Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Ivan Minić:​ Moj današnji gost u Pojačalu je Srđan Erceg i to po poslednji jednocifreni put, ali definitivno ne poslednji put u Pojačalu. Srđan je prošli put bio pre oko godinu dana i tada smo pričali o raznim nekim stvarima, najviše o istoriji Formule 1 i zašto je ona važna i šta se to sve promenilo, a ovoga puta pričamo o svemu onome što se desilo u prethodnih godinu dana jer on je počeo tu priču kao novinar Sport Kluba, a danas već neko vreme nije deo Sport Kluba, a suštinski Sport Klub na ovim našim lokalnim prostorima više ne postoji. Naravno, nismo pričali samo o tom prelasku jer on je suštinski samo formalna stvar. Pričali smo o svemu onome što je izgrađeno za dvadesetak godina kako je Srđan kroz razne forme predstavljao ono što što i danas predstavlja i popularizovao ono što i danas popularizuje. Ko su bili neki ključni ljudi, neki ključni trenuci, kako su se stvari odvijale jer iako to danas sve deluje veliko i grandiozno, zapravo je većina toga bila na ludilu, lični entuzijazam i štap i kanap. U svakom slučaju, čućete ono što do sada nigde nije ispričao i objavio javno, ali čućete i mnogo više od toga i shvatiti, nadam se, zašto je Srđan Erceg i celo društvo oko njega jako važno za MotoGP i Formulu 1 i zašto ti sportovi rastu kada je popularnost u pitanju u vremenima u kojima većina sportova gubi svoju relevantnost sa mlađim generacijama koje dolaze. Uživajte. 

Naši prijatelji iz Orion telekoma imaju važnu informaciju za vas. Orion telekom predstavlja Orion AI Hub, suverenu AI infrastrukturu nove generacije. Rešenje razvijeno u saradnji sa kompanijama NVIDIA i NetApp, zasnovano je na najnovijoj NVIDIA DGX Blackwell B200 GPU arhitekturi. Orion AI Hub omogućava organizacijama da lokalno razvijaju, treniraju i implementiraju AI modele, uz potpunu kontrolu podataka, ultra-nisku latenciju i infrastrukturu usklađenu sa domaćom i evropskom regulativom. U okviru Orion AI Huba dostupni su različiti paketi i modeli korišćenja, od razvojnih okruženja i trening klastera do produkcionih inference servisa.
Za više informacija posetite https://orionfactory.ai/, ili se obratite direktno na biznis.prodaja@oriontelekom.rs

Redovni slušaoci i gledaci Pojačala već dobro znaju da je naš partner već nekoliko godina kompanija Epson i posebno smo im zahvalni na tome. Epson je japanska tehnološka kompanija sa dugom istorijom razvoja i inovacija, a prethodnih decenija bili su vrlo fokusirani na očuvanje životne sredine. Možda je upravo to i razlog što svake godine inoviraju najviše u domenu projektora i štampača za razne namene i već 20 godina proizvode zvanično najbolje projektore na svetu. Što se tiče štampe, od malih post štampača za svakodnevnu upotrebu u maloprodajama preko kućnih office rešenja pa do onih velikih za industrijsku upotrebu, Epson štampači su lideri u svakom od ovih segmenata. A osim izuzetno kvalitetnog otiska, nude i uštitu električne energije kao i zaštitu životne sredine od pakovanja do načina na koji se dopunjavaju i načina na koji se održavaju. Ukoliko ste zainteresovani za nešto ovako, sve informacije možete pronaći na sajtu www.epson.rs

Od nedavno sam postao urednik i autor na portalu NašaMreža. U pitanju je portal za preduzetnike gde možete pronaći mnogo zanimljivih i korisnih informacija o svim pitanjima koje muče vlasnike biznisa u Srbiji. Među autorima možete videti mnoge od mojih gostiju iz prethodnih epizoda, pa topla preporuka da posetite našamreža.rs.

Za slučaj da želite da nas podržite vi individualno, možete da posetite link na platformi Buymeacoffee i tu možete kupiti mesečnu pretplatu ili jednokratno donirati neki iznos koji želite. Hvala vam unapred na tome. 

Ivan Minić: Kad god vas pitam koga da dovedem, uvek najviše ljudi piše da dovedem Srđana. I mislim, ne čudi to mene jer on je dosta puta bio i on ima te razne, ovaj, epifanije tokom gostovanja gde shvati, priseti se stvari, onda shvati šta se zapravo desilo, jer on tad nije bio prisutan. Samo fizički je bio prisutan. Ne, psihički. Prisutan i tako dalje. Ali ono, postalo je faktički ritual da svake godine sednemo, napravimo nekakav presek, šta se zanimljivo dešavalo u međuvremenu u toj godini, a i uvek imamo neku centralnu temu. Pa prošli put smo, da kažemo, najviše pričali o nekoj istoriji Formule 1. Zašto baš o tome? Pa osim što je lepo i treba da se priča, Formula 1 je doživela vrlo ozbiljnu transformaciju prethodnih nekoliko godina, koja ih je učinila, ajde da kažemo u nekom smislu future proof, jer ono kako je išlo nije bilo dobro, a sad imamo ponovo fenomen koji je veći nego ikad. I pričaćemo malo i o tome, jer u međuvremenu je izašao film i kao, šta je zaključak nakon gledanja filma? Prvi zaključak je da Ameri ne znaju ništa o Formuli 1. Drugi zaključak je Bred Pit je najveći šmeker koji je hodao ovom zemljom, bez ikakve dileme. Znači to ne postoji više nikakva, ovaj ni kod koga nikakva dilema. Ali, da iskoristim priliku da se zahvalim našem novom sponzoru, pošto ovde nećemo imati pitanje, jer je Srđan na to odgovorio pre sedam godina. Ovaj, Smilies, hvala za podršku. Nećemo imati pitanje šta ste hteli da budeš kad porasteš, jer bilo bi malo čudno da se i to menja svaki put kad sednemo jer Porastao. Pa da, u stvari, moramo sačekati još neko vreme da odrasteš, pa ćemo onda da vidimo šta ćeš zapravo da budeš. Ali nakon dugog uvoda, Srđane, dobro mi došao ponovo. 

Srđan Erceg: Bolje te našao. Hvala za poziv. 

Ivan Minić: A tajming nam je dobar u smislu da je ovo još uvek neki period u kome smo između sezona. Imali smo vrlo zanimljive sezone i u jednom i u drugom takmičenju. U nekom smislu nesvakidašnje. I voleo bih svakako da napravimo neku vrstu preseka, ovaj toga svega. Ali pre nego što počnemo sa tim, ovo je onaj period godine kad ti eventualno možda malo odeš na odmor, koji nikad nije odmor, jer ti nešto moraš da radiš, jer si lud. Ali prvo pitanje, Srđane, kako si? 

Srđan Erceg: Dobro sam. Mogu ti reći da sam super. Iskreno. Stvarno sam super. Čak sam i malo ne radio. Ali, Ne obilno. Dozirano je. Dozirano, ne previše, da se to mozak ne zbuni previše. Ne, iskreno, prvi put posle dužeg vremena, svašta se lepo dešavalo u poslednjih, ne znam, šest meseci. Pa sam vrlo radostan, moram ti priznati, čak su neke stvari se desile ako nisam očekivao pozitivne. Pa sam onda to dodatno sad nekako mnogo srećan. I došao sam u situaciju da mogu malo da, da mirnije radim. Nisam smanjio možda količinu stvari koje hoću da uradim ili ideja koje sam sad izvukao iz, jelte, prošlosti koje hoću da realizujem, ali mi je nekako lepše, mirniji sam. Evo. Prvi put posle mnogo godina da sam nekako mirniji. Nisam u jurnjavi. Jao moram ovo, moram ovo, moram ovo, moram ono. Uradili smo mnogo toga, sad nekako, OK. Tu smo. Hajde sada da se igram dalje sa nekim stvarima koje sam zamislio.

Ivan Minić: U prethodnih mnogo epizoda u kojima si bio, bilo je raznih potpisa ispod tvoga imena. OK. Jedno vreme Huge Media je bila u prvom planu, jer je to bio primarni posao od koga si da kažem živeo, sve ovo ostalo je bio mnogo lep hobi koji ti znači najviše na svetu, ali nije ne kupuje kiselu vodu. Ovaj, onda smo imali naravno jedno duže vreme Sport klub. Imali smo Infinity od trenutka kada je nastao Infinity Lighthouse. Po prvi put ćeš imati drugačije potpise, pa ovaj, to se desilo u međuvremenu. Prošli put smo već negde znali da je neminovno da će se nešto desiti, ali se još uvek nije znalo konkretno ni šta, ni kako, ni kada. I mislim nažalost mnogi ljudi koji su bili uključeni u priču nisu do poslednjeg trenutka znali šta će i kako će i kad će da se desi. Ali ono što što se desilo je da je MotoGP i Formula, da su MotoGP i Formula promenili svoju kuću u Srbiji. A da si ubrzo nakon toga i ti promenio svoju kuću. 

ŠTA RADI ERCEG OVIH DANA

Ivan Minić: Pa ono, nikad te to nisam javno pitao, privatno znamo i ja i ti kroz šta si prošao, ali voleo bih da u evo javnom prostoru kažeš nešto što misliš da treba i ima smisla o tome što se izdešavalo.

Srđan Erceg: A znaš kako, sad je već prošlo dosta vremena. Prošle godine na kraju marta se desilo, dakle Sport klub je prodao svoja prava za sve sportove na na teritoriji Srbije, Bosne i Hercegovine, mislim Makedonije i Crne Gore. Nisam siguran, nisam nikad video ugovor tako da ne znam tačno sve detalje. Znam da nije za Hrvatsku i za Sloveniju i sve je prodao Areni Sport. Tako da je praktično od prvog aprila Arena Sport preuzela sva emitovanja sportova koji su do tada bili na Sport klubu, uključujući i Formulu 1 i Moto Grand Prix. Negde smo znali da se nešto dešava. Nismo znali tačno šta se dešava. Dakle, negde februar prošle godine sam pročitao prve vesti da se to dešava i pitao sam,

Ivan Minić: Ja koliko se sećam, izvini što te sečem, ali ja koliko se sećam, kada je izašla vest o transakciji koja se desila između kompanija stajalo je u specifikaciji te transakcije da je i to deo transakcije, ali nije bilo određeno od kada je to.

Srđan Erceg: Pa da, ono što znaš kako, ja nisam nemam nisam imao nikakve informacije zvanične, niti bilo kakve informacije iz samog Sport kluba ili bilo koga ko je bio odgovoran ili zadužen za to. Dakle, sve što sam saznavao je bilo je manje-više kroz vesti i informacije. Nisam hteo ni da kopam, iskreno da ti kažem. Rekao sam ako, ako niko ne smatra da ja treba da znam, nema potrebe da u ovome učestvujem. Dakle, nisam otišao sad i rekao ljudi šta se zbiva. Prvo tako se pravi mnogo velika fama, sebi dižeš stres. Rekao sam OK, ja nemam uticaj na ovo. Dakle, desiće se šta god da se desi. Imam neke svoje principe kako ću da radim i da funkcionišem. I pošto je to bilo tih pitanja znaš i pre tri, četiri godine ranije me neko pitao, gledaoci su me pitali kada je Arena počela da kupuje ne znam Premijer ligu, Primeru, NFL, da li ću da pređem na Arenu, da li bih to uradio. Ja sam rekao ljudi, pre nego što počnemo da pričamo o tome da li bih negde išao ili da li bih s nekim potpisao ugovor, ono što mora da se postavi pitanje, šta ta kompanija, koja god da je kompanija u pitanju. I samo da se razumemo, Sport Klub i Arena su kao dva velika kluba, izgradile neku vrstu rivalstva, ali rivalstvo na nivou hoćemo da budemo bolji jedni od drugih. I to je meni nekako priroda posla. Jednostavno, normalno je da imaš konkurenciju, normalno je da imaš tri, pet, 10 televizija. Sad, OK, možda smo malo malo tržište da imamo 10 televizija sportskih, ali sport je ovde mnogo bitan, svugde u svetu je bitan, jer to je emotivna stvar. To je iracionalna stvar. Mi smo pre svega iracionalna bića, koliko god se trudimo da budemo razumna. I to je meni bilo uvek zabavno. Dakle, imaš neku priču. E sad, na to pitanje sam uvek odgovarao, moje prvo pitanje ko god da kupi prava, jer to je slobodno tržište. Formula 1 će prodati onome za koga smatra da je najbolju ponudu dao.  Da li finansijsku, da li još neku pride u smislu podrške, trajanja ugovora, čega god.

Ivan Minić: A da u većinu tih ekosistema samo da kažemo nije nije finansijski element presudan.

Srđan Erceg: Nije samo finansijski presudan. Tako je. Ono što se gleda, gleda se na primer share, kolika je penetracija na samom tržištu, do do koliko ljudi može da se dođe, koliko novca će svako dati, na koliko se potpisuje taj ugovor, šta sve planiraju da prikažu. Šta je bila mnogo lepa stvar kod Sport kluba? I to to to sam sad sam nešto slično pričao, ali možda ne tako detaljno. Sport klub je promenio način na koji se radi komentarisanje i prenošenje, bukvalno prenošenje. Neko je rekao ne radiš prenos. Ne, radim. Ja komentarišem, ali mi prenosimo digitalne informacije, to jest sliku dalje prenosimo u kuće. Niko nikada u istoriji ovih prostora do Sport kluba nije puštao u etar sve treninge svih kategorija.

Ivan Minić: Eventualno kvalifikacije.

Srđan Erceg: Eventualno. Za Formulu 1. Za Formulu 1, i to ne uvek. Nisi imao garancije da će ti se kvalifikacije biti, da će kvalifikacije biti na programu. Imao si garancije, koliko toliko, da će biti start trke. A i to je bilo napeto da l’ ćeš baš uhvatiti start ili ćeš u 18. sekundu početka trke ili tih pred početak. Evo sad počinje trka. Sport klub je to promenio. Dakle, da se vratimo malo unazad. Euro Sport je imao prava dosta dugo za Formulu 1, pa ih je izgubio. Bernie Ecclestone je to hteo da menja. Različite televizije su kupovale prava za Formulu 1. Moto Grand Prix je dugo bio perjanica, prosto glavni sport Eurosporta do 2008. 2009. Dorna, koja je sada u međuvremenu postala Moto Grand Prix Entertainment grupa, je rešila da bi zaradila više, ne da bi povećala gledanost, nego da bi zaradila više. To je bio tadašnji princip, pređe na takozvanu Pay TV. Dakle na kanale koje moraš da platiš. Share im je pao, ali je novac skočio zato što su televizije poput Sport kluba želele da imaju taj sadržaj koji je odjednom došao na slobodno tržište. Sport klub je kupio. Ja se ja sam zvao Sport klub. Da se razumemo. Ja ja nisam hteo pošto sam na Eurosportu već počeo da radim Moto Grand Prix, nisam hteo da ne budem više komentator Moto Grand Prix-a. I ja sam nazvao direktora Sport kluba Nemanju i on kaže šta je, ne javljaš se dok ne kupim prava za Moto Grand Prix. Pošto se mi znamo znaš i roditelji su radili zajedno. I kako god počeli smo da radimo od 2009., ali šta mi je Nemanja rekao kad sam dolazio? Rekao je: Erceg, planiramo da radimo sve. Ja sam ga pitao šta šta ćemo da radimo? On je rekao sve, na moju veliku radost. Jer smatram da je to, prvo ja volim Moto Grand Prix. Volim Formulu 1. Meni je to najlepša stvar na svetu, gde ja da odgovorim na tvoje pitanje posle snova, radim ga. Ja sam glas dao nekoj slici koju obožavam. I ja sam ponosan što sam dobio priliku, čast mi je što sam dobio priliku da to radim, da budem u Moto Grand Prix-u, da budem u Formuli 1. Krenulo je od Moto Grand Prix-a, pa je prešlo na Formulu 1. Elem, trening broj jedan u to vreme 125 kubika, 250 kubika Moto Grand Prix. Trening dva, trening tri i kvalifikacije, zagrevanje.

Ivan Minić: To je sve po neka tri sata.

Srđan Erceg: Pa svakog dana oko šest sati imaš komentarisanje. Dakle, možda za nijansu manje. Ujutru imaš tri treninga, popodne imaš tri treninga i u petak i u subotu. Tako da je to ukupno nekih, da kažeš šest deonica koje imaš po tri treninga. Tad su bili treninzi, sad su se promenili sa sprintom pre pre par godina, ali činjenica je da imaš da da je to način na koji se komentarisalo. Nezvančni, zvanični, nezvanični. Dakle to se neće računati za kvalifikacije, za određivanje startnih pozicija ili sada za ulazak u kvalifikacije, to jest završnicu kvalifikacija, sprint. Recimo su neki slobodni trening. Kod nas je nekako bilo zvaničan naziv bio nezvanični trening, zvanični trening, pa se prihvatilo da je to zvanični rečnik u to vreme auto moto saveza Srbije. Sad se to dosta se menja, al to je priroda jezika, jezik će se menjati. Elem, petak, subota i onda tek u nedelju čak ni ne krećeš sa trkama, nego imaš jutarnje treninge. Po 20 minuta za svaku kategoriju u to vreme. 125, 250, Moto Grand Prix. Pauza, kreću trke. Dakle 11, 12 i 20 u to vreme i 14.00 za Moto Grand Prix. To ti je jedan vikend Moto Grand Prix-a. Ivane, kad sabereš, to je negde oko sad ću ti reći, dakle negde imamo krenemo u 11, završimo u 15. Dakle četiri sata samo na trke i na program između, plus jedno sat i po ujutru. To je pet i po u nedelju s časovima. Negde oko negde oko 18 časova ukupno dobiješ 17 do 18 sati emitovanja motociklizma u u rasponu od tri dana. Nikad ništa slično se nije videlo na ovim prostorima. Sećam se Miguela Oliveira pre desetak godina, čovek koji je sad otišao u Super Bike, koji je bio i vice šampion u Moto trojkama i u Moto dvojkama i pobednik petostruki u Moto Grand Prix-u, Portugalac. Pitao me se pošto on njega mnogo zanima, on zajedno sa ocem mnogo se trudi da podigne nivo i gledanosti i i da kažemo prodora Moto Grand Prix, ne samo Moto Grand Prix, motociklizma uz sport u Portugalu. Pitao je kako se kod vas ide emitovanje. To se sećam kad smo radili prvi intervju kao, kako se kod vas emituje? Pa rekoh emitujemo sve. Kako to misliš sve? Sve treninge. Misliš na Moto Grand Prix? Rekoh ne, rekoh za sve tri kategorije. Blago vašim gledaocima. To je bio komentar. Ko je to uradio? Sport klub. Dakle Sport klub je rekao. Nisam ja došao i rekao ja zahtevam. Šta zahtevaš? Ti si došao ovde i ćuti i pevaj. Ali poenta je bila da je neko rekao i poklopilo se s mojim snovima. Hajde da radimo sve. I moje mišljenje da je to jedini način da zaista preneseš lepotu bilo kog sporta. Ovo je specifičan sport, jer nije kao fudbal, kao ja gledam trening ne znam, Real Madrida. Što gledamo trening Real Madrida? Ne znam, možda ljubiteljima fudbala je to bitno da vide. Ja to ne mogu da ti odgovorim, ja volim da odem da odigram mali fudbal, ali ne pratim ne pratim fudbal. Ne dovoljno dobro da bih mogao da to prokomentarišem. Ali sam znao da treninzi Moto Grand Prix-a, to jest motociklizma i Formule 1 treba gledati. Jer je to specifična stvar. To nije trening, ti ne treniraš, da da parafraziram Aksa Feštapena četvorostrukog šampiona sveta u Formuli 1. Sport naš sport, auto moto sport je malo drugačiji. On je to govorio iz konteksta toga da li da voziš karting ili da pređeš na sportske automobile i kako se trenira i tako dalje. I rekao je vidi, zaboravi karting. Karting te uči nekim drugim stvarima, ali pogon na zadnje točkove, način na koji treba da kontrolišeš vozilo mnogo je bolje da ideš u nekom drugom smeru. Zašto? Auto moto sport se u velikoj meri razlikuje u odnosu na klasične sportove, jer tebi je lopta uvek ista. Tebi je fudbalska lopta fudbalska lopta. Postoje varij varijacije, varijeteti, ali činjenica je da je ta lopta uglavnom jedno te isto. Košarka, manje više jedno te isto. Eno američki fudbal, Džuk stoji tamo u kutiji, manje više ista. U auto moto sportu nije isto. Ako voziš Moto 3 motocikl i hoćeš da sedneš na Moto Grand Prix motocikl, nije isto. Drugo, teren nikad nije isti. Nikad nisi na istom terenu. Ti kao idemo da vozimo trku.

Ivan Minić: Odnosno jednom godišnje si na istom terenu. 

Srđan Erceg: Tako je. Jednom godišnje i to možda ako ti ne uvode stalno nove staze. Ali u pravu si, jednom godišnje je neki prosek koji ti imaš da kažeš hajmo u Suzuku idemo. Evo sad zapravo ja volim Suzuku pa sam istakao Suzuku.

Ivan Minić: Zato što je osmica.

Srđan Erceg: Jeste. Osmica, levo desno, Japan, teška je, ima ima jednu bogatu istoriju i iz nekog razloga meni uvek bila jedna od omiljenih staza. Odeš u Suzuku. Pre toga si bio u Šangaju. Šangaj nema veze sa Suzukom. I onda je taj trening koji ti gledaš u petak i subotu, bukvalno jedini put da ti vozači su na toj stazi. Tako da tvoja priprema za nedelju za trku je prosto neophodno da bude obavljena u petak i subotu da ti gledaš te treninge, da bi ti razumeo, aha on greši stalno u trećoj, četvrtoj krivini. To nije ista treća četvrta kao Albert Parku. To je neka potpuno druga krivina. I onda ti treninzi dobijaju neku novu dubinu. Činjenica Paji i meni, Pavlu Živkoviću, mom kolegi s kojim radim komentatoru mom slučajnom partneru, mi se tako zovemo je i meni bilo mnogo upitno šta ćemo da pričamo prvi put kad smo radili Formulu 1. Trening jedan sat i po, trening dva sat i po, trening tri sat, pa onda kvalifikacije. I onda trka. Kvalifikacije i trka dođu ti kao lako je. Zašto? Zato što,

Ivan Minić: Pa dobro dešava se sve u tom trenutku.

Srđan Erceg: Tako je. E, ali ako si dobar komentator, ako radiš svoj posao, uvek se nešto Ivane dešava. Čak i kad izgleda da se ne dešava, to je naš posao da kažemo ne, dešava se. Šta se dešava? Radimo pripremu za trku. Zašto? Tebi trening drugi u petak u klasičnom trkačkom vikendu je jedan od najvažnijih koje imaš u Formuli 1. Ti tu možeš da vidiš koje gume su testirali, koliko krugova brzih je imao. Jer jedno je kvalifikacioni krug, on je obično dve do tri, četiri, možda nekad pet sekundi bolji od onoga što ćeš imati u trci. Priroda fizike je takva. Ove gume moraju da izdrže 30 krugova, ne jedan krug gde ćeš ti da ih pocepaš i daš sve od sebe. Ne možeš da voziš na taj način kvalifikacije na način na koji ćeš da voziš trku, to jest obrnuto, ne možeš trku da voziš kao kvalifikacije. Ti to ne vidiš ako nisi gledao u petak trening. I ne vidiš koje gume se bolje ponašaju. Ti pretpostavljaš koliko tu ima goriva. Nemaš baš sve informacije, ali već znaš otprilike šta timovi rade, pratiš ih. I onda gledaš izuzetke. Aha, vidi zanimljivo, ovi troše tvrde gume, a ne srednje, tvrde, ovi troše meke. Kakav je plan? I onda u nedelju kada počinje trka, mi već otprilike znamo ne zato što smo prognozirali, nego zato što smo pratili. Zasnovano je na nauci, na na podacima, na nekom metodu koji ti daje uvek jedne te iste rezultate, prilično pouzdane. I onda ti kažeš očekujemo da Max startuje na žutim gumama. Zašto? Zato što smo videli da mu je tempo sa onim rezervoarom goriva mnogo bolji na na srednje tvrdim nego na mekim ili tvrdim kako god. I onda taj trening dobija mnogo smisla. Još jedna stvar, to je podcast pre podkasta. Pre nego što smo uopšte počeli da radimo podkaste, pre lep sem ti Six, mi smo imali u etru tri sata u petak da se ispričamo. Neko priča kako možete da pričate tri sata. A posle 15 godina kako to lako je. Zato što imamo mnogo toga što smo morali i želeli da naučimo, jer ti kad gledaš pa onda gledaš garažu. Evo ga inženjer prešao iz McLarena u Red Bull, prešao iz Red Bulla u Mercedes kako god. Onda pričaš, stigao je novi motor, stigli su novi delovi, stiglo je novo krilo. Obratite pažnju na ne znam, imaš priliku da proširiš ljubav prema nauci. Jer ti imaš pito cevi, tačnije pitove cevi. Hvala mašincima što su me korigovali. Šta je pitova cev? Pito, čovek koji je i osmislio način na koji možeš da meriš razliku između pritiska i na osnovu toga da dobiješ dobiješ brzinu fluida. U ovom slučaju bolid se kreće kroz fluid, to jest kroz vazduh. I ti sad postaviš 10 ovako rešetkastom obliku pitovih cevi i meriš razlike u pritiscima između njih. Kako dobiješ konkretno pritisak? Unutra postoji statički pritisak, dakle koji do kojeg ne mogu da dođu uticaji, spoljno uticajno dolazi. Ti imaš statički pritisak, uvek je isti. Ali imaš dinamički pritisak, to jest pritisak spoljnog vazduha i ti meriš razliku i onda dobiješ rezultantu. U međuvremenu ti sa ovih 10 mesta pokupiš podatke i dobiješ informaciju o brzini kretanja fluida. Što ti onda govori da li tvoj simulator ili CFD computational fluid dynamics simulacija radi dobar posao. Jer konačno svaki simulator je zasnovan na tome da ti preneseš podatke što verodostojnije iz stvarnog života. Ne znaš da l’ će i obrnuto da funkcioniše. Ti si osmislio neko krilo, sad si ga stavio na bolid. Sad on strujanje vazduha se tu dešava, ti staviš pitove cevi i ti to možeš da onda izmeriš. 

Ivan Minić: To je u suštini naredni korak u odnosu na one stare aerodinamičke tunele gde si puštao da pratiš kako se kreće. 

Srđan Erceg: Jeste. A sad kombinuješ, izvini. Imaš i tunel, i CFD, i stazu. I imaš različite načine. Možeš da koristiš vunene končiće. Zašto? Zato što na primer imaš imaš takozvani flow vis boju. Flow vis boja je uzmi i namaže se po bolidu i onda pustiš bolid da se vozi i na osnovu toga kako struji vazduh, to jest kako ti se krećeš kroz vazduh i dobiješ strujanje, dobiješ zapravo linije koje ti govore kako tebi boli, funkcioniše. Sad svi to volimo da špijuniramo, da vidimo. Problem je u krivinama što se to razmaže na malo drugačiji način. E, tu onda staviš kameru ispod bolida ili preko bolida i snimaš. Sad ne želiš da koristiš vunene tračice kada je staza, jer će ih konkurencija moći da vidi šta radiš. Ali ponekad je to najbolji način da dobiješ informaciju. Kako god, to se dešava petkom. Mi to vidimo sada petkom. Kod Formule 1 je to dimenzija koju smo dobili. Kod Moto Grand Prix-a je nešto drugo. Dobili smo malo drugačije. Sad pratimo tempo mnogo, zato što su se vremena promenila. Tad se nije toliko pratio tempo, kvalifikacije su bile u petak i u subotu, pa je malo drugačiji bio pristup. Bili su malo opušteniji. Sad je sve zategnuto. Sad je pritisak ogroman od prvog treninga. I još jedna stvar. Možeš da vidiš različite stilove vožnje. Onda možeš da uvedeš neke lepe priče u publici da ispričaš. Evo zašto se ovaj tim zove tako. Ovaj je čovek koji je radio to i to. Ovaj sponzor je prisutan, imamo nove boje za ovu trku, na sledećoj će biti neko drugi. Imaš mnogo priča. To opet vratio ću se tebi. Hvala ti. Ti si me naučio da zapravo pričam priče. Ja nisam imao pojma da pričam priče. Meni je to bio meni je nekako normalno da se to tako radi. Zahvaliću se mami i tati zato što su me oni tako podigli, to jest tata je najveći uticaj kao sportski novinar je izvršio gde je verovatno uticao na mene na način na koji ja nisam ni znao. Nekad me pitao kad si krenuo rekao sam 1995.. Brate ja 30, 31 godinu radim kao sportski novinar. 18 godina pre toga sam se spremao da budem sportski novinar jer sam se rodio u toj porodici. Znaš, to je kao što se tiče preduzetništva, pakao koji sam prošao, verovatno zajedno sa tobom dolazi iz toga što niko u porodici nije bio preduzetnik, nije mogao da me nauči tim stvarima koje sam naučio. Pa sad dok sam ja to naučio što izgubljenih živaca, izgubljenih prijateljstava, slomljenih odnosa, popravljenih odnosa, stečenih odnosa, izgubljenih para, zarađenih para, čega god. A za sportsko novinarstvo ja sam 18 godina pripreman nesvesno. Ne možeš tako da se izražavaš, ne možeš da ne znaš značenje ove reči, ne možeš da pišeš bez zareza, ne možeš da ti bude kratka rečenica, bla bla bla bla bla. Ima milion stvari o koje koje ja sam samo usvajao i onda sam krenuo. E, sad dolaziš ovde u situaciju da je 95. kad sam krenuo, ja sam počeo svoju karijeru, nisam ni znao da će to biti karijera. 15 godina kasnije mi dolazimo u priliku da na TV-u ti nešto pričaš. I čuveno pitanje, ako neko pita od mojih kolega, koleginice ili generalno ljudi koji se bave bilo čime u životu, ko će to da ti gleda, ko će to da ti radi, bla bla bla truć. Nemojte da slušate te ljude. Nemojte bukvalno ih izbacite ih iz svog života. Ne, ako su vam porodica morate da ih trpite, ako su vam prijatelji, prihvatite da ne vas možda ne razumeju, ali ako vas vole to je OK. Zato što je to besmisleno pitanje. To je odakle znaš da će ljudi da gledaju nešto što ti nisi ponudio. Pa kao ja znam. Pa šta kako znaš? Ne razumem šta. Ti si čovek koji sve zna. I drugo. Hoćeš da priznaš grešku kad pogrešiš? Ako ne priznaju grešku kad pogreše, nemojte ih slušati, volite ih. Nemam pojma, nek vas vole. Ali poenta je jer tad je bilo ko će to da gleda? Šta će se, što se uopšte trudiš oko toga? Kakva besmislica. Neko mi je rekao davno kad sam bio klinac 95. znam i ko neću da prozivam čoveka, pozdrav, nadam se da je naučio u međuvremenu sam. Stariji od mene 10ak, 15 godina. I kaže Herceg, što se ti to trudiš oko tih zadataka, malih zadataka. Nema malih zadataka čoveče. Kako misliš da ja, da ja postignem nešto što želim ako se ne trudim. Pa kao kad ti se ukaže ja ću i sećam se njegovih reči. Potrudiću se kad mi daju šansu, kad dobijem veliku priliku. Ja ga gledam različito. Tad mi je bilo jasno sa 18 i po godina. Ti nećeš nikad dobiti veliku priliku. Jer niko neće hteti da ti da priliku jer ne pokazuješ da si zaslužio.

Ivan Minić: Nisi se kvalifikovao.

Srđan Erceg: Tako je. Nisi kvalifikovan za veliku priliku. Drugo, tebi ne razumem da nije do prilike, nego do tebe. Znaš, ne moraš ti nekome da objasniš. Mi ja volim da gledam Last Dance mi je ono Biblija. Gle čoveka koji je potpuno posvećen. Verovatno je psihopata u nekom drugom univerzumu.

Ivan Minić: Sigurno.

Srđan Erceg: Sigurno. Ali isto tako njegova posvećenost njegovom njegovoj veštini, košarci, to nije njegov posao, to je zvanje, to je ne znam, to je prosto si stvoren i sebe si stvorio da budeš najbolji košarkaš svih vremena.

PUT DO STAZE

Ivan Minić: Ko je to imao prilike da vidi, nema nikakve zbune.

Srđan Erceg: Vidi Ivane, to je, to je nešto drugačije. Ali njegov pristup nije on u Severnoj Karolini rekao, e kad odem u NBA ću vam pokažem kako se igra basket. Molim? Pa nećeš nikad dobiti priliku. Ne, on je svugde. Čuvena rečenica kad je došao kod trenera kao, pa kao ja treniram koliko i ostali. Čovek mu je sjajno rekao, izvini molim te, nisam te prepoznao. A ja sam mislio da želiš da budeš najbolji svih vremena. Ok. Sad ću da radim toliko da on se nikad više neće desiti. I on je to izgurao. Ne jedan dan. Znaš jer dosta gledam ljude kad god započinju, da li digitalne agencije, podkaste, biznise i tako dalje. Nije reč o tome da uradiš jedan dan. Radi svaki dan. Ja 30 godina manje-više sam već novinar. Znaš to je besmislena količina dana ako pogledaš. Čak i kad nisam radio kao novinar, de facto sam se tako ponašao. Pratio sam sport, čitao, bio u toku i tako dalje. Jer to nije moj posao, to je moje zvanje, bogu, ne znam ni ja šta mi je. Ljubav svakako. I onda dođeš posle 30 godina, uspeh preko noći. Znaš ono čuveno. Da, preko jedne, 100 30.000 noći. Nije baš 30.000. Koliko ih imamo? 10.000. 10.000. 10.000 dana. To je tajna, ako neko hoće da ko pita kao kako da naučim da sviram gitaru. Brate, sedi pet pet sati dnevno, ili sestro, i sviraj gitaru, taman da si najmanje talentovana osoba. Ako pravilno radiš ili imaš nekoga ko može da te uputi kako da ispravljaš svoje greške. Na YouTube-u hvala Bogu toliko toga ima. Konačno, gledajte Pojačalo, ljudi, imate toliko pametnih ljudi koji su prošli kroz tvoj podkast koji može da se saslušaš. Dođeš do do tih nekih neverovatnih stvari. Elem, da se vratim onda na Sport Klub. I Sport Klub ti kaže hajde radimo sve. To je fantazija. Još jedna stvar. Ja sam na Eurosportu hteo da idem na stazu. Hteo sam da idem na stazu. I rekli su mi. Hajde smiri se, dođi. Ne. Alo, tržište. Alo, tržište, novac.

Ivan Minić: I da li je malo tržište?

Srđan Erceg: Ili, ili se niko nije potrudio da pita tržište je l’ vam se ovo sviđa?

Ivan Minić: Dobro, ali mi pričamo o, ono, o, o, o lokalnom predstavništvu globalnog sistema koje funkcioniše po principu po kom funkcioniše. Nisi ti otišao. Niko nije otišao. Znači nikad.

Srđan Erceg: Niko nije otišao. Tako je. I sad ti dolaziš, al misliš da me je to zaustavilo ili sprečilo.

Ivan Minić: Al sećam se ja kad sam pričao sa tvojim kolegama koji su imali iskustvo rada u sportskoj televiziji, sistemu tog tipa, a prethodno su radili u klasičnim medijima, često nacionalnim. Kao ti nacionalni medij kad radiš, tvoja najveća, sve ono što možeš da dobiješ kao novinar je uglavnom užasno, u smislu nema para nikakvih, tretiran si kao najniži oblik, ono novinarstva u celoj televiziji i sve ostalo. Ali, ako radiš nacionalni tim, ti ideš na svako gostovanje, ti ideš na svake olimpijske igre, ti ideš na svako svetsko prvenstvo na koje smo se plasirali i to je velika stvar koju treba da doživiš. Problem je što kad napuniš jedno 35, 40, onda je bitno i ono ostalo. Treba od nečeg da se kupi kisela voda, ali možeš da doživiš stvari koje ne može da doživi skoro niko drugi. 

Srđan Erceg: Vidi, ja sam prosto smatrao da je za mene, za moj zanat, za moje zvanje, za moje, za kvalitet rada koji treba da pružim, neophodno da odem na stazu. Da razbijem sam sebi mitove i iluzije, da da dođem u kontakt sa tim ljudima.

Ivan Minić: Velika stvar sa kablovskim sistemom jeste u tome da je naravno i televiziji u interesu da ti proizvedeš dodatni, jedinstveni, zanimljiv sadržaj. Nacionalna televizija nema gde da plasira taj sadržaj i da ga ima.

Srđan Erceg: Vidi, vidi, da, ali znaš kako, nije crno-beli svet. Šta hoću da kažem. Sport klub nikad nije planirao studiju da ima ili da ima emisije. Plan je bio live time je prime time. Daj mi uživo prenos i to je to. Onda se postavlja pitanje ako si ti tamo, šta je dodatni, dodatna vrednost toga što ti radiš? Moje mišljenje je da je čak i da nemaš emisiju, znanje, informacije koje, bio si sa mnom na Moto GP-u. Video si kako funkcionišu stvari. Jedno veliko dvorište, školsko, zapravo gde je gomila ludaka. Tako je, dozvoljeno nama da budemo srednjoškolci i to.

Ivan Minić: Pa ti to bukvalno.

Srđan Erceg: Kad vide da si se zainteresovao oni ti kažu dođi da vidiš.

Srđan Erceg: Tako je. I ti sad, da, bukvalno kao nije, ne ne, Moto GP još uvek to ima u sebi. Formula 1 se dosta promenila, mnogo je para u Formuli 1. Ali Moto GP, hajde dođi, daj da popijemo kafa, sok, voda, pivo, zavisi s kim sediš, šta god. Ali to je to je duša Moto Grand Prix-a. Ti to i to je to, da bi preneo dalje i povećao svoju ljubav ili potvrdio svoju ljubav, treba da odeš tamo. E sad Sport Klub nije rekao e kao hajde idite. Nego je bilo u fazonu neću da te sprečim da ideš. Ne mogu da ti omogućim. Sad to da da budžetiram, da opravdam i tako dalje. Ja sam rekao ej nema problema. Sam ću da uložim svoja.

Ivan Minić: Para nema.

Srđan Erceg: Para, da. Ali vidi, davno sam ja shvatio da para nema u novinarstvu. Zato sam ja napravio pauzu od 99. do 2006. Zato što nema para. I ti ne možeš gde gde gde u Nišu sam držao predavanje sportskim novinarima i moj moj stav je bio i dalje mi se promeni. Morate da nađete načine da zaradite pare. Svi kukaju kao jao pare, pare, znaš, jao mnogo je para ovde, mnogo je para onde. Još nisam nikog video da je došao u firmu i rekao je l’ mogu da radim za 100 zagrljaja. Nisam to video. Znaš, tako da je to malo besmislena priča. Svi radimo na kraju dana za plate.

Ivan Minić: Samo Forest Gump, nakon što.

Srđan Erceg: Dobro, to je baba Gump i ostalo. Ja evo jabuke.

Ivan Minić: Jabuke je kompanije, uzme da šiša travu što realno jeste od najbolja stvar.

Srđan Erceg: Vidi, najbolja stvar. Ja bih na moru nešto radio, ali dobro. To je sad stvar samo ličnih afiniteta. Ali činjenica je da činjenica je da da je Sport Klub rekao vidi nećemo te sprečiti. I to je isto mnogo velika stvar.

Ivan Minić: Nećemo, a videli smo i da ne možemo.

Srđan Erceg: I da, ali, ali to je mnogo, to je podrška bila. Jer možda ne može Sport Klub u tom trenutku da ti pruži to što ti želiš, ali te neće sprečiti da pokušaš to da ostvariš. To to tu postoji ogromna razlika. Često se ljudima, pogotovo na našim prostorima, sa inicijativom dešava da se inicijativa ubija u korenu. Jer ako sad tu postoje problemi, generalno manjka napretka, lošeg srednjeg menadžmenta i tako dalje, a vidi nju ili njega, on hoće nešto više. Projekcija je ugrožava mene. Znaš, ovaj se trudi ili ona se trudi. Znam ja koleginicu jednu moju dragu koju su zamolili da manje radi jer njene kolege loše izgledaju pored nje. Niko nije došao i rekao njenim kolegama malo momci, hoćemo malo više da radimo? Ne, nego vidi nju koliko radi, daj sprečite je da radi. Potpuno negativna selekcija. Jer ako ona mnogo radi, to znači da bismo i mi mogli malo više da radimo. O, pa to je problem. Tako da dešavalo se to meni u karijeri u toku života. Znaš kao je malo smanji doživljaj. Šta da smanjim doživljaj? Što bih smanjio doživljaj? To to sam ja. E sad Sport Klub je rekao, OK, radi. Da vidimo šta, šta će da se desi od svega toga. I ja sam rekao, e nema problem, uložiću svoje pare. Cok Zoran Milutinović i ja, došli i Maji, Maja koja u to vreme radila u štarku. Rekoh idemo svi akcija. Tako smo otišli na na trku bukvalno. I sećam se, ne znam da l’ se to negde pričalo, Dorne kad sam pisao prvi put, znaš, nisam imao nisam imao email na Sport Klubu, sa Gmail-a sam poslao poruku. I oni iz zove me Nemanja i kaže, zvali su iz Dorne pitaju da li postoji neko ko se zove Srđan Erceg na televiziji. I on, on mi je naravno odgovorio.

Ivan Minić: Stigao nam je neki ludak.

Srđan Erceg: Ne, on je napisao jeste, jeste i radi ovde, ali je lud. bukvalno to je bilo odgovor, ali onda šalu na stranu je rekao jeste, to je naš komentator za Moto Grand Prix. Nije me isekao. Nije mi oduzeo mogućnost i pravo da odem.

Ivan Minić: Jeste to je naš komentator. Šta je sada?

Srđan Erceg: Da, da, da. Ne, ja sam samo pitao, nisam ništa znao. Ja sam im objasnio koliko volim Moto Grand Prix, znaš kakav korporativni email, nego ja sam oduševljen da je sama prilika da se ukažem bla bla. Ja ne znam šta sam im sve pisao. Oni ljudi imaju rate card kao to košta toliko, to se radi ovoliko. Ali i njima je bilo to zanimljivo. I tako smo dobili priliku da odemo u Muđelo. Znaš, to je, to je to je 2011. godina. Sećaš se. I mi smo otišli u Muđelo. Gde ćeš? Nemam pojma, ne znam šta radimo. Pa smo snimili, Coki je snimio čuveni snimak nažalost kada Dani Pedrosa odbio da se rukuje s Markom Simončelijem. Međutim poenta iza kulisa neko nije rekao ne. Nego je rekao OK. Mnogo često se dešava u firmama ljudima da se zabrani da nešto urade, taman bilo super za kompaniju. Jer nekog u glavi nešto ugrožava. Znaš, to su male ambicije i niske strasti. I to, to su veliki problemi. A ovde je jedan čovek rekao idi. I pustio nas. I sad mi smo sve poplaćali, ali istini za volju, on je sve pare nama vratio posle. Jer je rekao, čekaj, vi ste nešto doneli za TV. Ja sam rekao ja nemam budžet, nemam budžet. Ja sam rekao, ne treba. Pusti mi ćemo. 00:37:57

Ivan Minić: Pa dobro, mislim ono što ljudi ne znaju je da to nije samo trošak da se vi spakujete u kola i da odete da bi mogao da radiš odande moraš da platiš određeni set stvari koje su u to vreme relativno skupe za naše uslove.

Srđan Erceg: ISDN vezu si morao da imaš što ide preko Telekoma. Pozdrav za Zokija koji je to rešavao. Znaš, to su stvari koje ti ne znaš. Onda odeš tamo, pa je l’ imaš kodek. Kodek televizija da kupi u to vreme, pet, 6.000 evra da imaš kodek. Čuvaj to kao oko u glavi. Kodek je analognog digitalni zapravo konverter, ali nije običan. To su stvarno ozbiljnija mašina u pitanju. Nemamo para da iznajmimo kodek od dorne, pa nosimo svoj, koji srećom Sport klub u tom trenutku ima. Nemamo ni kameru, pa Sava pozajmljuje neku super osmicu da snimimo, šta god da snimimo. Mislim, vidi to je, al to su avanture. Tako se grade stvari. Znaš, ti tako naučiš.

Ivan Minić: Ako preživiš.

Srđan Erceg: Vidi, APP, znaš, i ako prođe i ako preživi. Ali mi smo stvarno snimili mnogo toga. Nismo mi znali ni kako ćemo to posle da montiramo. Sad, to je tek posebna agonija. Ti sad sa kasete to treba da digitalizuješ, da preba. Cela priča. Ali smo otišli. Prvi put upoznali vozače, snimali. Mi smo bili kao muve bez glave. Mi ovako idemo kao, jao vidi, elektro. U to vreme je Pramac koristio elektromotore za kretanje po, po, po Padoku. To je pre 15 godina. Ljudi misle to se desilo juče, ne. Mi smo snimili taj elektro, motocross su koristili čak, nije bio skuter jer niko nije pravio elektroskutere. Onda su oni uzeli motocrosse. Krosserke su uzeli. Cok se seo na krosserku, jer Cok ošišan ko Jason Newsted circa 91. Nema ovde kosu, ima vezan repić, sečene pantalone i čizme na plus 35 jer on vozi motocikle, čovek. I on se seo na moto, mi se snimamo. Izvini, je l’ možemo vas da snimimo? Možete. Nije tad još ni MotoGP imao razvijene te, te sve kako idu protokoli za intervjue. Upadali ljudima u garažu. U to vreme Rosi je vozio za Dukati, pa znaš, mi došli Dukati ceo rasklopljen. Niko ne očekuje novinara. Znaš, ni moje kolege iz Moto Grand Prix-a ne gledaju to mnogo drugačije. Njima je to posao. Oni sede u media centru, ispred je sve je rasklopljeno. Niko nema te snimke, fotografije. Sport klub ima. Jer su došli zanesenjaci. Zanesenjaci i snimili sve smo snimili. I sad ovi kad su skontali da mi snimamo Dukati koji je potpuno rasklopljen, spuštaju vrata garaže. Ha, snimljeno. I onda se dešava problem. Da se iz Dorne nije video da da imamo nalepnicu na kameri, jer je Cok tako držao ruku i ovakušao kameru. E ne možeš da snimaš. I mi kao čekaj sad stani. Sad smo mi zbunjeni, šta, kako? Kako ne možeš da snimaš? Pa kao dok se ne sporazumemo. I on kao, pa kao imate nalepnicu. Pa imamo nalepnicu. Ovi zatvorili vrata u međuvremenu. Znaš, mislim to su stvari koje učiš. 

RASTUĆA POPULARNOST

Srđan Erceg: Ali poenta jeste, Sport Klub nikom nije zabranio. Nama nije zabranio. I onda se desi da snimimo ekskluzivu, svetsku ekskluzivu. Da to završi posle u filmu The Hitting the Apex, da Brad Pitt, apropo Brad Pitt, je prvo bio Moto GP-ju, pre Formule 1, komentariše, bude narator za tu scenu. To smo mi snimili. Al krenulo je od toga što je neko bio dovoljno, ša, vidi uspeh bilo koga, bilo čega je uspeh svih ljudi u tom timu. To nije floskula. Da neko na Sport Klubu nije kupio prava. Da Ivan Banjeglav nije hteo da ja radim, pa sam tu dobio podršku Ivan koji je u to vreme bio drugi čovek na TV-u. Bilo je pet ljudi u Sport Klubu. Ivan, pozdrav i za Ivana, koji je rekao treba Erceg to da radi. Svidelo mu se kako sam radio na Eurosportu. ne bih se tu našao. Da Cok nije motociklista koji je dovoljno šašav da kaže ja ću dam svoje pare da odemo da snimimo Moto GP u u Muđelu, ne bi se desio snimak. Da Maja koja je prijateljica ne voli motocikle, pa nije otišla sa nama, ništa se ne bi desilo. Sve se to, sve su to svi ti ljudi. Da Sava nije dao kameru. Da ne znam, Zoki nije bio u fazonu hajde da sredimo taj ISDN. Da ne znam, Milanče, Ivan i ekipa iz tehnike nisu rekli idemo. Je l’ shvataš to ti je sve sve a to nije sistem još uvek. To je volja pojedinaca na svakom mogućem mestu da se nešto desi. I onda se to dešava i publika počinje to više da gleda. Onda Sava koji nas zove za da povedemo ljude sa foruma. Ne da povedemo ljude sa foruma, nego me je zamolio, to je sledeće godine bilo, ali Sava mnogo smo radili na forumu. Željko podigao forum. Ti znaš najbolje kakav je forum, koliko je to divna stvar. Forum Sport Kluba, prvih par godina, to je bio dru, to je bila društvena mreža za Moto GP. Pa se dopisuješ, pa ovo, pa ono, pa sad drama, pa ne stižeš, pa se pojaviš, pa se ne pojeviš, pa En, EnT Trooper, ili kako se već zvao, En Trooper, ne mogu da mu se setim čoveka nadimka. Pa je Das sa foruma došao na Twitter, pa je meni palo na pamet kroz Huge Media, druženje sa tobom i ostalom ekipom iz digitala, čuveni Enjak i kompanija, razumeš, kad se pravili Twitter Wall. Ja gledam kao šta je sad Twitter Wall? Kao aha, to je Twitter Wall. U višeto je dobra ideja. Hajmo da napravimo hashtag. Meni je pao na pamet da nešto pokušam da uradim. Pojavljuje se neki gledalac. Ja sad opet čovek je bio i rekao mi je, uvek mu zaboravim ime, izvinjavam se. I kaže hajde napravite hashtag SK Moto GP. Pa hajde. I mi to napravimo i to zaživi. I pričam sam sad sa, sad sam dobio priliku, evo, vratiću se na početak, ali u jednom trenutku, ali sve to je sagradilo sve ono što se kasnije dešava. I ja kad sam govorio kad su me pitali hoćeš ići negde drugde, uvek sam govorio ako će sve da se radi, sve što smo do sada radili, možda onda mogu da razmislim o tome. To je prva stavka. Ja mogu da ti kažem kako su izgledali pregovori. Paja i ja smo imali prvo hoće li se sve prikazivati? Je l’ garantujete da će ići na vreme? Je l’ garantujete da nećemo ići sa snimcima? Je l’ garantujete ovo, je l’ garantujete ono? Nismo pričali o parama. Pričali smo o o našim o našoj ljubavi. Jer nismo nismo baš sasvim bistri za taj momenat. Ja sam dete nekog veselog verovatno socijalizma SFRJ neke. Znaš, vrednosti kojima smo mi učeni ni dan danas se ne mogu lako uklopim u kapitalizam u sebe. Ne krećem od toga koliko ćete me platiti, nego krećem od toga šta ćemo da radimo. Znaš, hoćemo da radimo kao što, još bolje nego što smo radili. Ako nećemo neću ni da pričam o tome. Nema potrebe onda da se time bavim. Neću da uništavam ono što smo svi zajedno stvarali. Nisam ja to stvarao. Svi smo mi stvarali. U to vreme još Džanki nije se pridružio ekipi. Pozdrav za Aleksandra Džankića. Ali Džanki sad dolazi koji unosi svoju priču. Znaš Džanki koji svoj humor ima, pogled na Moto Grand Prix na svet. Mislim to su sad neke potpuno druge stvari. Ali svi ti ljudi upotpunjuju sliku. Elem, forum Sava koji gleda ljude sa foruma i sad mi postajemo intimni sa ljudima sa foruma i mi odemo u Brno. Nismo čak imali kabinu, nismo imali para za kabinu. Sad možemo da platimo sami smeštaj, odlazak, opet, da da odemo, da snimamo priloge, nešto pokušavamo. Ne znamo ni mi šta radimo tačno. Nemaš još društvene mreže tako razvijene. Nije baš sad opališ Instagram, daš stori, ubaciš ovo, ubaciš ono, TikTok, šta god. Nego snimiš pa će se negde emitovati. Nadaš se najboljem. Al si ti tamo. Nažalost mi snimimo intervju s Markom Simončelijem. Koji pogine par meseci kasnije. Ti imaš i taj intervju. Televizijski gledano ti imaš nešto mnogo vredno iz te perspektive. To je trebalo da bude zabavan intervju sa jednim

Ivan Minić: zabavnim likom.

Srđan Erceg: Tako je. Dečkom koji osvojio titulu 250 kubika, koji je mega zabavan. Niki Hejdena si iznervirao bio, pa smo pa je Cok rekao nemoj više pitati ta pitanja. Jer nije hteo da nam odgovori ni na jedno tehničko pitanje. Što je odjurio grad čovek. OK, dešava se. Nemam ništa protiv Nika. Nik nije više ni on isto nije sa nama, ali tragedija je on čovek poginuo u saobraćajnoj nesreći na biciklu.

Ivan Minić: Ne treba voziti bicikle.

Srđan Erceg: OK. Ali Crnjak, ali ali ali Nik nije hteo i onda smo se mi iznervirali, što ne pitam ja besmislena pitanja. I mi pričamo, mi napravimo zabavan intervju. Ali evo Cok i ja smo pričali što da ga pitamo. U međuvremenu su izborima da dobijem intervju sa Rosijem jer smo izgnjavili Federiku De Zotis, a maltretirali. Sećam se predavanja koje smo imali godinu dana kasnije na Kopaoniku se Federiki poslao 100 mailova onoliko dugačkih. Ne znam ja šta sve nisam radio. Poslao sam joj i cveće po posle u Bolonju. Znaš to da danas bi neko kaže bi poslao PR-u zato što ti je zato što radiš svoj posao i organizovao ti intervju sa Valentinom Rosijem ne bih. Ali u to vreme znaš mi smo deca.

Ivan Minić: Ma šta ne bi?

Srđan Erceg: Ma možda i bih, ne znam. Ali ali ali mislim da ne treba izgubiti tu svoju šašavost, da je kako god želiš. Elem, bio sam sad u Londonu na prvi put na globalnom samitu Formule 1. I to sam isto hteo da ti kažem za hashtagove. I ja im kažem mi smo pozvali publiku da na se javlja tokom prenosa sa hashtagovima. Glavnom direktoru Formule 1 TV-a to nije palo na pamet. Kaže zanimljiv pristup. Nikom nije palo na pamet. E to je ono na šta sam mega ponosan, na sve. Na sve, sve sve sve koji su ikada dotakli ove sportove, što smo otvoreni prema publici, uključujući kritiku. Nije ti uvek lako da je slušaš, ali stalno ponavljam to saslušaj publiku. To

Ivan Minić: Najbolji su oni noćni noćni prenosi. Kad Srđan ne priča i onda ja na hashtag-u u 4 ujutru pustim, Srđane, jesi li živ i onda se on javi i kaže jesam, jesam.

Srđan Erceg: A ja u međuvremenu, niko ni ne zna zašto je rekao jesam, jesam.

Ivan Minić: Jeste, ali niko ni ne zna zašto je rekao jesam, jesam.

Srđan Erceg: Da, da. I to kao pozdrav za Ivana. Ali to ti je, znaš kako, to ti je sad miks svega. To je miks 20. veka. To ti je noćni radio program. Ti de facto imaš radio program. I ti si u 3 ujutru naši se probude, razumeš, ljubitelji auto moto sporta i onda pitam ja, javite se odakle ste. Pozdrav iz Sydney-ja. Kako on gleda ili ona u Sydney-ju, nemaš pojma, ali gleda. Pa ti se jave iz Srbije, iz Hrvatske, iz Bosne, Crne Gore, Makedonije, Slovenije, ne znam ni ja odakle se sve ljudi ne javljaju. Mnogo je lepo, to postane intimno. Ne bežiš ti od toga da komentarišeš to što komentarišeš, je l’ ti shvataš koja je sloboda. Pri čemu Nemanja hteo da nas pobije više puta i Džankića i mene jer na neki način rušimo taj četvrti zid. To je rušenje četvrtog zida. Što nije baš uobičajeno bilo na televiziji. Sad se sve to više radi jer sve je manje intime i sve je više iza kulisa. Ali mi smo među prvima rušili taj četvrti zid. Još Džanki legenda, što hip hop scene, što radija, koji je rođen za taj format, sa njegovim humorom, sa njegovim šalama, sa njegovom specifičnošću gde on čovek to sad hajde mogu da ispričam, ima situaciju gde se on u 3 ujutru kaže Hercog idem ja pola sata na pljugu na primer. Ode čovek, razumeš. I to je OK. Jer smo nas dvojica OK. Onda on kaže e odoh ja nešto, nemam pojma, znaš. Kako možeš da odeš? Mogu. Zato što si napravio od toga da se svi informišemo i da se zabaviš. Ali fora je pravili smo priču između publike i nas, Sport Kluba. Znaš, i to ti je onda se stvori neka potpuno deseta priča.  Mi smo se šalili kad nam je, kažem ti to se sećam kad se stolica savila, jer su imali smo jednu kabinu u kojoj sede svi komentatori ili dve možda. Krenu ona stolica. Ja da znaš šta je preživela i na kraju ja sedim i samo počinju noge ne da pucaju nego da se metal savija. Razumeš? Ja tonem ovako. Znači centimetar po centimetar onaj metal tone i Džankić koji počinje da se smeje. I sad mi krećemo da lupamo, kao hoćeš ti zamenim stolicu, je l’ ti treba brza? Ne znam šta smo pričali. Znam samo da je zvonio telefon u režiji i da se Danko javio i kaže, mi smo sad pogasili smo mikrofone. Nemanja je rekao da ću vas da ako ne prestanete da da da vas ugasim iz programa otprilike. Razumeš, jer smo mi sad prešli neku granicu koja se do tad nije prelazila. Ali publici se to dopalo. Nama se dopalo i mi smo to nastavili. I tako po nekad smo dobijali upozorenje da ćemo biti otpušteni i sreća pa se smirimo, pa onda neko vreme smo dobri, kako god. Ali sve su ti to neke stvari koje su ti stvorile neku atmosferu koja je sve to, MotoGP, Formula 1 i onda smo izmislili SKF1, pa SKNFL kasnije, jer meni to mnogo važno. I i daj da čujemo šta ljudi imaju da kažu. I još jedna stvar. Meni je mnogo lepo kad te ljudi koriguju. Sad ne sad objasnim, to sam pričao za JVC ekran koji smo imali, ovoliko je, ovaj tablet je je otprilike te veličine kolika je dijagonala ekrana. I ti sad tu kao nešto nisi video. I OK, nisam video. Ja kažem izvinite što nismo videli. A čovek sedi i ono, za zid je projektuje Formula 1.

Ivan Minić: A mislim pričao sam ja sigurno neku put ovde o tome kako kad sam bio na probnom prenosu, kad sam ja zapravo prvi put shvatio da u realnim okolnostima ti to gledaš na televizoru odnosno ekranu od 15-ak inča i pored toga imaš onaj netbook od 7 inča da pogledaš live score ili nešto.

Srđan Erceg: Pa ti znaš kakve su mi bile slušalice.

Ivan Minić: I to je kao to je sve što imaš.

Srđan Erceg: Tako je.

Ivan Minić: I mislim, prvo ovaj, prvi savet koji sam dobio od Bakija pravice je bio: “Matori, flaša od litar i po vode i peškire”. Kakve peškire? Ništa to nije važno, to ćeš sve da shvatiš.

Srđan Erceg: Shvatićeš, shvatićeš.

Ivan Minić: Samo ponesi kao. I ok, nije bilo potrebe jer je bilo u 5 ujutru ili 4 ujutru, ali to uopšte nije ni izbliza toliko glamurozno, a ono što sanjamo i ono što možeš da doživiš kada si ne znam, u media centru na trci, ti imaš 80 televizora i vidiš sve.

Srđan Erceg: Drugačije je.

Ivan Minić: Ali u prenosu nemaš ništa od toga. Ti nemaš ništa više od onoga što čovek vidi kući.

Srđan Erceg: Imaš gledalac.

Ivan Minić: Imaš i taj ton koji možda sa trke može da ti da neku informaciju na možda engleskim komentatorima.

Srđan Erceg: Mi to ne puštamo. Ne, mi, a mi to, ja sam to ugasio i rekao.

Ivan Minić: Al ti imaš ti svoje misli i tako dalje.

Srđan Erceg: Tako je. Ne, ne, ja sam rekao neću da imam vodiča u u u slušalicama, jer u suprotnom nikad neću postati komentator. I onda sam to ugasio.

Ivan Minić: Ali recimo ono, kod Moto GP i Formule je specifično zato što imaš jako veliku količinu grafike uvek u vidnom polju.

Srđan Erceg: Znaš da nisam ugasio? Znaš gde gde gde nisam gasio komentatore? Na NFL-u. Na NFL-u ih nisam gasio. Iako su mi oni više služili da mi kažu šta se dešava na samom terenu. Jer oni vide liniju auta. Mi mi znaš neke stvari uopšte ne možemo da vidimo. A kod Moto Grand Prix-a znam da su moje kolege u istoj poziciji u kojoj i ja. I to je sad samo ja se takmičim protiv njih. Ja sam rekao ne, hoću da budem bolji od to B Mudi-ja. Neću da budem bolji od samog sebe od sebe uvek, ali znaš, to ti je bila razlika. Ali ali to može da pomogne. Stvarno može da pomogne.

Ivan Minić: Ne al znaš ono kao ne znam u tenisu koji sam ja komentarisao. Jedna vrlo velika stvar jeste da ti kada gledaš neki prenos, radiš neki Šangaj, neki Tokio, nebitno, ti imaš pred sobom na ekranu onu grafiku koju ima i čovek kući. Da bi ti imao neku drugu grafiku, ti sam moraš da organizuješ drugi ekran na kome pratiš ostale statistike. Jer nekad ti treba informacija koji je to servis winner. Nekad ti I ljudi misle aha to oni to imaju negde kod. Ne, kao imaš ako ti organizuješ. Ja i kući kad gledam nisam normalan pa imam otvorenu statistiku kao. Kad bih mogao imao bih četiri televizora i gledao bih.

Srđan Erceg: Više kanala. Znaš da multi viewer aplikaciju za Formulu 1.

Ivan Minić: Da, da, da.

Srđan Erceg: Da, vidi mi smo to samo radili, on je čovek to upakovao sa sa sa jednim proizvodom, ali kako smo mi radili, opet hvala mami i tati i digitalnoj zajednici zato što kažem ti ja sam pomešao i marketinška znanja i ono što je digital radio to je 2007, 8, 9, 10. Znaš sazrevali smo svi zajedno. I onda smo imali moj laptop služi za brzu pretragu podataka. Tablet služi za konstantan live timing. I imali smo onaj računar koji stoji u kabini Sport Kluba da pratimo Twitter na primer. Jer ljudi su genijalni. Potpuno, pri čemu smo tada organizovali, ono što je fenomenalno da X sada, timovi Formule 1 Twitter su koristili i mnogi su se pitali čemu služi Twitter. Twitter je medijski neprocenjiv alat. I onda sam napravio liste, one su otvorene. Ko god ode na moj profil na X-u može da pogleda moje liste. Imam listu F1 timovi. To su zvanični nalozi timova i ti tačno vidiš kad oni neku informaciju izbace. I ti oni izbacuju, oni su naučili da komuniciraju u Moto GP timovima još to nemaju. Dan danas. Formula 1 je to imala 2011. update na nivou pukla nam je guma, menjamo točak, izduvni sistem ne radi, elektronika je otkazala, radio poruka, šta god. Onda imaš sve novinare koje ja znam da prate Formulu 1, šta oni pišu odande. Sve. F1. Onda imam hashtag mi je bio takođe za praćenje i kad meni direktno pišu Ed Cercek. To mi je Tweet Deck bio. Dakle Tweet Deck sam koristio jer mi je dosta pregledan sa svojim kolonama po kom. Tako. Pokojni. Sad sad je kako se sad zove? Prit X Premium. Ne znam pojma da plaćam 9 dolara mesečno.

Ivan Minić: Užas.

Srđan Erceg: Živeo Elon. U svakom slučaju i dalje meni neprocenjiva alat. I to to su stvari koje smo mi imali. I sad gledaš što ti kažeš prenos, gledaš računar ako ti nešto zafali, imaš live timing, imaš Twitter jer ti je to komunikacija sa publikom. I imaš Džankija i ili Paju, i Paja mene ili Džanki mene i mi i šta smo još imali? Još jedan ekran, to je na Sport Klubu bilo super, to na Areni ne postoji, za tim patimo neviđeno, odloženo imaš na Areni isto prikazano šta ide u etar. Jer ti imaš ono što ti dolazi kao slika, ali zakašnjenje možda milisekund. Na Sport Klubu je kasnilo 7 sekundi. I onda nešto se sporno desi, mi već gledamo tamo ekran, jer znamo da ćemo dobiti reprizu. Napraviti reprizu uživo je mnogo teško. To su skupe mašine da ti napraviš sada da ti neko iz režije kaže: “E vrati 10 sekundi unazad pa”. to to izgleda tako jednostavno u mislima, ali zapravo tehnički mnogo složenije. I još pogotovo da pustiš u etar. A ovde ti dobiješ odloženi snimak. Tako da smo imali sve te ekrane na raspolaganju plus telefone kako se posle razvijala komunikacija s publikom, pa neko Paji piše na Instagramu ili poruku ili WhatsApp ili šta god. I onda imaš i naše telefone pride. Tako da je to ozbilje podataka. Pitao si me za potpis na primer. Znaš kako da me potpišeš? Ja sam sada Infinity Lighthouse, Arena Sport, Huge Media, Spectral Digital, dakle sve su to stvari na kojima ja radim, ali kad govorim šta radim, ja sam postao producent davno. Nisam ni znao da sam producent. I sad kad smo išli na globalni samit, producenti treba da idu i onda sam shvatio da smo Paja i ja za Formulu 1, Džanki i ja za Moto Grand Prix i posle Pirke i sada Uroš i ja postali de facto producenti. Kako? To je ono što nisam razumeo. Pazi to sam tek sad ove godine shvatio jer producent je taj koji mora da osigura kvalitet tog proizvoda, to jest prenosa u našem slučaju. Znaš ko je bio taj koji je išao okolo i maltretirao realizatore, produkciju ili bilo koga? Paja i ja, Džanki i ja. Ne može da se kasni. Ne može da nemaš špice za Formulu 1. Ne može da nemaš špice. Kako misliš nemaš špice? Pa ušli smo u sedmu sekundu špice. Bolje da nisi ni ulazio. Ugasi ceo prenos što se mene tiče. A ti ne znaš koliko je koliko mene to triggeruje. Paja se smeje. Pa kao dobro sve će sve biti u redu. Nije u redu. Ne može, mora da bude. Znaš mora da te pogodi jer nismo ni mi Paja i ja razumeli kad je Formula 1 uvela himnu. To ti je himna. Za to ustaneš čoveče. I to znamo da sviramo na gitari.

Ivan Minić: Uf to čovek.

Srđan Erceg: Jeste. Meni to ima, ja imam to na spisku muzike. Ja to slušam. Meni je to na playlisti.

Ivan Minić: Ja imam ja nemačku himnu.

Srđan Erceg: Razumeš, nemoj koji god vidi, ali poenta je to ti je himna. Moto GP to pokušava, ali bolju uradila Formula 1. I sad neko nije dobio informaciju da to mora da ide. Nije taj neko kriv. Neko drugi nije shvatio značaj toga. Ja sam komentator, jesam. Je l’ to ja treba da rešavam? Pa u teoriji ne. 

PODRŠKA SA FORUMA

Srđan Erceg: Ali vratiću ti se na početak. Ako sam dobio zeleno svetlo od direktora televizije, rešavaj to.

Ivan Minić: Tebi to treba brate.

Srđan Erceg: Treba mi. I neko je rekao završi to. Ali to ti isto pohvala organizaciji. Jer nekome nije sprečio da uradim nešto što je neophodno u tom trenutku.

Ivan Minić: A ljudi su shvatili da iako možda još ta dva dima cigara i mnogo znače, mnogo je lakše nego da imaju ludaka koji ide okolo i zlostavlja.

Srđan Erceg: Ali dođem na vreme i mi se dogovorimo, razumeš? jeste. Ali znaš svi ti fenomeni, svi ti fenomenalni ljudi i na Areni i na Sport Klubu. Znaš mnogo je lepo što to niko ne, ponekad smo možda smešni, verovatno. Ali ili naporni, ali nikad nije bilo negativno. Znaš, bilo je ono “uh”. Ali se sve završi. I znaš koliko to dobro dobro izgleda. E sad, kažem ti, sve se to razvijalo godinama. Onda kad je došla Formula 1, pa kad ćemo da primenimo neka pravila koja znamo. Nisu isti sportovi, nisu iste discipline, ali već znaš neka pravila igre, kako funkcionišu. Ne možeš da komentarišeš na isti način. Ne možeš Formulu 1 da komentarišeš kao Moto Grand Prix. Nije, nije ni blizu toga. I onda je to trebalo naučiti, sad prilagoditi se, kad, šta, kako funkcioniše. To je bio isto proces. Ali smo dobili podršku. I da se vratim na Brno. Šta smo uradili? Forum. Ljudi sa foruma, ja sam napisao ljudi ko me je inspirisao? Toby Moody, Julian Ryder. Sećam se rečenice. Nisam ni bio komentator kada je rekao da su ga kontaktirala dvojica Britanaca, ne znam gde su bili. I da su mu mahali, e Toby, kao da da su bili na primer, lupiću ti u Argentini na primer. I kao e Toby kao Englezi neki. E odakle vi ovde? Kao hajde probaću da vam sredim da uđete u padok. Ja sad saznam od Toby Moodija koji je rušio taj četvrti zid. Nije otišao do hashtaga, al ga je rušio. I on je uveo dvojicu Britanaca u padok. Ja sam rekao, jao ovo želim, moram da učinim za našu publiku, sa naših prostora. I to mi je to mi je ostalo urezano u mozgu. I onda sam rekao, i Sava me zove i priča o forumu, Željko, cela ekipa. I ja kažem, hajde da uvedemo ljude sa foruma. I ja im pišem, napišem, bio je verovatno i tred neki. Kao ko hoćete u Brno 2011. da da uđu u padok. Javilo se 16 ljudi na primer. I ja pišem Dorni, opet se javlja ludak sa Gmail-a. Ej ljudi, je l’ mogu da uvedem u padok naše gledaoce. I oni kao, e možeš u teoriji, ali kao, moraš da nam pošalješ spisak, da najaviš u vreme. Tad je bilo drugačije. To se tad nije prodavalo za 2, 3, 5 hiljada evra ulazak u padok. Onda su shvatili, e čekaj pare. Elem, romantika nekog drugog vremena. I dalje je romantično, samo se smanjuje. I sad ja pošaljem spisak 16 ljudi. Oni kao, sve ove ljude znaš? Ja reko, to su ljudi s foruma. Kao OK, ko će da garantuje za njih? Ja reko ja ću da garantujem. Oni kažu OK. Možemo da ih uvedemo pet po pet na primer. Tako smo se nešto se organizovali. I znam čuveni ti Pol iz Dorne koji su bili zaduženi za mene zapravo, i oni će meni da prave društvo dok vodimo sve te ljude. I mi smo stvarno uveli svih tih 16 ljudi. I mene je pitala, da ne imenujem koleginice iz jedne druge televizije. Kao, ko su sad ovi ljudi? Kao, pa rekoh, to su naši gledaoci. Kako si uveo svoje gledaoce? Pa rekoh pitao sam. Pitao sam. Da sam otišao i pitao. I neko mi je dao zeleno svetlo. Ne ne, vidi, stvarno je tako bilo. I sad Pol i Džulija prva tura, prvih pet ljudi. Idemo ja pričam, a znaš mi ovo, mi ono, mi ovo, mi ovo, mi ovo, mi ovo. Ljudi potonuli, nisu potonuli, bilo im je smešno, zabavno. Danas je inače i Džulija i Pol su na visokim pozicijama u Dorni. I dalje se povremeno dopisujemo. Gde si Pol? Gde si Džulija? Levo desno.

Ivan Minić: A i dalje bi mogli da uvedu.

Srđan Erceg: Ne ne ne. Kad ih pitamo reko Srđan. Znaš kao ne može, ne ne znaš dobro ti možeš.

Ivan Minić: You can not do that.

Srđan Erceg: Ne ne ne. Pa dobro baš je bilo. Mislim to je stvarno, stvarno sam ponosan na celu ekipu, na sve ljude koje kojima smo približili sport dodatno. Ali znaš meni je to stvarno bio san da ljudima otvorimo ta vrata. I smatram da je to moj zadatak. Nije moj zadatak da ti kažem, ej ja mogu, ti ne možeš. Ma ja to ja to ne mogu da gledam u očima kad ljudi na tako nastupaju. Vidiš ja imam propusnicu, ja sam bitan. Ne. Ne, ne. Ti si medij. Ti si medijum. Nisi ti VIP guest koji je tu došao da nešto vidi ili da se hvali. I to je u redu, hvali se, nema problema. Moj posao je da spojim sport i publiku. Zato se zove medij. Mi smo posrednici. Nismo veći od sporta i nismo veći od publike. Mi treba da spojimo tu celu priču. I onda ti dobiješ priliku da to uradiš. Znaš, i sad ti dođeš u situaciju 15, 16 ljudi prođe. I Džulija ti po posle drugog kruga su bili u fazonu, možeš ti ovo sam? Mogu. I ja sam onda sam dobio pet propusnica i vodio ljude. Erceg može sutra. Može. Onda smo se vrteli u krug. Oni te gledaju na CCTV, Closed Circuit Television. Oni gledaju šta radiš. Mislim oni znaju i dan danas ako mi daju propusnicu, da verovatno ću da promuvam još nekoga. Ali, mislim to znaju, ja znam da znaju. Nije to ništa sporno. Ali znaju da neće biti problema. Znaš, znaju da to radim već 15 godina. Znaš, ono, seo sam u međuvremenu, ali oni znaju, niko tamo nije glup, nije blesav. Ali isto tako znaju da uvodim ljude zato što to ljudi vole. Taj jedan trenutak potpisa, fotografije sa sa svojim junacima i junakinjama, to je to je neprocenjivo. To ne može ništa da ti nadoknadi. I i i pitam jednog drugara, drugar u Barseloni. Kaže: “Erceg, što to radiš?” Kako misliš što to radim? Ne, ne ne znam ni kako da odgovorim na pitanje. Pa zato što to volim između ostalog, želim. I onda sam ga zamolio u sub, u petak ili subotu, rekao sam, ja danas moram da komentarišem, ima puno ljudi koji hoće da uđu, pošto smo nastavili to, posle nije više forum, sad su to e-mailovi, sad su to društvene mreže. Miloš, pozdrav i za njega. I on kaže, ja ga pitam, je l’ možeš da mi pomogneš? Zato što on sad ima svoju neku drugu ulogu u timu, ali ja mu kažem je l’ možeš da preuzmeš na sebe da ljude sprovedeš kroz padok? I on kaže hoću, naravno, daj da pomognem. I dolazimo uveče u u u smeštaj, uzeli smo neku ogromnu kuću, ne, to je bilo zabavno kad Đole slomio dron. Al to je neka druga priča. Jer ga je upalio bez GPS-a. Nemojte da palite bez GPS-a dron zato što je planeta okrugla i kreće se kroz prostor, da ne kažem vreme prostor. I kada nema GPS-a zapravo on je malo teži za kontrolu nego što mislite. Tako da svih ovo pilota helikoptera i ljudi koji su pilotirali pre napretka elektronike, skidam kapu apsolutno, ali to je druga priča. Ilem, i mi se vratimo i Miloš meni to veče kaže: “Sad te razumem zašto to radiš”. Ja kažem, što? I on kaže: “Ja se u životu nisam lepše osećao”. Kaže: “Omogućio si mi da danas budem Deda Mraz svim ovim ljudima”. I ne mogu da ti objasnim koliko su me potresli. Čak mi se plakalo u jednom trenutku, jer su ljudi toliko bili zahvalni za nešto što ja već podrazumevam, uslovno rečeno. Video si kako mi izgleda posao. 

Ivan Minić: Ma mislim, vidi, realnost je da na velikoj većini takmičenja to što možeš da iskusiš kao gledalac koji je kupio kartu je OK, ali nije ni 5% onoga što zapravo treba da vidiš. I uglavnom, kako god mi to posmatrali, šta god pričali, vrlo verovatno imaš 10 puta bolji experience kući nego na toj dvorani.

Srđan Erceg: Za gledanje trka, utakmica verovatno.

Ivan Minić: Znaš ne možeš da ispratiš.

Srđan Erceg: Ali atmosferu ne možeš.

Ivan Minić: Ne, ne, naravno taj zvuk i sve to. Ali realno ako želiš da znaš šta se dešava ostani kod kuće.

Srđan Erceg: Tako je.

Ivan Minić: E sad, ono što dobiješ time što, što zahvaljujući prijateljima koji imaju prava, dobiješ akreditaciju ili te neko uvede ili nešto. To što možeš tu da doživiš je neprocenjivo. Ja se to uglavnom doživljavao na fudbalu, košarci, NBA jedno vreme, i sa tobom na Moto GP-u, ali kao, koliko god ja recimo taj tenis obožavao, koliko god ja tu košarku obožavao, ne može da se poredi najbolje mesto u dvorani sa tim da ti možeš da popričaš sa trenerom pre toga, da možeš da popričaš sa novinarima koje pratiš po Twitter-u i oni te vide, ti si jedini novi. Znači svi oni se znaju. A ti ih prepoznaješ. Znači to je ono, ne, ne, ne, neverovatno. I ko god ima priliku za nešto tako, treba da pokuša to da doživi.

Srđan Erceg: A pazi sad mene. Ja sad imam priliku da drugima omogućim tako nešto. Mak makar na 15ak, 20 minuta, pola sata. I ništa ne košta osim da se malo potrudiš. Znaš, da l’ sam završio svoj posao? Jesam. Jesam uradio svoj posao, ali ovo je.

Ivan Minić: Ne, mislim sećam se ja i u, i u Katalunji kad smo bili prosto ono, lepo je zanimljivo je proći, obići, ući u svaku od ovaj, svako od garaža, pa onda onaj kao ekspo centar koji je iza toga gde isto imaš dobar deo, ovaj svaka ekipa ima neko svoje predstavništvo i sve. Jedna stvar je kad ti tu prolaziš onako, druga stvar je kad ti prolaziš sa tobom ili sa Jelenom ili sa nekim koga oni već znaju i onda im je i interesantno da ti nešto pokažu.

Srđan Erceg: Evo ti još jedna dimenzija. Mene Jelena konkretno Zvezdica, pozdrav za Zvezdicu, uvela na, na, na utakmicu, koje je igrao? Partizan je igrao, ja mislim protiv Armanija u Milanu prošle godine. Sad, je l’ to da, prošle 2025. Ja ne idem na košarkaške utakmice. Za mene je simpatično, sedim pored Janče. Pozdrav i za njega. I iz neke druge perspektive gledam utakmicu. Ja sam tu gostujući kolega, ali opet mnogo lep taj momenat. Prolaziš kroz svlačionice, iza kulisa, sve to, ja njih ne diram, ljudi rade svoj posao i da, i sredila nam je akreditacije u Japanu kad smo bili za Tokio, za turnir u Tokiju. Fenomenalne stvari. Tako da i meni kao nekome ko, iako sam u poslu, kad neko omogući i hvala Jeleni na tome, baš je, baš je lep ugođaj. Pri čemu super je, ja ne radim ništa. Mene neko upoznaje s nekim, pozdravlja se.

Ivan Minić: Nemaš obavezu ništa da proizvedeš ništa.

Srđan Erceg: Ništa. Smešno se samo zato što sam bio na toj konkretnoj utakmici pa sam stavio na Instagram tu fotku, pa mi onda Pivke se javlja, partizanovac. Znali smo da si naš. A ja namerno u opisu partizan, ali podržavam i Crvenu Zvezdu. Zašto? Zato što ne nemam tu vrstu pripadnosti i ne želim podele tog tipa. Ali mi je to bilo simpatično kao uvid u to kako to može da izgleda nekom drugom kada dođe na Moto Grand Prix. Jer kažem dugo već radim i onda na primer moj posao je da stignem sa tačke A na tačku B. U međuvremenu ću onda protrčim pored ko zna koliko vozača, šefova timova, inženjera, mehaničara i tako dalje. I i dan danas sam zahvalan na tome što to mogu da uradim. Sebe podsećam, nemoj da si loš, nemoj da poletiš. Seti se da ovo nije svakodnevnica, da si u u u nepovlašćenoj grupi ljudi, nego u promilima među promilima na ovoj planeti. Uživaj u tome. Znaš jer danas sam baš nešto sa jednim drugarom nešto se dopisujem i ja mu kažem za neku ideju on kao samo da ne ostanu neostvarene. Ha ha ha. I ništa on loše nije mislio.

Ivan Minić: Ali zna Srđana.

Srđan Erceg: Ali da. Ali ja mu kažem, ali ja sam ostvario većinu svojih ideja i i uvek možeš da sabereš više stvari koje u životu nisi doživeo ili koje nemaš u odnosu na stvari koje imaš i koje si doživeo. E sad, šta si sve želeo? I znaš, pohlepa postoji kod svakog od nas u većoj ili manjoj meri, ali ako sve želiš, prosto nemamo vremena. Nemamo mogućnosti da sve doživimo. Uvek će ta ta ta vertikala biti mnogo veća, šta sve nisi doživeo i šta sve nemaš. Ali pogledaj šta imaš. Znaš, ako pogledaš iz druge perspektive, i kao čekaj, šta sve to ja imam zapravo u životu? Šta sam sve to doživeo? I ja tako želim da posmatram život. Vidi šta sam sve doživeo. Čoveče, ja sam komentarisao Super Bowl 51. Valenciju 2015. Valenciju 2021. Abu Dhabi 21. Znaš možeš tako sad da kreneš da nabrajaš šta sam sve, a to ti je samo delić posla. Sa prijateljima sam napravio firmu sa 30 godina, do 40. je nam je firma od 500 evra i kuku makanja tamo u Baba Višni u 46 kod Genija došla do toga da smo upravljali sa 3 miliona evra budžeta na Google Ads bez političkih veza, bez ičega. Na neko ludilo, mi došli na pitch u Star Wars majicama u banku. Pa vi ste zanimljivi. Ne nego prodajemo vam priču pa ako prođe, prošla je, al smo imali znanje. Znaš, pa to, pa onda to. Pa kao imao sam jednu karijeru novinara, pa komentatora, pa sad podcastovi, objavljivanje knjiga. Ma nemam pojma. I sad ja treba kao da kažem e ali znaš, mogao sam ja, mogao sam ja, još nešto nisam bio. Čekaj bre. Ove godine punim 50. Ja kad saberem i gledam kao ok, ne sviđa mi se što mi je ostalo manje do kraja nego od početka, ali kao čekaj hajde da budem zahvalan na svemu što sam doživeo i nadam se podelio sa nekim drugim ljudima. Nažalost najviše trpe moje moja porodice, moje porodice. E to sad moram malo da da da rešim, al to je neka druga priča, ali stvar jeste u tome da znaš, možeš uvek to da posmatraš šta imaš, šta nemaš. Ne znam ko je rekao, koji komičar je rekao, da li je sreću ili dobrotu ne, da mislim da je za sreću da je rekao, ako pogledaš objektivno šta imaš i oduzmeš svoju zavist od toga, doći ćeš do toga koliko si srećan, znaš. Jer možeš uvek zavidan da budeš. Znaš mogu da zavidim tebi. A Ivan ima ovaj mikrofon, ima ovaj prostor, ima svoju firmu, ima nešto drugo. Proživeo nešto.

Ivan Minić: To nije nešto.

Srđan Erceg: Ne, ne ne ne. Vidi, vidi, zavisi, zavisi koga pitaš. Ali hoću da ti kažem.

Ivan Minić: To ti je kao kad imaš kožnu bolest.

Srđan Erceg: Ali ne znam, bio si na Olimpijskim igrama.

Ivan Minić: Bio sam.

Srđan Erceg: E, OK. Razumeš? Uvek možeš da nađeš nešto da zavid. A možeš i da okreneš priču i da kažeš srećan sam što si bio. A mene to inspiriše da sutra odem, ne samo ja. Pa ne vidi Ivan je sad sam ja na Olimpijskim. Ne, nego da odemo zajedno. Pa zato što.

Ivan Minić: Kao takmičar.

Srđan Erceg: Vidi, nemoj se šaliti. Imam ideju. Imam ideju. Sad sam se i uplašio. Tako je, ali ok. Čak nije nerealna. Ali dobro. Poenta jeste

Ivan Minić: Moderni petoboj.

Srđan Erceg: I ja sam razmišljao. Imam ljude za sve discipline.

Ivan Minić: Važi, važi.

Srđan Erceg: Ali stvar je u tome što znaš, možeš da da uvek tražiš da budeš zavidan nekome. A možeš da kažeš a ovo mi inspiriše čoveče. Evo sad se super enduro desio, svetski šampionat u Beogradu. Ja sam potpuno oduševljen. Pošto sam Dušana Vulina, koji je došao pre dve i po godine sa idejom kao Matori hoću da pravim trku svetskog šampionata u Super Enduro. U zemlji koja pozdrav za Komu i za celu ekipu koja organizuje hard enduro događaje nije nikad imala dvoranski događaj tog tipa. Imali smo Night of the Jumps i nešto slično. Ali ovo je svetsko prvenstvo, ovo je takmičenje. Ti da to dobiješ. Šta sve moraš da ispuniš? Moraš da zakupiš arenu, moraš da obezbediš, da nađeš sponzore, logistiku, zemlju, panjeve, moraš sagradiš bukvalno i onda i da razgradiš. Onda da prodaš sve te ulaznice, da ispromovišeš, da se sve to desi. I to kreće od jednog čoveka, jednog čoveka, jednog usamljenog čoveka sa svojom. Ludakom. Sa šašom i decom. I on dolazi iz Grčke. E upoznao sam čoveka koji je Francuz, imali smo, on navija za Rosija, ja navijam za Rosija, iako Rosi više ne vozi već dve godine, ali su oni na nekom grčkom ostrvu sedeli, gledali televizor i kao, gledaš Moto GP, gledam ja Moto GP. E ja sam Dušan, ne znam kako se zove ovaj dečko iz Francuske, kao: Pa čime se baviš? Pa organizujem trke Super Enduro. Stvarno? I onda je ovaj otišao da vidi trku. Tako kreće. Pogledaj u međuvremenu šta se desilo. Hiljade i hiljade ljudi je učestvovalo u tom projektu i to se desilo uspešno. On je dobio sada licencu za sledeću godinu. Organizatori su oduševljeni. Urađen je fenomenalan posao. Beograd, Srbija. Velika nagrada Srbije, Balkan. Znaš, odjednom nešto što je veoma popularno u Poljskoj i što je popularno u Češkoj, Slovačkoj, odjednom dolazi i ovde. Kako beše ono? Ko će to da ti gleda? Ko će da gleda? Pa ljudi ovde vole sport, vole automoto sport. Je l’ im neko dao priliku da to gledaju? Nije. Evo Dušan je dao priliku. Pa to je prosto fenomenalno. I to ti je cela ta priča o tome kako se te stvari razvijaju i idu u nekom ne ne nekom smeru koji je samo konstruktivan. Šta će on sledeće godine da uradi? Nemam pojma šta će da osmisli za sledeću godinu. Ne znam da li možeš da nešto dodatno osmisliš. Znaš, to je takmičenje, nije to šou. Pa sad kao promenim skokove. Menjaš stazu. Staza je bila inače super brza, fenomenalna. I to je bilo stvarno mnogo lepo i to mi je isto bilo zabavno. Dušan je crtao zajedno sa konsultantom iz Grčke stazu. I onda su oni zajedno osmislili stazu koja se ispostavilo da je jedna od boljih u šampionatu. Kako god, poenta je da, da, znaš, možeš da gledaš i sad neko mi se javio i rekao, jao Erceg, uzeo si pare da promovišeš super enduro. Ja sam rekao, uzeo sam tačno 0 dinara. A znaš zašto? Zato što je čovek došao sa idejom i rekao pre tri godine. Pre tri godine. I ja sam mu rekao, ako ja mogu da ti podržim, ja sam ti tu. A to je, to je minimum, to je ništa. Ja ću ja samo dao možda potvrdu da, da možda da ostvarim. Ako sam nešto pametno učinio, eto sam. 

Ivan Minić: Što ne bih enablovao još jednog ludaka? 

Srđan Erceg: Tako je, razumeš? I alo, to se desilo sad. Znaš koliko je ljudi dobilo još prilika? I sad ti se sve se to nekako vrti i čovek mi kaže što kao, e uzeo si pare, a nećeš da promovišeš domaći šampionat. Ja kažem promovisaću. Ne, ne, pazi, ja kažem, promovisaću. Prvo nisam uzeo 0 dinara, čisto da znate, rekao, verovatno više trošim na automoto sport i komentarisanje nego što zarađujem, jer da nema Huge Media, Spectral i Digital-a, pitanje je da l’ bih mogao da se ovako bavim ovim čime se bavim. Jer ni ta prva putovanja, kad smo davali pare, ni to sam ja platio, dobio sam ih posle nazad, ali to zato što je neko u Sport klubu rekao, ej kao čekaj, nešto smo dobili od ovoga. Dobili smo mnogo, dobili smo publiku, ljubav publike, pažnju publike. Pa to je ono za što se boriš. Mi smo na kraju ispali marketinški projekat nesvesno. Nije to bilo planski, ali to je sve deo života i ja sam ponosan na to. I sad ti dođeš do toga da ti neko kaže, e ovo si uradio. I da sam uzeo 10.000 EUR za to, super, blago meni, e zaradio sam neke pare. Nisam, nažalost. Na sreću, kako god. Ali poenta je bila neko je došao i rekao treba mi pomoć. Evo ti moja pomoć. Ako ja mogu da ti pomognem. Drugo, zašto ne pogledam, zašto ne obrnemo priču? Brate, Erceg, fenomenalno! Super enduro došao u Beograd, u Srbiju. Pa ovo će da inspiriše neke nove klince, klinke da se takmiče. Možda da kupe motocikl, da nauče možda o bezbednoj vožnji. Da uradimo neke druge stvari. Možda će neko sada da kaže, e je l’ ima ovoga kod nas? Je l’ ima šampionat domaći? Možda mi se neko i javi iz domaćeg šampionata i kaže: Znaš mi to organizujemo. Kao što je počelo da se dešava. Imam nekoliko poziva u međuvremenu gde su ljudi rekli dešava se ovo, dešava se ono. Ja kažem i takmičarima i organizacijama, ja ne znam sve. Treba mi takođe pomoć. Rado ću da podržim. Ana Kolnookov, evo molim vas, preklinjem te Ivane, stavi joj link ako ti nije teško u opis. Ana Kolnookov. Ana_Kolnookov, 2 o, 9. Vodi se sa brojem devet. Ona devojka nema ni 5.000 pratilaca na Instagramu. Ona će da vozi šampionat Italije u motokrosu sa 14,5, 15 godina. Njen cilj je da postane prva šampionka sveta pošto postoji žensko, ženski šampionat za u motokrosu. Zamisli da to postane. Niko ne zna skoro za nju. Evo ja ću da se trudim da pričam o njoj. Slučajno sam došao u kontakt. Kako? Preko divnih ljudi koji nju poznaju i koji su mi rekli za nju i za njenog brata Viktora, to se dešava. Imamo devojčicu koja vozi karting, čekam da se s njom vidim, da i nju promovišem. Imamo devojčicu koja će da vozi u šampionatu u Španiji. Pozdrav za Andriju Kostića koji će da vodi Euro 3 formulu. Pozdrav za Andreja Petrovića koji je pobedio sada u zimskoj seriji španske Formule 4. Svi, sva ta deca, koje god države, momci, devojke, treba da ih slavimo jer to će da podigne ceo sport. Ne, ti ćeš za njih broji za ove. Šta vam je ljudi? Daj malo ljubavi, daj malo zajedništva. Nemoj samo zavisti sujeta. Hajde budimo zavidni kad nešto ostvarimo. Mi smo na početku, to je kao hajde da sagradimo kuću, al’ ja ću ti uzmem delove temelja. Pa nema kuće onda. Hajde da idemo kuću od 20 spratova, pa se svađamo oko 18. Ko će sedi na 19, ko na 20. Znaš onda ta kuća i dalje postoji, nešto tu funkcioniše. E tako je sve ovo građeno. Nisam ti, ja vidiš koliki je uvod da dođemo do ovoga. Zato što to nije, nisam otišao na posao na sport klub, nisam otišao na posao na Eurosport, nisam otišao na posao na Arenu sport. To je moj život, to je moja višak karijere, to je moje zvanje, poziv, kako god želiš. I sve to je deo moje priče. Sportski žurnal gde mi je Mijodrag Simunović dao da pišem o šampionatu sveta u motociklizmu. Ja sam do tad pratio Formulu 1. Ha ha ha Formula 1. Donekle motocikle kao 500, 250, 125 kubika, bilo je lako. Ali tad sam dobio zadatak i zaljubio se u zadatak. Kad sam video Đađija i Haradu. Pre svega 250-ice su me zarazile. Migduan ti nije baš davao da se zaraziš. Nestane čovek u daljini. Dok sam shvatio šta on radi. A 250-ice to je bilo Ralf Valdman, Olivije Žak, Tecuja Harada, Šinja Nakano, Masimiliano Đaži, onda se pojavljuje taj neki Rosi od 125 kubika. Robin Hood slavi. Mali čupavi. Jednom to počinje, to me u mojoj mašti, vau, kakav svet snova. Znaš sve te sve sve je to deo mene samim tim posredno i priče koju ja pričam u medijima jer hteli ne hteli povezani su sa mnom. I onda sve to što sam ja doživeo i svi ljudi koji su učestvovali u tome, ja to prenosim. Jer ja sam neki zbir svega, nisam zbir nužno, ali protočni bojler svega, neki nexus svega toga. Znaš koliko ideja sam ja dobio od gledalaca ili od, od, od, od kolega koji dođu i nešto mi kažu, pa kao, ej kao, čekaj, radi ovo ovako. I šta si mislio o ovom, šta si mislio o onom? Znaš dođe Žanki s nekim idejama koje meni ne padaju na pamet. Kaže Žanki ti si genije, hajmo. Znaš, to su stvari koje, mi smo, mi smo svi deo svega što smo doživeli. I sad sve se to dešava godinama. U međuvremenu Sport klub povećava svoje ugovore, uvode se emisije, studio, podcasti, počinjemo i mi da radimo, objavljujemo knjige, posećujemo sajmove, preživimo svi zajedno Covid, komentarišemo vožnje igrica, komentarišemo u Formuli 1 gde se George Russell istakao. Niko nije gledao Georgea Russella u Williams-u dok nije vozio tokom Covid-a simulatore. Tek onda je izbio u oko publike. Do tad zaboravljen, iako je šampion i dvojke i trojke. Al’ zaboravljen. Charles Leclerc. Max Verstappen. George Russell, a? George Russell. Sad George Russell ove godine u Mercedesu. Ko zna, ko zna, možda i za titulu. I sad sve ti se to dešava. Paralelno onda prošle godine u međuvremenu mi počnemo da idemo ne na jednu trku, ne na dve, ne na tri, nego na 10, 12. Kolege iz Zagreba idu na šest, mi idemo na šest. Jelen ide na sve, znaš, stalno imaš izveštaj, intervjue, događaje, YouTube se pojavljuje, Twitter se raširio, Instagram, Facebook, TikTok, ne znam ni ja šta, sad je priča otišla tako daleko, jedna cela nova generacija ljudi se pojavila. Znaš, neki klinac me zaustavio, klinac, ne nije klinac, čovek od 20 nešto godina ima, zaustavio me u Novom Sadu. E kao samo da vas pohvalim, ja od malih nogu pratim vaš rad. Molim? Od malih nogu da se uvredim. Kakve male noge? Ja ga pitam koliko imaš godina? Kaže 22. To je bilo 2024. je l’ četvrte, jeste. Ja kažem imaš 22 godine, što od malih nogu? Pa kao da, ja sam sa sedam počeo da pratim Moto Grand Prix. Prošlo je 15 godina. I on je bio piccolo. Sad je momčina, može uši da mi iščupa, 22 godine. Kao ja od malih šta od malih nogu. On ti shvatiš da je sa Pajom, Đankijem, Pivketom, Urošem sa mnom se rodilo toliko ljudi koji nisu više ni deca, koji su sa nama odrastali kao nekim glasovima, neke formule, nekog Moto Grand Prix-a. I ti se ovako kao vau, čekaj sad ja to da shvatim, jer što se mene tiče i dalje je 2011. Znaš, nemaš tu svest. devojčica na mašincu koja mi kaže, zbog vas sam počela sam, sam upisala mašinac. Zbog mene? Ne. A ja 2000. Nemoj sine molim te. Ne, ne, ne, diplomirala, svaka joj čast. Ne, ne, ne, to je, to su dobre stvari. 2014. sećam se tada sad, evo stiže novi pravilnik za Formulu, smo se spremali za novu turbo eru posle 80-ih, vraćaju se turbo pogoni i hibridi. I ja pričam kako u Austriji na 700 i nešto metara nadmorske visine će te turbine morati da budu će biti neminovno pod većim opterećenjem jer moraju da se vrte na većem broju obrtaja da bi nadoknadile manjak kiseonika u vazduhu jer je vazduh razređen. Jednostavno kako nadmorska visina raste, količina kiseonika u vazduhu je manja, gustina vazduha je manja. Što smanjuje otpor vazduha, ali takođe povećava potrebu da se turbina vrti na većem broju obrtaja da bi nadoknadila manjak kiseonika, da bi panjenje i dalje bilo isto. I negde gledam Renault da l’ će moći da izdrži jer Renault tad ima najviše problema. I ja to spominjem u treningu jedan, zato što je to prilika da ispričaš takvu stvar i da može da se očekuje tokom te trke veći broj otkazivanja turbo pogona. To je ona devojčica zapamtila. Ja rekoh: “Šta ovaj čika lupa?” Bukvalno, to su njene reči. I onda je otišla da čita o gustini kiseonika u vazduha i kiseoniku, o turbo pogonu. Odjednom u nečijem dečijem umu se sklopila slagalica i ona devojka, devojčica, tad kasnije devojka rekla, to je to. Ja sad ne znam čime se bavi, ali jedna rečenica, jedna pričica u nekom prenosu Formule 1 negde je nekog inspirisala. Sad ti sad odatle smo mi došli. Od toga to ti druže neće nikad poleteti. Mali sinko, taj avion ti nikad neće poleteti. Ko će to da gleda? Do toga da ljudi upisuju fakultete tehničko tehnološke zato što Formula 1 to ima u sebi. Na to treba biti ponosan. E sad to je cela priča pre nego što dođemo e promenio si televiziju. Stani. Mnogo toga se je iza. Svi ti ljudi, sve to ide sa mnom na neku novu televiziju. Koje nisam očekivao. Veruj mi da si me u januaru 2025. pitao, e kao, znaš da ćeš u aprilu da komentarišeš na Areni, ja bih ti rekao, ne znam kako je to teoretski izvodljivo. Znaš, ja o tome pričam, jer u tom trenutku mi se kao takmičim jedni protiv drugih. No hard feelings. Ja bio ni rekao sam kad su i, i, i ljudi menjali redakcije, ja kažem super, neka menjaju. Znaš zašto? To je dobro. To je dobro jer ljudi zaboravljaju monopol je jedno, monopsonija je nešto drugo. Monopsonija je kad može samo jedna osoba da te zaposli. Pos uzročno posledično iz monopola proizvodi. Ja sam uvek za. Ja bih voleo da ima pet televizija. I gde god da radim da smo mi najbolja televizija. Zašto? Zato što je to priroda mog duha. Ali poenta je u sledećem, ako imaš monopsoniju samo jedan poslodavac postoji za to što ti želiš da radiš. U mom slučaju to je neminovnost moje, mog poziva. Uvek će biti monopsonija. Uvek.

EKSKLUZIVA NA TRŽIŠTU

Ivan Minić: Da, na ovakvom tržištu može da ih bude ili jedan ili nula.

Srđan Erceg: Tako je. Svi kupuju ekskluzivne ugovore. Nema i generalno Formula 1 i Moto Grand Prix tome teže. Jedino što sad ja došao do stadijuma kroz Lab 76 i Infinity Lighthouse da sam ja sam sa sobom sam se pomirio. Šta god da se desi ja ću da trtljam u mom studiju jer se meni to radi. Ja to volim, ja volim te priče, od malih nogu ih pričam, da li u pisanoj formi, u štampano, to jest štampanoj, da li u usmenoj, da li u vizuelnoj, kako god, to je moja priča. I onda sam to rekao sebi, sve je u redu. Vidiš šta sam već doživeo, ko zna šta ću tek da doživim. Imam Lab 76 kao nešto što će uvek biti moje, moje, moja radost. Ono što mi je super i Sport klub i Arena su to prihvatili. Kao ok, to je deo tebe. Strava. Čak sam dobio podršku Lab 76, pa evo #lab76, F1 Lab 76, Moto GP. Šok. Hvala. Ali to je sve sad posledica svega što smo svi mi zajedno radili prethodnih 15 godina. I iskreno nisam očekivao nikakvu promenu. Pogotovo što ne znam, razmišljam samo o biznisu. Čekaj, počela sezona, nećeš sad da menjaš. Kako ćeš da obratiš partnerima da ti sad sad se menja. Kako to utiče na tržište ili ne utiče. I ovaj, kad sam pročitao u februaru, kaže, ja se budim i kao, ej Erceg, čujem da ste prodati, kao da, da, da ne postoji više sport klub. Rekao čekaj, stani, znaš što sad to ne postoji. Ceo jedan sport klub.

Ivan Minić: Kako misliš ne postoji Jugoslavija?

Srđan Erceg: Da, da. OK, može. Znaš, to je i dalje meni bilo potpuno strani koncept. Nemam problem s time, neko je kupio prava, pa je neko otkupio nazad prava, pa se tu vodi utakmica, ali da prestane da postoji nešto što smo gradili svi zajedno manje-više. Nije to moje, nikad nije bilo moje vlasništvo. To je meni bilo jasno od prvog trenutka, nisam ja upravljao. Ali smo se svi dali u potpunosti tome. I kao, to toga neće biti. Ma kako to misliš toga neće biti? Ja sam bio u fazonu nema šanse. Razumem, možda će se prodati prava, ali će nešto znaš. I sad kao ti danas u programskoj šemi ti nemaš da nađeš sport klub. Ne postoji, Ivane.

Ivan Minić: Šta bi reklo, zabranjeno pušenje, možeš imati moje tijelo, ali dušu ne.

Srđan Erceg: Razumeš, sad ja ovako sedim kao nema. I čekaj sad rivali do juče kao, ej kao sad prelaziš kod rivala, kao čekaj stani sad da obrnem lobanju. Pri čemu ti ljudi su gradili svoju priču.

Ivan Minić: Dobro, ali suština jeste da da kažem oni jesu napravili dobru priču u kojoj su izgradili i sa pravima koje su akvizirali prethodnih godina i tako dalje, ali nisu imali komponentu sportskog trkanja.

Srđan Erceg: Ne. Ne. To nije pa ja ono što smo malo videli Indikar je bio, ali generalno nije bio neki pristup tome, ali uzmi u obzir i sledeću stvar. Eurosport je držao Superbike, Sport klub je držao Formulu 1 i Moto Grand Prix. Tri prilično velike serije su bile tu. I Sport klub je imao NASCAR.

Ivan Minić: NASCAR, to sam hteo da ti kažem.

Srđan Erceg: Koji je našao svoju nišnu publiku.

Ivan Minić: Užas.

Srđan Erceg: Ne, nominalno. Veruj mi NASCAR ima red.

Ivan Minić: Ima red nekad i ovde.

Srđan Erceg: I ima, a ne ima nas. Razumeš? Jer vidi ta priča je mnogo dublja i kompleksnija nego što izgleda na prvi pogled. Uvek ima neka priča.

Ivan Minić: Ludaci koji voze u plavom.

Srđan Erceg: Tako izgleda na prvi pogled. E tako izgleda na prvi pogled, ali zapravo je mnogo više od toga. Kako god pogledaš. nije ni Arena ni imala mnogo nekog izbora. Ne branim. Ti ideš tamo i pičuješ. Mogu sad hajde, mogu sad da ispričam. Ja sam učestvovao 2019. u pregovorima da sport klub zadrži prava. Pa pošto znam mnogo ljudi u Dorni, onda sam bio iako sam komentator kao producent. Erceg dođi da imamo sastanak. Ja sad kroz to ludilo ja sam odlascima na trke upoznao celu Dornu. Naravno ja znaš me Ivane, znaš, otvori mi vrata i skloni se. I skloni se. Ne samo to, oni su mi otvorili vrata. Ja sam im beži. Ja sam ja sam išao od jednog do drugog do trećeg do. Dobar dan, dobar dan. Ja sam Srđan Erceg, ja sam komentator od Moto Grand Prix-a za sport klub i komentariše. Ja sam ceo život želeo da budem ovde i komentarišem u Srbiji, Bosni, Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori i ne to su moji uvodi. Gde su u svakoj prostoriji svi ovako sede polako. Znaš ono, mori bih otprilike. Kao ok, znamo ko sad znamo ko si. Ja sam se svima predstavio. Svima. Ali mislim da je to osobna kultura, druga stvar bio ushićen. Ja sam išao od vrata do vrata. Commercial department, šta oni rade? Media department, šta oni rade? Legal department. Ne znam ni šta ću tu. Al dobro, znaš ti dođeš i svima se javiš, pa sam se javio za merchandise pošto sam to uvek hteo da uvezem o Moto Grand Pri robu. njih gnjavim i dan danas. Bezuspešno, ali i gnjavim. Ali znaš, ti ideš od svih, onda pozdrav i za Fašketa iz Dogme. Onda pozovem Fašketa, rekoh: “Faške, idem kombijem na, daj mi sva dogmina piva koje imaš.” Razumeš da nosim za za za. Vidi, to su znaš on spakovao pet puta po 24 limenke pa su me zvali Bir Gaj jedno vreme. Razumeš, ja sam upao tamo, gde ste drugari, niste se videli godinu dana jer u jednom periodu nismo išli na trke i ovaj i onda podelio pri čemu ono Double IPA, triple IPA, čak su mi kuvali za 99 jardi. Sek, to mi je omiljeno pivo. Prejako je, ali ok, mislim nije prejako zapravo za zimu. Ali to ti je na primer, to su ti zabavni momenti, da ti ljudi upoznaju i sad sutra neki pregovori se vode, a ja ne vodim pregovore. Nikad nisam učestvovao u pregovorima osim tada, ne u na Sport klubu ili na Areni. Znaš ti sad svako radi svoj posao, ali pošto su znali da znam brdo ljudi, onda hajde dođi.

Ivan Minić: Kao je bio onaj neki neka emisija na Radio Beogradu pre 30 godina kad sam poslednji put slušao Radio Beograd negde. Argument više.

Srđan Erceg: Je l’ znaš ko je bio?

Ivan Minić: Zašto je Srđan tu? Znaš, dekoracija.

Srđan Erceg: Dekoracija, bukvalno salata. Ali znaš ko je bio preko puta? Juliet. Koja je 10 godina ranije bila na početku svoje karijere u Dorini.

Ivan Minić: Sve možemo da se dogovorimo, ali Srđan da ne dovodi više ljude sa.

Srđan Erceg: Ne, ne ne, znaš šta je bilo najzabavnije. On kad kad je počeo sastanak Srđan i Juliet kao ćao Juliet. I ovaj i Your still alive. Your still alive. Ne, ne. I onda ne znam, to je to sad bilo razni pregovori kao dolasci na stazu, koliko trka levo desno. A ja ne znam, a ja sad ne ne lobiram samo za za ne lobiram možda nužno za dobrobit sport kluba, znaš jer sam u fazonu samo što više trka, samo što više trka sa lica mesta. I onda da sad ne ulazim u detalje i onda je bio neki predlog iako sam koji koji bi trebalo da ćutim verovatno. Ja kažem: Da, to je super predlog. Razumeš ono što više trka iz Dejana kao ćuti. Jer to košta. Ali ja sam bio u fazonu ej kao znaš tako da to su bili sitni simpatični momenti. I onda smo znaš vremenom došli do toga što je što je Moto Grand Prix Formula 1 što su danas. I kažem ti nisam verovao pri čemu znaš bizarno, ja u Americi saznajem preko Instagrama da će zaista 31. marta da se sve završi. Ja stojim u, sećam se bio sam na Brooklyn Bridgeu bukvalno kao u filmu Brooklyn Bridge. I inače da li znaš da scena koja je iz Bila jednom u Americi nije uopšte Brooklyn Bridge u pozadini, nego je Manhattan Bridge. To nisam znao. I onda smo kao turisti, rekoh iako u New York često sam išao ranije i rekoh i tamo nikad nisam bio. Rekoh: “Jelena, idemo.” Pošto sam to pročitao i onda sam rekao ok, sad ću da radim šta god mi se radi. Daj da snimamo real-ove, vrtimo se na Brooklyn Bridgeu. Ne znam ni ja, nemam pojma, ne znam ni da li imam posao, hoću li ikad više komentarisati Moto Grand Prix, ne znam šta će da se dešava. Ja sam bio u fazonu daj da se zabavimo kad smo već ovde. Idemo u Texas, radimo trku, to će sve da bude top. Nemam nikakve informacije. Onda na kraju jedna dobra duša mi je napisala to jutro, to je u nedelju, ja pitam ljudi, dajte recite bar da se pozdravim s publikom. Mislim nemam je l’ mi ovo poslednji prenos? Nije, znaš, šta radimo? Znaš, ne znam, to je bio 30. na primer mart ili 29. mislim da je 30. i neko mi je napisao, nije bitno ko. Odjavi se od publike. I i rekao sam, ali neću da to bude glavna stvar. Nego, to nije fer. Nije naš posao da mi sad opet otmemo sport. Pogotovo ta trka, to je ludilo. Marquez koji trči, Banjaja ga prati, oni protiv pravila pokušavaju da promene motocikle, ovih zaustavljaju, kreće iz početka, Marquez pada. Znači kompletan haos. Pri tom u podkastu kad su Deki i ja radili imamo Lego Ducati crveni. Izvinjavam se. I Deki i ja nešto pričamo i jednom Ducati padne. To je četvrtak. A trka je u nedelju. I kaže Deki: “Vidi, Ducati pao u krivini u desno.” I sad. I to je sad šala, razumeš? I Nikola pozdrav za Johnnyja, Nikola legenda, koji izbacuje reel izbacuje iz podcasta u ponedeljak. Vidi Ducati pao u nedelju. Marquez u desnoj krivini pada i publika koja nam piše, jeste morali da nam uradite. Znaš kao ništa loše nego znaš to je cela priča. I sad sve se to dešava.

Ivan Minić: Komentatorska kletva.

Srđan Erceg: Kletva. Pri čemu ja sam pošašavio skroz jer znaš teško je opisati ljudima znaš ne to se gleda kao jesi otišao iz x u y. Ne, to je mnogo više od toga. To je, to je, to je to je ceo jedan život. To su, to su, to su priče koje znaš, ne znam, ja nikad se više nisam vratio na Sport klub. Nisam više nikad video kabinu Sport kluba od tog Texasa. I ja ne govorim, znaš kako? Moj, ja uvek u životu gledam, bio sam negde. S dužnim poštovanjem ću uvek da spominjem i Sportski žurnal, Politiku, SQ magazin, Eurosport, Đorđa Đenića, na Yu info kanalu koji mi je dao priliku da sednem pred kamere.

Ivan Minić: Kakva greška.

Srđan Erceg: Kakva greška. Znaš da mi je pokazivao prst. Baš me briga. Da skratim priču. Jer je on bio u fazonu, ne znam da l’ će znati da se snađeš. Jer oni pali kameru. I on ovako. Znaš kao pošto sam se snimao. Kao matori, kao skrati, jesi lud? A to je bio početak 2002., 2001. je.

Ivan Minić: Nemamo trake, nemamo trake.

Srđan Erceg: A ja mu napisao, a ja sam napisao tekst o tome da se uvode četvrtotaši. I on je rekao, jesi, jesi siguran da je ovo tačna informacija? Jer niko nije pratio tada da će se dozvoliti da, zapravo četvrtotaši su bili dozvoljeni, do 500 kubika, al to apsolutno ne vredi protiv cvaje od 500 kubika, dvotaktaš 500 kubika ima svoju priču. 360 stepeni rotacije bregaste, to jest bregaste, izvinjavam se, kole nastao vratila. Ti je pun takt kod dvotaktaša, 720 kod četvortaktaša. Postoje razlike. Ovaj ide na obrtni momenat, četvorotaktaš. Dvotaktaši idu na, na, na, na broj obrtaja. Ali ti kad im dozvoliš da odu na 990, to sad menja igru. I on mene pozove i ja sad. On se čovek se umorio, ali nažalost više nije ni on sa nama. Ali mi je dao priliku. Ja to pamtim. Znaš, ja stalno spominjem Dekije Stejović. To mi je bio prvi urednik. Piši ponovo. Znaš kao OK, učiš. Pa ne znam. bio sam ko ko je mnogo uticao na moju karijeru, Ratko Pavlović, koji me je doveo u politiku. Znaš, pa Vlada Dedić koji je bio urednik pa je to prihvatio, pa moje kolege tamo, znaš Živko Bajkaz, ne znam ko je sve sedeo Ivan Cvetković, mislim znaš, cela ekipa nekih nekih novinara iz prošlosti koje mi je žao što nisam intervjuisao. Moram da saznam ko je voljan da dođe u podkast. Tata mi je, on mi je što, što, što, što ga nisam za života posadio kako god voljom, nevoljno, da ispriča te priče. E sve te priče ja sam i dalje nastavak te priče. Jer ja sam taj sportski žurnal video. Sport kao klinac, Vlade Divac kad je ušao u sport, si ga gledaš kao vau Vlade Divac je tu. 2-12, znaš. Sve su to, sve to ulazi u ono što ja danas komentarišem i radim. I sad odjednom ti se, ja sam u Americi nekoj, razumeš, mislim ja volim da odem u Ameriku, sad sam potpuno oduševljen kad odem u New York. I neko ti kaže kao e sad ta cela jedna priča od 15 godina prestaje da postoji. Možda, a možda i ne, ali zapravo vrlo verovatno da. Prestaje. Nema. Ćao. Nema. To nema veze sa Arenom. To sad samo pričam sport klub. I ti sad sediš i kao pa sad ću da se opustim. Otišao sam kupio kaubojski šešir, kupio kaubojske čizme. Sve je u redu. Prošetao stazom standardno, zezali se, upoznali neku ekipu naših ljudi u Ostinu, oni nas vodili na brisket. Znaš, mene brisket podseća na Big Bang Theory zapravo jer Wolowitz stalno priča o brisket-u. Ja hajde da probamo taj brisket. Dobar je brisket.

Ivan Minić: Dobar, dobar.

Srđan Erceg: Dobar brisket. Imao bi fotografije, dobar brisket. Znaš, i sad to postoje neka američka avantura. Jelena, Pivke i ja zajedno sa Perom Đavolom kako ga zovemo, to jest snimatelj iz Zagreba, on se zove Pera. Pozdrav za Peru, koji je fenomenalan snimatelj, ali ga zovemo đavolom jer je toliko je fin i kulturan. Ja sam rekao ne, ne, ne, sigurno nešto ovde nije u redu. Previše si fin. I a mi smešteni na nekom kao opasnom delu Ostina. Ma ja ne verujem. Ma jeste malo onako noć veštica vibe. jer, al’ nema veze jer su znaš sama kuća je od nekog drveta, ne znam, ono kuc kuc čuje te komšija preko puta otprilike. I ispod vrata onako prolazi svetlo iz dvorišta. Znaš tako neke filmske priče. Nisam nikad bio smešten u takvoj kući, al’ mi je bilo super. I ono kao da uzmem Renta kar kao 2.5000 dolara. Rekoh ne hvala. Ovaj Uber. A Uber 11 dolara vožnje. Rekoh daj ono u Texasu smo, razumeš? I to su ti te avanture. I onda kao odjavite se i Pivke i ja smo se dogovorili da samo poslednjih 30 sekundi posvetimo tome. I izašli i snimili, snimili i rekao moram da snimimo reels. I sad kao hoćemo da snimimo reels da izlazimo iz kabine sport kluba. Dok smo mi izašli pošto se oni pakuju i ide cirkus dalje, oni su samo ovako iščupali onu pločicu sport klub i ostala onako traka rukom ispisano sport klub da znaju gde treba da zalepe pločicu. Mi smo ni pločicu na vratima više nimali. Rekoh ovo je simbolično. Snimili se i i onda onda je onda krenula sledeća faza hajde. onda su sa Arene zvali i ja nisam tu. Rekoh kao hajde dođite da pregovaramo. Rekoh gde da dođem da pregovaramo ja sam u Americi. Razumeš, nisam planirao. A pritom sam se sa mojim veomom dogovorio da odem u Austriju na događaj na Red Bull Ringu sledećeg vikenda. Pa ja smo već imali dogovor petak, subotu u Japanu da on radi bez mene i da onda u nedelju radimo trku zajedno. Sad mi ne radimo Japan uopšte. Onda smo na ranču radili. To je tek ludilo. Pri čemu ja stižem slećem, odlećem za Austriju, vraćam se na ranču, smo ono kablove razvlačim, Paja komentariše, ne znamo ništa da podesimo. Mi nismo ništa, nismo planirali, nema plana. I onda smo radili Watch along, to je bilo fenomenalno. 300 ljudi na ranču, znaš čuješ ono vau ludilo prošle godine. I onda sam kažem ti do od se arenom, hajde da pričamo i kao prva stvar hoćete da radite kao što se do sada radilo? Znaš i ljudi su bili u fazonu vidi mi nismo do sada imali Formulu i Moto Grand Prix. Oslonićemo se na vas. Podrška koju smo dobili je nestvarno velika. Mislim možda i stvarno velika. Prosto sad se promenila, ne mogu da kažem pozicija nego priča. Znaš gde se još promenila? Dolaze neki novi klinci. Ja imam 50 godina. Pa ima malo manje, al dobro. Ali znaš, moramo i mi da stvorimo, moje mišljenje je da treba da stvorimo i novu generaciju ljudi. Ili da makar pokušamo da im damo priliku da se stvori nova generacija i da im bude lakše nego što je bilo nama. Kad kažem lakše ne mislim ništa tužno nego zašto uvek kretati od nule ili iz minus faze? Zašto neko neki novi pa novi Žanki, novi Srđan mora da kreće od toga da upozna ljude sam ili evo devojka, znaš koliko devojaka hoće da radi ovaj posao. Fenomenalno. A zašto mi ne bismo otvorili vrata? Znaš, ja sam rekao i Pivketa sam ubacio i Uroša, postoje WhatsApp grupe od Moto Grand Prix-a. Sve sam ih ubacio. Zašto? Zato što smatram da to treba da se uradi samo po sebi i dva zato što smatram da to treba kultura da bude u Srbiji koja se dalje razvija. Jer uvek imamo taj problem zavisti, da komšiji crkne krava i slično. A dolazi nova generacija, e ne može. Sad ću ja da im otežam život jer je meni bio težak. Čekaj čoveče, to je odsustvo.

NOVE GENERACIJE

Ivan Minić: 8 km do škole uzbrdo i nazad isto uzbrdo.

Srđan Erceg: Kažem dobro, ne mora svako da ima, daj onda, daj ova deca.

Ivan Minić: Po snegu.

Srđan Erceg: Pa daj. Znaš kao i to te šta stvorilo učinilo me boljim. Možda, a možda i ne. Zamisli da nisam morao da pešačim 8 km po snegu, gde bih bio ili gde bih došao. Znaš, ja stojim na ramenima svih ovih ljudi koje sam spomenuo. Uključujući generaciju novinara pre mene. To sam baš pričao sa mojom mamom, evo tati dve godine bilo pre par dana. I pričamo i sad kao sine, šta si sve uradio, postigao, tvoj tata nije uspeo da dođe do tog nivoa da bude komentator sportski. Jer on je na kraju rekao to je trebalo da bude sledeća faza moje karijere. Ja kažem mama, ja bez tate ne bih bio ovde. Tata je krenuo od nule. On je krenuo od nule. Ja nisam krenuo od nule. Ja sam 18 godina sedeo u nekoj kući koja je pričala sportskim, sportsko-novinarskim jezikom. A onda za razliku od mnogo ljudi su mi vrata bila širom otvorena da pokucam kod glavnog urednika žurnala i kažem: “Je l’ mogu da budem kurir?” A on kaže: “Ne, bićeš novinar.” Ja rekoh: “Mama, to je ovako.”

Ivan Minić: Kakva greška.

Srđan Erceg: Tata je krenuo odavde, a onda je tata došao dovde, a onda je tata meni dao da ja se popnem na njega, na njegova ramena. Bukvalno. Jer bez njega tu smo. Nema. Znači ja sam sad došao ovde. A što ja sad ne bih nekome dao da dođe ovde? Koje god su to visine? S nadom da će taj neko sutra da kaže hajmo dalje. Jer vidi, mi sada smo u poziciji kada je reč o sportu koja nikad ranije nije viđena za Formulu 1 Moto Grand Prix. Sada se podrazumeva, promenili smo normu. Sport klub, sada i Arena, znači sada zajedno, koliko god to ljudima delovalo čudno su deo kontinuiteta, kontinuuma koji se zove način na koji se Formula 1 i Moto Grand Prix rade na ovim prostorima. Jer sutra dođe neka x televizija, kupi prava za Formulu 1 Moto Grand Prix.

Ivan Minić: Postoji standard koji je postavljen i ispod toga ne može da se radi. Može, ali svi će znati.

Srđan Erceg: Tako je. I nisi nije više bitan Srđan, nije bitan Paja, nije bitan Aleksandar, nije bitan Pivke, nije bitan Uroš. Bitna je publika koja očekuje da ispoštuješ sve što si do tada radio. Sada sad imamo studio pre svake trke. Moto Grand Prix-a, Formule 1. Još tu učimo kako da uradimo bolje posao, šta sve da pokrijemo i tako dalje. Al’ sad je i to uvedeno. Nadam se ove godine da ćemo ići i na trke Formule 1. Čekaj, to je sad sledeća faza razvoja sporta. Neki put će ići na dole, neki put će ići na gore, ali generalno jedan nivo mora uvek da postoji. Znaš, da neko dođe i kaže, e znaš, nećemo pustiti treninge u petak ujutru. Znaš ko je to pobuna? Znaš ti, al’ to je publika, nisam ja. Ja ću da se pobunim interno. Ja ću da odem i.

Ivan Minić: Imaš tu srećnu okolnost sa, da kažemo kablovskim kanalima i ovakvim sistemima da ima dovoljno kanala. Činjenica. Jedan jedan veliki problem za ono u prethodnom životu jeste to što imaš dva kanala ili jedan kanal i to je to.

Srđan Erceg: Ali, Ivane, zašto u Portugalu to nisu uradili na kablovskim televizijama?

Ivan Minić: Zato što nema ko je čoveku sa dijagnozom.

Srđan Erceg: Tamo možda.

Ivan Minić: Tamo lepo opušteno, ljudi gledaju u more, gleda ovako u Afriku. Mislim šta što bi to radio? Što bi to čovek sebi, evo Srđane, zašto bi to čovek sebi radio?

Srđan Erceg: Zato što nije dobro. Ali šta hoću da ti kažem? Hoću da ti kažem, znaš to ti je košarka se ovde podrazumeva. Ona to je nacionalni sport. Ja obožavam fudbal. Ali košarka je nacionalni sport. Nacionalni sport. Fudbal je tu. Samo što nema te rezultate. Mi kad bismo u fudbalu postali rezultati iz košarke, a mislim sve deca u Srbiji regionu igrala fudbal. Ali ne postižemo. S koji su razlozi, neću da ulazim u to. Činjenica da ne postižemo. Ali isto tako ću ti reći par stvari. Za košarku, sad da kažeš Evroliga, gde god na svetu. O, brate. O, druže, Evroliga. O. Ludilo. Da kažeš derbi. E, znaš gde je derbi bio?

Ivan Minić: Eternal.

Srđan Erceg: Znaš gde je Bili Bolt bio? Inače, gde je Bili bio? Bili je uspeo da ode na stadion Zvezde. Je l’ ti shvataš? Bili Bolt, čovek koji je pobedio na Velikoj nagradi Srbije u u u Super Enduru, je uspeo ne znam kako, tek smo danas videli na njegovom Instagramu da je bio na stadionu. Jer ne znam kako možeš u isto vreme da budeš na dva mesta, ali on je čovek nekako uspeo to. I izgleda da je bio pre početka, mislim, ali shvataš šta je njemu bilo bitno u Beogradu?

Ivan Minić: Zvezda.

Srđan Erceg: Dobro, ne to ne ulazim. Derbi ću reći. Bio je na severu koliko sam video, ali ok. To je njegov izbor. Ja, ja znaš kako ja to gledam? Znaš kad je Ice-T izašao sa Zvezdinim dresom u Skcu i kad su grobari svi, ne znam, partizanovci svi napustili koncert. Uključujući mog Mareta.

Ivan Minić: Šta?

Srđan Erceg: U Zvezdinom dresu? Ćao. Ja kažem, ne može. Za mene, kad ideš u grad sa dva velika kluba,

Ivan Minić: Kupićeš dres reprezentacije.

Srđan Erceg: Bukvalno kupiš dres reprezentacije. Znaš, to su sad Manchester-ovci, sad neki će reći da li ima dva velika kluba, ima dva velika kluba, ali ok. Manchester, sećam se onih drugara, pa ti ih znaš, ekipa. Jedan je Sitijevac, moraš vodiš računa o njima.

Ivan Minić: A sad. Pogreši čovek.

Srđan Erceg: Ali šta je poenta? Za Formulu 1, Moto Grand Prix nikad situacija nije bila bolja. Televizije su prihvatile da je to standard koji mora da se ispoštuje. Inače nema publike. A publike je sada toliko, jer znaš koliko se, a ko to gleda? Ovaj itekako se gleda.

Ivan Minić: Ne, ne, da, mnogo ljudi i sport.

Srđan Erceg: Itekako se gleda. I to je snaga svega što se desilo. Znaš, to je ono što bih ja voleo da se desi. Jer ja ću otići u penziju ili ili gore ili dole ili levo ili desno, ali neće me biti na moju žalost, ali neće me biti. Voleo bih kako sportovi budu i dalje postojali da sve to što smo uradili neko nasledi i da da da ga tera dalje.

Ivan Minić: Bar dok je benzina.

Srđan Erceg: Pa da, nije to da, tako jednostavno, znaš i sam. Ali poenta jeste da, da da znaš cela ta priča je mnogo dublja nego što je. E kao prešao si, nisi prešao. Mnogo toga tu postoji i mnogo je ljudi uključeno u sve to što se dešavalo. Znaš, sve svedeno je manje više na, na, na, na, na banalnu neku priču. Nije banalna priča. Mnogo je veća, kompleksnija, dublja, kako god hoćeš, emotivnija, šta god. I poenta jeste da mi i dalje imamo kontinuitet jednog sporta. Ne jednog, dva. Imamo kontinuitet koncepta.

Ivan Minić: Dobro, mislim ono što je, što se u principu ne dešava gotovo nikad je da u sred sezone dođe do takve vrste promene. Te stvari se uglavnom dešavaju međusezone. Ok. Moto GP i Formula imaju sezone koje su u kontri sa fudbalom, košarkom, tako dalje. Da. Da. Da. Da. U košarku i tako dalje. Jeste. Ovaj, ali nebitno, retki su takvi slučajevi. Uh da ne bi ovo trajalo 7 sati jer jer može. Ti si normiran na neke druge mere.

Srđan Erceg: Dobro, je l’ sam bar nešto rekao?

Ivan Minić: Nešto si rekao. Dobro. Ovaj, za sam kraj voleo bih da

Srđan Erceg: Samo da ti dodam jednu stvar.

Ivan Minić: Dodaj.

Srđan Erceg: Izvini, ovaj, ali samo jedna stvar. Uh sad mi pobeže misao. Imaš sreće. Ali dobro.

EMOCIJE OKO PRELAZA

Ivan Minić: Vratiće se misao. Ono što bih voleo jeste, ok, opisao si šta je sve prethodilo tome i koliko je to zapravo jedna, s jedne strane, što se mene tiče logična stvar koja se desila i jedina moguća stvar koja je mogla da se desi za obe strane, a da ima smisla za tu zajednicu. Ali nisi rekao osim u naznakama sada, kako ti je zapravo bilo da uradiš ovo.

Srđan Erceg: To mi je bila misao. Emotivno mi je bila najteža godina ikada. Ikada. Ikada. Emotivno. Mi mi mi inače i poslovno jedna od najgorih godina ikada. Ikada. Veruj mi Ivane. Ne ponovilo se. Užasno i kad gledamo iz ugla društva, privrede, tržišta. svega svega, svega. Ali emotivno bi bilo, bilo mi je ne znam. Ne, ne ne ne ne ne ne ne ne, čak mi nedostaje reči. Kao u limbu da, da da smo bili. Pri čemu, kažem ti, hoću vrlo jasan da budem. Cela ekipa sa Arene je uradila sve što je bilo u njenoj moći. Pazi, mi smo Paja i ja smo bili u Sarajevu na sajmu knjiga. I mi smo rekli, ljudi, mi ne možemo da radimo prosto ne možemo da radimo jer smo obećali publici u Sarajevu da ćemo biti u Sarajevu. Jer smo dogovor sa sport klubom imali da komentarišemo iz Sarajeva. Eto to ti je isto stvar. Šta smo uspeli da postignemo? To je pazi bizarno, a opet smo uspeli. Red Bull Show Run se dešava u Sarajevu. Red Bull je hteo da, da ponovo budemo voditelji programa. Dešava se u periodu kada je trkački vikend, kada je Formula 1 na stazi. Sport klub u tom trenutku prenosi taj događaj i mi se dogovorimo sa sport klubom i tehničkom redakcijom i još smo to uradili, za sajam knjiga smo prvi put testirali to, kad sport klub nas je tu podržao, dok smo na sajmu knjiga u Sarajevu da komentarišemo trke iz sarajevskog studija. Je l’ shvataš ti koji je to trud sa svih strana, tehničke ekipe u Sarajevu, pozdrav za celu ekipu. Sport ja mislim da, da je bila tehnička ekipa. Sport klub u Beogradu. Dva puta u 2024. tokom Red Bull Show Ran-a i tokom sajma knjiga. Mi dobijamo podršku. Čoveče, je l’ shvataš šta je to? Hvala na tome beskonačno. Dolazi 25. i mi ljudima se Areni kažemo, sorry guys, ne možemo zato što smo obećali ovim ljudima. Je l’ shvataš ti ko je to ekipa? Tih predivnih ljudi. Ovi ljudi su naši ljudi, ja se osećam to su moji mi smo njihovi. Znaš, to je znaš koja je to veza? Sajmovi su predivni po tom pitanju. Ti odeš tamo, družiš se sa ljudima, pričaš priče, stari to je porodični sport, ja ću stalno pričam, to se gleda tokom nedeljnog ručka. I ja kažem mi smo tim divnim ljudima obećali da ćemo biti. I ekipa sa Arene kaže, dajte nam dva sata. I dogovore se s Mirzom. Pozdrav i za njega u Sarajevu, da prvo naše komentarisanje za Arenu Sport bude iz Sarajevskog studija Arene Sport. Razumeš koliko je to bizarno Ivane? I sad shvataš koja je to količina podrške i želje da mi radimo taj posao. Šta ti da kažeš? U petak, subotu, jedino su nas zamolili molim vas, dođite u nedelju. Zašto? Zato što imaju studio. A studio koji smo mi oduvek želeli da imamo, ali prosto nije bilo prostora. Sad ima prostora za studio. I kao naravno da ćemo da dođemo. Šta radimo Paja i ja? Mi u subotu veče ovako se gledamo kao: “Matori, hoćemo da spavamo u Sarajevu ili da ti se vozimo?” Hajmo da vozimo. Mi smo, ja spakovali se, došli i u nedelju iz Beograda radili komentarisanje. Sad samo, samo, samo, samo da stavim stvari u perspektivu. Moj poslednji prenos za sport klub je bio iz Ostina u Texasu u Sjedinjenim Američkim Državama. Moj prvi prenos za Arenu sport je bio u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini. Je l’ shvataš? I sad kad me pitaš kako, moj mozak to ne može da, da, da zaspi, ne ne mogu da se pohvatam gde sam.

Ivan Minić: Ali potpuno je on brend.

Srđan Erceg: Vidi jeste. Jeste. Pri čemu mi dolazimo u Sava Centar u Arenu i i momci i devojke koji rade u reali pre režiji, realizaciji, produkciji, ne mogu više pohvatam kako se koji, to ti je to sad znaš, nazivi su različiti na Sport klubu i na Areni. I na Areni dolaze i kao, hoćete doći? Znaš, ti sad vidiš uzbuđenje kod neke nove generacije, da li ćemo da radimo zajedno ili nećemo. I onda i naravno njih smo odmah gnjavili. Stani, špica. Ali znaš to ide ovim putem. Ne zanima me kojim putem ide. Znaš, mi sad kao ko ona banda, direktno tamo gde se odlučuje, pri čemu nema prozora sada. To ti je razlika. Da što su sad nijanse, ali ja sam otišao i pričao sad imaš mnogo veću organizaciju, drugačije je postavljeno i ti nisi onaj koji je bio tu na početku kad je bilo pet ljudi, nego si došao u momentu kad je tamo 250 ljudi ili koliko već ne znam ni ja. I ponašaš se kao da si tu od prvog dana. S jedne strane moraš, s druge strane ne ide to baš tako, ali moraš. Špica i sad to je veći. Znaš, svi smaramo ih kad se uključimo hoćemo ući na vreme na špicu. Oni se čuješ kako se smeju. Jer u fazonu ući ćemo na vreme, znaš.

Ivan Minić: Imamo pet minuta.

Srđan Erceg: Ne, ne, ne, ne, ne, ne. Ali znaš, ali sad to je neki neka šala, ali je dobro za produkciju. Jer publika neće biti uskraćena za ono što je bitno. To je najvažnije. Znaš, i onda se sve to dešava i onda ti dolaziš, radiš studio i tek onda ulaziš prvi put u karijeru u kabinu na Areni. Znaš, posle Texasa, posle Sarajeva, posle studija, posle svega. I to ti je sad početak. Pri čemu nemaš svoj ormarić, znaš. Znaš, ti imaš neke svoje ormariće na Sport klubu, nema koji nisam više ni video tamo ostale moje stvari. Trebalo bi verovatno da ih pokupim, razumeš. To je ludilo kompletno. I sad kad me pitaš kako je bilo, bilo je čudno. A onda dobiješ priliku, nastavljaš sa Paja, to ti je nekako normalno. Zamisli da nisam nastavio sa Pivketom, pozdrav za Pivketa. Ali mi je isto tako drago što sam dobio priliku da radim sa Urošem. Koji je tek jedan super klinac. Mislim nije klinac. Ozbiljan komentator, znaš, sve su to ozbiljni ljudi, ali nisam imao priliku da radim, koji je došao i rekao Srki, tu sam, šta god treba. Znaš, sad neka nova generacija. On tek ima, on 29. kao, jao pa ne znam ovo ono. Ja ga gledam, mislim se, jao da je meni sad 30 i ovih pameti. Ali, ali vredan hoće da radi. Ti sad dobiješ neku novu priliku i onda Uroš uvodiš u sve te priče. Povezuješ ga s ljudima i iskreno mnogo bih voleo da, da mu otvorim sva vrata u Moto Grand Prix-u koja mogu. Ne znam pojma šta će se desi. Znaš, ja sam mu rekao, sutra ako bude patricid, razumeš, Hasan Seckati, u redu je, zato što je to priroda posla. I u i, jer znaš, i njemu sam rekao, pa šta sad ti da se nadaš da ćeš da, da doživiš neke stvari, znaš namerno sam ga ja na primer pustio da, da radi sam prve treninge. Meni neko je pitao što više ne radiš prve treninge? Zato što Uroš ne može da dođe do izražaja ako sam ja tu.

Ivan Minić: To je tačno. Evo ja kao domaćin mogu.

Srđan Erceg: Da, izvinjavam se. Ali imaš taj razlog i imaš drugi razlog. Uroš je neko ko je odrastao uz nas. I treba mu malo vremena da prestane da govori vi, da se opusti, da ti upadne u reči. Mi smo sad došli do tog stadijuma da je sad to već bam bam bam bam bam bam i sve je kako treba. Al’ to je proces. Sad je za mene ovo novi proces. Sad sam ja sad senior. Znaš, nisam više onaj koji, veteran.

Ivan Minić: Veteran.

Srđan Erceg: Posedeli veteran. U fazonu ok. Ove godine ćemo drugačije da radimo, ove godine nema potrebe da da sedi sam, al’ morao je da prođe sam kroz to. Znaš, nema, nema, moraš. Kako će on čovek da dobije priliku, dobije krila, dobije bilo šta. Kako će publika da ga čuje? I ne radi se samo o meni i da ga ja pustim da on nonstop da priča, opet sam tu. Znaš, imam neki uticaj, neka gravitacija postoji. Ovako on da izgradi svoj stil, svoj način, da napravi svoje greške, retrovizor i slično, znaš, sve je to deo posla. Izleti ti rečenica za koju znaš da je pogrešna, kao jao, što sam to izgovorio. Ali to je sve dobro. Znaš i Uroš je stvarno super. i imaš i sa Stefanom sam sad radio Super Enduro i to je bilo zabavno. Tu je Boža, znaš, imaš da ne spominjem sad po po pojedinačno. Mnogo, mnogo, mnogo dobrih klinaca koji, koji hoće da rade. I kažem ti emotivno to je bilo onako, i crpljujuće. Iscrpljujuće i nekako znaš kad počneš sezonu negde očekuješ da je završiš. Što ti kažeš, znaš, ne baš u sred da, da se promeni. A s druge strane dobiješ ne znam koju količinu podrške. Jer milion puta smo neke stvari pokušavali da uradimo. Na primer uključenje sa startnog poretka. To smo najzad uspeli. Znaš, koji je to san bio, da da to izvedemo. I uvek je bio problem, pa nemoj da rizikujete, znaš, da l’ će se konektovati live view, neće. I eto, eto vidiš to se na primer desilo. Znači posle 15 godina Sport kluba u jednom trenutku rekao, hajde nemoj da rizikujemo sa time. Razumeš? Prosto jer dugo radiš nešto i kao, e ovo radi. Ne, moraš da budeš hrabar. I onda je neko sa Arene rekao, dobro, probajte. I mi ubacili live view-eve u Brnu i ono radi. Razumeš? I ti sad ideš i čekaj, ja pitam sad, ne, ne pitam ih zato što smatram da ne treba da ih uznemiravam baš pred početak trke, ali sam tu. Znaš, motori su tu, Benći su tu, snimi ovog, snimi onog, uvedi ljude u prenos, znaš, mnogo je još nova dimenzija ulaska u u celu priču. I stvarno je dobro i tako. Sad ko zna šta ćemo da radimo ove godine. Ali eto bićemo vredni u svakom slučaju. Potrudićemo se da bude dobro. Pogotovo što u Formuli 1 imaš nova pravila koja trebalo bi tri sata da objasnim samo pravila. I Moto Grand Pri imaš, imaš, imaš spektakl u najavi. Nije baš ispalo možda što si planirao da pričaš, ali izvini.

ZAKLJUČAK RAZGOVORA

Ivan Minić: Ok. Ovaj, za sam kraj voleo bih da. 

Srđan Erceg: Ceni me ti presekao i isekao i usmerio.

Ivan Minić: Ne vredi. Dobro. Ovaj, za sam kraj. Ovaj, pošto, jeli, nastavićemo ovaj običaj Bože zdravlja. Uh voleo bih da u par rečenica sumiraš jednu, drugu sezonu prošlu i u par rečenica šta nas očekuje u ovoj.

Srđan Erceg: Uh ovako, da sumiram u par rečenica.

Ivan Minić: Iz tvog ugla, ne objektivno, nego subjektivno, emotivno.

Srđan Erceg: Uh dobili smo hajde da krenemo od Moto Grand Pri-a, istorijsku sezonu. Dva razloga, tri možda. Marc Marquez se vratio. Posle povrede, to nije običan povratak. Svako ko je video ili doživeo povredu,

Ivan Minić: Sastavili su ga.

Srđan Erceg: Sastavili ga. Ruku su mu Ivane sastavili. On ima kanjon ovde ovako, kanjon.

Ivan Minić: Titanijum je čudo.

Srđan Erceg: Čudo. Četiri operacije. I on se posle svega toga i emotivnih padova i problema vratio. Shvatio u jednom trenutku, to sam i rekao nedavno.

Ivan Minić: Kiborg.

Srđan Erceg: Kiborg, bukvalno, bravo Kiborg. Pozdrav za Bogdana Brkića, njemu je radimo.

Ivan Minić: Bio Kiborg. Ne znam da l’ znaš.

Srđan Erceg: Sajborg. Helen. Vratio se čovek na stazu. Posle pet godina osvojio je titulu. Ali nije samo to. Ima, ima i tu priča, pokušaću da je skratim. On, Ducati više nije mogao da, to sam rekao nedavno u podcastu. On je prihvatio poraz s jedne strane. Jer on je s Hondom uvek pobeđivao taj isti Ducati. I onda više nije mogao, nego je morao da se pridruži neprijatelju, neprijatelju pod znacima navoda, da bi mogao ponovo na vrh. Mnogi mu to zameraju. Ja kažem ljudi, Ducati je prosto odneo pobedu. Jednostavno je. Otišao je i onda uradio nešto neverovatno. Nestvarnu sezonu. 11 pobeda u 17 de facto trka, 18 je povređen bio. 99 ukupno na jednu pobedu od 100. pobede, da sada juri 10. titulu, odmah da se spomenem i ovu sezonu. To je prva stvar. Druga stvar, videli smo uspon Aprilije i Marca Becchija. Bec koji je počeo da pobeđuje ponovo, koji deluje kao pravi fabrički vozač. Videli smo sunovrat dva šampiona, možda čak i tri. Peko Banjaja nikad veći pad šampiona u životu nisam video. što iz perspektive toga da mu motocikl nije dovoljno odgovarao da može da se nosi sa Marc Marquez-om, ali ni sa Alex Marquez-om, to je poseban problem. A onda psihološki pad kakav ja ja ne, ja ne pamtim takav psihološki pad i odsustvo želje da pokuša nešto drugačije da bi uspeo da se vrati na vrh. Jer to je ono Ajnštajnovski, ako stalno pokušavaš isto, a očekuješ drugi rezultat, good luck. Stvarno, good luck. Ali sreća nije mogla da pomogne. Jorge Martin, koji se izlomio tokom sezone. Strašno. Mi da toga nemamo Bek i Jorge u borbi za titulu od 24, u 25. ostanemo bez jednog i bez drugog. Bec izroni i Acosta koji je počeo da se oporavlja. To su mi nekako oni glavni utisci. Ducati pritom nije zabeležio isti broj pobeda kao što je 24, tako da smo tu videli ranjivost. 26. mislim da će biti mnogo velika. 10. titulu juri Marc Marquez. Bitno iz perspektive poređenja sa Valentinom Rossijem, koliko god su oni napravili kampanju, nisu bitni brojevi. Ha, laži. Juri 10. titulu. Samo dva čoveka imaju više od 10 titula. Anhel Nieto 12 plus jedan, da ne kažem 13, nije voleo broj 13 i 15 Đakom Agostini. Još jedna stvar, Valentino ima sedam titula u Moto Grand Priu. Sedam titula u Moto Grand Priu ima Marc Marquez, Đakom ima osam. On je rekorder po broju titula u krajanskoj klasi i to juri ove sezone Marc Marquez. Pri čemu bio je povređen u Indoneziji, pa sad da vidimo i oporavak od te povrede. To je incident između njega i Marca Becchija. Zatim 24-ku su vratili u Ducatiju. Sad imaš šest vozača na 24-ci. Dakle, to je bizarno. Neka verzija 24-ke. Peko da li može da i drugi pokušaj da zaista dobijemo sezonu Aton Sena Allen Prost. To je bila najava. Dodaj na to Alexa Marqueza koji ima ugovor sa Ducatijem, to jest koga sad juri KTM, koji je na dobrom motociklu, koji dobro poznaje.

Ivan Minić: Ko je kao sazreo.

Srđan Erceg: Da. Bio je vice šampion prošle godine, ozbiljno je napredovao.

Ivan Minić: Ne, ali ono godinama smo imali njega koji je bio u ozbiljnoj senci burazerovoj i uvek je falilo nešto.

Srđan Erceg: Sada ne.

Ivan Minić: Čini se da je sad stvarno gde treba.

Srđan Erceg: Svoj titulu i Moto 2 i Moto trojka, dobar je, ali nije vanzemaljac. Hajde da vidimo sad šta ćeš da uradiš. Dodaj na to Fabi Di Gianantonia koji je nepoznanica i Franko Morbideli koji bi mogao titulu da osvoji, a mogao bi da bude poslednji. On ti je onako balkanski jedan tip. Bukvalno. Ako budem raspoložen. Ako mi danas dođe dan ja ću. E bukvalno, to je to je bukvalno. A njemu je treća sezona na 24. E sad skloni njih, to je šest vozača. Dodaj četiri vozača Aprilije. Marko Bezzecchi, Jorge Martin na fabrički tim. Jorge bio je opet na operaciji, tri meseca pauze, bla bla bla. Da, zaboravio sam Fermina Aldigera da dodam u celoj priči kod Dukati, ali on je povređen, ali će se vratiti na stazu. Aj Ogura, Raul Fernandez, koji je pobedio prošle godine i su Aprilija. To je 10 vozača na ova dva motocikla. I sad, KTM ima Pedra Costu, možda Maverick Vinalesa, Brad Binder, ah Enea Bastianini uf teško će biti, ali imaš još jednog vozača koji će biti opasan najmanje i ja verujem i dva. To je sad 12. To ti je Q2 deo kvalifikacije. Samo da uđeš u taj deo biće.

Ivan Minić: To ti je pola.

Srđan Erceg: Pola. Ivane, pola. Onda dodaješ na to sve Hondu. Joan Mir, Luka Marini napreduju non-stop. Imaju Žarka koji će imati svoje dane i imaš Dioga Moreiru kao novaliju. Onda ostaje Yamaha, koja ima jednu od najvećih zvezda u vidu Fabija Quartarara, koji je pokazao srednji prst svojoj Yamahi, slično Marku Marquezu Hondi pre par godina. Očekuje se da on ode, očekuje se Banjaj da potpiše za Apriliju. Možda dok se ovo bude emitovalo se sve to već izdešavalo. Zatim, dodaj na sve to Alex Rins ne znamo šta će biti s njim. Ostavio sam jednog čoveka planski za kraj. Imaš Jacka Millera koji je zbog Australije ostao tu. To ti je Philip Island su isekli ostrvo Filip, neće više biti u 27 na kalendaru. Vozićemo park u Adelaideu. Ulične staze su se i tamo pojavile, nisu klasične ulične, one na parku su. I Toprak Razgatlıoğlu, trostruki šampion sveta u Super Bajku, mega zvezda, koji je na Yamahi koja ne može da se sastavi. Prvi put u istoriji će cela sezona koristiti V4 motor, nema više redne četvorke. Sledeće godine se smanjuje kubikaža na 850 kubika i ovo je velika sezona, poslednja za Michelin-ove gume. Izjednačenost je ogromna. Krećemo iz Tajlanda, sa Tajlanda. I onda da vidimo kud koji mili moj. 22 trke. Biće žestoko. Sprint mislim da ne smeju da potcene. To je Martin to je Deki Potkonjak pozdrav za Dekija davno rekao kad su uveli sprint, sprint će biti ključ. Deluje da nije, ali na sprintu, u sprintu kada si pobednik ili prvi, drugi, treći, em si se dobro pripremio za nedelju, em si uzeo veliki broj poena. I sprint je kritična igra. A da bi bio dobar u sprintu, vraćamo se unazad, moraš da budeš dobar u kvalifikacijama. A da bi ušao u kvalifikacije direktno i štedeo gume, moraš da budeš dobar u petak popodne. Tako da trenutni format je mega pritisak, a vrši mega pritisak na vozače, al’ izlaže ih od takvog pritiska, ali je uh, itekako uzbudljiv. Što se tiče Formule 1, veliki povratak McLarena. McLaren je napravio apsolutno najbolji bolid, ali je ovo godina bila prethodna Maxa Verstappena. Lando Norris je naš novi šampion. Svi pričamo o Maxu Verstappenu.

Ivan Minić: Najnebitniji u istoriji. Iz ugla.

Srđan Erceg: Tako ispade, nažalost. Ja to ne volim tako da kažem, jer svaki šampion jeste bitan, ali Auto sport je prvi put u svojoj istoriji.

Ivan Minić: On je ostao u večnosti. Znači taj deo uopšte se ne dovodi u pitanje.

Srđan Erceg: Tako je. Ali Auto sport je prvi put u svojoj istoriji titulu najboljeg vozača 2025. dodelio čoveku koji nije osvojio titulu šampiona sveta Formule 1. Holanđaninu, iako je Britanac osvojio titulu. To se Ivane ne dešava. Mislim da ti to dovoljno govori šta je Maks uradio.

Ivan Minić: Dobro, kao kad je Barkley uzeo MVP-ja a Jordan je titulu.

Srđan Erceg: Jedan jedini put sa Phoenix Suns-ima i u finalu je bilo. Dobro, kad je rekao prvi put sam u životu pomislio da je neki igrač bolji od mene kad ga je ćera pitala. Vidi, bio je, ali samo da se vratimo na Maksa. Maks ubedljivo najbolja sezona. Nije osvojio titulu, dva poena je nedostajalo. On kaže ljudi, ba ŠBB KBB. To to ne funkcioniše u životu. Ali ne, nestvarno. Ja sam i dalje zapanjen šta su oni postigli. Ne ne znam. Paja se tu ne slažem, Paja kaže imao je raketu. Imaju dobar bolid, nije imao raketu. Raketa je bila McLaren. McLaren, Oskar Pjastri je tu imao veliku šansu. Neke promene na bolidu mu nisu prile pred kraj sezone, al’ to nije opravdanje. Morao je prednost koju je imao da iskoristi i pretvori u titulu. To se nije desilo. Lando je bio čvršći na kraju. Mislim da je Singapur bio kritičan kad se nametnuo u trci rekao: “Ajde hoćeš da se sudarimo ili ćeš da se skloniš?” Oskar se sklonio. It’s simple. Jednostavno, ajde da te testiramo. Maks se ne bi sklonio. Pa vidi, to ti je da razumem, on bi rekao OK, imaš.

Ivan Minić: Maks bi prošao kroz njega.

Srđan Erceg: Pa i tu sad dolazimo do tih nijansi. Tako da je Maksova sezona bila prethodno, a ovo je Ivane ovo je haos. Mi sada imamo hibridni pogon, 50% elektro motor, 50% motor sa unutrašnjim sagorevanjem. Nemamo MGUH, to jest motor generator na osovini turbo kompresora. Turbo kompresor i dalje postoji, ali imaš turbo rupu takozvanu. I sad je pitanje ko je napravio pametniji turbo, da li manji, da li brži, ko je bolje isprogramirao elektroniku da električnu struju oslobađa. Nemaš merenje na sat vremena više, 100 kg goriva, protok goriva da bude do 100 kg, nego 3.000 mega džula. A moraš da računaš i mega džule, to jest džule koji ti dolaze iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem i elektro motora i onda to da meriš, da vidiš da li si prekršio, nisi prekršio. Elektromotor će igrati mnogo veću ulogu. Manje goriva na raspolaganju motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i dalje preko 1.000 konjskih snaga u kombinaciji imaju. DRS ne postoji, imaš aktivnu aerodinamiku, spušta se prednje krilo, spušta se zadnje ili kao kod Ferrarija Makarena. Roštilj krilo. Okrene se ovako, što je tek bizarno. To ćemo da analiziramo. Na sve to dodaj da su manji bolidi, da su gume uže, lakše, niže, da su kraći bolidi, da je vrlo bilo čudno gledati kombi šta sve imaju od dugmića. Imaju overtake iliti preticanje, imaju boost iliti dodatna snaga, imaju recharge koji se aktivira kad pustiš kočnicu na prilasku krivini posle aktivne zone za aktivnu aerodinamiku. Komentarisanje će biti zanimljivo. Imam neke informacije koje još uvek ne mogu da delim ni sa kim iz Londona jer medijski embargo važi do prve trke sezone. Tada ću moći više da pričam, ali grafike će biti unapređene. dosta novih stvari će stići, biće, pokušaće da olakšaju komentarisanje i prenos. Videćemo šta će učiniti. I čeka nas potpuno neizvesna sezona. Red Bull prvi put u svojoj istoriji proizvodi svoje motore. Red Bull Power Trains u kombinaciji sa Fordom, koji plaća za sve to. Kao Kosfort što je plaćao da pravi, zalepi plavi oval. Sad plaćaju Red Bull-u, ali i dali su im veliki broj patenata. Honda je sa Aston Martinom u problemu su. Fernando Alonso mislim da je očajan. Jedno 50 konjskih snaga nedostaje. Daleko su sporiji od svih ostalih. Cadillac se prvi put pojavio u istoriji Formule 1, Audi prvi put u istoriji u Formuli 1. Audi koji proizvodi sve svoje, pa će to biti zanimljivo. Mercedes deluje mnogo dobro, koji snabdeva Williams, snabdeva i dalje McLaren, koji je osvojio titulu. Mercedesu se to ne dopada jer nije fabrički tim i snabdeva Alpinu da ne kažem Renault. OK. I na sve to dodaj Ferrari koji deluje ozbiljno spreman sa Lewisom Hamiltonom i Charlesom Leclercom, koji snabdeva paralelno Haas i Cadillac svojim motorima. I imaš jednu veliku žurku. 22 vozača, 11 timova. Imamo tim više zahvaljujući Cadillac-u, Sergio Perez se vratio, Valtteri Bottas se vratio, Arvid Lindblad je stigao.

Ivan Minić: A Valtteri Bottas.

Srđan Erceg: To ti kažem, Arvid Lindblad novajlija, a veterani Valtteri i Sergio skoro duplo stariji od njega u Cadillac-u.

Ivan Minić: And what about Black Jesus?

Srđan Erceg: U Pa dobro, nema drugog.

Ivan Minić: Šalim se, misliš na pobede u NASCAR-u ili?

Srđan Erceg: Mislim na šta će se desiti sa Luisom Hamiltonom.

Srđan Erceg: A sa Luisom. Teško pitanje Ivane. Jer ako je Ferrari konkurentan, ako on može da se bori za titulu, samo zamisli to. Ako osvoji osmu u Ferrariju, skineš Šumahera sa vrha u Ferrariju i postane najuspešniji svih vremena po broju titula. Već ima najviše pobeda u istoriji 105, 104 pol pozicije. Zamisli osmu titulu. Šta će se desiti? Ostaće na stazi. Zamisli osvoji osmu titulu u Ferrariju. Poslednji šampion Ferrarija je Kimi Raikkonen iz 2007. Ovo je 20. sezona. Ivane, 21. sezona. Znaš Ferrari je očajan. Očajan. Znaš doveli su Luisa Hamiltona, dovodili su Sebastiana Vettela. Ne znam šta sve nisu radili. Pare, menjali šefove timova. Ma sve su učinili. Sad deluju dosta spremno, ali niko ne zna. Ako Luis u ovoj formuli, ja iskreno mislim da će Kimi Antonelli da pobedi u prvoj trećoj sezoni, jer mislim da ovo više ide ka gejming generaciji. Baterija, hibrid, dugme jedno, dugme drugo, dugme treće, znaš to Luis to ne zna. Ali mi tako deluje, mislim da će Maks biti mnogo opasan. Ali pazi, on je prvi forsirao Gran Turismo. On je prvi otvorio gejming kao vozač Formule 1. To se zaboravlja zato što je bio zato što je prethodna generacija. Ali mislim da će Luis biti opasan. To je samo moje mišljenje, mislio sam i prošle pa sam pogrešio. Ali ukoliko mu se sklope kockice, ja ne bih ga ja potcenio. To je čovek koji je mega ambiciozan i ako oseti da može, ja mislim da ćemo videti najoštriju verziju Luisa Hamiltona. U smislu da će biti ne sklanjam se ni Charlesu Leclercu, ni Maxu Verstappenu, ni Georgeu Russellu, ni Kimi Antoneliju, deda je tu da da da uzme ono što verujem da misli da mu pripada još od Abu Dhabija 2021. Ali problem leži u tome što je on u fazi kada se lako indisponira. Ako stvari ne funkcionišu, to će biti što je uvek loše.

Ivan Minić: U svakom slučaju, što se mene tiče, navijam za Fernanda Alonsa.

Srđan Erceg: Jao Fernando. Ivane, za Fernanda koji je opet u najgorem projektu trenutno, najgorem. A taj projekat će za pet godina biti naj, za dve će biti najbolji.

Ivan Minić: Ima on vremena.

Srđan Erceg: Da, on, Fernando, hajde da vidimo. Ja bih voleo, iskreno voleo bih da Fernando bude konkurentan. To bi bilo divno. Romantična jedna priča. To je jedan od najboljih vozača svih vremena, ali takođe težak tip. I za sebe, i za okolinu i za i izbore koje je pravio su tako pogrešni. Znaš da je on odbio Red Bull 2009. Rekao neću da vozim za Limenke. Pa dobro. Istorija bi bila mnogo drugačija. Ali

Ivan Minić: Ali možda on ne bi bio ono što jeste.

Srđan Erceg: Pa ne vidi, Fernando kao pojava, znaš šta je sad rekao? Pošto je otkazivao bolid, nisu imali krugove, ma ne znam šta se sve nije dešavalo. Rekao je, pitali su ga kao koji ste problem imali kad je parkirao bolid i izašao? Mi nismo imali nikakav problem, nego je bilo brže da pešačim. Pa kao čovek je ono mim generator, dakle on samo izbacuje za za za pokolenja izjave. Kao moja baka Julijana. Dakle čovek je apsolutna legenda.

Ivan Minić: Srđane hvala ti što si opet bio.

Srđan Erceg: Hvala tebi što si me opet pozvao. Ne znam šta će ti to treba, ali ok.

Ivan Minić: A mislim da neke tradicije treba održavati i da iz tvog ludila mnogo ljudi može da nauči i kako treba da donosi ili ne treba da donosi odluke, šta treba da radi ili šta ne treba da radi. A sa treće strane kako se ni iz čega pravi nešto, pa ponekad to nešto postane nešto magično.

Srđan Erceg: Hvala.

Ivan Minić: Hvala vama što ste nas slušali i gledali. To bi bilo to. Mi se vidimo ponovo naredne nedelje.