje. Mi kada smo došli, objasnili smo da puste slobodno da taj video traje duže. Ljudima ako je interesantno, gledaće. Napravite kompilaciju sa 10-15 golova na primer. Morali smo da promenimo i mentalitet. Jako je bitno, naslov je bitan za rangiranje i trebalo je objasniti kako da pišu naslove i da ih optimizuju tako da bude interesantan i korisniku i algoritmu. Ono što je možda najinteresantnije je podkast. Oni jesu razmišljali o podkastima, ali su oni bili isključivo u audio formi i bili kačeni na, mislim Sound cloudu.

Ivan Minić: I nisu bili planski, nego ad hock kada se pojavi neka situacija. Bili su popularni i sjajni, sa sjajnim sagovornicima, ali to nije bilo ništa što je rađeno planski, na nekom ozbiljnijem nivou i generalno se nije ticalo aktuelnosti već specifičnih tema.

Aleksandar Ašković: U priču sam se umešao ovako. Profesor Vlada Novaković me pitao pre svetskog prvenstva prošle godine, na koji način bi mogli kroz YouTube da privučemo gledaoce jer RTS ima sva prava za prenos. Malo smo mozgali i rekao sam da je podkast super ideja i to video podkast, ali sa malim tvistom, prvih pola sata ćemo da pustimo gledaoce da postavljaju pitanja, poslednjih posla sata ćemo odgovarati na pitanja. Time smo dobili da čovek koji dođe da pogleda podkast live, a bilo ih je puno, ostane do kraja podkasta da bi dobili odgovor na svoje pitanje. Dobili smo i da ljudi koji su kasnije počeli da gledaju, gledaju do kraja da bi videli šta su ovi pričali, na kakva su pitanja odgovarali. Dobili smo neverovatan watch time i gomilu reakcija. Imali smo preko 45.000 komentara. Gomila ljudi je kucala i kucala po nekoliko papira je izlazilo iz štampača i nismo mogli da odgovorimo na sva pitanja. Tako nešto nije rađeno do tada. Insistirao sam da bude sve live jer sam znao da će nas reakcija publike probiti. Vlada je pametno zaključio da bi bilo super da krenemo u 22:45 posle RTS studija i nastavimo se na njih. YouTube je fleskibilan. Kada je Srbija igrala u terminu oko 13 ili 14 h, mi smo odmah posle toga organizovali podkast i pokupili ozbiljnu količinu ljudi i gledalaca. Ono što mi je bilo najbolje, moram da ispričam ovu anegdotu. Moja devojka, koja zajedno sa mnom radi ceo biznis, me zove totalno oduševljena, tipa treći dan kako smo počeli i kaže, ja ne mogu da verujem šta sam videla. Šta je bilo? Kaže sada sam prošla pored dva čoveka, idu i na moblinom telefonu slušaju podkast. Zašto se to desilo? Svi domaći telekom provajderi su omogućili besplatan internet za YouTube većini ljudi i ljudi nemaju problem da upale YouTube da slušaju muziku, podkaste, smešne stvari ili šta god i to radi. Dobili ste publiku koja ranije nije bila okrenuta ka YouTube. Imam još jedan momenat koji je interesantan za medijske kompanije. Ljudi su tu navikli da im je Facebook glavni izvor saobraćaja i svi su okrenuti ka njemu, a vidimo da organiski doseg pada, čak i plaćeni. Znao sam da možemo da iskoristimo community tab na Sport klubu da dovučemo ljude na sajt. Čekao sam da se dođe do 60.000 subscribera i onda smo počeli da postavljamo anketu i link za jedan tekst. To radim nekoliko poslednjih meseci. 12% saobražaja za Sport klubov sajt koji nije mali, dolazi sa YouTuba. Prešišali smo kompletan Twitter na kome se nalaze svi komentatori koji dele svoje tekstove, imaju mnogo pratilaca itd. To je nešto što je meni jako interesantno. Ljudi ne kapiraju potencijale YouTuba i gledaju ga kao video streaming platformu, a on postaje prava društvena mreža, sa uvođenjem storyja i drugih varijatni. Treba iskoristiti, na neki način, potencijal YT i to ne samo da publiku dovučete na kanal, već i na sajt.

Ivan Minić: Mislim da je bitna stvar u tom eksperimentalnom podkastu koji je pušten za svetsko prvenstvo činjenica da, godinam unazad, nacionalna televizija ima prava na velika takmičenja i pravi sadržaj oko toga koji pravi zaljubljenici ne gledaju previše. Što nije toliko bitno možda jer njihova publika nisu ljudi koji su fanatici nego ljudi koji usput pogledaju utakmicu. Mislim da je trenutak u kome je to iskorišćeno i reputacija koju ljudi na Sport klubu imaju, a koja je besprekorna, dosta ljudi privuklo, a sama činjenica da je sav taj sadržaj bio aktuelan i interesantan i iskren.

Aleksandar Ašković: Da te prekinem i da te nasmejem. Kažeš RTS pravi sadržaj koji je malo problematičan, uštogljen i sve ostalo. Možda se slažem, možda ne, ali šta je interesantno. Pratim non stop statistiku. Oko 60% ljudi iz Srbije gleda Sport klub, sledeća je Bosna sa 15-20 posta, pa Hrvatska 5-8 posto. Za vreme svetskog prvenstva prvi put je Hrvatska otišla na drugo mesto sa nekih 18-19%. Pokupili smo veliki broj gledalaca odatle, a Hrvatska je došla do finala. Oni su dolazili na Sport klub iz Srbije da čuju mišljenje ljudi o njihovom timu. To je nešto što je jako interesantno meni i što pokazuje svim ljudima koji su ovde da je YT globalna platforma i da ako napravite interesantan sadržaj, ljudi će doći. Iako znam da gledaoci iz Hrvatske ne prate ni srpske medije ni scenu.

Poslovni potencijal YouTuba

Ivan Minić: Pričamo o formatu koji je razvijen za potrebe Sport kluba koji jeste podkast, ali nije baš klasičan podkast. To je format koji je razvijen tada, a sada je u ekspanziji kroz nekoliko iteracija. Hajde da se prebacimo na nešto drugo. Kada pričamo o formatima, šta su formati koji mogu da budu interesantni ljudima koji nisu primarno youtuberi, nemaju medijsku kuću iza sebe, ali imaju biznis, proizvode, nekakvu proizvodnju ili prodaju nečije proizvode. Šta su formati koje oni mogu da kreiraju da bi iskoristili poslovni potencijal YouTuba?

Aleksandar Ašković: VAT19 je jedan od najvećih kanala na YouTubu. To su ljudi koji prodaju zezalice, smešne poklone i slično. Pokrenuli su YT da bi predstavili ljudima šta prodaju. Slika ne dočarava dovoljno, ali video dočarava. Pošto su bili dovoljno zabavni i inteligentni, taj kanal je krenuo da raste i oni sada zarađuju od Adsensa ne samo od prodaje. Mislim da su oni na pravi način to uradili. Nemate proizvode tog tipa? Nije problem. Kada smo bili na konferenciji u Boru držao sam predavanje i izašao je gospodin koji proizvodi noževe i pitao kako da se reklamira na YouTubu. Jadenka je, kao iz topa, odgovorila, sada je trend da se noževi greju i da seku razne metale, lubenice itd. Atraktivno je, eksplodira… a vi dajete zanimljiv kontent i pokazujete kvalitet vaših noževa. Svako ko želi da se bavi time, mora da istraži svoju nišu. Daću par primera. Bavite se beauty uslugama, izlivanje noktiju, frizure… dajte savete ljudima. A što bi ja davao savete, on će sam to kući da uradi, kažu ljudi. Svi imamo malo vremena danas i mali broj ljudi će se pomučiti da nauči nešto što ti držiš u rukama godinama. Koliko ima kanala koji se bave hranom, pa nigde ne vidite na hiljade kuvara koji iznose svoju hranu. Ljudima je to interesantno da gledaju i to je promocija vas. Ako ste frizer, dajte savete za frizuru, za kosu, kako je prati, češljati, farbati…

Ivan Minić: To mogu da budu i neke stvari koje nisu kompletno rešenje kompleksnog problema nego neki trik koji će možda taj neko i da iskoristi, ali će da vas zapamti po tome, e ovaj mi je pokazao super trik, pa kad bude stvarno hteo da nešto uradi sa svojom frizurom, doći će kod tebe.

Aleksandar Ašković: Pravnici recimo ne smeju da se reklamiraju u Srbiji po zakonu. Oni mogu na YouTubu daju savete ljudima za neke određene probleme. Tipa, neko vas je tužio, sada je problem sa izvršiocima, kako šta rešiti, kome se obratiti, kakve materijale da podnesu… Jako je bitno da sarađujete sa nekim. Bavite se frizurom, nađite nekoga ko se bavi noktima, komplementarni ste i možete da upoznajete vi njihovu, a oni vašu publiku sa onim što radite. Automehaničari su zlatan rudnik izvora informacija za muškarce. Sve što treba je da uzme GoPro kameru ili da ga drugar snima mobilnim, i da priča kako ovde čovek nije menjao ulje i vidite šta se dogodilo. Vulkanizeri, kada treba menjati gume, kako treba voziti, koje gume kupiti… Svi mi ne znamo šta da kupimo. Evo ovde imate 5 guma, on je čovek vulkanizer i kaže ovako merite šaru, hoćete polovene gume, na ovo obratite pažnju… Svi koji se bave nekim zanatom, mogu da pričaju o tome šta rade, kako da se bolje napravi nešto. Ne znam zašto restorani ne snimaju pripremu hrane? Ali sigurno mogu da namenski naprave neko jelo i snime pripremu tog jela jednom nedeljno. Dićiće poverenje ljudi, ako imaju povratnu informaciju osobe koja je pojela to jelo imaće dodatni bonus, treće ljudi će to gledati jer sve što je vezano sa hranom bukvalno je ekspodiralo na internetu. SAS recimo (Software as service) najteže je predstaviti ljudima. Većinom se koriste neki eksplejner videi koji baš i nemaju efekta.

Ivan Minić: Na bazičnom nivou objašnjavaju kako to funkcioniše u 3 minuta, ali to ne daje specifičnosti, već generalnu sliku da čovek bude informisan.

Aleksandar Ašković: SAS može da radi video od 15 minuta kako bi objasnili šta i kako radi njihov proizvod, koje opcije ima, da se pokažu prečice… Ako ste grafički dizajner, pravite video klipove kako pravite tutorijale, ako se bavite 3D modelingom zbrush ima u sebi mogućnost da snimi svaki frejm i da napravite film od toga. Takvi videi imaju preko 50.000 pregleda, a ljudi su ih pravili za svoju dušu. U suštini, direktne mogućnosti su bezgranične, a ovo kao sa noževima može biti još bolje. Mora da bude zabavno. Milan Trbojević Knjiški moljac, koji nema YT kanal je meni zanimljiv primer. Pričali smo o kreiranju videa pre par godina. Sve što sam mu reakao, zapisao je, saslušao i implementirao. Pitao me je – nemam svetlo – reko uzmi lampu stonu, kupi paus papir i zalepi preko nje i dobićeš savršeno difuzno svetlo. Poslušao me je i lagano krenuo da ljudima daje savete za porez, knjigovostsvo… i na osnovu toga napravio svoju firmu. Videli su čoveka koji zna i dolazili su kod njega da im reši problema. Uspeo je da nametne sebe kao osobu koja zna i ume da im reši problem. Sigurno je 10% ljudi videlo njegov video i rešilo sebi problem. To je ok. Dali ste neku vrednost čoveku, niste ga zamajavali. 90% njih je reklo nemam ja vremena za to, platiću, a ja idem da se bavim mojim poslom. YouTube može da vam bude i promocija i zarada. Problem je što ima suviše sadržaja i morate vi dovesti publiku. Ako ste nov kanal, ako počinjente, veliki je problem da dovedete publiku, da algoritam shvati sa čime radi. Pričali smo, on voli da šeruje, ako ste tek počeli, on će to proslediti nekim ljudima, pitanje je kako će oni reagovati na to. Morate pronaći ništu, graditi odnos sa ljudima, odgovarati na komentare, praviti interesantan sadržaj, promovisati sadržaj po drugim društvenim mrežama. To je sve malo zahtevnije za naučiti, ali ima dosta resursa na internetu. Svako ko voli da čita može da pokupi osnove bez ikakvih problema.

Ivan Minić: Jedna od stvari koje si pomenuo na primeru sa noževima koji je interesantan, što je super način da ti postaneš ekstremno interesantan ljudima. Ali, ne moraš da ideš toliko daleko. Možeš da napraviš običan video upotrebe toga, možda proizvodnje. Imaš šop u kome se prodaje bela tehnika i isti je kao svi ostali, ali za razliku od svih ostalih, ti imaš unboxing tog proizvoda.

Aleksandar Ašković: Ne samo unboxing, nego i kakav je kvalitet slike, pa staviš dva televizora jedan do drugoga pa ih uporediš. To je ljudima interesantno. Ljudi kada kupuju tehničku opremu, dobar deo ljudi ode na internet da istraži barem nešto o tome. Kada u Googlu nešto ukucate, 4-5 rezultat su vam YT klipovi.

Ivan Minić: S druge strane, pričamo godinama da je YouTube drugi najveći pretraživač na svetu. Postoje ljudi koji automatski idu na YT i traže šta ih zanima o nekom laptopu ili fotoaparatu. Zašto bi o njima gledao engleski review ili iz Bangladeša kada može da pogleda vaš lokalni. Da li je vaš kupac? Možda nije. Možda ode kod nekoga gde je jeftinije, ali vi možete da mu ponudite u tom videu specifičnu ponudu i pošto je pogledao video, dati mu kupon za povoljnu cenu.

Aleksandar Ašković: To su marketinške cake o kojima ja i razmišljam i ne razmišljam. Kada dobijem klijenta, prođemo kroz celu priču, vidimo kako da ga na najbolji način predstavimo publici. Ima puno načina da se predstaviš na YT. Od onog ozbiljnog koji preferiraju velike kompanije, a koji smatram pogrešnim jer ljudi nisu zainteresovani za to, do onih malo blesavijih načina, da budete zabavni. Ne morate da se kreveljite, nego blago zabavni i to će biti dovoljno. Ljudi žele da ih i zabavite, ali i informišete.

Ivan Minić: Pominješ dosta puta, a mislim da bi to trebalo da dodatno istaknemo, da je “snaga u brojevima” u akumuliranoj količini rada.

Aleksandar Ašković: Jedan video ne čini proleće. Kada smo već sada u promociji, važno mi je da kažem. Imam prezentaciju u kojoj pokazujem primere na YouTubu. Moj najbolji primer za prodaju medicinskog pomagala je Squatty Potty (Kakilak kod nas). To je malo postolje koje koristite kada odlazite u toalet da bi vršili nuždu u čučećem položaju kako smo dizajnirani. Poprilično kompleksna tema. Čak i mi ovde imamo problem kako da to objasnimo ljudima. Kompanija koja pravi ovaj proizvod je prethodno imala super brendiranje. Ali, eksplodirali su kada su dali 250.000 dolara jednim marketarima, da im naprave video reklamu gde vidite princa i malog jednoroga koji kaki sladoled. Gledate kako to izgleda kada se koristi Squatty Potty i kada se ne koristi. Tu ima ceo jedan video od 3 minuta koji je fantastično urađen i odlično prikazuje sve medicinske vrednosti tog pomagala, ali na jedan šaljiv način. Taj video ima 30 i nešto miliona pregleda. Bitno je da su 3 dana nakon puštanja videa, ostali bez zaliha. Prodali su sve. Video je postao viralan, šerovan je na svim mogućim američkim news portalima i dobili su besplatan publicitet. Ne kažem da to neko može da replicira u Srbiji, ali ne kažem ni da ne može. Ako imate dobru ideju, sve može da se napravi. Seti te se onog gospodina iz Teksasa, Texas law hawk. On je od cringy reklame napravio svoj biznis. On je otišao u full preterivanje. Da pričamo o primeru iz Poljske – Allegro, njihova verzija Kupujem prodajem. Oni su angažovali ljude iz Pixara. Njihove reklame koje traju 3-5 minuta su najbolji primer storytellinga na YouTubu koji sam video jer izazivaju emociju. Za razliku od televizije gde kompanija ima maksimalno 30 sekundi, ili minut ako baš ima puno para, vi na YT možete da pustite tu priču da teče, a mi kao bića smo privučeni pričama. Od kako samo pored vatre sedeli u kamenom dobu i prepričavali priče. 2013. Dove je imao kampanju Beautiful inside ili tako nešto, gde dođe gospođa, preko puta nje sedi čovek koji je ne vidi, a koji je profesionalni crtač u policiji, ona mu govori kako izlgeda, on je nacrta i onda dođe druga osoba koja je bila sa njom u čekaonici, i ona opiše crtaču, a zatim porede dva crteža. U 100% situacija osoba koja je nju videla je lepše opisala nego ona samu sebe. Ta kampanja je na kanskom festivalu pokupila 13 nagrada, a glavni generator su bile YT reklame i imali su reklame od 3, 5 i 8 minuta. Ta kampanja je raznela jer je izazvala emociju i prenela poruku – Lepi ste iznutra, ali to je Dove. Kompanije u Srbiji koje hoće da se reklamiraju na YouTubu, treba da razmisle ili kako da izazovu emociju, ili kako da zabave ljude.

Ivan Minić: Ili da daju informaciju. Ne možeš stalno biti zabavan, ali možeš uvek da daješ informaciju.

Aleksandar Ašković: Bankama je jako teško da budu zabavne. Velike su, kompleksne, korporativna struktura i kada se ideja rodi, dok kroz nju prođe 15 instanci to više nije dobra ideja. Ali tu si u pravu – informacije. Veliki broj ljudi koji hoće da uzmu kredit, nemaju kada da čitaju. Napraviš eksplejner koji traje nekoliko minuta, titluješ jer ljudi to gledaju u autobusu i lagano prođeš kroz sve korake koji su potrebni. Tako pripremiš korisnika da, kada dođe u tvoju filijalu ne gubi vreme tvom službeniku.

Ivan Minić: Kada krene da se priča o tome, i ja radim sa gomilom klijenata i dolazimo do toga da je video jedan od formata koji žele da se koristi, uvek postoji bojazan da kvalitet produkcije tog sadržaja mora da bude na nekom ekstremno visokom nivou, a prilično sam siguran da to nije tačno.

Aleksandar Ašković: Apsolutno si u pravu. Prvi video na YT je lik u zoološkom vrtu koji snima slona. Taj video je obeležio YouTube. Ne znači da taj video koji pravite treba da vam se trese slika, krči ton… Ali nemojte da se trudite da napravite vrhunski video. Neka to bude lepo i normalno, ali nema potrebe da pravite TV spot. To je najbolja caka. Poslednjih par godina sa dostupnošći digitalnih fotoaparata koji prave dobre snimke, stvarno se pojavio veliki broj ljudi koji nude usluge snimanja koje možete da iznajmite i mogu i da vam moniraju sadržaj. I mobilni telefoni imaju dovoljno dobre kamere za to. Samo treba da imate ideju. Evo Milan Trbojević se prvih godinu dana snimao telefonom, a onda je kupio kamericu. Kada uploadujete video na YouTube odvojite 20 minuta svog života i formirajte naslov da u sebi ima ključne reči koje su bitne za taj video. U opisu uzmite i upišite dve, tri ili četiri rečenice sa ključnim rečima koje su bitne za taj video. U tagovima pobrojte ključne reči iz naslova i iz opisa. Kako da dođete do tih ključnih reči? Onaj search bar ima funkciju autocomplete. Kada otkucate nešto on vam ponudi one opcije. To su stvari koje ljudi traže, to su vaše ključne reči. Znači, njega iskoristite kao neku vrstu, kako bih rekao, vodiča i nemojte da vas mrzi, bacite linkove u opsi, skrenite saobraćaj ka vašem sajtu, ka vašem proizvodu, isplatiće vam se.

Ivan Minić: Hvala ti što si gostovao. Vama slušaoci i gledaoci hvala na pažnji kao i do sada, molim vas da svoje komentare i kritike i predloge ostavite na društvenim mrežama ili u komentarima ispod klipa. Ako vam je lakše možete i da nam pišete i hvala vam na pažnji koju ste nam do sada poklonili. Mi ćemo se truditi da i u narednom periodu imamo neke zanimljive goste i neke zanimljive teme.