Native Teams Pojačalo specijal EP1: Šta je Native Teams i kako može pomoći feeelancerima?

Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Ivan Minić: Dobrodošli, poštovani slušaoci i gledaoci Pojačala, u specijal koji realizujemo u saradnji sa našim drugarima iz Native Teams-a. Jedna zanimljiva priča i divni ljudi koji su podržali i naš projekat DigiTalk, a podržavaju i Pojačalo. Verovatno ste ih sretali u prethodnim mesecima, ukoliko ste u IT-ju ili nekoj srodnoj delatnosti. Verovatno ste sretali njihove ponude i načine na koje možda možete rešiti neke svoje probleme, posebno ako ste freelancer, ali i ako ste vlasnik nekog biznisa koji ima potrebe da optimizuje i troškove i streamline-uje svoje poslovanje, birokratiju i sve ostalo. Pričaćemo, naravno, detaljnije o svemu tome. Danas je Igor sa nama. Igore, hajde da krenemo od toga ko si ti i šta vi radite.

Igor Radošević: Ok, pre svega hvala puno na pozivu. Jako mi je drago da budem ovde i pre svega bih se zahvalio i celoj ekipi oko DigiTalk-a i Pojačala za sve što ste vi uradili ovde lokalno. Ne bih da samo idem sa rečima hvale ka nama, ipak ste vi tu jako dugo i pioniri ste u svemu što radite. Što se tiče mene, moje ime je Igor Radošević, radim kao S.U.P. of Sales. Ja sam praktično sa Native Teams-om od samog početka. Manje-više, kad sam krenuo, bilo nas je četvoro. Sada, trenutno, nas ima skoro četiri stotine, tako da smo se sto puta uvećali u četiri godine poslovanja. Između ostalog, pored toga, mašinski sam inženjer po struci. Nikada nisam radio u toj oblasti. Imao sam iskustva u Red Bullu, gde sam radio affiliate marketing, što je praktično bilo negde blizu prodaje. Prešao sam ovde jer sam u međuvremenu, između Red Bulla i Native Teams-a, imao probleme kao freelancer. Krenula je korona, svi smo bili zarobljeni, izgubljeni, nisam znao gde ću, šta ću, niti kako da naplatim od klijenata. Nudio sam usluge prodaje i affiliate marketinga, i Native Teams dolazi kao, da kažemo, početak rešavanja i na neki način mog uskog strukovnog profilisanja ka tome šta je ta digitalizacija u svemu ovome što si malo pre napomenuo. E sada, sa Native Teams-om bih krenuo od samog početka. To je razlog zašto je uopšte i krenulo. Imamo tri osnivača: Alex, Nikola i Jack. Nikola i Alex su iz Makedonije, Jack je čovek iz Britanije, ali je više vremena proveo na Balkanu, tako da možemo reći da je jedan balkanizovani Britanac. Ideja je inicijalno krenula opet u jeku korone, kako je ceo svet krenuo da se pomera i nekako prelazi na taj digitalni online način poslovanja, ali naša inicijalna ideja je bila da pomognemo individualcima i freelancerima. Ostatak puta, kako smo prešli na B2B segment i dodali mase funkcionalnosti na samu platformu, bio je samo logičan nastavak, jer je od početka ideja bila da budemo isključivo people-first i growth-driven kompanija, samim tim da svi inputi koje dobijamo sa terena od ljudi kojima naše usluge trebaju budu ono što će proizvod postati u budućnosti. Tako da je inicijalni početak bio pomoć individualcima i ljudima na celom svetu, pre svega zato što ne bih rekao da smo prvi koji su se toga setili, ali smo prvi koji su imali želju da ponude proizvod svima. Mi, ajde da kažemo, kao tri glavne industrije, a imamo naravno i konkurente koje pratimo, imamo sa jedne strane, naravno, Deal, Remote i ostatak ekipe. Njihove cene su deset puta više od naših. Sa druge strane imaš Payoneer, PayPal, Skrill, Neteller i ostale. Njihova ideologija je da se bave na način da pružaju usluge privatnim korisnicima isključivo, i da su njihove kartice vođene na ime i prezime svakog od korisnika. A sa treće strane imamo self-employment. Tu nudimo uslugu individualcima kroz Flashbook, Solo i slično. Kod njih je situacija takva da nude isključivo invoicing toolove, nemaju toliko veliku mogućnost i fleksibilnost po pitanju potencijalnog regulisanja radnog odnosa, radnih i boravišnih dozvola i još mnogih drugih dodatnih funkcionalnosti koje smo mi u međuvremenu dodali. Tako da, eto, inicijalno je korona sve promenila, a mi smo pokušali da pomognemo sa, da kažemo, pomalo Robin Hood pristupom sistemu u celosti. 

Ivan Minić: Ja sam relativno davno naleteo na vas i bilo mi je interesantno. Neka agresivnija kampanja je počela pre možda godinu dana u Srbiji. Tada sam primetio da se oglašavate. Već tada se znalo, pričalo se o tome, neki ljudi su koristili. Hajde da krenemo od trenutnog trenutka što se proizvoda tiče. Bavićemo se time kako je došlo do toga, i super je da objasniš genezu za svaki feature koji je sada ključan, ali hajde krenemo od toga šta vi sada nudite i koji su, da kažem, profili korisnika, što fizičkih, što pravnih lica, ono što je vama dobar fit. 

Igor Radošević: Ok, evo ako počnemo od toga šta trenutno nudimo i koje četiri glavne oblasti poslovanja imamo. Native Pay je vezan za sve mogućnosti što se tiče plaćanja, fakturisanja i generalno finansija, manipulacije i organizovanja istih. Drugi deo je Native Work, koji se odnosi na bilo kakav compliance deo, zapošljavanje, regulaciju ugovora i birokratiju oko istog. Treći je Native Mobility plus Native Recruit, koji se bavi, kao što sam naziv kaže, radnim i boravišnim dozvolama, a imamo i deo koji smo nedavno uveli, a to je recruitment. Tako da sada praktično pružamo 360° pristup u smislu od pre-employmenta, preko employmenta, do post-employmenta, sve na jednoj platformi. Četvrto je Native Money. Native Money je feature koji dolazi uskoro. To će biti, u principu, wealth management, wealth organization i mogućnost da dodatno pomognemo individualcima i freelancerima da imaju pristup tome. Pogotovo na Balkanu, to je tabu tema o kojoj se ne priča mnogo – ulaganje u berze, korišćenje novca ne za nekretnine nego za nešto drugo. 

Ivan Minić: Čuvanje vrednosti novca kroz nešto što je mnogo fleksibilnije od brick-and-mortar varijante. Ok, hajmo da krenemo iz ugla potencijalnog korisnika. Ja sam freelancer koji ima već neke rezultate, ima potrebu da nešto naplati konkretno. Više to ne može da bude varijanta “dođem, pokupim neki cash”, jer smo prevazišli taj obim, ali nismo još došli u fazu da kažemo “ok, mi sad pravimo 3-5 hiljada evra mesečno i registrovaćemo se lokalno, praviti preduzetnika” ili nešto slično. Znači, ja sam negde između, pravim key development. Šta radim? 

Igor Radošević: Imamo dve mogućnosti. Sada staviću dva različita ICP ili potencijalna klijenta koji će pasti pod jedan ili drugi kalup. Prvi kalup bi bio naš payment user ili osoba koja koristi samo funkcionalnosti koje su vezane za fakturisanje, native teams karticu i naš multifunkcionalni enkriptovani wallet. E sad ovako, kod nas je generalno cena podeljena po tierovima. Te tierove smo mi generalno vremenom postavili tako da budu najpristupačniji, opet kažem širim grupacijama potencijalnih klijenata. Kod payment usera imamo tri tiera kao i svuda. Oni su isključivo vezani za threshold koji svaka osoba ima u toku tekućeg meseca. Prvi threshold, pričamo sada za payment usera, košta 19 evra mesečno i do 1500 evra je moguće provući kroz wallet. Od 1500 do 5500 prelazimo na 39 evra, i preko 5500 evra prelazi se na viši tier. Tako da gledaćemo kao da je potencijalni korisnik u tier 1. Kod nas je generalno sve one-click job, sediš u stolici, ne pomeraš se nigde, znači celokupna dokumentacija i sve se nalazi na dohvat ruke. Ono što smo takođe želeli da izbegnemo tu, moram samo dati mali disclaimer, je najveći bauk svih ljudi koji su individualci, a to je utrošak vremena na odlazak radi popunjavanja papira, birokratije, računovođe ili koga već imate kao pomoćnika u tome da budete legalni. Tako da, registracija na platformu traje 2,5 minuta. Popunite sve podatke koji su privatni, naravno od e-maila i privatnih podataka što se tiče broja telefona i ostalog. Sada prođemo KYC verifikaciju, koja je obavezna. E sada, moram isto malo ispričati o tom delu, znači to je isto jako zanimljiv aspekt. Mi, na primer, KYC nismo imali uopšte dok nismo proširili poslovanje na Aziju i Afriku. Jedna od stvari koja je meni bila jako zanimljiva je da do sada nismo imali ni jednu eskalaciju sa korisnicima sa Balkana što se tiče bilo kakvog fraudulenta ponašanja ili opet nelegalne manipulacije novcem. Apsolutno nijednu. Tako da, eto, prolazite taj proces koji je tu zato što moramo da budemo usklađeni sa regulativama…

Ivan Minić: Što je deo svakog sličnog procesa u bilo kojoj banci. 

Igor Radošević: Apsolutno. 

Ivan Minić: To je ono što se desilo, ne znam, pre desetak, 12, 15 godina, kada je proces otvaranja računa u banci prestao da bude jedan dan posla i pretvorio se u 5, 6, 7 dana, za firme nekad i više. Jednostavno, to je ono što, ne znam, kao vlasnici firme potpisujete da se ne bavite pranjem novca i finansiranjem terorizma i sve ostale stvari. 

Igor Radošević: I da niste vezani za političke, naravno, bilo kakve subjekte i ostalo. Znam, nego samo mi je bila zanimljiva ova cela tematika da nismo imali ni jedan problem sa ljudima sa Balkana. Do sada imali smo preko 15.000 korisnika ukupno samo sa Balkana koji su prošli, od toga mogu reći sigurno stotine hiljada faktura i desetine miliona evra koji su izvučeni i provučeni. Naravno, potpuno legalno, bez da smo imali jednu eskalaciju. E sada, kada napravite svoj profil na platformi, imate dve praktično segmentacije koje su najbitnije. Jedna je vezana za enkriptovani wallet gde vidite statemente oko vaših finansija i dashboard koji praktično pokazuje gde se nalazite trenutno sada sa vašim poslovanjem, što znači da ceo deo oko vođenja knjiga vam se nalazi na platformi. A drugi deo je ono što opet preskače vašu potencijalnu, aj kažem, problematiku sa time da li ste paušalac ili preduzetnik, a to je fakturisanje, pravno fakturisanje klijenata. Mi nudimo trenutno pravno fakturisanje klijenata u šest različitih valuta, između ostalog i dinar smo doneli i uveli u proteklih godinu dana. Naravno, euro, funta, dolar i ostale najkorišćenije valute. Tako da, prvi subjekat koji imamo, freelancer, je od 1500 evra mesečno do 1500 evra mesečno. Dve stvari koje su vam ključne su korišćenje invoicing tool-a. Možete da izdajete neograničene fakture privatnim i pravnim licima koji ne moraju biti deo platforme, što je jako bitno za naglasiti. Tako da, ja mogu tebi kao Ivanu poslati fakturu, ti ne moraš da se prijaviš na samu platformu da bi platio. Imaš dve mogućnosti, plaćanje bankarskim transferom koje je samo po sebi free of charge i drugo je plaćanje bankovnim karticama. 

Ivan Minić: Znači, postoji suštinski i naplata karticama. 

Igor Radošević: Tako je, tako je, tako je, tako da to pričam zato što ako individualnom licu pošaljete, u većini slučajeva biće plaćeno karticom. Retko ko ima svoj privatni biznis račun ili preko računa već želi da plaća fakture tog tipa zbog ponekih olakšica ili ne daj bože pak. Tako da, eto, te dve stvari su ključne, da kažemo, u korišćenju našeg produkta kao nekog koji je individualac i zarađuje do 1500 evra mesečno. Obično koga bih stavio ovde kao ICP to su mladi ljudi do 27, 8, 9 godina koji tek kreću, završavaju fakultet, kreću se baviti biznisom i žele da razrade svoj posao. A druga potencijalna osoba bi bila ista po pitanju primanja i novca koji generiše na mesečnom nivou, ali bi takođe koristila IOR uslugu. To je Employer of Record. Ovde bih pak naglasio da su to obično ljudi koji su 35 plus, već ili imaju neki vid kredita ili planiraju da uzmu kredit, da li za stan, da li za kola, potencijalno ili imaju dete ili planiraju opet jedno, tako da im je bitno i da budu pokriveni sa strane svih kontribucija koje su potrebne, znači zdravstveno, penziono i socijalno. Tako da mi nudimo mogućnost korišćenja naše platforme potpuno individualno ili, kažemo, tailored po svakom od klijenata. Na primer, stavićemo da ova osoba može da bude prijavljena na minimalac kod nas. Kod nas minimalac, evo stavićemo da je 50.000 dinara neto. 50.000 dinara neto je deo koji vama leže na račun. Između toga, između neta i total cost-a, imate praktično takse i poreze koje plaćate i koje bi plaćao praktično vaš poslodavac, u ovom slučaju vi, što za kontribucije zaposlenog, što za kontribucije same firme. Na kraju dana to vam izađe oko 83.000 dinara ukupno, total cost-a. Imate 33.000 dinara, da kažemo, troška ka državi, ali imate penziona, socijalno-zdravstveno, imate kreditnu sposobnost koja se vodi na to. Ugovor je na neodređeno, što je isto jako bitno naglasiti, tako da pri prikupljanju M2 obrazaca i apliciranju za bilo kakav kredit ili sličnu uslugu možete dobiti u šest meseci. Nema potrebe za dužim čekanjima ili dodatnom dokumentacijom. Sva ta dokumentacija je dostupna na vašem profilu u bilo kom momentu. Bilo što je dodatno i što je potrebno, uvek se može kontaktirati naš support. Mi imamo uvek lokalne ljude i to je jedna od stvari koju smo isto želeli i trudili se da dovedemo. To je da budemo lokalizovani svuda, tako da, na primer, klijent iz Hrvatske može pričati s nekime ko baš zna kako funkcioniše. Evo, primer koji smo dali je apliciranje za kredit, baš u Hrvatskoj. Slično je za većinu zemalja u kojima nudimo usluge. I sada, znači imamo 83.000 dinara koje nam je otišlo, to nije 1.500 evra ukupno. E sada, ostatak novca imamo na walletu koji stoji. Mi nudimo već poslednje tri godine Native Teams kartice koje su business expenses kartice. E sada, business expenses kartice su praktično mogućnost da možete na neki način na sebi olakšate plaćanje i troškove koje imate na mesečnom nivou za određene stvari koje poreski ne moraju da se prijave. Koje naravno postoje u svakoj zemlji. 

Ivan Minić: Nešto što može da se podvede kao trošak poslovanja. Znači, ne znam, računar, sto radni, sve što treba, poslovni put, ručak, nešto što postoji limit za reprezentaciju, ali imaš mogućnost da to računaš i osvojiš. 

Igor Radošević: E sada, ovo je mogućnost što mi jedini ovde lokalno pružamo mogućnost tih business expenses kartica. Svi ostali provideri imaju kartice koje su privatne kartice, samim tim se ne vode isto. Nemaš mogućnost da prijaviš određeni trošak kao business trošak jer nije vezan ni za kakav pravni entitet. Tako da ostatak novca taj prebacujete na karticu, za određeni deo troškova, eto koji smo već naveli, koji su business troškovi, ne plaćate porez. Za ostale mi naravno svim klijentima uvek šaljemo dokumentaciju za prijavu poreza koja bi trebala da se radi godišnje, kvartalno ili šestomesečno. Zavisi kako kome godi i prija. Sledeća stvar koja je takođe mogućnost, prebacivanje novca direktno na vaš bankarski račun. Što može da se vodi kao dve određene mogućnosti. Jedna je pozajmica, a druga je bonus. Obe podležu određenim procentima poreza, ali svakako je ukupni utrošak dosta manji nego što bi bio u slučaju da ste poslodavac ili preduzetnik. I pritom fleksibilnost je dosta veća. I treća mogućnost je to što sve, celokupno poslovanje praktično je potpuno enkriptovano, tako da ako imate neke potrebe da opravdate klijentu iz Amerike da ste legalni, imate papire naših firmi. Samim tim, ono što je bila jedna od stavki koje su nam dosta puta dolazile kao plus u korišćenju, to je da kada bilo ko od naših korisnika priča sa klijentom sa zapada, dosta lakše dolaze do dogovora kada znaju da će faktura ići sa firme koja je već u velikoj stabilnosti, ima celokupnu dokumentaciju, standardizaciju, sertifikate i ostale stvari, nego što je bio slučaj da ste ili samostalno zaposleni ili preduzetnik u Srbiji ili gde god.

Ivan Minić: Hajde da se u ovoj prvoj epizodi zapravo fokusiramo na te ljude koji su pojedinačni zaposleni, najčešće freelanceri, nekada i pod nekim ugovorom, ali generalno kao single korisnici. Jedna od glavnih bolnih tačaka ljudi koji rade kao freelanceri, ukoliko ne rade primarno preko platformi gde onda platforma hendluje manje više ceo odnos transakcije i ti na kraju uzmeš svoj deo, platforma svoje, ali imaš single point of contact i platforma to pegla. Kada imaš klijente koji su pojedinačni i kada stalno juriš klijente i trudiš se da živiš lokalno, radiš globalno, juriš klijente iz celog sveta, tu stalno ima mnogo bolnih tačaka koje se odnose na to kako ćeš u UK-u naplatiti klijentu, kako ćeš u Americi naplatiti klijentu, kako ćeš u Kanadi naplatiti klijentu. Ljudi misle da je to zapravo jednostavno. Suštinski jeste jednostavno jer mogućnosti postoje, ali to ne znači da u tim kulturama i biznis okruženjima su ljudi upoznati sa tim. Kada god neko kaže možeš da koristiš srpsku firmu za naplatu američkom klijentu, da, ne postoji nijedna prepreka osim činjenice da niko u Americi ne zna pustiti wire i ne zna šta je IBAN, jer jednostavno kod njih to ne funkcioniše tako. Da li to mogu da urade? Mogu, ali mora da se nađe osoba koja je dovoljno blesava da zna gde se to nalazi u e-bankingu ili neko ko će da se sa bankom sada bavi.

Igor Radošević:  Da ćeš ti direktno raditi. To si lepo napomenuo. Mislim da je to jedna od ključnih stavki koje bilo koji potencijalni ili već postojeći korisnik vidi pri korišćenju Native Teams-a. I evo sad rekli smo da ova potencijalna osoba koju smo zamislili zarađuje 1.500 evra ima na primer tri klijenta. Ajde kažemo jedan klijent dolazi iz Kine, jedan klijent dolazi iz Amerike, treći klijent dolazi iz Britanije. Kod nas sistem fakturisanja funkcioniše tako što klijentu iz Amerike ćemo fakturisati dolarima. Njemu će faktura doći iz našeg entiteta koji je baziran i pozicioniran u USA. Tako da će taj transfer biti praktično bank to bank, USA to USA transfer. Samim tim ne moramo da edukujemo niti da ulazimo u bilo kakvu konverzaciju oko načina plaćanja i potencijalne komplikacije.

Ivan Minić: I fee-jevi su minimalni. 

Igor Radošević: I fee-jevi su minimalni, apsolutno. U UK fakturišemo klijenta u funtama, takođe što je dosta velika olakšica. Čak i firmama iz Generalne Evropske Unije je sada problem da funkcionišu sa Britanijom zbog Brexita i mnogobrojnih boljki koje su se desile u međuprocesu. Mi smo, na primer, i tu isto step up-ovali pa čak i klijentima iz Evrope. Pomažemo da fakturišu britanske potencijalne firme s kojima sarađuju ili pak neke firme sa kojima čisto imaju bilo kakav poslovni odnos. I treća situacija u Kini, takođe imamo entitet u Kini, gde bismo mogli da fakturišemo čak i u kineskom juanu klijentu tamo, gde bi praktično i taj ceo proces bio one step job, one day job, u 24 sata sve regulisano i rešeno. Samim tim, to što si rekao, think local, go global je nešto što je s nama vrlo lako jer imate potencijalnu mogućnost. Mi trenutno imamo entitete u 77 zemalja, tako da u tih 77 zemalja možemo da ponudimo mogućnost da lokalno fakturišemo bilo koga od kompanija s kojima neko potencijalno sa Balkana sarađuje. 

Ivan Minić: Hipotetički freelancer koji ima klijenta u Americi, UK i Kini, ne spava nikad. 

Igor Radošević: Ne spava nikad, verovatno tako je. 

Ivan Minić: Ni u jednom trenutku nema komada od 8 sati kada može da spava. No, šalom na stranu, ta mogućnost da se prisutni u tolikom broju zemalja, dakle, nudi s jedne strane mnogo fleksibilnosti korisnicima koji imaju potrebe da posluju sa tim zemljama. Sa druge strane, vama donosi niz nekih dodatnih uvida koji su meni super interesantni. I opet, hajde da budemo fokusirani na te pojedinačne korisnike. Šta su očekivanja, šta su neke važne stvari koje svako od njih želi u različitim nekim zemljama? Jedna od važnih stvari, recimo, u kojoj se svest podigla u prethodnom periodu, jesu benefiti. To je krenulo sa minimalnim nekim stvarima, pa je onda u nekim firmama otišlo u potpuni besmisao. I nas nekoliko i dalje tvrdi da je posao koji želimo da radimo ljuštač voćki u Nord-Ursu, jer to je savršen posao, ali bottom line je, postoji u svakoj IT firmi koja je velika i ozbiljna niz nekih benefita koje ti možeš da iskoristiš. Ono što je tužno, većinu tih benefita ljudi zapravo ne koriste, to je samo ono lepo pomenuti. Kada si sam svoj gazda, ti ako hoćeš da obezbediš sebi neke benefite, vrlo je realno da ćeš ih koristiti. Ali to je opet pain in the ass da ti to organizuješ i set up-uješ sve.

Igor Radošević:  E sada, super je, još što si pomenuo prvo od biznise, a onda individualce. Mi, pre svega, moramo biti potpuno otvoreni, većinu benefita koje smo donosili smo donosili za biznis, jer većina klijenata koji ih koriste su biznisi. Opet, nije da ih koriste, ali su im potrebni i preko nas ih rešavaju i kupuju.

Ivan Minić: Daju ih kao mogućnost. 

Igor Radošević: Tako je. E sada, ono što je plus je što individualci mogu koristiti sve benefite koje mi imamo lokalno. Tako da, mi trenutno u Srbiji imamo mogućnost što se tiče benefita, imamo dva privatna zdravstvena osiguranja, imamo tri privatna penziona, imamo mnogo jake mogućnosti. Sada ne pričamo o benefitima koje imamo trenutno na platformi, ali dosta fleksibilnosti i mogućnosti za svakoga, od pronalaska potencijalno i psihoterapeuta, o nečemu što nije nebitna tema u današnje vreme, pogotovo među mladima, do toga da možete čak pronaći i lakše praktično, možda vaše dete odvesti u privatni vrtić, ako vam je to opet praktičnije ili vam olakšava vreme. Preko nas, jer opet kao full-time zaposleni, možeš da dobiješ ugovor od privatnog vrtića mnogo lakše i postoje popusti za određene ciljne grupe full-time zaposlenih. 

Ivan Minić: Postoji tu jedna stvar, izvini što te sečem, ali nekako mi to ima smisla, a to je da kada se ti pojaviš kao Marko Marković, oni te pogledaju značajno i kažu divno, drago nam je što ste došli, a kada se pojaviš kao Marko Marković iz Native Teams-a, jer ti si deo Native Teams-a na neki način, ti si deo nekog sistema. Dakle, oni imaju mnogo više poverenja i jednostavno posmatraju te kao prijatelja kuće, kao nekog sa čijom firmom postoji ozbiljna saradnja i ne žele da izađeš nezadovoljan jer to može da se reflektuje na svašta. 

Igor Radošević: Takođe, s obzirom na to da imamo i više klijenata, imamo i popuste. Popusti su takođe dostupni našim klijentima. Kod privatnog zdravstvenog osiguranja, po pitanju broja polisa, postoji određena margina, procentualno koliko se mesečno snižava trošak po zaposlenom. To se sve reflektuje kroz našu platformu i to koliko mi naplaćujemo klijentima. Tako da, za određene stvari je čak i dodatno jeftinije nego da idete to samostalno. Pa čak i da imate deo ovo gde ste sami, opet će biti skuplje nego preko nas. 

Ivan Minić: Šta ste, pokažem, primetili, šta je negde ono što izdvaja neke različite sredine po tome kako se ljudi organizuju, šta su im prioriteti, na koji način funkcionišu, pre svega da kažem u ovom tieru gde su ljudi koji su sam svoj gazda freelance? 

Igor Radošević: Što se tiče sam svoj gazda freelance, dve stvari koje, eto sad pričam generalno kroz desetine hiljada korisnika koji su prošli kroz našu platformu u prethodne četiri godine sa Balkana. U početku, i to je nešto što mi je bilo fascinantno, kako je tek završila korona, najveća potreba je bila svih da odu i da se premeste negde. To je naprasno samo nestalo. Znači, naš mobility deo koji imamo, mi ga imamo od početka praktično. Recruitment smo dodali tek relativno skoro. 2021. godine, kako se završila korona, imali smo oko 800 slučajeva za radne boravišne dozvole samo iz Srbije. Najviše Španija i Portugal. Ove godine smo imali pet. Tako da dve stvari koje su se u međuvremenu promenile su da mislim da je naša svest da je negde preko bolje možda malo opala. Da li s druge strane ono što je takođe činjenično stanje, makar gledajući kroz brojke i podatke koje mi imamo, jeste da su freelanceri i individualci počeli da zarađuju više novca ovde lokalno. I treća stvar je da generalno potreba za time da budeš full-time zaposlen je sada tri puta veća nego što je tada bila. Mi u početku smo imali mnogo više payment klijenata i ti payment klijenti su obično imali samo potrebu da taj novac nekako izvuku. Znači, sami, menjao se zakon i tamo tu posle korone je bilo malo teže da izvučeš novac za marketing usluge preko Mike koji radi u kafiću preko puta. Samim tim, ljudi su mogli da nađu način nekako legalno da opravdaju svoje novce koje su zaradili. U međuvremenu, mislim da se benefit ili kroz priču word of mouth dosta proširio i sve o tome šta full-time zaposleni mogu da dobiju kao benefite. I sada trenutno mi imamo, ja mislim, oko skoro 70% klijenata, od ukupnog broja 30% samo payment uzera. 

Ivan Minić: Ono što mi je super interesantno u celoj toj priči jeste taj moment da za svako tržište koje je značajno, a kažemo, Srbija je značajna ne samo po broju korisnika, već zbog proste činjenice da je deo ekipe odavde, da su, kažemo, aktivni deo odavde i jedan deo cele priče i počeo, jeste ta lokalna ekspertiza za gomilu stvari. Koja je lokalna ekspertiza u Srbiji kada ti treba za Srbiju, ali je isto tako lokalna ekspertiza u nekoj drugoj zemlji gde ste prisutni, kada ti treba tamo iz bilo kog razloga, da li je lokacija ili klijent, tamo treba da se dobije nekakav dodatni papir. Par ljudi koji su, da kažemo, aktivni korisnici su mi jako puno hvalili kako se podrška odnosi prema upitima koje dobije. 

Igor Radošević: Ovako, to je isto još jedna od stvari koja je nama bila boljka dok smo mi pokušavali da rešimo naše probleme prema što na IT teams krenuo. A to je što generalno, ajde sad da ne pričamo o trenutnom modernom dobu gde je sve AI krenulo, imaš one botove i chatove gde čoveka živog ćeš naći posle 12 i po sati pokušavanja na projektu sve frequent ask questions i potencijalne rešenja tog problema koje nikad nisu takva. Je bila to što smo želeli da budemo, opet kao što sam rekao, potpuno lokalizovani. Evo sad, jedna razlika među nas i kompeticija. Mi nemamo 180 zemalja dostupno kao što oni imaju. Mi imamo 75 zemalja, ali svaki entitet je naš. Mi u svakoj zemlji u kojoj postupno imamo naše ljude. Nemamo nikakav outsourcing tog tipa, samim tim, prvo i speed of delivery je dosta bolji jer nemamo potencijalni problem ako neko third party partnera, ili nema dovoljno resursa da reši ono što je potrebno ili pak neke interne probleme, već prolazi kroz neke interne probleme koji direktno su onda i problemi nas i naših klijenata. Tako da, to što si rekao, lokalna ekspertiza. Mi stvarno u svakoj zemlji u svakom momentu imamo makar jednu osobu u customer facing timovima, pre svega u poslovima s aktivnostima, znači i CSAM-ovi koji su tu da pomognu bilo kome od naših korisnika. Ono što je super stvar je da, s obzirom da smo sad već globalna firma i ti ljudi ako nemaju lokalnu ekspertizu, imamo kolegu iz neke druge zemlje koji ima. Tako da, svakako, ja mislim da najveća sigurnost i ono što svima pruža udobnost u korišćenju bilo čega je da ne moraš čak i dobiti odmah ispravan i potpun odgovor. Samo znaš da je tu neka ljudska osoba koja će se pobrinuti za tvoj problem. Mislim da to dosta ljudima daje olakšanje i samo nemaš ovde da ti sedi sve vreme kao, jao pa kako ću sad rešiti, ja ne znam tamo šta se dešava. Nije problem, možda ne zna ni kolega s kojim pričaš tu, jer eventualno nema, na primer, potpuno znanje o zakonima i regulacijama u Litvaniji, ali imamo i kolegu iz Litvanije koji kada bude bio tu će pomoći kolegi koji će tebi postaviti sve dokumente i potrebne odgovore na pitanja. Tako da mi smo se trudili da u celom međuprostoru, ceo knowledge base ako mogu tako da ga nazovem, oko svih bitnih malih delova kolača potpunog poslovanja i onoga što je potrebno svakome od freelancera, postavimo kao nešto što je sada dostupno i tebi i svakome i dalje ćemo se truditi da proširujemo to, jer opet kažem, jedna od najlepših, ja pričam iz svog ličnog iskustva, jedna od stvari koju sam u ove četiri godine doživeo je broj ljudi koji me zvao na privatan broj i zahvaljivao se ne meni lično, nego samo imali su potrebu da izraze zahvalnost za to što su uspeli da reše nešto što im je potencijalno jako dugo bio veliki problem i nedaća i nedoumica i totalno su živeli u mraku. Kod nas je edukacija nešto što, opet kažem, ti i tvoj tim radite, ali definitivno na nekom regionalnom ili okolnom nivou ove male zajednice doprinosiš. 

Ivan Minić: Mislim, kod nas ljude nažalost ne zanima ništa do trenutka dok nemaju lični problem, što s jedne strane razumem, s druge strane jasno mi je zašto je problem i kako je to onda u tom trenutku teško, brzo i efikasno rešiti. Svakako, da kažem, postavka koju ste napravili jeste takva da nekome možete da rešite specifični problem ili možete da preuzmete neki širi dijapazon stvari koje je potrebno uraditi. Za neke klijente to je potencijalno samo izdavanje faktura, praćenje finansija i slično. Za neke je to ceo dijapazon usluga koje nudite, ali individualni je pristup i svako može da izabere ono što mu treba. Svako može da se posavetuje sa nekim koji će mu dati preporuku šta je za njega u nekoj situaciji najbolje rešenje. 

Igor Radošević: Tako je, jedna od stvari koju si sad pomenuo, koja je, ajde, daću mali glimpse toga šta nam je ideja da pokrenemo i dodamo u budućnost i to je da svako od korisnika će imati svoj profil, tako da ćemo imati praktično otvoren community. Ideja nam je da ne moraju ljudi samo pričati sa nama, kao opet, ajde, potencijalnim ekspertima ili ljudima koji su zaposleni na Native Teams-u, već i međusobno. Mogu međusobno podeliti kakva god iskustva koja imaju, mislim, opet, ne kažem da nema toga, ali je super ako to čuješ od nekoga ko koristi istu platformu kao i ti. Međutim, relevantnost toga zašto ste oboje tu da razmenite bilo kakva znanja ili pomoć je dodatno veća, a mislim da će to još malo približiti generalno Balkan sam po sebi, jer ono što je situacija je da većina zemalja na Balkanu ima slične probleme. Nije da smo mi samo u Srbiji jedini, a Makedonija je potpuno ista kao i mi. 

Ivan Minić: Pa dobro, mislim, na kraju dana mi smo svi potekli iz istog sistema, taj moment kad ti kažeš. 

Igor Radošević: Osim Slovenije, za njih jedino ne bih mogao reći da imaju probleme kao i mi, oni stvarno, njihov sistem je totalno drugačiji. 

Ivan Minić: Ali recimo, znaš ono, neka najbazičnija stvar, kako se formira JMBG i kako se formira PIB. Formira se na isti način. Što su oni s jedne strane mala zemlja, sa druge strane bila je najrazvijenija republika, pa samim tim i kada su se odvojili, najbrže krenuli u neki proces reformi, jer je relativno lako reformisati nešto kada imaš tako mali uzorak sa kojim radiš i kada si potpuno okružen jednim drugim sistemom. I Hrvatska sad, sa ulaskom Slovenije i Hrvatske u EU, je dobila niz nekih mogućnosti koje prethodno jednostavno nije imala kao što ni jedna zemlja van EU nema. 

Igor Radošević: Slažem se, ali moram da mislim da je generalno njihov pristup odnosu prema individualcima koji su samozaposleni preduzetnici, pa paušalci i kako hoćemo ih nazvati, drugačiji. Hrvatska jeste ušla u Uniju, ali i dalje ima iste zakone. Hoću reći da, na primer, u Sloveniji završiš fakultet, kreneš da radiš, prve dve godine ne plaćaš porez uopšte. Sad, opet mogla bi Hrvatska to dovede, nije. Hoću reći da generalno, samo ajde da ne zalazimo sad u tu tematiku toliko, voleli bismo da spojimo ljude sa Balkana koji bi mogli eventualno jedni drugima da pomognu i prošire svest o tome šta se dešava i da nisu sami.

Ivan Minić: I u perspektivi neki od tih ljudi mogu međusobno da sarađuju i da rade na nekim projektima zajedno, da možda uzimaju veće projekte zato što međusobno mogu da podele i sve ono ostalo što ti negde moć zajednice daje, kao mogućnost da nisi sam i limitiran samo na ono što možeš ti da uradiš, eventualno organizuješ u okvirima onoga što znaš. Hvala ti, ovo je prvi deo, ovde smo pričali da kažemo o onome što Native Teams u osnovi jeste i fokus na onaj najmanji, možda najveći broj korisnika, ali i oni koji imaju, da kažemo, relativno skromne i dalje prihode. Ima dosta primera gde bi taj posao bio dodatni posao pored nekog drugog gde oni to koriste za tako nešto, a u sledećoj epizodi ćemo pričati mnogo više o tome šta zapravo firme mogu da dobiju i kako se taj mnogo kompleksniji proizvod, koji u osnovi i dalje ima sve ovo isto, razvijao kroz saradnju sa firmama i na bazi feedbacka koje su firme dale. 

Igor Radošević: Samo bih jednu stvar dodao na kraju, a to je da koliko god mislite da je vaša situacija čudna ili da radite nešto što je možda nepotrebno, nije. Do sada, kroz ove četiri godine sam prošao kroz toliko veliki, ajde da kažemo, broj različitih pristupa, eto, ili generisanju dodatnog prihoda, ili primarnog prihoda, načina na koji radite posao, s kime radite, kako radite, da je sasvim sve okej. Na kraju dana, mislim, globalizam je doveo do toga da je sada svima sve dostupno, s druge strane, živimo u vremenima da je sve politički korektno, tako da šta god vam padne na pamet, a da je, naravno, opet u legalnim okvirima, slobodno.

Ivan Minić: Kada smo kod čudnog, jutros krećemo na posao i sada ispred mog viđenog kafića vidim da je neka gužva, nekoliko ljudi, nešto oni tu rade, svi su lepo obučeni, nešto je se tu izloženo na putu i prilazi mi dečko, smeje se i kaže, da li želiš da osvojiš aparat za gašenje požara? Evo, okej. Svašta su me u životu pitali, o tome još uvek niko nije pitao, tako da da, čudni ljudi su oni koji na kraju naprave razliku zato što na malo drugačiji način pristupe poznatim stvarima da dobiju malo drugačiji ishod. Hvala ti puno, hvala vama što ste nas slušali, vidimo se naredne nedelje u drugom delu kada pričamo o biznis koristima.