Audio zapis razgovora:
Transkript razgovora:
Ivan Minić: Poštovani slušaoci i gledaoci Pojačalo podkasta, dobrodošli u novogodišnju epizodu. Ovo neće biti klasičan podkast, neće biti gostiju, bilo ih je više od pedeset u prethodnih godinu dana. Ovo će biti samo jedna mala retrospektiva i prilika da vam se zahvalimo na svemu što ste za nas učinili za ovih godinu, na vašoj podršci, svim komentarima, svim predlozima, kritikama, svim težnjama sa vaše strane da učinite sve da mi budemo bolji, a mislim da vam po tom pitanju nismo ostali dužni.
Zanimljivo je da nakon ovih godinu dana, mi imamo snimljenih pedeset i jednu epizodu, da je pred nama još jedna zanimljiva sezona, iako mi nismo pravili podkast u tom nekom sezonskom maniru, već svake nedelje bez obzira da li je leto, zima, proleće izlazi nova epizoda, ali smo ipak odlučili da 1. januara u podne ne treba da pustimo epizodu.
Prvog januara u podne verovatno niko ovo neće ni gledati. Možda će gledati nekad kasnije popodne ili u tih prvih sedam dana do Božića kada se svi odmaramo. Za tako nešto možda je ipak bolje da bude neko lako štivo i u tom maniru, želim samo da podelim neke zanimljive informacije, želim da vas možda malo nasmejem ako budem mogao, i da vam kažem da je ovo tek prva godina i da ne odstupamo od onoga što smo krenuli da radimo prethodne godine, i da će biti još puno zaista fantastičnih gostiju, i da nismo od starta ovo krenuli da pravimo tako sa ciljem da će imati neki konačan broj epizoda i da vrlo vodimo računa da dobrih priča ne nestane.
E, sad… ne znam koliko vi to pratite, mi iz razloga, prosto, izveštavanja i analitike moramo, ali u trenutku kada ovo izađe mi ćemo verovatno stići do 100.000 pregleda na Youtube-u. Kroz sve ostale kanale, opet smo na nekih možda još 100 – 120 hiljada, i neko će možda reći da je to malo. U zavisnosti u kom kontekstu se posmatra, u nekim apsolutnim ciframa možda i jeste. Danas uspešni Youtuberi tako nešto sakupe za nekoliko sati na svom Youtube kanalu.
Sa druge strane, moram da kažem – obraćam se vama, ali moram da kažem da za ovih godinu na najrazličitijim mestima na svetu sam sretao ljude koji prate Pojačalo. Između ostalog, tokom one moje epopeje po Kini imao sam nekoliko ljudi koji su mi na železničkim stanicama, dok smo cirkulisali između gradova, prilazili i govorili da je to što radim sjajno i da samo nastavim.
Bilo je toga i na mnogim drugim mestima i ljudi su mi pisali iz svih krajeva sveta, i to mi negde govori da to što radimo i nije loše. A, kada sam imao prilike da upoznajem i te ljude, ali i sve one na Druženjima, i sve ove koje ovde po Srbiji priđu da se upoznamo, dođu na Karavan, dođu na neko predavanje koje držim u okviru nekog drugog dešavanja.
Mogu samo da kažem da, možda nas nema mnogo, ali ja mnogo volim ljude koji su deo Pojačala, odnosno ne bih vas menjao ni za šta i mislim da je to možda jedna mala grupa, od nekoliko hiljada ljudi, koji zaista može da napravi veliku razliku u društvu.
Što se tiče ostalih statistika, koje možda mogu da vam budu interesantne, prosečno vreme gledanja na Youtube je nekih 18 minuta, što smatramo dosta dobrim. Što se tiče mailing liste, tu ste sa još oko 3000 ljudi, ako ste prijavljeni, a ako niste – idite, prijavite se.
Do sada smo organizovali šest Druženja, zakazali smo ovih dana i drugi Karavan, koji će biti 24. januara u Subotici.
Napravili smo do sada šest vodiča i to je nešto da nastavljamo da radimo. Mislim da je taj format sa tri do pet minuta vrlo kratkog, vrlo zanimljivog, interaktivnog video sadržaja sa dobrom naracijom, sa dobrim primerima, idealan da se ljudima objasne koncepti koji možda nisu poznati. Tako smo krenuli od PDV-a, krenuli smo od tako nekih stvari, e-commerca. U ovom poslednjem smo se bavili malim proizvođačima, za kraj januara spremamo opet nešto zanimljivo, videćete. I to je nešto što smo pravili, što je došlo do jako velikog broja ljudi, što svaki put nekoliko stotina vas podeli. Ovaj prethodni kada smo radili, male proizvođače, gotovo svi mali proizvođači koje poznajemo, koji prave fantastične proizvode, podelili su upravo to, jer na neki način verujem da se razumemo i verujemo da propagiramo iste vrednosti.
Kroz Pojačalo Druženje imali ste prilike da čujete tridesetak fantastičnih ljudi, imali ste prilike da se upoznate sa proizvodim tridesetak malih zanatskih proizvođača hrane, bilo da je u pitanju sir, suhomesnato, sokovi ili nešto drugo. Meni ovako sve vreme u glavi stoji neka pita sa mesom koju sam jeo na jednom od druženja. To je neka neverovatna energija. Ako niste bili, jer mnogo više vas sluša i gleda ovo nego što može da dođe na Druženja, ako niste bili, odvojte vreme, priključite nam se na nekom narednom. To je neverovatno dobra energija ljudi koji se međusobno razumeju bez obzira na to šta rade. Mislim da taj vide razumevanja možete da dobijete samo na nekoj kolektivnoj terapiji, a mi na neki način ovo sve i posmatramo kao takav.
Od početka neki neformalni slogan koji smo proglasili je da: “Ako ste se već opredelili za preduzetništvo, to onda znači da ste ludi i mi tu ne možemo da vam pomognemo, ali možemo da učinimo da ne budete sami.” Jer, ako ste i ludi i sami, onda je to dosta teže nego samo ovako.
Voleo bih da vam ispričam jedan vic. To je moj omiljeni vic koji sam mnogo puta pričao, ali ga nisam pričao jedno duže vreme. Mislim da sam ga čak u nekim podkastima i pominjao, a to je vic o mudroj sovi. Zašto hoću da vam ispričam vic o mudroj sovi, zato što mislim da bismo trebali češće u životu da pokušamo da ne budemo mudre sove. Ali, dobro… hajde prvo da vam ispričam kako vic zapravo ide.
Ide zeka šumicom. Ide zeka, trči šumicom i presrtavljen je, preplašen je i naleti na liju. I lija ga gleda i kaže: “Zeko, šta ti je? Zašto si toliko prestravljen, srce bukvalno hoće da ti iskoči iz grudi?” A, zeka kaže: “Pa, lijo… ja sam tako mali, nemoćan i svi hoće da me pojedu i sa svakog kraja šume, iz svakog ćoška šume, iz svakog žbuna viri opasnost i ja jednostavno ne znam šta da radim. Ja tako trčim pokušavajući od svega toga da pobegnem, ali potpuno sam izbezumljen i prestravljen jer sam toliko slabašan i mali.” A, lija ga gleda i kaže: “Pa, dobro… nisam ni ja nešto preterano velika, ali ne mogu da razumem da si toliko zabrinut. Ali, mogu da ti kažem moj savet – ja kad imam takve situacije koje su bezizlazne za mene i nisam sigurna šta da radim, ja se uvek obratim mudroj sovi i ona uvek ima rešenje za mene.” I sad zeka gleda onako zadihan, kaže: “Pa, dobro lijo, ali ja ipak mislim da ti mene ne razumeš”, i nastavi da trči šumom. I trči, trči, trči, trči… i naleti na vuka. I vuk kaže: “Zeko, šta ti je?” I zeka će: “Pa, vidi, ja sam tako mali, beznačajan, svima sam hrana ovde, ne znam šta da radim, stalno sam preplašen da će nešto da mi se desi. Ne znam jednostavno kako da se postavim.” Vuk ga gleda i kaže: “Pa, dobro… ali ja kad imam takve neke životne nedoumice i nisam siguran šta da radim sa životom, ja se obratim mudroj sovi i ona to sve za mene reši, da mi savet koji mi proširi vidike i reši mi sve probleme.” Zeka gleda u vuka i kaže: “Pa, dobro ali nisi ti u istoj situaciji kao ja, moja situacija je jedinstvena, meni niko ne može da pomogne.” Trči kroz šumu, trči dalje i naleti na medu. Meda kaže: “Zeko, šta ti je, što si toliko prestravljen, srčka će te strefiti?” Zeka kaže: “Medo, ne vredi… Ja sam tako mali, imam osećaj kao da svi hoće da me pojedu, svi na koje naletim kao da hoće da me pojedu i ja gledam nekako da pobegnem, ne znam šta da radim prosto – izbezumljen sam.” Meda ga gleda, kaže: “Pa, dobro zeko… ja to ne mogu da razumem, ja nemam te probleme, ja sam veliki i mene se svi plaše, ali ja često isto imam te dileme u životu kad nisam siguran šta da radim, i kada je tako, ja odem kod mudre sove, mi popričamo i meni bude lakše. Nekada nađem rešenje, nekad prosto shvatim da neke stvari ne mogu da promenim i pomirim se sa time.” I sad zeka gleda, hajde lije manje više, vuk takođe, ali ako jedan veliki, hrabri, opasni meda nema problem da ode kod mudre sove, verovatno to ima smisla, verovatno to nije toliko loše. Gleda medu i kaže: “Pa, dobro medo… a gde je mudra sova?” Tu će meda: “Ideš na kraj šume, istrčiš tu na poljanče jedno i kad istrčiš na poljanče samo vikneš – ‘Mudra sovo, gde si?’ I onda će ti se ona javiti, i ti joj kažeš svoje probleme i ona će te posavetovati kako da to najbolje rešiš.” Zeka će: “Hvala ti puno, medo!” Zatrči se zeka preko čitave šume, istrči na poljanče, vikne: “Mudra sovo, gde si?” Sova se javi, kaže: “Zeko, izvoli kako mogu da ti pomognem?” Zeka će na to: “Sovo, ne znam šta da radim. Ja sam tako mali i slabašan, i svim predatorima sam ja idealan plen, nekima čak nisam ni ručak, nego sam užina. Jednostavno, gde god da se okrenem mislim da neko hoće da me pojede. Ja ne znam šta da radim, kako da se smirim, kako da mogu normalno da funkcionišem?” A, sova ga gleda onako odzgo i gleda, gleda, razmišlja i kaže: “Imam rešenje za tebe.” Zeka: “Kaži sovo, kaži! Šta je rešenje?” Sova: “Pa, postani lav.” I zeka gleda i kaže: “Pa, kako misliš da postanem lav? Ja sam zec.” A, sova mu kaže: “Vidi, ja sam ti dala principijelno rešenje, sad je na tebi da razradiš detalje i da to sprovedeš u delo.”
E, vrlo često kada pričamo sa ljudima u našem okruženju, vrlo često imamo “mudre sove” oko sebe, a još češće imamo te neke situacije u kojima nas oni najbliži koji bi trebali da nas podržavaju po svaku cenu, čak i ako možda radimo nešto što nije dobro za nas, kažu: “Nemoj to da radiš, ipak to nemoj da radiš. Nije to sigurno. Nemoj da rizikuješ ništa.” Dovoljno je teško, dovoljno je teško i kada imaš podršku, a još je teže kad te oni najbliži ne razumeju i ne podržavaju I iako to dobar deo njih to najčešće radi za naše dobro, to ne menja činjenicu da je možda ipak nepotrebno previše teško.
Možda ovaj klip koji će biti mnogo kraći od naših uobičajnih podkasta možete da pokažete svojoj porodici, svojim prijateljima, da im pošaljete u ovom periodu oko Nove godine, kada će svako od nas imati vremena da deset, petnaest minuta nečega pogleda ako je to važno, i da im skrenete pažnju da bi možda mogli da budu neka vrsta podrške. I da je to potrebno, i da je to poželjno i da je uz takve ljude mnogo lakše odvažiti se i pokušati da promeniš nešto.
Ali preduzetništvo je upravo to. Pokušaj da se promeni status quo. Pokušaj da nešto što trenutno ne može postane moguće. I ne mora to uvek biti revolucionarno, i ne mora to uvek da bude nešto što menja svet. Ima nas raznih. Ima mnogo različitih načina da promenite svet. Ali, ako nemate podršku, sve je to mnogo teže. I mnogo je teže napraviti taj iskorak, i mnogo je teže ubediti sebe da, iako rizik postoji, on je vredan. A, zaista jeste.
Čak i ako taj neki preduzetnički poduhvat, kakav god da vam bio, bude neuspešan, to je najvrednije iskustvo koje ćete imati u životu. Vi ćete toliko toga naučiti u samom procesu i o svemu onome što je deo tog posla, ali ćete toliko toga naučiti o sebi, o ljudima oko vas, o tome kako izgleda graditi biznis, kako izgleda praviti tim, kako izgleda srađivati sa ljudima šta sve možete da očekujete i koliko je zapravo sve to s jedne strane, teško, a sa druge strane, zaista lepo, i koliko, iako često ne možemo da nađemo pravi izraz, koliko je zaista u nekim situacijama – nebo granica. Koliko je malo potrebno da se otisnemo ka nekom cilju koji trenutno deluje jako daleko, ali za godinu, dve, tri, pet može biti sasvim dostižan. Ali, dosta je lakše ako krenete pre dve godine, što je doduše nemoguće, ali dosta je lakše ako krenete pre dve godine ili makar sad, a ne čekate još dve, tri, pet godina da sa nečim krenete.
2019. godina je bila veoma teška, veoma zahtevna i veoma naobična. Za mene je to bila godina u kojoj sam ponovo naučio toliko novih stvari da mi se čini kao da pre nje ništa nisam ni znao. Imam 34, napuniću trideset i pet 2020. i apsolutno svaki dan ustajem sa željom da naučim nešto novo. Voleo bih ako bi nas bilo više, a verujem da ste vi takvi i veruje da i vi možete da proširite glas o tome da jedina stvar koju niko nikada ne može da nam oduzme je znanje koje imamo.
Sa tim porukama bih hteo još jednom da vam poželim srećne praznike. Da se lepo odmorite, da napunite baterije. Da iskoristite ovo vreme da možda neke svoje ideje za koje inače nemate vremena posložite i vidite da li su možda spremne da sa njima nešto konkretno uradite, a ako nisu, da makar napravite plan kada bi možda bi mogle biti spremne i da ih malo pogurate na listi prioriteta ka vrhu.
A, mi ćemo i dalje biti tu. I mi ćemo i dalje pričati dobre priče i pričati sa sjajnim ljudima. I, za kraj bih rekao samo jednu stvar, a to je – jako dugo sam želeo da napišem tekst, ali možda je bolje da to uradim u formatu videa. Želeo sam da napišem tekst “Zašto treba da gledate svaku epizodu Pojačala ili kako se koristi Pojačalo”. Zašto treba da gledate svaku epizodu, čak i ako vas tema koja je u pitanju ili sagovornik koji je u pitanju ne zanima. To je sve nečije znanje, to je sve nečije iskustvo.
Mi pričamo autentične ljudske priče, i većina ljudi prilično iskreno priča o svemu tome. Iako vama možda deluje da neka oblast nije deo vaše interesovanja, iskustvo tih ljudi nije mnogo drugačije u odnosu na neku drugu oblast koja je vama važna. Neverovatne stvari ćete naučiti do ljudi od kojih to niste očekivali, neverovatne stvari ćete naći na mestima na kojima nikada ne biste ni pomislili da ih tražete.
A podkast, podkast je jedna divna, neinvanzivna forma koja vam mudi mogućnost da dok radite nešto drugo, vozite, vozite se u prevozu, peglate, čistite stan, dobijate hranu za glavu i dobijate neke nove ideje i postajete vredniji iz trenutka u trenutak.
Srećna 2020. godina! Čujemo se, gledamo se i nadam se – družimo se! Sve najbolje!
Nove epizode u vašem inbox-u:
Podržite Pojačalo:
Donirajte jednokratno ili kroz dobrovoljnu mesečnu pretplatu već od 5 EUR.
Pratite nas:
Društvene mreže:
Podcast platforme:
Biografija:
Ivan Minić
Ivan Minić se već dve decenije klacka između marketinga i tehnologije, pokušavajući da pronađe nove načine kako ove dve oblasti mogu da se iskoriste u razvoju poslovanja malih preduzeća.
Osnovao je burek.com, MojaPijaca.rs, MojaFirma.rs, predaje na Fakultetu za medije i komunikacije, član je upravnog odbora RNIDS i već desetak godina veoma često piše i priča o marketingu, preduzetništvu, tehnologiji i svemu što ih povezuje.