Pojačalo podcast je video i audio podcast. To znači da ga možete gledati na Youtube-u i Facebook-u, a slušati na SoundCloud-u, Apple i Google podcast.

Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Ivan Minić: Dragi slušaoci i gledaoci dobrodošli u petu epizodu Pojačala. Ja sam Ivan Minić, a moj današnji gost je, moj dragi kolega Miloš Petrović. Miloš je, već nekih više od desetak godina, prisutno lice na domaćem internetu prvo kao bloger i jedan od onih prvih ljudi koji su bili influenseri, a danas kao vrlo uspešan preduzetnik i neko ko je zapravo iz neke IT priče prešao u nešto što je zapravo mnogo bliže klasičnom biznisu, ali koristi tehnologiju da bi unapredilo svoje rezultate, odnosno koristi tehnologiju kao sredstvo u ostvarivanju rezultata.
Miloše kako je sve počelo? Odakle ti dolaziš u celu ovu priču?

Miloš Petrović: Ivane pre svega hvala ti na pozivu. Ja sam krenuo celu ovu tvoju interesantnu priču oko Pojačala da pratim od prve epizode i nisam ni slutio da ćeš me pozvati ovako brzo. Hvala na pozivu. U principu ja sam celu ovu neku svoju digitalnu avanturu, ako mogu tako da je nazovem, krenuo neke 2004. godine, to je nešto što mogu da smatram nekim svojim početkom. Ja sam iz Bora, rođen sam u Boru, studirao sam u Beogradu na Fakultetu organizacionih nauka i taj neki početak studija me je naveo da već sa početkom studiranja razmišljam o nekom svom mini projektu, da nešto radim sa strane. Kada kažem radim sa strane, ne mislim da zarađujem novac nego da prosto imam neki primer, nešto na čemu ću moći da primenim ono što naučim. Prvi projekat, zapravo taj početak 2004. godine, bio je jedan vrlo jednostavan HTML CSS odnosno pardon ne CSS nego samo HTML website bor030.net, gde smo moj kolega i prijatelj iz Bora Igor Mitrović i još par prijatelja, pokrenuli prvi veb-sajt, možemo da ga nazovemo prvi novinski web portal grada Bora – bor030.net gde smo mi bili i koderi koji su napravili sajt i fotografi, novinari – all-in-one.
Tek sada vidim koliko smo mi zapravo tim projektom nekako bili malo ispred svog vremena. Zašto smo u to krenuli? Eto, spomenuo sam neke svoje lične razloge, sa druge strane hteli smo da izrazimo sebe kroz te vesti odnosno da Bor predstavimo na neki dobar način, da prenesemo informacije koje se dešavaju u gradu i tako dalje. Sve ono što je danas nekako normalno da poželiš da fotografišeš, napišeš, pa to bude lako i jednostavno, bilo kroz Facebook, Instagram, blog ili šta već, sećaju se mnogi tog perioda i tog vremena, to tada nije bilo tako lako i ja bih sebi, da mogu da se vratim unazad, nekom vremenskom mašinom, bukvalno čestitao i rekao Miloše svaka ti čast, nisi ni svestan na koliko si dobrom putu.
To je bio neki početak i to je bilo neko moje apsolutno volontiranje sve do neke 2009. Pet godina sam sa kolegama vodio taj sajt. Oni su kasnije nastavili tu celu priču da vode i apsolutno to mogu da smatram nekim svojim potpunim početkom.
Mala paralela, kad sam već spomenuo fakultet, moram da kažem sve to što smo mi radili u praksi, ja ništa od toga nisam učio na fakultetu. FON je fenomenalan fakultet ali se u to vreme još nije prilagodio vremenu koje stiže. Tek se kasnije prilagodio neke 2008-2009. godine. Ja sam znao da želim da se bavim internetom i sa druge strane nekim biznisom zato sam i bio na FON-u, jer je fakultet organizacionih nauka i desilo se, zapravo, da sam ja celu tu priču spojio tek kasnije u nekom vremenu koje je tek trebalo da dođe.

Ivan Minić: Dakle ni jedno znanje koje pokupiš usput nije suvišno odnosno ako uspeš da ga postaviš u nekakav sistem vremenom će pronaći svoj put i dati neku vrednost kada je to potrebno.

Miloš Petrović: Definitivno. Ja nekako nisam bio ni svestan da to što mi učimo HTML, ne čak ni sa interneta nego iz knjiga, da će to biti nešto što je azbuka weba. I dan danas, malo-malo pa ti u nečemu treba taj neki HTML. Meni je drago što sam ja to naučio pre 15 godina. I to je bilo osnova za mnoge stvari kasnije.
Samo mogu tu u startu da kažem, oko tog početka, da taj bor030.net, nije samo projekat koji je bio vezan za mene i par nekih interesantnih ljudi. Jako brzo je krenuo i forum. Sećate se onih prvih foruma? Sećam se da je Subotica bila je jedan od gradova koji imaju forum, naravno tvoj Burek forum. Taj bor030.net forum je bila jedna retkost, u tom trenutku na webu, da neki grad ima toliko aktivan forum. Moram da ga pomenem jer je taj forum zapravo bio rasadnik, neki početak, borske blogerske zajednice i velikog broja blogera koji su kasnije izašli iz cele te priče.

Ulazak u blogerske vode

Ivan Minić: A kako si ti krenuo da bloguješ?

Miloš Petrović: Neka 2008. godina pardon malo ranije neka recimo 2006. u toj priči oko sajta bor030.net mi smo stalno razmišljali šta tu možemo da unapredimo i sećam se da je Zoran Stanković poznatiji kao Rain-dog iz Bora, iako čovek koji svima nama može da bude otac, poprilično je u tom trenutku pratio stvari za koje je nezamislivo da čovek tih godina prati. On je nama rekao da postoji nešto što se zove blog. U startu nam nije baš bilo jasno šta je to blog u odnosu na website i prvi blog koji je nastao bio je u okviru sajta bor030.net.
Ja sam onda shvatio – pa to je isto ono pisanje koje imamo u tom nekom novinarskom delu, ali malo opuštenije i korišćenjem prvog lica. To je bio neki početak, ali sam shvatio da ja želim blog na sopstvenom domenu i milosblog.com prvi blog koji apsolutno smatram svojom ličnom kartom i nečim na šta sam ponosan što postoji skoro 12 godina, pokrenuo sam 2007. godine u novembru, oktobru-novembru, i tu je imalo čak i da kažem s jedne strane potrebu, moju potrebu za pisanjem, jer eto pišem unazad već neki određeni broj godina, a u tom trenutku ja sam bio i saradnik u nastavi na Fakultetu organizacionih nauka na predmetu Elektronsko poslovanje. Prosto sam želeo da ljudima, sve ono što ne stignem da pričam na tim vežbama, da prosto ja to napišem u formi nekog bloga da oni to mogu da pročitaju i tako je krenula moja blogerski priča.

Ivan Minić: Upravo jedan važan deo svega toga je pisanje stručnih ili tekstova koji se na neki način bave onim čime se mi svi bavimo i na neki način nesebično deljenje svog tog znanja. Šta ti je bio prvi posao posao na koji si išao od 9:00 h do 5:00 h?

Miloš Petrović: Prvi posao na koji sam išao od 9:00 do 5:00 h je zapravo bio jedan projekat odnosno sajt koji je postojao u to vreme zvao se Edućan. To je bio moj prvi posao ali je kratko trajao, trajao je neka tri meseca, koncept kupovine online u offline formi. Bukvalno sam bio agent prodaje gde neko dođe kod mene i kaže želi nešto da kupio online ja mu napravim rezervaciju toga i firma za koju sam radio je to stvarno kupovala i dovozila fizički uz određenu proviziju i tako dalje.
To je trajalo vrlo kratko. Ja sam shvatio da sam tu više prodavac nego bilo šta drugo, ispalo je da mi je kasnije značilo to iskustva prodavaca, ali u tom trenutku ja sam shvatio da je to stagnacija. Ja sam nakon tri meseca shvatio da je to stagnacija i onda pronalazim oglas na sajtu Infostud, oglasi za posao na sajtu nadlanu.com u kompaniji Trident media group i tamo dolazim i krećem da radim sa, pod broj jedan čovekom koji je bio nadređeni i kome sam ja jako zahvalan za mnoge stvari u početku, to je Nenad Todorović.
Desila se vrlo interesantna stvar, evo malo paralela sa ovim ranijim intervjuima, ja sam na tom sastanku sa Nenadom Todorovićem dobio informaciju da je jedan od ljudi sa kojima je on razgovarao pre nego što je rešio da mene pozove na razgovor, bio upravo Nebojša Radović i da je čak Nenad Todorović video moj blog i tako dalje. Veći tim pisanjem bloga sam stekao neku referencu zato svima preporučujem, i to je posebna tema, pisanje bloga, da je sve što napišete na blogu praktično neka vrsta vaše reference.
I tu kreće moj prvi da kažemo posao od 9:00 do 5:00 h i jako interesantno da sam ja na sajtu nadlanu.com toliko uživao i prvih godinu dana mi je bilo toliko fenomenalno, jer sve ono što sam imao kao neku viziju onog sajta bor030.net ustvari sam dobio na tacni u okviru te redakcije jednog jakog i ozbiljnog projekta u tom trenutku – sajta nadlanu.com.

Full time preduzetnik

Ivan Minić: Kako se put odvija dalje odnosno u nekom trenutku iako je manje-više cela tvoja karijera prožeta tim nekim preduzetničkim momentima u nekom trenutku to postaje da kažemo tvoja glavna stvar, a paralelno sa tim svest o blogerima kod nas dostiže neki svoj maksimum.
Hajde da kažemo da je sada ovo u nekom padu, možda blog više nije dominantna platforma kada se traže relevantni ljudi, ali u tom nekom trenutku to je možda bilo veoma interesantno i brendovima i agencijama. Sve je to bilo u začetku, sve to bilo vrlo nevino, vrlo čudno organizovano, ali kako je to tebi izgledalo iz tvog ugla? Šta se dešavalo?

Miloš Petrović: Ja ću samo da se vratim na sam početak pisanja bloga. Mene je bukvalno sramota prvih tekstova koje sam pisao na blogu, najiskrenije moram da priznam. Ja sam učio recimo o SEO optimizaciji sa nekih inostranih blogova i onda šta sam shvatio, kako sam shvatio, ja sam to prepričavao na sopstvenom blogu. Sećam se situacije gde su se ljudi meni javili u komentarima i rekli –
E pa to nije baš tako nego je malo drugačije – pa ja tu onda menjam u tekstu i tako dalje. To je bio neki početak, ali interesantno je da u tom periodu nije bilo puno blogova i da nije bilo društvenih mreža i nekako smo se jedni sa drugima najviše povezivali preko tuđih komentara. Primera radi ja odem na dedabor.com i ostavim kod njega komentar pa onda ljudi u komentaru mene vide pa dođu na moj blog, pa na mom blogu neko ostavi komentar.
Nekako su komentari tada imali veću ulogu. Interesantno je da sam u tom pisanju bloga ja u nekom trenutku krenuo da pišem o izradi web sajtova i mogu slobodno da kažem da sam ja u tom trenutku više znao da pišem o izradi web sajtova nego što sam znao da pravim web sajtove, što mi se obilo o glavu već kod prvog klijenta koji nije bio toliko zadovoljan, ali već narednih klijent je bio zadovoljan i to je bio neki moj posao sa strane koji sam radio.
Ja sam pisao i te neke tehničke stvari i web marketing koliko je u tom periodu uopšte mogao da bude web marketing. Mada sam blog samo postojanje bloga je samo po sebi web marketing. Tekstovi su bili vezani za Joomlu, WordPress i tako dalje.
Moram da pomenem čoveka koji je to možda po mom mišljenju najviše zakotrljao celu tu priču oko blogova i blogera i kontakta između blogera i agencija definitivno je to Miloje Sekulić. Miloje je mene prepoznao kao blogera koji je u nekom rastu, koji piše, koji je aktivan i ja sam dobio poziv sa njegove strane da zajedno održimo predavanje na Blog open 2009. godine u Nišu i to je neki početak moje predavačke strane.
Sećam se koliko sam bio u grču na tom prvom predavanju, ali je sve prošlo vrlo dobro i nije samo to što je tada mene pozvao na to predavanje, već i što je on praktično bio čovek koji je prvi prepoznao blogere kao neke savremene novinare, prepoznao nas je kao ljude koji mogu aktivno da učestvuju u PR kampanjama koji je agencije sprovode.
S druge strane postaje aktivan i Twitter tako da sam, slobodno mogu da kažem i kao twitteraš i kao bloger počeo da posećujem dešavanja, da dobijam pozivnice za razne dešavanja po Beogradu. Mislim da ih danas ne dobijem toliko koliko sam ih dobijao u tom nekom periodu 2008. – 2009. godine. I tako je cela ta neka priča rasla, a ja sam bio neki klinac koji je pisao uživao sam u pisanju. Pisao sam možda i više nego danas, posećivao razna predavanja i opet kažem neke tekstove ne bih danas napisao kako sam ih tada pisao, ali dobro, kako je moja karijera išla i kako je moja karijera išla korak po korak napred tako je i moj blog išao korak po korak napred.

Ivan Minić: U nekom trenutku tu počinju da se dešavaju neke komercijalne aktivnosti. Kako su one izgledale?

Miloš Petrović: Komercijalne aktivnosti ovako u principu neka dva pravca delovanja bloga su bila da kažem neki novac koji je krenuo da pristiže. S jedne strane, to su definitivno bili reviewovi za razne brendove sećam se da je definitivno jedan od prvih brendova tu bio Telenor. On je potpuno prepoznao u komunikaciji sa agencijama celu tu priču i sećam se da sam ja još u početku radio review Telenor interneta koji je tada bio spor ali je bio nešto novo kod nas i tu je definitivno dolazio neki novac sa strane od pisanja tekstova.
Ipak nije to bilo toliko često. Ja sam znao da ne mogu da se oslonim Na to definitivno i dan danas kada gledam influensere kako misle da mogu da se oslonim samo na takav vidi zarade mislim da to nije moguće i da to nije stabilan izvor prihoda. Ja sam više voleo onaj drugi vide prihoda, a to je da ljudi preko mog gloga saznaju da ja radim web sajtove pa da mi onda kontaktiraju i tu traži od mene praktično uslugu izrade web sajta.
Definitivno prvi projekt koji mi je posebno drag koji je bio vrlo uspešan i koji mi je doneo kasnije i neke nove klijente bio je projekat web sajta organvlasti.com koji danas postoji, koji vodi Ivana Ćirković i to je bilo interesantno da smo se na taj način povezali i to je bila moja usluga izrade web sajta, a kasnije je bilo sve više posla. Bilo je grešaka, klijenata iz pakla što bi se reklo i sve je to bilo neko novo iskustvo.
Ja nakon godinu i po dana rada na portalu nadlanu.com shvatam da zapravo imam u tom trenutku identična primanja sa strane od izrade web sajtova i tamo u firmi gde sam radio i rešio sam da u tom trenutku tamo da dam otkaz i da otvorim svoju preduzetničku radnju početkom 2010 godine. Taj je početak posebno meni drag s jedne strane, a sa druge nikada ne bih ponovo prošao kroz to jer nisam bio na stabilnim nogama sa klijentima, a otvorio sam agenciju. Troškovi su porasli i ja sam morao da se vratim u Bor. To je bilo nekih godinu i po dana kada sam se ja preselio u Bor i praktično u Boru sa smanjenjem troškova kod mame i tate na gajbi uspeo da stvorim neku stabilnost oko tog posla, kupim Peugeot 206 i vratim se u Beograd krajem 2011. godine.

Rađanje ideje o portalu za wellness

Ivan Minić: Ali u nekom trenutku mislim da je to možda tvoj najsvetliji preduzetnički momenat, u nekom trenutku ti shvataš da izrada sajtova je nešto što je, hajde da kažemo, stvar koja povremeno treba ljudima i u principu, jednom kada uradiš taj posao barem nekoliko godina neće tu biti ozbiljnijeg posla od tog klijenta.
I shvataš da zapravo treba da pokušaš da sva svoja znanja koja imaš i iskustva usmeriš u nešto što nije striktno samo WEB/IT biznis već krećeš da radiš projekat wellness-spa koji ti je danas kor biznis. Sve ovo ostalo što radiš, ono što si radio tada, manje-više radiš i sada u nekom obliku uz malo više konsaltinga i svega toga, ali šta je bila ideja iza wellness-spa? Kad se to desilo? Kako je došlo do toga i, ako bi trebalo da predstaviš nekome ko ne zna ništa o tome, šta je to?

Miloš Petrović: U principu celu tu uslugu izrade sajta ja sam radio nekih dve godine to je bio kraj 2010. godine kada sam u nekom spontanom razgovoru sa svojim rođacima mene moja ujna pita da li postoji neki web sajt koji objedinio je neke promotivne ponude spa hotela spa tretmana i tako dalje. To mi je bila inicijalna kapisla da proverim da li tako nešto postoji uopšte i shvatam da tako nešto ne postoji, ali nisam bio siguran koliko tako nešto uopšte ima potencijala.
Ipak ono što je u tom trenutku bio najveći driver da u takvu jednu priču potencijalno krenem, a bila mi je inicijalna ideja da ustvari napravim neki katalog Wellness i Spa centara, bila je moja velika ljubav prema plivanju i sauni. Ja nisam u životu ušao u spa centar, a krenuo sam da radim website u spa-centrima, ali recimo Bor ima fenomenalne bazene gde sam svake zime mislim, otvoreni i zatvoreni bazeni su veoma lepi, ali zatvoreni bazeni u Boru koji su me tih godinu i po dana kada sam bio u Boru, psihički su mi najviše značili da provodim vreme na kvalitetan način.
U Boru postoji ti bazeni. Postoji jedna kao mini sauna i meni je taj spoj u stvari bio u glavi kao neka vrsta spa-centra. Ja imam veliku ljubav prema tome i spreman sam da tako nešto pravim pa makar tu ne bilo para.
Najveći savet ljudima danas je to da stvari ne kreću samo da rade. Da ne pokreću stvari samo zbog novca mnogo je važno da nešto vole, da su u oblasti koju vole, tada je sve nekako lakše.
Ja sam pokrenuo taj sajt i jako mi je drago što je prvi dizajn tog sajta radio moj kolega Marko Aleksić, dizajneri ga znaju kao Markiz, da kažem, po tom nadimku na Twitteru. On se bukvalno učio kroz taj projekat, ali smo nekako zajedno rasli i već neka naredna verzija dizajna je bila bolja i on mi je, da kažem, puno pomogao u tome dijanerskom smislu. Ja sam imao biznis ideju godinu i po dana, bukvalno jurio kao mali prodavac, terenski mali prodavac, spa centre po Beogradu.
To mi je bila prva primarna ideja pri tome pričamo u 2011 godini gde ljudi i dalje nemaju svest o oglašavanju na internetu nemaju ideju šta je to Google analitika, gde ne veruju u rezultate koje ja njima pokazujem iz Google analitike i možda najveći moj problem u tom trenutku – moja svest o novcu bila je drastično manja ja sam njima nudio oglasne pakete za cifre koje me je sramota da sada kažem koliko iznose – 10 EUR mesečno, gde su mi oni posmatrali veoma neozbiljno.
Bukvalno taj početak je bio veoma težak i prvih godinu i po dana nije bilo nekih para. Svaki sastanak sa bilo kojim spa centrom u Beogradu se završio tako da ja izađem tako da se osećam… kao da sam neki prevarant bukvalno tako su mi posmatrali ali bilo je tu, to je prosto zakon brojeva, na dvadesetak centara desi se pet ljudi koji razumeju priču i žele da sarađuju i tu je krenuo neki prvi mikro novac u celom tom projektu.
A, ja sam paralelno sa time radio izradu web sajtova i ja se u jednom trenutku bukvalno lomim da li da potpuno stopiram celu tu priču oko wellnes i spa i da se vratim na svoju agenciju Mweb, koja već u tom trenutku ima neko ime u izradi web sajtova na WordPress platformi ili da nešto tražim sad neki posao.
U jednom trenutku čak se žalim nekim ljudima iz naših krugova da mi ne ide toliko baš dobro i sećam se da sam bio u razgovoru u nekoliko naših marketinških agencija gde ipak nisam krenuo da radim jer sam, prema njihovim informacijama, ja njima tražio malo veću platu nego što su oni očekivali, odnosno meni su oni videli kao nekog juniora, a ja sam sebe u tom trenutku smatrao nekim mediorom, ne mogu baš da kažem seniorom. I tu se sve nekako lomilo.
I ipak ono čemu sam nekako najviše verovao i čemu stvarno verujem i dan danas i siguran sam da je to naveća prednost web marketinga, jeste statistika, analitika i sve ono što mi možemo da merimo kroz web marketing.
Ja vidim da je sajt wellness-spa osećam da je poseta jako dobra i da je to što ja ne mogu nekome da prodam oglasni prostor više moja nestručnost oko same prodaje i onda ja rešim u jednom trenutku da promenim business model i to je bila apsolutno definitivno jedan potez moje karijere dosadašnje. Da sam promenom business model a u stvari nešto što je bila godišnja faktura je sada postala mesečna faktura znači nešto što sam hotelima naplaćivao na primer 150 EUR godišnje sada promena business model a je to bila 12 puta veća cifra odnosno 150 EUR mesečno. I tu kreće jedan potpuno novi život tog sajta kreće, jedna ozbiljnija biznis priča.
Promena biznis modela je značila i blago pivotiranje. Nije toliko akcenat bio na spa centrima u Beogradu već je akcenat bio na hotelima koji imaju spa-centre po Srbiji i mi zapravo krećemo da radimo na promociji domaćeg spa turizma. Kažem mi, jer ta promena biznis modela je zahtevala da ja, ipak, pored sebe zbog povećanje količine posla, ipak sada je postojao i budžet za tako nešto, zaposlim još nekog i tu je vrlo interesantan trenutak bio da sam ja hteo da zaposlim primarno ljude iz Bora jer sam smatrao da mogu u Boru da pronađem kvalitetne ljude.
I jedna osoba je bila mogu da kažem tadašnji, nije mi toliko bio prijatelj koliko sam ja uočio tog momka kao nekog ko ima potencijala, a to je Damir Petkovski moj kolega koji, naravno i dan danas je u mojoj ekipi. Njemu dajem šansu on se pokazuje jako dobro, vidim gde ima osećaj za društvene mreže i tako dalje, a druga osoba je zapravo bila moja majka to je bio interesantan takođe trenutak gde je ona kao većina starih radnika RTB Bora napustila RTB u neku ranije vreme bila bez posla u međuvremenu se moji roditelji razvode i ona tu tek ostaje u jednoj da kažem malo nezgodnoj situaciji i tako dalje, Međutim ja pokušavam kroz neke svoje projekte da nju zaposlim.
Nisam bio siguran šta ona može šta ona zna. Starija je garda, ali zna neke stvari oko informatike. Imao sam neki projekat koji nije toliko poznat da sam ja vodio, sajt se zvao depilacija.rs gde je bila neka ideja da okupimo mnoge kozmetičke salone na jednom mestu. To je bio neki kao “side” pa ako prođe prođe i ja sam bukvalno njoj dao da se ona bavi prodajom i komunikacijom na tom vebsajtu prosto da samo nju uposlim na neki način, da se tu nešto desi.
Ja posle dva meseca shvatam da je ona obezbedila veći broj klijenata nego kada sam ja išao na sastanke i pregovarao i razgovarao, a ona je to radila preko telefona i uspevala je da to radi. Ja shvatam da ona dobro komunicira i ona postaje prvi agent za rezervacije odnosno osoba koja radi u tom call centru u okviru našeg portala wellness-spa.
I eto nas troje pravimo mali tim i tu priča kreće poprilično da se razvija. Jako brzo posao raste, zapošljavamo još jednu devojku iz Bora – Marija Vasić Nikolić koja takođe i danas sa nama, i prosto pravimo jednu ekipu i sve to kreće. Ja sam već u tom periodu se vratio u Beograd. Radimo remote, primenjujem sve one stvari u organizaciji koje sam smatrao da su dobre, a za koji je danas i potvrđeno da su dobre, da ne mora da se radi od 9:00 do 5:00 da može da postoji fleksibilnost u radnom vremenu, da može da se radi odakle god, samo da se posao završi i tako dalje i tako dalje, što je mojim zaposlenima u početku bilo onako dosta čudno da je tako nešto moguće ali danas je sve to potpuno normalno.

Presudna promena paradigme

Ivan Minić: Dosta važan momenat i ti sam kažeš tvoj najbolji poslovni potez je upravo ta promena paradigme. Ono što se zapravo promenilo, naravno osim prihoda koji su se značajno promenili na bolje, je promena, suštinska promena koja kaže ti više ne prodaješ obećanje, ti prodajes gosta koji je došao.
Mnogo je lakše uzeti nešto kada je neko već prihodovao od tebe nego prodati neko obećanje koje, na kraju dana, niko ne zna, ni kakve je rezultate dalo, ne zato što ti nisi svoj posao uradio kako treba, nego zato što oni ljudi to ne prate, niti to znaju, niti ih možda zanima. Kako je tačno izgledao… Ok, inicijalno ti si prodavao oglašavanje, izlistavanje recimo, a sada ti prodajes šta?

Miloš Petrović: Od te neke prelomne tačke mi krećemo praktično da prodajemo rezultat znači da prodajemo realizovanu rezervaciju. Sve ostaje isto, web marketing je jak mi postajemo nešto što možemo da svrstavamo u kategoriju affiliate, a usluga znači affiliate usluga. Poenta business modela bila je da mi dobijemo proviziju od gosta kome je realizovana rezervacija. Da bi to mogli da merimo nisam hteo da se oslanjam samo na klasičnu automatizaciju mada je bilo predloga sa svih strana nas digitalaca da to mora da bude apsolutno automatizovano i tako dalje.
Ja ipak uvodim telefon kao podršku da mogu ljudi praktično da urade rezervaciju i telefonom, a sa druge strane imamo i formular na koji se ekspresno odgovara. To je priča bukvalno slična sajtu Booking.com ali sa mnogo humanijim pristupom za sve one ljude koji žele ljudski kontakt koji žele da čuju nekoga sa druge strane koji žele da razgovaraju sa čovekom. Tako da je u nekoj budućnosti kasnije ispalo da su nama ciljna grupa svi oni ljudi koji ne vole Booking.com ja nisam ta ciljna grupa ja prvi nisam ciljna grupa sopstvenog sajta ali baš zato što mi koji radimo sve stvari na automatizovana način koji volimo AirBnB i Booking.com nemamo svest o tome da postoji i ona ciljna grupa koja se plaši te kompletne automatizacije.
Ja nisam baš bio svestan da gađam tu cijenu grupu, ali se vremenom pokazalo da je to potpuno jedna, ne uopšte mala, ciljna grupa do koje se stiže. Percepcija hotela je drastično bila promenjena. Iskreno mislim da su zažalili što smo promenili business model jer u startu su fakture normalno bile veće i tek su onda shvatili – Jao pa bilo je dobro ranije. Ali ja kažem sistem klasičnog oglašavanja je sistem u kome uvek neko gubi. Da li to gubim ja time što sam pravio previše malu cenu oglašavanja, a hotelu stiže veliki broj gostiju ili gube oni što sam možda stavio veću cenu oglašavanja, a ne dolazi do njih niko – neko tu gubi.
Ja sam veliki protivnik banera oduvek tek u poslednje vreme malo menjam, ko bi rekao, mišljenje i vidim tu prednost display oglašavanja, ali u nekom drugom smislu. Konkretno ja na svom sajtu nisam želeo da postoji bilo šta što se može nazvati bannerom. Kompletna priča jeste upravo kao što si rekao izlistavanje odnosno taj neki prirodni sadržaj gde na jedan humani pristup ljudima prikazujemo šta hoteli nude po kojim cenama i tako dalje i ono što je najvažnije aktivno radimo na promociji cele priče. Osnova dobrog marketinga od početka… znači nije se desilo da zarada dođe samo promenom biznis modela, kao što sam pomenuo website je imao dobru posetu, a osnova te priče je dobra SEO optimizacija.
Nekako sam svojim znanjem uspeo od početka najviše zapravo pored one prodaje da se bavim SEO optimizacijom i da postavim stvari na dobar temelj.

Ivan Minić: A da bi SEO bio kako treba mora da postoji dobar sadržaj, a dobar sadržaj je uvek i izazov posebno kada radiš sa ljudima koji nemaju možda baš idealnu svest o tome. Kad analiziramo, pričali smo o tome u pripremi, Kad analiziramo malo šta postoji od ponuda tog tipa…
Dobro većina tih nekih malo boljih hotela i spa centara ima neke svoje sajtove, najčešće su loši ili zastareli, najčešće nemaju adekvatne informacije, najčešće nemaju dobre fotke, najčešće, ti kada dođeš, bez obzira na to što si na njihovoj zvaničnoj prezentaciji, zapravo nemaš nikakvu informaciju o tome šta ti treba. Naravno ima izuzetaka, naravno izuzetaka je sada sve više, polako prerastaju u pravilo kako neka nova, modernija ekipa dolazi u tu priču, kako se malo povećava svest zapravo o svemu tome.
Kako je to tebi bilo? Ipak je, trebalo obići mnogo objekata, sakupiti informacije, predstaviti ih na pravi način. S druge strane vi niste imali samo nekakav standardni cenovnik i to sve, već ste se trudili da ljudima date i nekakve ponude koje pokrivaju ono što njih najviše interesuje, što je sigruno zahtevalo oseban rad sa ljudima iz hotela.

Miloš Petrović: Definitivno da u početku u tim nekim analizama kada sam ja pokrenuo web sajt, shvatam da su sajtovi hotela, pa malo je reći, očajni. Neke stranice su bukvalno bile, recimo u starim Joomla sajtovima, pa se u međuvremenu tu desi neko hakovanje, oni ne primećuju da se to desilo, sajt izgubi na značaju i tako dalje.
I desilo se da sam ja svojom web sajtom i svojom postavkom web sajta bio ispred mnogih hotela u samim pretragama. Ja jesam na neki način iskoristio taj trenutak da oni ne shvataju web marketing i web uopšte, na pravi način. Posebno je situacija bila takva kod nekih hotela koji imaju starije osoblje i imaju fokus na pružanju kvalitetne usluge svojim gostima, ne obraćaju mnogo pažnje na promociju, oslanjaju se na turističke agencije itd. Ono čime smo mi njih privukli je jedan fer način rada, što smo rekli da nema nikakve naplate unapred.
Mi smo prvo od njih tražili sadržaj, mi smo sadržaj preuzimali sa njihovih web sajtova ali dešavalo se da preuzmemo sadržaj sa njihovom dozvolom i menjamo slovne greške, trudimo se da fotografije budu bolje, ali mogu da kažem da je poenta cele te priče bila da smo mi osnivanjem sajta wellnes-spa, moja ekipa i ja napravili jedan potpuno novi portal u niši koja raste i portal koji nešto nudi čega nema na drugim mestima. To je definitivno ono što je ključna stvar. Sva ta neka istraživanja u startu su nam pokazivala da će tu biti posete, ali moram da priznam da sam kasnije po prilično bio iznenađen u kom pravcu ide ta poseta i da ta poseta raste.
Nakon, svega pokazalo se da mi zapravo radimo promociju domaćeg turizma, konkretnog domaćeg banjskog i spa turizma i da nijedna turistička agencija u Srbiji niti jedan drugi web sajt ne radi nešto slično. Odnosno ima sajtova koji nešto pokušavaju, postoje, neku ponudu imaju ali nisu toliko predani nekom online radu. Verovatno su to svakako ljudi profesionalci u svojoj turističkoj struci, ali mi smo veći profesionalci u web marketingu.

Ivan Minić: Da, a i ne postoji sve to na jednom mestu, odnosno ne možda sve, ali da kažemo neki veliki izbor. Stvar koje si se dotakao, koja je zapravo vrlo negde važna i kada pričamo o tome iz nekog ugla nekog IT-a i startup kulture i svega, jeste optimizacija, pojednostavljivanje stvari, automatizacija na maksimum itd.
Ali, onda dođemo u situaciju da imamo ljude koji žele personalizovano iskustvo, koji žele da se posavetuju sa nekim, koji žele da kroz razgovor sa nekim, bilo tekstualni ili telefonom ili kako već, dođu do najboljeg rešenja i, da kada im se to oblikuje na način koji je njima interesantan, da onda zaključe svoju kupovinu i sve ostalo. Upravo ta neka dodatna vrednost je, čini mi se jedna od stvari koje prave razliku osim ponude koja jeste šira i sveobuhvatnija nego li na nekom drugom mestu i detaljnija itd.
Upravo taj momenat postojanja brze, direktne komunikacije, čini mi se da pravi razliku.

Miloš Petrović: Ovde mogu slobodno da kažem što se tiče brzine komunikacije, da svakako je ljudima brža komunikacija kada su na vezi direktno sa hotelom, to apsolutno stoji. Međutim, ono što smatram prednošću naše priče je da mi imamo mogućnost da ljudima koji se javljaju uporedimo hotele, a to ne mogu da dobiju kao informaciju u konkretnom nekom drugom hotelu kada mu se direktno jave. Tako da imamo situaciju gde ljudi se jave i kažu ja želim hotel koji ima veliki bazen, dajte mi neku informaciju gde. To je neka stvar gde smo mi u prednosti jer možemo da uporedimo, da ponudimo itd. Ljudi definitivno žele i vole da vide da neko ima neku brigu o njima, da neko brine o njima, da neko na osnovu tih informacija šta je njima potrebno, da im neko skroji ponudu da im prenese to na pravi način itd. Ne kažem, to i hoteli rade i recepcije svih hotela tako rade, s time da je situacija u hotelima malo drugačija, gde je ta recepcija na velikom udaru gostiju, gde konstantno su tu neki gosti konstantno se nešto traži. Mnogi hoteli sada razdvajaju prodaju i booking od same recepcije.
Da se vratim samo na našu priču. U principu, ključni segment definitivno jeste to da, kada neko želi u spa, hotel, spa-centar, na sajtu wellnes-spa dobije kompletne informacije i prosto je to ključni deo. Jedna od stvari u okviru naše web marketing strategije i stvaranja sadržaja je pisanje bloga. Mi imamo blog sekciju gde se trudimo da na jedan opušten način damo ljudima neke korisne informacije. Tu nema reklame, tu nije poenta kroz te tekstove reklamirati tu je poenta ljudima neke stvari povezati, razjasniti, objasniti. Primera radi, jedan od novijih tekstova koje smo imali je kako da spojite neradne dane sa vikendima i sebi napravite što više odmora u toku 2019. godine, sa predlozima nekih naših hotela koji će imati promo ponude povoljne za takav neki period.

Važnost i načini komunikacije sa klijentima

Ivan Minić: Isto jedna važna stvar koju si mi spomenuo u pripremi je i to da se maksimalno trudite da izađete u susret korisnicima koristeći kanale komunikacije koji njima najviše odgovaraju, odnosno da pored telefona i formulara na sajtu, koji jesu primarno zamišljeni kao kanal komunikacije, tu postoje i Facebook poruke, komentari Instagram poruke, Viber, Skype, sve ostalo što ljudima može da bude potrebno. Kaži mi neke svoje insekte vezano za to šta je zapravo sad vama tu pored osnovnih kanala postala interesantno? Koje su neke specifičnosti te komunikacije? Šta si primetio da je ljudima još važno pored brzog odgovora koji dobiju?

Miloš Petrović: Mogu da kažem da je definitivno Facebook u padu. Situacija odnosno trenutak gde primećujemo drastično razliku u komunikaciji je definitivno Instagram za šta je jednim delom definitivno zaslužen Instagram story kao posebna priča za sebe koja bukvalno navodi ljude na interakciju, navodi da nešto vide, pitaju i tako dalje. Mogu da kažem da ipak i ako tu postoji komunikacija ipak se najveći broj rezervacija zaključi telefonom i emailom. To je definitivno ali to ne znači da će tako biti. Trenutno nam se pokazuje da je Viber u velikom rastu posebno toj nekoj našoj ciljnoj grupi. Prepoznao sam trenutak u kome je potrebno napraviti neku anketu istražiti malo i pitati ljude koji to kanal odgovara više a koji manje. Rezultati su pokazali da je definitivno Viber u porastu, da je Facebook nešto manji, da je Whatsapp onako i to su pravci u kojima se može ići. Jedan kanal komunikacije koji su mu jednom trenutku otvorili ali smo ga brzo zatvorili je bio online chat na samom web sajtu i to je nešto što puno hotela odnosno ne puno ali sve više hotela praktikuje, da na svom sajtu ima mogućnost da se četuje sa nekom osobom iz hotela. Mi smo to testirali i nama se samo pokazalo da smo samo sve one koji su preko mejla želeli da nas kontaktiraju zapravo prebacivali na chat, a nama je mnogo lakše hendlovati one upite koji stižu kroz formular nego li one koji stižu kroz chat. Evo ja vidim da mnogi hoteli koji su krenuli u tu priču oko online chata i dalje drže on line chat, a mi smo ga otvorili pa smo ga onda i zatvorili.

Ivan Minić: Dok priča sada funkcioniše već nekih pet, šest godina, tih pet, šest godina su iz mog nekog nezavisnog ugla, a opet izvan ciljne grupe kojoj se obraćaš, čini mi se predstavljali ekspanziju te vrste turizma ovde. S jedne strane postoje ljudi koji je takve stvari rade već 20 godina, idu u Mađarsku gde je taj turizam na jako visokom nivou već jako dugo idu u Sloveniju, Slovenija je postala veoma interesantna u tom periodu, čini se, s jedne strane, u tom periodu, da je došlo do značajne promene u svesti ljudi, nekog napretka nivoa svesti kada je to u pitanju, a s druge strane, posledično, čini se da se scena dosta razvila, da postoji puno novih objekata, da se razne nove stvari dešavaju, pojavljuju, da možda čak i neki objekti koji nisu imali takve vrste sadržaja su shvatili da bi možda umesto nečeg dugog, možda trebali da uvedu nešto takvo, da će to da im napravi razliku.
Koji je pogled iz tvoje pozicije na te stvari koje se dešavaju pošto si u žiži svega toga?

Miloš Petrović: Ono što je stvarno interesantno za celu moju priču ja sam čovek iz web marketing ja to uvek kažem apsolutno sebe smatram web marketing čovekom. Ovo je situacija gde sam ja web marketing primenio na nekoj konkretnoj niši, na nekoj konkretnoj oblasti koje u ovom trenutku jesu banje i domaći spa hoteli. Da bi moglo sve da funkcioniše kako treba i da sve može da ide u dobrom pravcu, ja moram sve više i više da pratim i razumem i nišu i tražnju i celu tu priču. Ne mogu se sebe sada da kažem da sam neki wellness-spa stručnjak ali sam morao da prosto diram celu tu priču i neke stvari da dobro razumem jer to je osnova svega.
Kada radite neki biznis vi morate biti u potpunosti u tom biznisu i razumeti kako funkcioniše taj biznis i tržište naravno.
Situacija je takva da i ja primećujem da je cela priča u ekspanziji, da ljudi i sve više imaju svest o spa turizmu. Da li je sajt wellness-spa doprinelo tome ja mislim da ne možemo reći da nije sigurno jeste u stvaranju jer me svakodnevno promovišem osvete hotele znači stvaramo i širimo svest o tome. Meni je jako drago što su hoteli potom business model u od starta prepoznali tu priču da smo mi ustvari partneri u svemu tome zato što će oni biti prikazani na našem sajtu će dovesti do toga da će biti popularniji a i nama znači da oni sami za sebe imaju veći broj reklama bilo gde u Srbiji jer smatram da oni takođe i time promovišu kompletnu tu spa-wellness priču jer opet svi smo u toj nekoj zajedničkoj priči.
Ekspanzija postoji. Iskreno sa svim hotelima sa kojima radim ima tu raznih primena ima hotela sa kojima smo radili pa smo prestali da radim prosto poslovni interesi nam se u nekom trenutku nisu poklopili. Ima hotel a ko ima u nekom trenutku naša provizija postane velika ona je bila identična od početka ali prosto ne žele da plaćaju proviziju i smatraju da mogu da prođu jeftinije. Tako da smo sa nekima raskidali saradnju.
Svi hoteli sa kojima sada radimo su hoteli sa kojima se potpuno fino i lepo razumemo i partnerski radimo na svemu. Zašto sam spomenuo sve ovo mali je broj hotela koji se zatvorio. Mi na sajtu nemamo hotele koji su nestali zato što se zatvorili. Možda je bio jedan takav primer. Nadam se novi hotel u otvaraju i svi oni žive i rade, imaju posetu, što je još jedan dokaz da je cela priča u ekspanziji.

Šta nedostaje na domaćem tržištu

Ivan Minić: Jedan posebno važan detalj je – šta se tebi čini da nedostaje? Za kakve sadržaje postoje upiti, a da ti takvih sadržaja nemaš, posebno kada uzmemo u obzir da smo mi mala zemlja i da većina ljudi koji je to interesuje ovde primarno će gledati da odu ovde negde u zemlji na neku lokaciju jer je to prosto blizu lako dostupno i tako dalje ali nije mi strano da odu u inostranstvo ili u regionu negde i obiđu nešto. Šta se tebi čini da nedostaje?

Miloš Petrović: Ono što je definitivno je da je cela ta SPA & Wellness kultura u Srbiji za celu jednu klasu iza onoga što postoji u regionu. Svako ko je otišao u neke od spa hotela u Sloveniji koja baš odskače od svega u regionu, kada se vrati u Srbiju bukvalno se smori – Pa gde ja sada da odem da nešto slično onome što sam video u Sloveniji. Što je samo pokazatelj Da mi moramo još mnogo da radimo na tome ali znam da ljudi u turizmu i hotelijerstvu da naprave bolju ponudu i to će biti bolje. Ono što primećujem da nedostaje, a prema sadržaju koji imamo na sajtu gde primećujemo da je veća tražnja da ljudi pitaju i što je možda savet budućim investitorima, jesu hoteli koji imaju velike bazene, koji imaju bazene na otvorenom koji su kvalitetni. Uvek je tokom letnje sezone problem naći hotel sa dobrim otvorenim bazenom. Mnogi hoteli pokrenu spa-centar, ali im je akcenat na sauni i parnom kupatilu, a bazeni su ne možeš da zaplivaš. To je nešto što ne dostavi što se može raditi. Imam informaciju ne mogu sada da kažem u kome je reč da će se relativno na nekih sat vremena od Beograda ovog leta otvoriti fenomenalna priča gde će biti kompleks od nekoliko bazena spojenih na otvorenom i mislim da će to promeniti celu sliku. Ono što definitivno postoji kao segment u analizama koju smo radili jeste da ljudima nedostaje nešto što bi moglo da spoji spa-centre i etno ponudu. Samo u jednom trenutku smo na sajtu imali etno selo Vraneš na Zlataru koje je bilo potpuni hit u tom trenutku, ali su oni zatvorili iz nekih drugih, pre političkih i drugih razloga, celu tu priču, ali spojiti s jedne strane taj etno turizam, biti u prirodi, ne u hotelu kao hotelu, nego da nazovem to glamping ili lux brvnara, a imati u blizini spa centar je nešto što ljudima nedostaje. Ova ciljna grupa je specifična ljudi se zasite klasičnih hotela i žele nešto drugačije. Imam neke nagoveštaj da će biti nekog osveženja da će biti nešto drugačije u novopazarskoj banji za koju mnogi ne znaju da postoji. A postoji interesovanje stranih investitora za domaće banje koje su da kažem propale definitivno imaju potencijala ali mora neko da uloži u celu tu priču tako da će to tek da raste. Tražnja postoji. Bugari su potpuno ludi za našim banjama posebno u periodu oko Nove godine mada dobijem informacije da je to primarno zbog nezdravog turizma, a ne zbog onog zdravog jer je kod nas dozvoljeno pušenje za razliku od Bugarske. I sam indeks rasta broja turista u Srbiji koji je svake godine plus 10% pokazuje da ima turista, ima ljudi koji traže sadržaj. Jeste za sada Beograd najviše obuhvaćen tim rastom, ali sve to ipak ide u nekom dobrom smeru.

Novi travel blog

Ivan Minić: Pored posla koji si razvio, koji se sada već stabilizovao i koji ima neki svoj tok koji je stabilan, zdrav, sa zdravim rastom i sve ostalo, vratio si se i nekoj svojoj ljubavi sa, sada više resursa i vremena, a to je da si počeo da se, kroz hobi priču, baviš putovanjima, da pišeš o tome, da snimaš razne neke interesantne materijale i, ono što ja mislim da je jako važno, posebno što svest o tome ovde nije baš na nekom nivou, da savetuješ ljude oko toga kako i na koji način najbolje doći do smeštaja, koje su opcije što se tiče letova, na koji način najbolje iskombinovati, kada gledati, kako gledati, kako planirati taj deo priče. Naravno, nisi počeo ni od čega, počeo si od 10 godina istorije bavljenja time, ali si, možda neočekivano, veliki efekat imao od tih priča i činimi se da ti je to postalo prilično važno iako možda komercijalno to još uvek nema neku svoju priču. Čini se da ti je jako drago da to uopšte radiš i da će, neminovno, neka vrsta komercijalizacije tu doći.
E sad, pokrenuo si putuj.rs kako si se odlučio na to, šta su ti bili neki ciljevi i, sada kada je prošlo neko vreme, kada možeš da izvučeš neke zaključke iz svega toga, šta si pametno naučio iz svega toga?

Miloš Petrović: Definitivno je blog putuj.rs nastao iz bloga milosblog.com, verovali ili ne. Ja sam bukvalno u jednom trenutku se malo prezasitio pisanja klasičnih web marketing tema i nekih IT tema, mada opet moram da se vrlo kratko vratim na to da sam vrlo zahvalan na postojanju bloga milosblog.com i da sam zahvaljujući njemu obišao mnoge konferencije u Srbiji i inostranstvu što mi je posebno značilo. Ali, tu se javilo neko blago zasićenje u jednom trenutku i ja na jednom letovanju u Grčkoj vidim puno nekih i dobrih i loših stvari u tom letovalištu i ona blogerska strast me pokrene da napišem tekst o tom letovalištu na neki način kako ja smatram da to treba da bude i da nije napisano “uživaćete u ovome, uživaćete u onome” nego da ljudima vrlo racionalno kažem ovo valja, ovo ne valja nikako, jer ljudi vole kada su potpuno načisto i kada im neko nešto iskreno kaže. Ja napišem tekst iz Grčke, konkretno Platamon, Nei Pori, Leptokarija mislim da je bio naslov, i bilo koja od tih kombinacija plus utisci bukvalno se naleti na taj tekst na milosblogu. I ja posle 2 godine vidim da se taj tekst razvoljuje od poseta i da ima preko 40.000 jedinstvenih poseta, da to već ide na 100.000. Stvarno je to neverovatno brzo raslo i to su bile ozbiljne cifre. Bilo je puno komentara. Bilo je ljudi koji su u komentaru hteli da rezervišu smeštaj, misleći da ja to nudim. I shvatim da to moje pisanje ima smisla i u tom trenutku prepoznam da je meni veliko osveženje pisati takve tekstove i rešim da pokrenem jedan poseban travel blog. Možda bi neko pitao zašto nisi u okviru milos-bloga otvorio posebnu sekciju za putovanja. Iz SEO ugla bi to bilo bolje jer je blog već imao dobre parametre i dobru posetu i svaki novi napisani tekst je bio u nebasa na Googlu u startu. Međutim, ja volim tu, kako bih to nazvao, konzistentnost, celinu. I meni je putuj.rs asocijacija na putovanja. Nisam imao nikakvih problema da iskopiram kod milosbloga da izmenim neke stvari malo i da od istog tehničkog kora napravim, od istog dizajna napravim novi WordPress blog koji nema nijedan tekst i na kome ja tek krećem da pišem tekstove sa putovanja. Imao sam puno sreće sa domenom jer hteo sam da bude nešto vezano za putovanja ali da je što kraće. I tu je to putovanje, putovanje, putujmo, nekako putuj kao neka motivacija, kao kada kažeš “Ej putuj”, poziv na akciju. Ja tu probam da nađem da li je putuj.rs, ja jako cenim rs domene, slobodan. I vidim da domen nije slobodan, da je zauzet, ali verovali ili ne istekao je pre 30 dana, a sutra je taj 31. dan da, ako ga neko nije produžio, da ja mogu da ga kupim. I ja sutradan dođem domen je slobodan i to je bilo sudbonosno mogu da kažem. Ja kupim domen i krećem u pisanje svega. Trudim se da svaki tekst bude opširan odnosno da prenesem sve ono što mislim da je bitno da se prenese. Tu je jedan od tekstova koji je kasnije nastao, bukvalno samo napisao tri teksta i sva tri su fenomenalno prošli što je bio pokazatelj da ja to radim korektno. Jedan od posećenih tekstova je i tekst iz Lisabona gde sam dobio informaciju od neke grupe ljudi koja je bila u Lisabonu da su ljudi na telefonu držali moj tekst i prema tom spisku obilazili neka mesta što mi stvarno imponuje i ne mogu da verujem da je to tako baš dobro krenulo. Moram da priznam da sam lenj oko pisanja tekstova na blogu putuj.rs. Primera radi pre dve godine sam bio na tajlandu i u Singapuru i imam tri napisana teksta odatle koje i dalje držim u nekim nacrtima, a prošlo je tri godine, znači Miloše sram te bilo. Ali prosto nije mi to primarno moram da priznam to mi je hobi i ne želim da se time opterećujem i biće ti tekstovi i kada se budu desili znam da će biti čitani. Trudim se u komunikaciji sa drugim travel blogger ima ljudi mi prosto pitaju ja ne bih pisao pre dok tekst ko će to da čita. Ja tu ljude savetujem da pišu ne duge tekstove da se forsiraju ali da ispričaju sve što mogu sve što imaju sve što mogu ljude da posavetujem, a da ne budu neki privatni glupi detalji – imao sam zelene zidove i prizor kroz prozor, ono pogled je bio fenomenalan… Rečenice ja recimo nemam stvarno se trudim da svaka rečenica ima smisla i bude neka vrsta saveta da bude relevantno za ljude i baš na konto te relevantnosti ključna poseta će se desiti sa Googla. Ko pretražuje konkretno tu destinaciju kada dođe na taj tekst pročita će ceo tekst to je sigurno, to vidim prema statistici na blogu. Cela ta priča je krenulo u nekom dobrom pravcu. Primećujem da mi ljudi sve više percipiraju kao nekog travel bloggera, što moram da priznam da mi malo smeta jer ne želim da me ljudi primarno znaju kao travel blogera ili travel instagramera. Ja sam, pod broj jedan čovek iz web marketinga, to je moj primarni posao. Neka moja ljubav moj hobi. Paralelno sa blogom se razvijao i moj Instagram gde sam rešio da moj Instagram bude u potpunosti obojen tom travel pričom i za kratko vreme su se desile neke dobre stvari.
Sarađivao sam sa turističkom organizacijom Abu Dhabija, i sa Air Srbijom zajedno na jednom projektu koji je bio zaista fenomenalan, a koji je imao za cilj da ispromoviše putovanja ka Bliskom istoku konkretno ka destinaciji Abu Dhabi. Kasnije je došla saradnja sa Nord nikel kompanijom iz Moskve, bio sam u Sibiru prošle godine ekskluzivno idem u Sibiru ponovo sada u martu. Cilj te saradnje je promocija zimske Univerzijade u Krasnojarsku. Malo je neverovatno da su takve stvari došle do mene ali sam jako zadovoljan time.
Moju ljubav prema digital konferencijama sam i u ovom travel domenu spojio prijavom za TB Act travel expo na konferenciji koju sam posetio u Irskoj pre godinu i po dana. Ti znaš na koliko smo konferencija ovde bili i koliko smo se kretali. Mene je ta konferencija oduševila na osnovu svega što sam ovde video. Ta konferencija me je posebno oduševila jer je specifična po tome što jeste kao web marketing i neka it priča, ali u niši putovanja. To je neverovatno da su tu došli ljudi koji imaju neku strast prema putovanjima i digitalu, koliko su se ljudi lako povezivali i kakvo je to druženje bilo.
Klasična jedna niša konferencija ako mogu tako da je nazovem. To mi je bilo fenomenalno iskustvo Upoznao sam gomilu nekih travel blogera od kojih je nekih 80% bilo iz sad-a i Kanade i jedno Fenomenalno iskustvo. Ono što mi je posebno bilo drago je to da je turistička organizacija Irske kada su već svi travel blogeri tu napravila jedan veoma pametan potez i da je dala besplatna putovanja od po pet dana na koja je moglo da se konkuriše, a na kraju je ispalo da je svako ko je konkurisao dobio besplatno putovanje.
Ja sam se konkretno prijavio za Dublin tako da sam o svom trošku platio put do Irske bio na konferenciji platio kotizaciju, a na osnovu svega toga dobio gratis putovanje u Dublin gde sam proveo pet dana što je takođe bilo jedno fenomenalno iskustvo. Travel blog mi je doveo do takvih nekih stvari. Moram da napomenem da je cela ta travel priča u Srbiji tek u povoju, tek raste. Postoji grupa na Facebooku zove se travel blogeri za sada se na njoj samo šeruju likovi ali je dobra jer na njoj imate blogere koji šeruju svoje tekstove.
Druga stvar koja je nastala kao ideja kreiranja neke travel zajednice je povučena onim što na Instagramu imamo puno ljudi koji pišu o putovanjima je pokretanje novog Mika pa koji se zove Travel meetup Beograd i postoji takođe Facebook grupa pod tim imenom i večeras imamo peto okupljanje za poslednjih godinu dana. Šta su ciljevi svega toga – bukvalno da se ljudi druže i pričaju o temama iz tog domena. Ja se u svom redovnom poslom bavim promocijom domaćeg turizma, a sa ove strane hobija se bavim promocijom putovanja kao putovanja, putovanja van Srbije. Na blogu trenutno nemam tekstova sa putovanja po Srbiji kada bi me neko pitao zašto ne znam. Svoj blog doživljavam kao neko mesto gde ljudima dajem savete da odu van Srbije negde i možda time kompenzujem to što na sajtu wellness-spa promovišem domaći turizam, tako da je to neki tas na vagi.

Influenseri

Ivan Minić: Za kraj bih te pitao par nekih konkretnih stvari odnosno par oblasti u kojima ti možeš da daš neke vrlo konkretne savete. Prva od njih je nešto u čemu se sada mnogo priča i što je u fokusu velikih brendova prethodnih nekoliko godina za šta najčešće mi iz industrije smatramo da se ne radi na sjajan način odnosno da se radi mnogo više neko polivanje svega, svuda i stalno bez bilo kakve jasne diferencijacije i demistifikacije, a to je saradnja sa influenserima.
Ti si pisao o tome imao si neke prilično uspešne saradnje i eksperimente pa bih voleo… OK postoji tvoj tekst koji, ko želi može ga pročitati celog, ali bih voleo da podeliš neki insight kako si ti radio analizu, šta si shvatio da je tu najvažnije? Mi se primarno obraćam o ljudima koji nemaju kapacitet da angažuju agenciju da se poza bavi nekim kompleksnim stvarima koji se tiču marketinga već da bi došli uopšte u poziciju da bi mogli da rade nešto tako, moraju prvo sami da izgrade nešto, tako da postignu rezultat i nemaju verovatno ni mnogo novca ni mnogo resursa, ni svega i moraju da rade pametno.
Kako da rade pametno?

Miloš Petrović: Tu je definitivno sukob u celoj toj priči generalnoj oko influensera. Ja se najviše bavim Instagram influenserima. Ja sam na neki način sa obe strane. S jedne strane sam instagramer i neki me smatraju influencerom. S druge strane sam neko ko za potrebe wellness-spa angažuje influensere na osnovu čega sam i pisao tekst, i tu je sukob između kvaliteta i kvantiteta. Veliki broj ljudi kada bira influensere gleda isključivo kvantitet gleda se to da li oni imaju 20 ili 50 hiljada pratilaca. Mnogi ne obraćaju pažnju na interakciju da vide koliko tu zapravo ima lajkova ko su ti ljudi koji lajkuju i ono što je najvažnije kakav sadržaj stvara taj konkretan influensera na šta liče te fotografije, da li je to klasično poziranje, da li su to saveti itd. Uvek je to nekako lična odluka. Kod svake agencije ili brenda postoji ta jedna osoba koja kaže – Jao meni se ovaj sviđa ili meni se ovaj ne sviđa, sa ovim ćemo da radimo ili sa ovim nećemo da radim, ovog puno volim itd. Od toga sve kreće. Mi smo imali jedan projekat gde smo angažovali influensere, ali smo najpre pustili konkurs da se influenseri sami prijavljuju, a onda smo merili i doveli stvari na realne brojke. Nismo gledali samo koliko neko ima pratilaca gledali smo interakciju. Ono što mogu da podelim kao savet i smatram da je jako bitna jeste: ako želite da radite sa nekim influenserom zatražite screenshot iz statistike njegove ciljne grupe i ono što je još bitnije, znam da to mnogi već rade, ali ono što je još bitnije, preklopite to sa statistikom vaše ciljne grupe i vidite da li se vi mimoilazite ili ne. Ima nekih influensera koji imaju po 100.000 pratilaca ali njihova ciljna grupa su isključivo deca koja nisu ni punoletna stvarno deca do 16 godina i tu se dešavaju vrlo specifične situacije.Cela ta influencer cena je nešto gde ne bih voleo previše da pričam jer možda bih se posvađao sa polovinom ljudi koji me znaju, ali jeste specifično stvarno. Ja smatram da, pod broj jedan, svako sad svoj sadržaj mora, ali stvarno mora, da gradi ako stime bavi ozbiljno, mora da gradi na korisnim informacijama, korisnim savetima i tako dalje. Ja sam najviše u tom polju putovanja, travel niši. U toj priči travel influensera vrlo lako vi odete u krajnost – vidi me gde sam, e sad sam ovde, sad sam tamo i to nije način da se bude Instagram influenser u oblasti putovanja. Zato se trudim da to radim na neki drugačiji način, da ljudima ispod svake fotografije dam što više korisnih saveta. Ako nisu saveti da to makar bude neka mini edukacija. Ja sam to preuzeo od negde, bukvalno želim da moj Instagram bude neki National geographic ili nešto slično a ne vidi sad sam ovde poziram, sad poziram tamo, baš mi je super.

Ivan Minić: Misliš da je važno da to ne bude show off nego da bude informativno i korisno za ljude.
Podelio si neki insight što se tiče influensera. Tamo u postu koji si pisao postoji i nekakva metodologija koju si koristio, neke metrike koje si ispratio, a ovde si se malo više dotakao, mada i tamo piše o tome da je zapravo jako važno i kome se obraća i na koji način se obraća taj influenser. Odnosno koliko je zasićena ta komunikacija već komercijalnim objavama pošto kod nekih zaista jeste mnogo i koliko zapravo, ako taj influenser preporučuje 5 stvari nedeljno, koliko će zapravo ljudi prepoznati, primetiti bilo šta što se tu dešava? Vi ste napravili varijantu da se oni prijave. To ste mogli da napravite jer ste već imali reputaciju, već ste imali bazu. Ljudi koji bi ulazili u to baš i nemogu na taj način da pristupe, ali ono što mogu je da pripreme nekakav brif za tog influensera, nekakvo, nazovi uputstvo, mada ne treba ljudima davati uputstvo šta treba da urade nego možda im reći šta je važno. Kako bi ti posavetovao ljude da pristupe tome?

Miloš Petrović: Pod broj jedan, ako pričamo o nekom klijentu koji želi da angažuje influensera, mora da bude svestan koja je njegova ciljna grupa, koja je ciljna grupa klijenta i da to proanalizira sa samim influenserima. Ako pričamo o brifu u smislu kako da se plasira priča, jer tada bi morao da se vratim korak unazad na te influensere koji sarađuju sa svima. Ja mislim da to nije dobro. Vi time gubite reputaciju, stvarno poprilično. Apsolutno više nemate reputaciju i više vam sutradan niko ne veruje. Ljudi nisu sigurni u ono što pričate sutra, ali opet će vas gledati jer gledaju vaš sadržaj kao sadržaj i šta trenutno stvarate i veliki brat sistem da vidim gde si ti trenutno sada. Možda sam ja tu previše radikalan, ali ja to posmatram na ovaj način – bukvalno imam listu brendova koju nikada nisam objavio, a verovatno ću objavitu, koje ja lično cenim i poštujem i sa kojima sam spreman da sarađujem. I ako mi se javi neko mimo tih brendova, nema para za koje bih radio sa tim nekim drugim. Jer ne mogu da ih preporučujem ako ja to iskreno ne želim. Prosto to je neki moj sistem. Mislim da je to ispravno, ali sam shvatio da sam ja previše radikalan i da situacija nije takva u celoj toj priči. Praktično influenseri sarađuju sa svakim ko im se javi i ponudi i 30 evra, tu se već na neki način sarađuje i radi. Sad ako se vratim na taj brif, kako pripremiti influensera – pod broj jedan morate da poštujete način na koji taj influenser radi i način na koji plasira poruke. Ne možete influensera da stavite u svoj šablon. Vi morate reći, dati ideju neku, dati influenseru ili zajedno sa njim napraviti neki model koji će biti prirodan.

Ivan Minić: Možda mu dati samo sve relevantne informacije i pustiti ga da ispriča priču?

Miloš Petrović: Tako je. Stvarno među influenserima ima onih koji rade sa puno klijenata i to nije sporo, ali rade stvari na stvarno fenomenalan način i onda nije ni problem što rade sa puno klijenata.

Ivan Minić: I to deluje iskreno. To deluje kao da oni stvarno u to veruju.

Miloš Petrović: Znam da ima influensera kojima neko pošalje kremu, oni probaju tu kremu i bukne im lice i oni neće to promovisati i reći ja ću evo ipak to da promovišem. Ima stvarno ljudi koji to iskreno rade, ali mislim da nekako ljudi, hajde da kažem puno ljudi koji su u tom Instagram svetu, tu dajem najviše akcenat, smatraju da će moći da žive od Instagrama i samo od tih saradnji. To nije tako lako. Vraćam se na moje početke koji su vrlo slični sa blogom i Twitterom. Smatram da nije dovoljno imati samo Instagram, morate da imate makar i YouTube kanal, ili blog ili idealno i blog i YouTube kanal. Vi ste tada mnogo, kao influenser, mnogo moćniji i mnogo jače.

Ivan Minić: A i nemate single point of failure.

Miloš Petrović: Tako je. Jer evo desi se situacija da Instagram promeni algoritam i svi krenu da kukaju, a nekako je to drugačije kada imate i blog pa neko Googla pa i tako dođe do sadržaja. Meni je žao kad neko kaže blog je mrtav, a onda ja uđem u moju statistiku i vidim da se svakodnevno čita moj tekst iz Alanje ili tekst iz Grčke i onda pitam pa kako je blog mrtav. Pa eto kao nema novih blogera, možda. Ali, s druge strane se iznenadim šta se dešava među travel blogerima – ekspanzija je neverovatna. Ja sam se šokirao koliko je ljudi krenulo da piše o tim temama.

Odakle učiti

Ivan Minić: Ono što si pričao, a odnosi se na količinu sadržaja, na dužinu teksta. Postoje stvari koje ljudi upijaju kao instant informacije, koje im na taj način najviše odgovaraju. Ali, ako ih zapravo zanima da odu negde neće im biti problem da pročitaju, ako im je nešto zaista važno, da pročitaju i tekst koji je duži.
Za kraj, hteo bih da te pitam da podeliš sa nama, to je neka praksa koju smo uveli u prethodnih nekoliko epizoda, da podeliš sa nama na neki način šta ti smatraš da su bili najvredniji izvori iz kojih si učio. Da li su to neki događaji, da li su to možda neki blogeri, da li su to neke knjige, filmovi, serije, nije bitno, ali da daš neke primere šta bi preporučio ljudima da pogledaju i za inspiraciju i za neko vrlo konkretno učenje?

Miloš Petrović: Hajde da budem malo tradicionalan. Što se tiče stvari iz preduzetništva, primera radi, iskreno dosta toga, one neke osnovne teorijske stvari oko finansija i tako nekih elementa jesam stekao na fakultetu. Ali normalno u praksi se to dodatno razvije. U tom domenu nisam učio nešto dalje, više sam se oslanjao na tako neke stvari. Iskreno, kada sam otvarao agenciju, taj neki početak, bilo je teško naći resurse. Moja firma portal koji si pokrenuo je kasnije doneo puno nekih informacija koje mogu stvarno mnogo da znače preduzetnicima i da mogu da uče odatle, toga ranije nije bilo. Ako gledam web marketing priču kojom se bavim, apsolutno nisam ništa naučio na fakultetu jer FON u tom periodu nije bio spreman za to. Ko je želeo da uči programiranje mogao je da uči na fakultetu mi koji smo bili u nekom fazonu, kao i Nebojša Radović, mi smo kolege sa fakulteta, mi nismo to mogli da učimo na fakultetu i imali smo situaciju da dođemo na predmet koji se jedini bavi nečim – elektronskim poslovanjem, internet marketingom, i da znamo više nego asistenti u tom trenutku pre 10 godina.
Ja sam najviše učio sa blogova. Ne bih mogao da izdvojim konkrente adrese. Stiže mi newsletter sa growthhackers.com sajt im je fenomenalan resurs i pružaju studije slučaja sabrane na jednom mestu. Za početnike, stvarno kada bih davao savet uvek kažem ljudima da istraže. Naravno Udemy kusevi. Oko bazičnih stvari web marketinga ljude upućujem na blog Istoka Pavlovića gde se često vratim na neke tekstove jer mi se sviđa način na koji piše i stvarno stoji veliko iskustvo iza toga. Naravno strani blogovi su mi fenomenalni.
U poslednje vreme se poprilično edukujem i sa YouTuba gde ima sjajnih emisija, ali se edukujem u poslednje vreme, više u oblasti fotografije. Oko foto opreme i tako nekih stvari. I tu sam addicted na neke kanale poput Peter McKinnona. Ne znam da li bih čitao nešto što on napiše, ali ga redovno gledam.
Pre neki dan sam na predavanju u Zaječaru spomenuo, danas je nikad lakše učiti. Resursi su toliko dostupni, toliko je sve tu. Kad neko pita a kako da krenem da učim HTML, pa bukvalno izguglaš HTML basic. Mislim da je bitno poznavati engleski, mada neki ljudi koji to ne uče na engleskom i žele da uče to na srpskom su mi rekli da postoji super kanal na srpskom za HTML. Sve je dostupno i stvarno nema brige oko bilo čega. Opet, ne mogu konkretno da dam neku specifičnu adresu.

Ivan Minić: Miloše hvala ti na gostovanju i na jako zanimljivoj priči i vrlo korisnim informacijama koje si podelio. Dragi slušaoci i gledaoci hvala vam na pažnji i molim vas da i dalje svoje komentare podelite sa nama i date nam i podršku i kritike i predloge koje teme i koje goste želite da slušate i vidite u narednim nedeljama. Mi vas sada pozdravljamo, Miloše još jednom hvala što si došao.

Miloš Petrović: Hvala puno na pozivu. Jako mi je drago da sam danas bio ovde i jedva čekam da bude objavljeno.

Miloševe preporuke za čitanje:
https://growthhackers.com/posts
https://conversionxl.com/blog/
– Knjiga: Bogati otac, siromašni otac

Nove epizode u vašem inbox-u:

Pratite nas na mrežama:

Naši gosti:

Miloš Petrović

Miloš Petrović je web preduzetnik i bloger, rođen 16. avgusta 1984. godine u Boru. Diplomirao na Fakultetu Organizacionih Nauka 2008. godine, na smeru Informacioni sistemi i Tehnologije. Prvih godinu dana svoje karijere proveo na poslovima održavanja portala NaDlanu.com, ali ubrzo shvata da je najbolje biti sam svoj gazda. Aprila 2010. godine uplovljava u preduzetničke vode i otvara agenciju MWEB koja se bavi izradom web sajtova i internet marketingom.

Smatra da internet marketing nema smisla ukoliko se ne primeni na konkretnoj oblasti tržišta i prepoznaje spa hotele kao interesantnu oblast delovanja. Novembra 2010. pokreće specijalizovani sajt za Wellness i Spa centre koji danas predstavlja osnovu Miloševog svakodnevnog posla.

Voli sport i rekreaciju i putovanja o kojima često piše. Do sada je istrčao tri polumaratona i veruje da će ih biti još. Osim trčanja, voli bicikl, hajking i plivanje.

Pojačalo podcast je video i audio podcast. To znači da ga možete gledati na Youtube-u i Facebook-u, a slušati na SoundCloud-u, Apple i Google podcast.

Share This