Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Epson je vodeći svetski proizvođač projektora i inkdžet štampača kako za kućnu, tako i za poslovnu i profesionalnu upotrebu. EcoTank tehnologija donosi značajne uštede za korisnike, uz superioran kvalitet otiska, a količina otpada smanjuje se za preko 90%.

Za više informacija o aktuelnim modelima i promocijama posetite epson.rs ili zapratite @epsonsrbija na Instagramu

Od nedavno sam postao urednik i autor na portalu NašaMreža. U pitanju je portal za preduzetnike gde možete pronaći mnogo zanimljivih i korisnih informacija o svim pitanjima koje muče vlasnike biznisa u Srbiji. Među autorima možete videti mnoge od mojih gostiju iz prethodnih epizoda, pa topla preporuka da posetite našamreža.rs.

Za slučaj da želite da nas podržite vi individualno, možete da posetite link na platformi Buymeacoffee i tu možete kupiti mesečnu pretplatu ili jednokratno donirati neki iznos koji želite. Hvala vam unapred na tome. 

Ivan Minić: Back by popular demand! Čovek koga najviše tražite kada pitam koga biste želeli da dovedem ponovo. 

Srđan Erceg: Hvala. 

Ivan Minić: I mislim, osmi put. 

Srđan Erceg: Beskonačno. 

Ivan Minić: Znači, samo ćemo položiti tu osmicu i biće infiniti. Osmi put Srđan Erceg. Srđan Erceg, koga je najbolje loviti u ovom periodu između dve sezone MotoGP-a i Formule, jer tada je on na slobodi, tada Srđu možete da vidite u prirodi, i to je idealna prilika da mu priđete, uhvatite ga, dogovorite se sa njim i mu pošaljete poruku. On vam sutradan odgovori, pošaljete poruku, on sutradan odgovori i posle 3-5-7-10 dana vi se dogovorite oko nečega, baš u idealnom trenutku, dan pre nego što će vam zapaliti na drugi kraj sveta.

Srđan Erceg: Dva dana u moju odbranu. Dan i po. Da, dan i po, to je već precizno. Dan i po. Zapravo, manje od 36 sati sada već, ali dobro, to je u redu.

Ivan Minić: Srćko, dobro mi došao. 

Srđan Erceg: Hvala, bolje te našao. 

Ivan Minić: Mislim, mi uvek imamo svoje teme i možemo pričati beskonačno o svemu tome. Međutim, ima tu nekih stvari koje sam ja pribeležio sebi u glavi, o kojima bih voleo da pričamo, a kojih se nismo doticali do sada gotovo uopšte. Jer je nekako u većini naših dosadašnjih razgovora fokus bio na MotoGP-u, zato što je MotoGP ta neka manja, emotivnija, romantičnija priča u koju mnogo lakše možeš da uđeš duboko, gde možeš da izgradiš neku vrstu, pa čak i nekog ličnog odnosa i sa ljudima koji vode timove i sa vozačima i sa svima, jer je ta priča porodična, recimo to tako. Ok, porastao je MotoGP značajno, ali u MotoGP-u svi ljudi koji su to veliki ambasadori priče se znaju međusobno, prepoznaju, pozdravljaju i sve ostalo. Mnogo manje smo pričali o Formuli, a ipak je ona nešto sa mnogo većom mainstream tradicijom i nešto što je bilo deo našeg odrastanja. I kad nije bilo drugih prenosa, prenosila se trka Formule 1. Četrdeset godina unazad, znalo se da je to nešto obično oko nedeljnog ručka, ali zavisi kad je u kom delu planete, ali one neke trke koje smo svi gledali – neke Monce, Spa, Monako i tako dalje, odnosno Monte Karlo. To je nekako bio deo porodičnog rituala tokom odrastanja i tako dalje. Svi smo negde, ove naše generacije koje su između 70-i nekog i 80-i nekog i taj neki početak 90-ih, svi smo nekako odrasli na tim nekim herojima i tim nekim brendovima i svi smo odrasli u vreme dok je još bilo sponzora iz duvanske industrije. I sad kad mi neko kaže: “Hoćeš, ne znam, repliku bolida nekog?”, ja se setim nekog od bolida koji bih voleo da imam i shvatim da ono… svi promašili. Svi brendovi su pokriveni maksimalno. Da li je Rothmans, Marlboro, nije bitno, Camel… biraj. Elem, nismo mnogo pričali o Formuli, a Formula jeste doživela svašta nešto jako zanimljivo u tih, da kažemo, tridesetak godina. Jedna od prvih stvari kojih se ja sećam, još sam bio klinac i još je to bilo prilično kompleksno zadesiti se, je da si ti tamo negde, recimo krajem 90-ih, početkom 2000-ih imao taj momenat da ako imaš neki od onih bogatih satelitskih paketa i sve ostalo, imaš mogućnost da vidiš neke dodatne kamere, imaš mogućnost gomile nekih stvari koje nisu televizijski prenos koji ide širom sveta i sve to. U tom periodu, kada je to bilo užasno komplikovano i skupo i sve ostalo, za najveći cirkus, najbrži cirkus na svetu, nije bilo previše skupo, jer je bilo potrebe za tako nečim. Cela ta tehnološka revolucija, sve to što se dešavalo… kako je Formula 1 došla iz toga da je najvažnija ideja u životima ljudi do toga da ne može da napuni publiku na stazi? 

Srđan Erceg: Ok, to imamo period, da samo dodamo još – trenutno to više nije slučaj, ali se desio slučaj da smo sredinom 2010-ih imali situaciju u kojoj na stazi u Barseloni imaš 66.000 gledalaca na tribinama, a na trci Moto Grand Prixa na toj istoj stazi imaš 95.000, što je skoro 50% više gledalaca za Moto Grand Prix. To su 2015, 2016, otprilike 2017. Kako se desilo? 

Ivan Minić: Možeš da ideš i malo unazad, da imamo te neke dekade ili periode od po 5-7 godina kada su se dešavale neke bitne stvari. 

Srđan Erceg: Vidi, kada pričamo o tome, mi smo više pričali o Formuli 1 kad si bio u Lab 76. Pa da, zato što smo pričali zapravo o digitalizaciji i onome što se desilo na planeti Zemlji. Ajde da se vratimo na početak milenijuma, kraj 90-ih, početak 2000-ih. To je zapravo ogromna ekspanzija Formule 1 po pitanju i popularnosti, i po pitanju novca, i po pitanju, ajde da kažeš, i tog mainstream momenta, zato što je Mihail Šumaher u to vreme započeo dominaciju zajedno sa Ferarijem, koja je bila nezapamćena. Dakle, da, doći ćemo mi i do Mercedesa i Luisa Hamiltona, ali činjenica je da ono što je uradio Mihail Šumaher bilo nešto što se mnogo dugo čekalo. 

Ivan Minić: I tu je velika stvar, čini mi se, i taj moment da on dolazi iz Benettona, u kom je bio vrlo konkurentan i obožavali su ga mnogi zato što je vozio za taj tim. Mnogi su ga i mrzeli iz raznih razloga, jer on je vrlo koloritan karakter, ali dolazi u Ferrari koji je loš.

Srđan Erceg:  Pa, to je ono što hoću da kažem. 1979. ti je Jody Šekter osvojio poslednju titulu za Ferrari. 1979. godine. Dakle, ti se još nisi rodio. Ja jesam. Ali, da, dakle, 1979. je Šekter osvojio titulu i imaš period u kojem Ferrari mnogo toga pokušava i čini pre nego što dođe do… Izvini, sad mi je nešto palo na pamet. Ti si ili… Ne, ti si genije. Da, nije ili. Zato što svaki podcast dođem kod tebe. Inače, hvala ti za prethodni podcast, pošto smo pričali o energetskom ranču. Da li znaš koliko ljudi me zvalo da pita šta može da pomogne i šta može da učini za nas da bi to sve opstalo, poživelo, preživelo? Preživeli smo. Ja sam isto preživeo. Bilo je svakakvih situacija. Ali, ako nekom treba predradnik na građevinskom zemljištu, tu sam. Nema problema, već mogu da pomognem. Znam i s kim bih radio. Ali činjenica je da si mi stvarno puno pomogao, tako da hvala. I hvala ti za preporuku. Jedno. Wink, wink. Ali činjenica je da kada pričamo o Ferrariju, sad mi se nešto pogodilo. Sme da bude malo sales, marketing i to. Pričamo o Ferrariju i sad ću ti spomenuti neke stvari. Završena nam je nova knjiga: Ferrari i Formula 1 – Svi bolidi od 1950. do 2020. Putuje iz Kine. Morali smo da je štampamo u Kini pošto je to kolaboracija i izdavač je rekao: “Ne možete štampati u Grafostilu, gde inače štampamo knjige u Kragujevcu.” Divni ljudi. Tako je. I pošto ja volim da kupim prava i da ih štampamo ovde, oni su rekli: “Ne može. Ovo se radi tako što ti nama samo pošalješ.” Čak ni pun prelom. Nemaš ti pravo da menjaš raspored, fotografije, boje. Mi smo ih promenili, mi prilagodili malo, malo duže. I oni kažu: “Ne, ne, ne, vi ste to dobro shvatili. Vi crno na belo nama dostavite šta se štampa od teksta i mi to odštampamo i to je to.” I super rade posao, samo što smo morali malo da naučimo neke nove stvari. Elem, stiže knjiga, tako da će biti krajem februara ili početkom aprila. Isplovio je brod iz Kine 31. januara. 

Ivan Minić: Krajem februara ili početkom aprila.

Srđan Erceg:  Ili početkom marta, izvinjavam se. Ali to je to, ok. Tako da držim palčeve jer nam je cilj da dođe pre početka nove sezone. Tako da, eto, mala promocija. Nova knjiga stiže, stiže ih još, ali ovu sam držao u rukama. Stigao mi je probni primerak, sign-off je urađen, dolazi, putuje, tako da sam miran. Elem, Ferrari 1979. osvaja poslednju titulu. Dolazi period Žila Vilneva i Didijea Pironija, koji je nažalost završen na tragičan način. Izgubio je život Vilnev, Pironi povređen toliko strašno u Hokenhajmu da nikad suštinski se više nije vratio na taj nivo na kojem je bio. Veliki prijatelji koji su postali veliki neprijatelji i dan-danas postoji netrpeljivost na porodičnom nivou. Prosto, supruga Žila Vilneva ne može da oprosti neke stvari. Sad, pogledajte dokumentarac. Ukratko, došlo je do razmimoilaženja u kontekstu toga što je Ferrari naredio. Tačnije, Pironi je prekršio dogovor koji su imali pre trke u Imoli da se ne pretiču ukoliko su na pozicijama 1 i 2. Pironi je pretekao Vilneva, pobedio u Imoli. Nažalost, nisu razgovarali posle toga, već je na sledećoj trci preminuo Žil Vilnev u strašnom incidentu. Par trka kasnije, Pironi je imao strašno izletanje i nikad se ni psihički nije oporavio od toga što se desilo. Bili su veliki prijatelji. Inače, jedan od sinova Pironija zove se Žil. Tako da, u njegovu čast, supruga Pironija dala je ime po Vilnevu. Ali nekako je ostala ta netrpeljivost. Inače, menadžer ekipe Ferrarija pozvao je na svoje venčanje samo Pironija, nije pozvao Vilneva. Tako da, to je bio baš tipičan veliki raskol. Ali je to obeležilo period jer je Žil bio taj izabrani Ferrarijev princ. Sada imamo Charlesa Leclerca, međutim, Žil je bio taj koji je trebalo da vrati slavu. Nije se desilo. U međuvremenu, oni angažuju Džona Barnarda, dozvoljavaju mu da ima svoj razvojni studio, dizajnerski studio tada, remote rad, u Velikoj Britaniji. A onda on šalje faksimile, oni na osnovu faksimila prave, dizajniraju bolid. Možeš da zamisliš koliko to sreće ima. A paralelno, u jednom periodu, jedan od sinova Enca Ferrarija iz jedne veze, sa ne znam tačno kim, razvijao je odvojeni bolid od Barnardovog, krišom. Sad zamisli, Ferrari proizvodi jedan bolid koji je napravio dizajner koji je za to angažovan, a drugi pravi sin iz vanbračne veze Enca Ferrarija, krišom u istoj fabrici, da bi pokazao da je njegov koncept bolji. Haos kompletan. To je Ferrari koji u međuvremenu dovodi Najdžela Mensela, dovodi Alana Prosta. Imaju, nažalost, Satea Naninija. Ok, Nanini je trebalo da bude veliki italijanski vozač, teška nesreća, helikopterska nesreća, gde je on imao povredu ruke. Imaš situacije u kojima sa Alanom Prostom oni ne postižu to što su želeli, već on Ferrarijev bolid naziva kamionom, pa ga neslavno otpuštaju. Menzel je inače pobedio u prvoj trci u karijeri u Ferrariju. Dolazi i period Žana Alezija i Gerharda Bergera. Inače, Žan Alezi je svojim potpisom za Ferrari napravio takav haos da je direktno doveo Nigela Menzela u Williams, s kojim je osvojio titulu, ne 1991. već 1992. Čisto malo kako smo došli do toga. A istovremeno se pojavljuje Ayrton Sena u celoj priči, u McLarenu. Prost, McLaren od 1988. do 1989, Prost odlazi, sudar 1990. u Suzuki, 1991. Berger je stigao u McLaren, njih dvojica zajedno dominiraju, 1992. godina Williamsa. Inače, kako je Menzel došao u Williams? Tako što je Alezi potpisao za Williams, a onda ga je zvao Ferrari. I onda je potpisao ugovor i sa Ferrarijem. Williams nije imao sredstava da plati Menzela, koji je rekao: “Više neću da vozim besplatno.” Prodao je svoju kuću, živeo vrlo skromno, nije bilo para i finansirao je svoju karijeru u Formuli 1. Spremao se da potpiše ugovor s Peugeotom za trke sportskih automobila – Le Mans, Pikes Peak i tako dalje. Alezi primorava Ferrari da plati odštetu Williamsu za prekršaj ugovora. Williams zove Menzela i kaže: “Imamo pare.” Menzel dolazi u Williams, osvaja titulu sledeće godine, odlazi u IndyCar, osvaja titulu u IndyCaru 1993. 1993. Prost stiže u Williams. U ugovoru piše da Ayrton Sena ne sme da mu bude klupski kolega. Oni pristaju na to, ali potpisuju ugovor sa Ayrtonom za sledeću, 1994. U međuvremenu, Formula 1 ukida aktivno oslanjanje, ukida neke vrlo napredne sisteme, pokušava da vrati upravljivost bolida u ruke vozača. Međutim, nesrećan splet okolnosti – kako su ti bolidi dizajnirani, pogotovo taj Williams, vrlo nisko spušten – tada nisi imao daske. Nažalost, Imola 1994, pogibija Rolanda Racenbergera i Ayrtona Sene, dovodi do toga da pre svega imamo prve tragedije još od perioda Žila Vilneva. Gubimo jednog od najvećih svih vremena, ako ne i najvećeg, svakako čoveka koji je možda i emotivno ostavio najdublji trag u Formuli 1. Ko je najveći, to ostavljam gledaocima da sami tumače – ko im je najveći vozač i zašto je jedan, drugi ili treći. Svako vreme ima svoje junake. Juan Manuel Fangio je vozio sa kožnom kapicom, bez ikakve zaštite, s volanom kamiona s kim ne bi mogao da skreće. Da li je on jedan od najvećih? Za Senu jeste bio. I Sena, kada je uzimao trofej od Huana Manuela Fangija, rasplakao se, zato što je to Fangio. Za njega je on bio Ayrton Sena. Sad, svako ima svog Senu, ili Šumachera, ili Hamiltona, ili koga god. Max Verstappen je sada u novoj eri, ali mi do 1994. dolazimo kroz turbulentan period i sve to privlači pažnju. Paralelno, 1991. se pojavljuje Šumaher. Njegov ulazak je bizaran. On potpisuje najpre za Jordan, čuveni 7Up Jordan, vozi ga u Belgiji, kvalifikuje se šesti, ne završava mislim ni prvi krug. Inače, lagao je da je vozio Spa, ne znam da li znaš tu priču. Pitali su ga da li je nekad vozio Spa, a on je rekao: “Jesam, ali na biciklu.” Dakle, teoretski, on je vozio Spa. 

Ivan Minić: Kao što si i ti vozio Kataloniju u patikama. 

Srđan Erceg: Tako je, vidi, vidi, sve je to sada semantika. On je bio na točkovima, odvezao je krug oko Spa na biciklu. Pitali su ga: “Jesi vozio Spa?” “Jesam.”  On se kvalifikovao šesti. I dalje, u međuvremenu, to ti je jedan od ključnih momenata u istoriji Formule 1. Dolazi legendarni Flavio Briatore, koji je inače postao šef Benetona tako što ga je porodica Beneton angažovala. Vodio je biznis za Beneton, ne znam tačno na kojoj teritoriji gde nema izručenja u Italiju, pošto je on osuđen u Italiji, kriminalno osuđen, trebalo je da služi kaznu zatvora. Beneton mu je dao da upravlja njihovim prodavnicama, ne znam tačno na kojoj teritoriji. Čudnim spletom okolnosti, on je oslobođen krivice, neki lex specialis je pao, da ne ulazim previše u tu priču. Dobro je bio povezan i sa Benetonom i, jelte, gospodin je i danas Flavio Briatore. Odlazi u Njujork, vodi Beneton u Sjedinjenim Američkim Državama, odlazi na jednu trku Formule 1. Beneton ga pita: “Bi li mogao da mi središ tim Formule 1? Ulažem mnogo, a nemam rezultate.” Inače, prva pobeda je, mislim, Meksiko, Gerhard Berger, 1986, na šarenim gumama, pošto je Beneton vozio na šarenim gumama. Zanimljivo je, tada nisi morao da menjaš gume tokom trke i oni ih nisu promenili. Mislim da su levo bili tvrđi točkovi, pošto u Meksiku imaš Peraltadu, ideš udesno, i opterećenje je veće na levoj strani. Generalno, na toj strani imaš veće opterećenje. To je bila konfiguracija staze tada, sada je to malo promenjeno. Oni imaju tvrđe pneumatike s leve strane, a u Meksiku tada si mogao i da kombinuješ. Meni to malo nedostaje u Formuli 1. Voleo bih da mogu da se igraju, ali ok. Imaju neki uspeh, ali ne i taj pravi uspeh. A Beneton je tu, to je velika igra, i Flavio Briatore ulazi. Briatore hoće Šumachera, ali Šumaher ima ugovor sa Edijem Jordanom. Međutim, oni nalaze način da ga preuzmu. Tako je, Edij Jordan je ušao u celu priču, hvala. I dolaziš u situaciju da advokati nalaze rupu u sistemu kako da preuzmu Mihaila Šumahera, jer je tako potpisano – takav je bio rečnik otprilike, ako dobije neku bolju ponudu, dužni su da ga puste. Inače, dobio je priliku da vozi u Spa zato što se Bertrand Gašo pobio sa taksistom u Londonu. Čuveni belgijski vozač, da. To ti je Formula 1 tih godina. Sad, zamisli vesti danas, neka ide ovako: “Kevin Magnuson se potukao sa vozačem taksija u Londonu i umesto njega je došao neki klinac iz Formule 2, kvalifikovao se šesti, ima ugovor sa Hasom, ali je onda došao Flavio Briatore iz Alpine i potpisao ugovor sa njim, jer ugovor baš i nije bio najjasniji.” I to ti je to. Sad, zamisli Kevina Magnusona da se potukao sa taksistom. Danas smo u takvoj verziji Formule 1 da je koncept “tučem se sa taksistom” potpuno stran, ali to je tada bila Formula 1. Bertrand Gašo je završio bukvalno u zatvoru i nije mogao da dođe na trku. I onda je Šumaher dobio šansu, kako god. Tada počinje klub “Piranja”, takozvani. Bernie Eklston je kumovao tom potpisu, Max Mosli takođe nije bio daleko od te cele priče. I zašto se zove klub “Piranja”? Izvinjavam se, ne klub “Ajkula”, već klub “Piranja”, jer su tim prekršajem ugovora stupila na snagu nova pravila – gde “sve može”. Ugovori važe, ali baš i ne važe. Otplaćujemo, isplaćujemo, otimamo, nećemo… Nisu ranije bili nežni, ali tog momenta je postalo baš surovo. Jordan ostaje bez svog vozača, ali dobro, Edi je posle napravio neku svoju priču i Šumaher odlazi u Beneton. Oni sada polako počinju da prave svoju istoriju – prve pobede, uspesi, trkanje… I mislim da si rekao ključnu stvar – zašto je Šumaher mnogo bitan. Doći ćemo i do toga kako je pala popularnost. Pa, znači, sve što sam ti ja ispričao je uvod u celu ovu priču. Ko ne bi pratio Formulu 1? Ako voliš sport, pratiš ga jer ga voliš, pa ga voliš. U tom trenutku, Senna, Prost, Menzel, Šumaher, Alezi… Ok, Alezi nije ispunio ono što se očekivalo. Nelson Pike je inače takođe vozio za Beneton u tom periodu. Imaš Roberta Morena, koji se ni kriv ni dužan tu pojavio, pa nestao, i tako dalje. Ali to su ti samo neki… 

Ivan Minić: Dolazi Damon Hil.

Srđan Erceg: Kad dolazi? 1993. počinje da vozi sa Prostom, tri pobede u suštinski debitantskoj sezoni. Sin Grejema Hila, dvostrukog šampiona sveta. Imaš plejadu imena i prezimena koja su bila mnogo interesantna. 

Ivan Minić: A, svako je drugačije. 

Srđan Erceg: Tako je. I imaš dramu iza kulisa. Nažalost, Frank Vilijams, osnivač Vilijamsa, oba Vilijamsa, pošto su postojale dve ekipe, doživljava tešku nesreću i ostaje paralizovan. Postaje kvadriplegičar, ali i dalje vodi svoj tim sa Patrikom Hedom, koji je genijalni inženjer. Japanci, navodno, Honda, odustaju od saradnje s Vilijamsom. Priče su da više nisu imali poverenja u njega posle povrede. Više bih gledao ka tome da je Ron Denis, kao šef Meklarena, znao šta radi. Vilijams je razvio tu Hondu, imali su mnogo uspeha. 1986. su se borili za titulu, 1987. drama za… Op! Odlaze u… Odlaze u… To je 1987. Odlaze u Meklaren. Prost postaje šampion, dovode mu Senu. Sena i on prave jednu od istorijskih sezona. 1988. samo jednu pobedu nemaju. Berger u… Jel’ Berger bio? Da, Berger u Ferariju u Monci. To je jedina pobeda ne-Meklarenovog vozača te sezone. I onda cela njihova istorija. Dakle, imaš sada i dramu iza kulisa. Pa onda Reno ulazi u celu priču. Izašao je, bio turbo-era dominantan, pa se završila jer je kraj turbo-ere bio 1988. Pazi, to su sve priče koje su se dešavale. Proizvođači guma su takođe bili različiti. Baš je bilo svega. Gudjir u tom trenutku… Sećaš se da je Gudjir bio u našim glavama prva asocijacija – patike sa krilima? Znaš, to ti je prva stvar.

DANI ŠUMAHERA 

Ivan Minić: Ja se sećam i onog nekog perioda kad ti gledaš, i sad, naravno, na onoj dosta skromnoj grafici, to je jedina stvar koja je stvarno šarena – koje gume ko vozi. U jednom trenutku imaš vozače koji voze na Gudjiru, Bridžstonu, Fajrstonu… 

Srđan Erceg: Da, da, imao si svašta. 

Ivan Minić: I svi reli. 

Srđan Erceg: Imaš Bridžston kasnije, pa to ti je bila velika priča kasnije sa Alonsom i Šumaherom. Ali pazi, to ti je uvod u ono što dolazi. Onda velika tragedija. Mnoge je slomilo to što se desilo sa Ayrtonom, ali je Formula 1 i to nekako prevazišla. Šumaher, koliko god mu zamerali za neke stvari – pa kao, radovao se u Imoli – nije to tako crno-belo. Dakle, Šumaher svakako nije najveći junak svih vremena po tom pitanju, ali nije ni zlotvor. Znaš, to je takođe velika zabluda. Pitaj ljude u Sarajevu. On tamo ima mural. Ne zato što su njegovi navijači, nego zato što je stvarno bio humanitarac van staze. Da li je na stazi hteo da pošalje Ralfa, rođenog brata, van staze? Da. Da li mu to služi na čast? Ne. Da li je to Formula 1? Da. Znaš, izlazimo. Evo ga Ralf. Ma, ideš u livadu. Ali ista majka nas je rodila! Ne? Ideš u livadu. Jer ti si između mene i moje pobede. To su ti likovi. Jordan, Šumaher – biraj ih. Pa ni Sena nije štedeo nikoga. Sena, koji je otišao i lupio Irvinu šamar jer se ovaj vratio u krug sa njim na novim gumama i pretiče ga. Ti se vraćaš u krug sa mnom?! Pazi, ti sad vidiš prepotentnost – to je Sena u tom momentu. Nažalost, njegovom pogibijom mi smo izgubili… 

Ivan Minić: On je tada romantizovan beskonačno.

Srđan Erceg:  Beskonačno. 

Ivan Minić: Definitivno. 

Srđan Erceg: Ali nije bio nežan. 

Ivan Minić: Bilo je mnogo emocija tu, bio je temperamentan i to su stvari koje ljudi vole. Ali nije bio anđeo. Kako ga sada pamtimo? Zato što je otišao pravedno?

Srđan Erceg: Tako je. I sad ti ne smeš da kažeš neke stvari. Nije da ne smeš, ali nekako da skrnaviš nečije ili bez potrebe. Ali samo faktički, Ayrton je bio vrlo težak rival. Zahtevan. I nije nikog štedeo i nije se povlačio.

Ivan Minić: I nekonvencionalno. 

Srđan Erceg: Vrlo. I Ayrton je zaista poseban po tom pitanju. Ali samo da budemo jasni, bilo je svega. I niko od nas nije svetac. Nema to crno-beli svet, to ne postoji. Svi smo izmešani. I ne samo trajno. Ti si kao reka. Krećeš se. Pa odeš malo na crno, odeš na belo, trudiš se, želiš. Ono što je bitno jesu namere. Ne znači da ćeš uvek dobro raditi jer su ti namere dobre. To je put do pakla. Ali činjenica je da moje mišljenje je da treba razumeti sve. Tako da Schumacher, ako pričamo o vozački, šta su u Benettonu oni uradili? Ne postoji ni jedan realan razlog da oni osvoje titulu. Jednu, kamoli dve. A oni su s Benetton Fordom 1994. osvojili titulu, s Benettonom osvojili su drugu titulu i to je prvi šampion u istoriji koji dolazi iz Nemačke. To takođe ne treba zaboraviti. Za Nemačku je to, jer Nemačka nikad nije nešto bila preterano zagrejana za Formulu 1. Kao, ok, imamo proizvođače automobila, pa BMW učestvuje, pa ne učestvuje, pa Mercedes.

Ivan Minić: Ali nisu bili vozači najčešće. 

Srđan Erceg: Dalje, od 1955. Mercedes nije bio u Formuli 1 do početka 90-ih i to ti se isto paralelno dešava. Sauber se pojavljuje sa, jel’ te, trokrakom zvezdom na svom motoru. Aha, Mercedes-Benz se vraća. Big deal, velika stvar. To je skoro 40 godina od nesreće u Le Mansu kada su oni rekli: “Mi nećemo više da učestvujemo.” Sauber kreće, onda dolazi do čuvenog potpisa McLaren-Mercedesa. McLaren je probao sa Peugeot-om, to je bio dosta nesrećan eksperiment. Možda bi bilo dobro, tek Peugeot nije bio toliko loš. Čak je postojala mogućnost, Ayrton Senna i Mika Hakkinen su testirali sa Lambovim motorom V12, McLaren Lamborghini. To je bila opcija umesto Peugeota. Senna je otišao, tad su imali McLaren Ford do ’93, ali je test, kažu, bio mnogo uspešan. Jer šasija uopšte nije loša. Samo nisu znali kako da iskoriste taj V8. Benetton je znao malo i krivio je pravila, ali je znao. Generalno, Schumacher jer su imali bolid koji je bio spektakularan u novoj Formuli 1. Da se vratim malo na Ferrari Johna Barnarda. Ti već počinješ krajem 80-ih da imaš promenu stepena prenosa na menjaču. Do tada je bilo ručno. Pri čemu? 

Ivan Minić: Na volanu. 

Srđan Erceg: Na volanu. Ne na menjaču. A menjač na volanu. A ti imaš menjač sa strane pri čemu dugo to nije bio sekvencijalni menjač. Bio je klasičan, što bi rekli, ide u brzine u H i sve ostalo. Imaš menjač koji ide prva, druga, treća, četvrta, peta, šesta. To ti je menjač u Formuli 1. To je danas zaboravljeno. Onda dolaze sekvencijalni. Dun, dun, dun, dun, dun i ostalo. Ti imaš Sennu, onako, i on šamara menjač ovako. Pri čemu, to je jedno hiljadu konjskih snaga pozadi bez kontrole proklizavanja i ono, ne znam da li znaš kako je on turbo rupu održavao. Tako što je stalno dodavao gas. To ti je neka analogna, primitivna kontrola proklizavanja. Lud, ali ti si znao da Senna dolazi jer čuješ. On tako vozi Formulu 1. Znaš, oni su čak imali motore u kvalifikacijama po hiljadu i po konjskih snaga. Tada. I naravno, sve se raspadalo, što je značilo mnogo odustajanja. Ne može da izdrži to, nema tu mnogo elektronike. E, onda dolazi Barnard, oni uvode pedale, to jest uvode, jel’ te, ručice kojima ti menjaš brzine. Prvi test je bio Nigel Mansell. I konceptom to je dosta dobro, ali dok se razvije tehnologija, tehnika, to ima mnogo odustajanja, mnogo kvarova i tako dalje. Međutim, već počinje izmena. Gde nastupa sledeća izmena? Nema više pedale kvačila. Jer pedala kvačila je bila normalna stvar. Menjaš brzine, ti koristiš levu nogu, desnom kočiš, ili ako možeš, ono čuveno, kao reli da voziš. Pa samo pogledaj Piquea kako pretiče Sennu u Hungaroringu, vozi reli. On zanosi, on je u kontri kroz celu prvu krivinu, ali je pretekao Sennu. Ništa, ali to između njih dvojice, oni se nikad nisu voleli. Elem, dođeš do toga da sad nestaje pedala kvačila. To je Mansellu bio problem kad se vratio iz IndyCara, zašto je odustao od takmičenja. Nije mogao da se navikne. I onda on levu nogu, bam, koja je sa ručnog menjača prešla na automatik. Prvi put kad je hteo da promeni brzinu, bilo je… Svi su leteli s njim, aaaah! Svi smo to uradili. Makar sam ja to uradio prvi put kad sam seo u automatik. To je navika, znaš, menjaš brzine, bam! 

Ivan Minić: Samo je fora u tome što nema kvačila, nego što je kočnica veća. 

Srđan Erceg: A i velika jeste. I onda, znaš, Mansell se tu nije snašao. Peugeot odustaje. Sve su ti to neki uzbudljivi momenti. I Mercedes nam se vraća. Onda odjednom imaš priču, naravno, koji je rivalitet. Hill postaje kao neki rival Schumacheru. Pri čemu, ničim izazvano. Inače, Hill je bio mnogo dobar vozač. Nije svetski šampion postao samo zato što je vozio dobar bolid. Evo, sad imamo primere. Svi misle, dobiješ najbolji bolid i to je to. Ne, ne pobediš tek tako. Ne pada s kruške. Teško je. Uvek je teško. I dođeš u situaciju, gledaš Hilla ’94. u Japanu, po kiši, gde je Schumacher suveren te godine. Uvek, osim u Japanu te godine. Damon Hill pobeđuje upečatljivo protiv Mihaela Schumachera. I dolaziš na jedan poen razlike između njih dvojice. Kako? Zašto? Ko je sad ovaj Damon Hill? Da, Schumacher je kažnjen, oduzeti su mu poeni, svega je tu bilo. Hill sa onom crnom kacigom, sa, jel’ te, veslačkim oznakama oca, Grema Hilla. I ti se kao: “Čekaj, Sennu smo izgubili te godine, Hill sad u istom tom bolidu sa brojem nula.” Inače, drugu sezonu zaredom da on ima broj nula. To je isto kuriozitet. ’93. je nasledio bolid Nigela Mansella, koji je trebalo da nosi broj 1. Pošto je Mansell otišao iz Formule 1, ne može niko da nosi 1, daju mu nulu. A pošto su najbolja ekipa, tad si išao, poredilo se u šampionatu konstruktora. Ako imaš šampiona, obe jedinice su tvoje, još su pride najbolji tim. 0 i 2 su Hill i Prost. Dolazi sledeća godina, Prost osvaja titulu, odlazi iz Formule 1, Senna dobija broj 2, Hill dobija broj 0. I ti sad imaš i te kultne momente, broj 0. Znaš, Hill se bori, jedan poen razlike. Adelaide. Adelaide ili kako god se sad zove, veliko finale, gde Schumacher gubi kontrolu nad bolidom, čuka zid, ali čudno je skrenuo da ispravi bolid u levo. Baš u tom trenutku je tu Damon Hill, pa mu je malo “pomogao” da slomi prednje oslanjanje i tako. Kako god, jedan od brojnih kontakata Mihaela Schumachera tokom njegove karijere. Hill ostaje bez titule, mi dobijamo šampiona, prvi iz Nemačke. Kao što rekoh, kreće sad popularnost. Bitburger uskače kao još veći sponzor, Renault ubacuje svoj motor u Benetton, on brani titulu relativno lako. Dominacija u Belgiji, ne znam, bio je 15. ili 19. u kvalifikacijama, ne sećam se više. Kao Max u Brazilu prošle godine. Schumacher u Belgiji ’95. Strašno. Strašno šta je radio. Strašno. I svima stavlja do znanja – nemojte brinuti. Sad su tu dve titule zaredom, njegove. Poslednji put kada je neko osvojio dve zaredom, bio je Senna, ’90. i ’91. Schumacher sada već ulazi u grupu vrlo ozbiljnih vozača. Odlazi ’96. u Ferrari. Ferrari potpisuje s njim ugovor na tipa 27 miliona maraka u to vreme. Marke, jel’ te, kakvi evri i ostalo, nego marke. Agip kaže: “Mi nećemo da podržimo Schumachera zato što Schumacher ne vredi te pare. Nijedan vozač ne vredi te pare.” Shell ulazi, holandski, i dan-danas je u Ferrariju. Sada, samo što sad imaju Luisa Hamiltona i Charlesa Leclerca. I dan-danas su u Ducatiju. Odjednom, pazi sad ti kako uzročno-posledično se gradi neka neverovatna priča. Dakle, Shell je sada ušao u sve ovo zato što je Agip rekao: “Mi nećemo da radimo dalje sa Ferrarijem, s kojim smo oduvek.” Italijanski proizvođač, danas se zove Eni ili kako već, čuveni šestonogi. Promena je još jedna. Zatim, Ferrari odustaje od V12 motora, dolaze V10. Šta se desilo? Sećaš se priče o Peugeotovom sportskom programu? Osvojili su sve. Pikes Peak su osvojili. Ko beše vozio za njih? Ari Vatanen. Ari Vatanen je vozio za njih. Dakar, Pikes Peak, 24 časa Le Mansa. Jean Todt preuzima ’93. Ferrari, počinje već da dovodi svoje ljude itd. Inače, prvi zaposleni – pozdrav za Mildra Kotura, legendarni Mildra Kotur, koji je sve te godine sa, zapravo, Todtom. Todt prvo zapošljava Kotura, koji danas vodi Leopard Racing u Moto3 šampionatu, ali on je izvršni, on je zapravo chief logistics officer. On je čovek zadužen za celu logistiku Ferrarija tada. Ja ga pitam za Moto3, rekao mi je: “Kako? Koliko ti je problem da organizuješ?” On kaže: “Ovo je jedan sanduk. Tri klika.” Znaš, a on ima neverovatne priče, samo što je dosta povučen. Ja bih voleo da nam ispriča sve. Kada mi je pričao kako su stavili prednje krilo Schumacherovo… On je išao u Maranello, napravili su novo krilo, stavio ga u biznis klasu pored sebe na sedište. I on je uneo krilo u avion, komercijalni let. Ne ide to tako lako. Osim ako ne nosiš krilo Mihaela Schumachera za Ferrari. I on dolazi na vrata, a stjuard kaže: “Vi ne možete da uđete s tim.” Kapetan lično dolazi i kaže: “Avanti, ajmo, jesi normalan?!” Čekaj, on platio sedište u biznis klasi, voli krilo da nosi, nosi krilo. Čekaj, Schumacherovo krilo? Oni se bore za titulu! Sad se režem. Znaš, to su te ljudske priče. Jer ima i Formula 1 mnogo ličnih momenata koji su, nažalost, nestali makar na javnoj sceni. Ali nije potpuno istina. Da, nije više kao što je nekad bilo, ali to su priče zbog kojih smo svi zavoleli Formulu 1. Ja bih… Opa! Ja bih voleo, za malo… Ali ja bih voleo da kuglanje… Ili ne, u stvari curling, kako god… Voleo bih da Kotur to nekada ispriča. Ali prošli put, kad mi je pričao u LPSM-T6 neke stvari, neko je uzeo, preveo i stavio na Reddit sve što je rekao. Sve! “Jesi video ovo na Redditu?” Rekoh: “Nisam.” “Pa piše sve što sam pričao!” Globalizacija. Neko je čuo na srpskom, našem, kako god, preveo, prepričao: “Nekadašnji šef Ferrarija rekao to, to, to i to.” I onda se malo povukao, kao: “Možda i da ne podcastujemo…” Znaš, jer ko zna šta on može da ispriča. Ja bih tako voleo da iskopamo te priče. Kako god, oni dolaze, počinju da grade neku novu ekipu. Schumacher stiže, Shell stiže, V10 motor stiže i oni su konkurentni već u prvoj sezoni. Sad, pazi, to je mnogo velika priča. Bio ti je Prost – nije uspeo. Bio ti je Mansell – nije uspeo. Villeneuve, nažalost, izgubio život. Pironi – teško povređen. Nanini – povređen. Jednostavno, ne da ti se. Jean Alesi nije bio to što se očekivalo da će biti. Jean Alesi je, inače, bio mnogo brz vozač, ali mnogo loš razvojni vozač. Alesi je bio toliko dobar u tome da prevaziđe probleme bolida da je to postao problem za inženjere. Jer Alesi dobije loš bolid – on će iz njega da izvuče mnogo. Ali ne zna da kaže šta ne valja.

Ivan Minić: A Schumacher zna da kaže. Samo što ne dođe i ne kaže: “Daj mi okasti ključ 12.” 

Srđan Erceg: Tako je. Tako je podigao poluosovinu pogonskog dela, jel’ te, pozadi bolida. Na Velikoj nagradi Kanade, kada izlazi iz boksa, to jest iz pit lane-a. Vidiš kako on… On leti, nešto se dešava. Parkirao bolid, uzeo poluosovinu, ušao u garažu Ferrarija. Drži poluosovinu. Oni su imali mnogo posla. Kažem ti, Kotor bi bio super sagovornik. Jedan od prvih zaposlenih Microsofta je zapravo bio zadužen za informaciju i tehnologiju Ferrarija u te godine. I ti imaš de facto podršku zapravo silicijumske doline, za koju niko ne zna, jer se sad već podrazumeva. Ali oni su sa kucaće mašine, pisaće mašine…

Ivan Minić: Pre 30 kusur godina. 

Srđan Erceg: Znaš, to je revolucija ozbiljna. Ti sad moraš ljude koji su navikli da rade na jedan način i odu u pet popodne kući da dovedeš do stadiona da ne žele da odu kući jer se boriš za titulu šampiona sveta.

Ivan Minić: Znaš, ovo, nije to baš da razvlače paus, ali deset godina pre toga su razvlačili. 

Srđan Erceg: Tako je. Paus sad gledaju na nekom ekranu. Imao si Barnarda u Londonu, ne u Londonu, nekom svom villageu u Britaniji koji svoje cottage, svoje kućice šalje, faksimile da ti projektuješ, sad treba da posle pet popodne ostaneš i radiš. Svojom voljom, jer nije dovoljno naterati nekoga da ostane posle pet. Da ti ne treba. Jer nije klasičan biznis. Korporacija je korporacija, dođeš u pet, u redu je da dođeš posao, jer tako je koncipiran posao. Ovo je takmičenje, Formulu 1. Mediji su slični. Znaš, mediji, kao završio sam u pet, šta tačno? Ako vest bude u osam, a pa sutra ujutru u devet ću da pišem o tome. Super. Super, hvala ti. Ne možeš. Već ne moraš. Još je gore što ćeš to sutra da objaviš. Nama to ne treba. Ne nama, nikom ne treba. E, to je velika razlika koja je morala da se desi u Ferrariju. Ali to niko od nas ne zna. Znaš, mi samo gledamo rezultate. Jeste dobri, niste dobri. 

Ivan Minić: Dobro, ali neki utisak je bio, znači, ja se sećam, bio sam klinac i aktivno sam to pratio. I utisak jeste bio da Mihael ide sa konja na magarca. Ok, najveći brend. Super, najbolji je. Ali, jednostavno, biće to jako teško. Bilo je mnogo grešaka, bilo je mnogo nekih odustajanja, bilo je mnogo situacija u kojima ga bolid izda u nekom trenutku i to je, siguran sam, za dvostrukog šampiona ekstremno frustrirajuće. 

Srđan Erceg: Evo, daću ti… Zašto ti pravim ovaj sled? Jer vidi, meni je uzbudljivo da prepričavam ovo. Ne samo da zamislim kako je bilo, ne sećam se svega, sećam se da je bilo uzbudljivo. Jer vidi, on to radi, ali on pobeđuje u Barseloni po kiši. On pobeđuje u bolidu koji ne liči ni na šta. One visoke ivice koje su uvedene kao zaštita posle incidenta sa Senom, to je još ‘95. i ‘96. ojačano, broj 1 oboren nos, pa ide podignut nos, pa ovako mu stoje nosači prednjeg krila, ne liči na baš elegantan bolid. Ali to je ‘96. Oni su već konkurentni, on već beleži pobede. To se već stvari dešavaju. Onda dolazi, ne bih zaboravio, oni su doveli Rosa Brona, imao si Alda Kostu, imao si mnogo njih koji su tu učestvovali u razvoju cele te mašinerije koja se nalazi iza. Nije to samo jedan čovek, ali Šumaher je bio non-stop tu. Šumaher je vozio kilometre, kilometre u Fioranu, tad si smeo. Oni su imali prskalice pored staze da bi on bolje vozio po kiši, testirao, vraćao. Mnogo novca jeste uloženo, ali je on bio spreman da to radi. I on je bio spreman da svakog jutra dođe prvi, ode poslednji, prvi, poslednji, prvi, poslednji, prvi, poslednji. 

Ivan Minić: Tako se rađala legenda. 

Srđan Erceg: Tako je. A ‘97. oni se već bore za titulu protiv Žaka Vilneva. Pazi sad. Žak… Reći će se priča o Žilu. Dolazi ‘96. u Williams. Pol poziciju osvaja u svojoj prvoj trci u sezoni, u karijeri, u Australiji.

Ivan Minić: I u tom trenutku imaš njega i Hila. 

Srđan Erceg: Tako je. 

Ivan Minić: Ekipa je jako napakovana. Tako je. To je Williams-Renault, Šumaher je napustio Benetton, a Lezi i Berger su stigli u Benetton i bili su u fazonu: mi idemo na titulu. A Lezi je rekao: “Kako je s ovom kantom ovaj čovek osvojio titulu?” Bukvalno je rekao: “Ovo nije bolid, ovo se ovde ne upravlja.” Ali Šumaher je imao to. Čak je bio bolji, bilo je jasno da je bolji od A Lezija. A Lezi je imao talenat, ali, kažem, nije imao dovoljno za Formulu 1. Imao je jednu pobedu ‘95. u Kanadi na 30. rođendan i to je to. I lepo je što je pobedio, ali to je to. I onda imaš sledeću situaciju. Inače, Ferrari ‘95. vodi Alezi, drugi Berger, Alezi otpada, kamera s bolida uleće u bolid Gerharda Bergera, on odustaje, Aleziju se kvari bolid posle toga, tipa Džoni Herbert pobeđuje, a pre toga su se Hil i Šumaher slupali u ne znam kojoj krivini, ako se dobro sećam. 

Ivan Minić: Džoni Herbert… 

Srđan Erceg: Džoni Herbert, nešto, da li Silverston, da li Monca, ako se ja dobro sećam. Sad ne zamerite, sećanje, bilo je davno, pre 29 godina, 30 godina sad već. I sad ti dođeš u situaciju da Ferrari ima te nesreće, sad se dešava nešto pozitivno, odjednom se boriš. Pri tom, Žak ‘96. prva trka sezone, prva trka u karijeri, trebalo je da pobedi, ali je počelo da mu otkazuje bolid, curi ulje, ti gledaš Hila kako vozi pokriven mašću, ulje po celom onom Williamsu. Imaš beli Williams i imaš žuti Williams iza i stiže poruka: “Propusti Dejmona.” E sad, da li su hteli Hila? Teško. Znaš zašto? Hil je redak britanski vozač koji je izbačen iz ekipe, posle osvojene titule šampiona sveta. Britanska publika nije previše patila za Hilom. Kad je Mensel odlazio iz Williamsa, protesti ispred Williamsove fabrike. Krah, haos, jer nisu hteli da mu daju još para. Jer Brka je tad već rekao: “Money, money, money,” pssss. Znaš, posle kupio i ostrvo, ako se dobro sećam. I isplatilo mu se. Kako god, ti dolaziš u situaciju da Hila ne žele na kraju sezone. Ali u prvoj trci sezone on pobeđuje ispred Vilneva. Vilnev ima jednu lepu sezonu, tri pobede, ja mislim da ima te sezone, ili četiri. Zajedno sa Hamiltonom, najuspešniji novajlija u istoriji Formule 1. Pri tom, sin Žila Vilneva nije otišao u Ferrari, otišao je u Williams. On se bori sad protiv Ferrarija ‘97. Sad, pa ti sad i to. Sin odabranog Ferarijevog vozača je u duelu protiv prvog čoveka koji u 18 godina treba da im donese titulu. Za koga navijaju navijači Ferrarija? Vilnev je naš, ali on nije naš. Naš je Šumaher u crvenom. I ti navijaš. Dolazimo u Herez, poslednja trka sezone. Vilnev svestan da može biti svega. Počinje, on je to pričao, rat u medijima protiv Schumachera i Ferrarija. “Sigurno će nas izbaciti sa staze, povući će prljav potez, biće ovakvi, biće onakvi”, pritisak. I on je rekao: “Znali smo da će nešto da pokušaju, ali smo znali ako mi od četvrtka, kada su prve konferencije za medije, krenemo u ofanzivu po medijima – Schumacher je prljav igrač, Schumacher je ovo, Schumacher je ono, Ferrari je ovakav, Ferrari je onakav, bum, bum, bum, bum, bum, bum – dovešćemo ih u situaciju da ne smeju tako lako da povuku potez.” Osim što je to Mihael Schumacher, koji je ladno povukao potez i pokušao da izbaci sa staze Žaka Vilneva. I nije uspeo, izbacio je sebe sa staze, jer u čuvenoj krivini, koja se danas zove Dani Pedrosa, Dry Sack u to vreme, šesta krivina u Jerezu, vrlo oštra, Vilnev se bacio posle promene guma. Nije ga očekivao Schumacher. Jer Schumacher je pratio retrovizor, međutim, kako je ispravio glavu, Žak je bio daleko, Žak je bio “tjtjtjtjtj” pored njega, i kad ga je video, vidiš kako… znaš… pa pokušava da, ne znam, prođe kroz krivinu. Ok. I šta se događa? Biva diskvalifikovan iz šampionata. Uzmi danas klasifikaciju šampionata sveta Formule 1 1997. Mihael Schumacher nije nigde upisan. On je diskvalifikovan, ocrnjen. U Italiji su hteli da ga se odreknu jer si nas sad osramotio. Da, poraz, ali to je Schumacher. Ostaje tamo, kažem, nasukan, vrate se zadnji točkovi, on se popeo, pazi, to je cinizam vrhunski, na zidić zaštitni, i lagano čeka sa kacigom u ruci. Čeka, čeka, čeka, čeka, čeka, da li je Vilnev i dalje na stazi. Je li? Ne? Nastavlja Žak Vilnev. Jer u Adelajdu Hil nije više bio na stazi. Žak prolazi i tog trenutka silazi sa zidića Schumacher. I kao – neš’ slučaj. Vidi, da se ne lažemo. Ali to ti je drama. Dodatna. Ko pobeđuje? Pobeđuju Meklareni. Prvi put posle hiljadu godina, Meklaren-Mercedes, Mika Hakinen, Kultard. Pritom, Kultard pušta Hakinena. Ludilo. Onda kreće sad era Mike Hakinena, jer se sad srebrne strele nove, novi sponzor. Vest se tad pojavio. Apropo ove priče s početka – baš srebrna boja, srebrne strele, Meklaren-Mercedes. Zgodno. Nestala je Marlboro paklica, koja je po ko zna koju cenu morala da ostane prepoznatljiva, i dolaziš do Vesta. To je sve Formula 1 u tom trenutku. Ko to ne bi gledao? I sad dobijaš Miku Hakinena. Finac. Ok, hladnokrvan. Koji je imao tešku nesreću ‘95. u Adelajdu. Imao. Ili ne, imao? Imao. Preživeo. Traheotomiju su izvršili, spašavali ga. U bolnici je bio ne znam koliko dugo.

Ivan Minić: U Monte Karlu?

Srđan Erceg: Ne, ne, ne. U Adelidu. Zidovi. Ulice. Veruj mi. Poslednja trka sezone ‘95. Veruj mi, znam, jer sam zvao Meklaren da pitam kako je. Jer mali Srđa tako zamišlja. Kler. Kler. Zvao sam Kler. Bukvalno sam je pitao. “Ja, evo, nezvanično vas pitam. Neću nigde objaviti, samo brinem za čoveka.” I onda mi je rekla: “Mislim da nema razloga da brinete.” Ja kao: “Ok.” Ali dobro, vidi, pitaš, ljudski je. Stvarno nisam mislio… Nije mi bio bitan izveštaj. Stvarno sam samo želeo da znaju da ima ljudi koji brinu. Znaš, znali su oni, ali… Znaš, kad ti kažu “novinar si”, već vide rep, rogove i trozubac. Ja sam stvarno hteo da kažem – drago mi je da je dobro. Elem, taj isti Mika Hakinen sad pobeđuje. Već je tu bilo optužbi da je bilo dogovora, jer Meklaren je imao čudne poruke. Vilnev je dobio čudne poruke – “It’s ok, it’s ok, to let him pass” i slično. Kako god, dvostruka pobeda za Meklaren, treći je Vilnev, osvaja titulu na pobedničkom postolju, svi srećni i dugovečni. Schumacher? Nesrećan. Ferrari takođe. Druga sezona za redom, nisu uspeli, ali su bili blizu. Dolazi ‘98. Mika Hakinen ipak uspeva da osvoji titulu. Ne zaboravimo i čuveni incident u Spa. Dejvid Kultard pušta gas, kao što je kod Ivana Ivanovića priznao. “Ja sam samo pustio gas.” To je ekvivalent mog kvačila i automatskog menjača. Samo je pustio gas. Po kiši. Formula 1 sa 780 konjskih snaga. I ti samo pustiš gas. Koji inače ima otpor vazduha kao kamion. Samo što je taj otpor vazduha tako formiran da kroz krivinu možeš brzo da prođeš. Ali, fakt – to je aerodinamički potpuno neefikasno vozilo za pravac. I ti si na pravcu i pustiš gas. Ima nek’ toliko, padobran da si otvorio. Samo će da stane. Kako god, ostaje Schumacher bez prednjeg desnog točka, oće da se bije, opet drama, scene, levo-desno. Dolaziš do toga da Mika, iako ima lošu trku, zapravo ne gubi previše poena, iako je napravio grešku. Montoya izleteo sa staze, plakao, ismevali ga navijači. Italijanski. Dolazimo do toga da on osvaja titulu ‘98. To je treća godina, Schumacher nije uspeo. Hoće li ikada uspeti? Neće uspeti? Levo-desno. Dolazi ‘99. On lomi nogu u Silverstonu. Ili obe čak. Strašan incident u Stovu. Samo je napravio, nastavio pravo. Katastrofa. Kad kažu “bezbedna je” – polako s tim. Jeste mnogo bezbednije, ali čovek je slomio obe noge. I onda pauza. Ed Irvajn odjednom postaje bitan faktor u celoj priči. On se bori za titulu šampiona sveta. Njemu Mika Salo pušta pobedu u Hokenhajmu, zato što Mika vodi u toj trci, i onda je Mika naprosto usporio. Stigao ga Irvajn. Kako god, Mika je trebalo da pobedi. Mika Salo – zelo dobar vozač, nikad nije dobio priliku, ali u nastavku nije bio na tom nivou. Kako god, Irvajn sad ima podršku Schumachera u poslednjoj trci, ali ta podrška je nekako slaba. Nešto slabo… i pojavljuju se čudne… Gubi titulu Ed Irvajn. Osvoja titulu Mika Hakinen, brani je, a pojavljuju se fotografije kako Schumacher slavi titulu Mike Hakinena. Sad tumači kako god želiš – da li je slavio ili bio tužan, ne znam, ali imaš čudne fotografije. I sad, Ferrari deluje da je stvarno hteo da je Ed Irvajn osvoji tu titulu, ali Schumacher možda nije baš bio najspremniji da prihvati da će prvi Ferrari šampion od Jodie Šektera biti neko drugi. Pri čemu, tačno 20 godina. Koje je voleo da se taba, inače. 20 godina od ’79. Sad je to četvrta sezona gde nije osvojena titula. 

Ivan Minić: Ali su nešto bili blizu. U jednoj sezoni su bili blizu konstruktorski da osvoje.

Srđan Erceg:  Oni su ti ’98. osvojili konstruktorsku… Ne, ’99. osvojili konstruktorsku titulu. ’99. tu si, ali nije to to. Znaš, nisi sad… Klusbatno sigara. Tako je, 2000. Pri čemu, ko se seća, Millennium Bug, da li ćemo da preživimo 31. 12. 1999. Svega je bilo. Za nas na ovim prostorima, nažalost, ’90. su 70 ukazne. Katastrofa. Super. Koristim drugi termin. A i to ti je neko backdrop. Ta Formula 1 ti daje neku priču. Inače, paralelno, samo da dodamo, ’96. se pojavljuje neki taj klinac Valentino Rossi. ’97, ’98, ’99, 2000. Te on ulazi u Moto Grand Prix šampionat, to je u kraljevskoj kategoriji 500 kubika, a Schumacher deluje da zaista može do titule. I osvaja titulu te 2000. Haos. 21 godinu nakon što je Jody Scheckter osvojio titulu, ti imaš šampiona sveta iz Ferrarija. Haos. I on je kompletan haos. Sad, to ti je uvod. Znaš što je Formula 1 popularna? Kako ne bi bila popularna. Ti imaš sve. Dramu, tehnologiju, varanje, prelaske, sponsore, motore, haos, kompletan. Kompletan haos. Ti ne govorim što je Heinz-Harald Frentzen ’99. imao šansu sa Jordanom da bude šampion u Jordan-Mugen Hondi. Nažalost, otkazala na Velikoj nagradi Evrope. Ko je pobedio? Znaš to da pogledaš? Johnny Herbert. Jer… U znaš u čemu? U Stewart-Fordu, koji je napravio Stewart, u Stewart timu Stewart, koji je posle preraslo u nešto drugo, pa je to nešto preraslo u nešto drugo, pa je to na kraju postalo Red Bull. Kako god pogledaš, ti imaš neke neverovatne priče. Tamo imaš neke neverovatne priče. 

Ivan Minić: Kako god da pogledaš, Herbert je tu nekako.

Srđan Erceg: Johnny je Johnny. Johnny legenda. I sad se spominje kao sudija. Kao da je Johnny Herbertu oduzeto pravo da bude sudija. Ne, uništio. Johnny legenda. Apsolutno. I njega bih voleo u podcastu, znaš, da ga pitam. Čekaj, Johnny, aj’ pričamo o svemu i svačemu.  

NAJLEPŠI TIM

Srđan Erceg: Kako god, to je ’99. Pri čemu se u međuvremenu pojavio i Ralf Schumacher. Pa si imao i kontroverzu 1998. u Belgiji, kad je Hill pobedio sa Benson & Hedges žutim Jordanom, a Ralfu rekli: “Nemoj da napadaš.” Jer je to dvostruka pobeda, prva u istoriji za Jordan. Sad imaš i tu dramu. Mlađi brat. Pa onda on ljut odlazi u Williams. A Eddie… Znaš, to je inače Eddie pričao sada u svom podcastu sa Coulthardom, što ga rade, Formula for Success – ko ne gleda, topla preporuka – gde je on rekao da mu je Michael došao i pretio mu. Rekao: “Nikad više nećeš voziti za tebe.” A valjda je bilo pitanje para i onda je on rekao: “Dobro, Michael, ti da platiš za njega.” Haos. Haos. Onda on odlazi u Williams. Jer ti nije dovoljno. 2000. godina. 2000. godina, osvojena titula. Sad, 1999. u kart šampionatu ili Champ Caru, stanoviti Kolumbijac, Juan Pablo Montoya, osvaja titulu, odlazi u Toyotu. 2000. imaju par pobeda, nema uspeha, potpisuje za Williams. U trećoj trci u karijeri, 2001. u Brazilu, on bezobrazno napada, kao nova elita, Michaela Schumachera, koji brani titulu u prvoj krivini i pretiče ga tako što ga je zamolio da i on malo napusti stazu. Schumacheru to niko nije radio, ali dolazi neko nov ko je u fazonu: “Ne zanimaš me.” I oni su imali zanimljive duele. Imola, Levo, Desni… I tako dalje. Ti dobiješ novu zvezdu. Čisto da napravimo vezu sa sadašnjošću, sa današnjicom… Da. Jos Verstappen izbacuje Juana Pabla Montoyu sa te trke, pošto ga je Montoya pretekao za ceo krug, jer je zaboravio da koči na ulasku u četvrtu krivinu i udara u vodećeg. Pa kakva katastrofa. Juan Pablo Montoya imao je pobedu u svojoj trećoj trci u karijeri. Laganu. Ali Jos nešto se zagledao… Ne znam ni ja i… Boing. Danas se niko ne bi sećao Josa Verstappena osim po tom incidentu da nije otac Maxa Verstappena. Ali, setimo se svojih krugova. Kako god pogledaš, Montoya je stigao. Tu ti kreće ludilo. A Williams je u međuvremenu, posle perioda vrlo loših rezultata, koji se, nažalost, i danas nastavlja, poslednji put bio šampion sa Jacquesom Villeneuveom. I dan-danas, 27 godina kasnije, nema titulu. 

Ivan Minić: Ali ta, recimo, 2001. do koje smo došli, jeste super interesantna, jer se tada, pored Montoye, pojavljuje još nekoliko novajlija koji su svi ostavili prilično dug trag. 

Srđan Erceg: Sad, na koga tačno misliš? Hoćemo da pričamo o, ne znam, Jarnu Trulliju? Fernandu Alonsu? Okej, vidi. Samo da pitam za druga. Da, imaš zanimljivu ekipu. Pojaviće ti se kasnije u Sauberu Kimi Räikkönen, ali samo hoću da ih sve spojim. Mika ti tu već pada u formi, polako izlazi sa scene, pojavljuje ti se i jedan Kimi. Ne znam je li 2001. došao Kimi ili druga… Ne sećam se. 

Ivan Minić: Ja mislim da mu je prva trka, recimo, bila 2001. Da se desilo to da ti u toj sezoni imaš… 

Srđan Erceg: Moguće. 

Ivan Minić: U svakoj sezoni si ti imao neke nove vozače koji urade nešto. Ali ili kao test vozači dobiju šansu, ili su u nekoj slabijoj ekipi. Nemaš ti nekih očekivanja. 

Srđan Erceg: Minardi. Minardi. Majka svih timova. Je li meni Minardi najlepši tim ikada? Ikada. Vidi, zato što je Giancarlo Minardi hteo da ima tim u Formuli 1. Giancarlo Minardi je legenda. On je napravio tim. Ti tu boli da nisu spori, samo su sporiji od ostalih. Šta ćeš? Ali… 

Ivan Minić: A uvek je to bila ona varijanta prethodna generacija. 

Srđan Erceg: Vidi, on je bio tu. On ima tim u Formuli 1. To ti je ta romantika o kojoj pričam.

Ivan Minić:  I kada dođe do boda, svi dođu kod tima. 

Srđan Erceg:  Naravno, to je pobeda. Inače, prva garaža u koju sam ikad ušao u Formuli 1 je garaža Minardija. Zoran Živkov, legenda naša, pozdrav za Zokija, me uveo u garažu na Hungaroringu 1996. godine. To mi je jedna od najlepših uspomena. To mi je prva akreditacija u životu. Dolazim na Formulu 1, ne znam šta da pitam. Pitam sam Irvajna neku… Besmisleno. Pitam ga, on kaže: “Pročitaj saopštenje za javnost.” Rekoh: “Hvala, dede.” Ali, teško, klinac, ne znam šta da zapričam. I to su te neke uspomene. Prolazim i, ne, ja nasmejan, kao, gde sam stigao? I Schumacher prolazi pored mene i mahne mi. 

Ivan Minić: I ti umreš. 

Srđan Erceg: Umreš, bukvalno. Dođem do toaleta, ogromna gužva ispred muškog. Ženski je prazan. Iz ženskog… U ženski ulazi Coulthard, sve žene vrište, ali on mora da obavi nuždu. On završi, izađe i ode. Znaš, ti sad gledaš kao: “Šta se zbiva oko mene?” 

Ivan Minić: On i njegova vilica uđu i… 

Srđan Erceg: Tako, ne, ne, ne. Vidi, ludilo, šou. A onda istovremeno, mi na konferenciji za medije, Ron Dennis, tada je Marlboro još uvek bio prisutan. Željko Rego je pisao za Politiku o Formuli 1. Željko je bio pušač. Nemojte da koristite duvan, ali je bio pušač. I sedamo za sto. I Željko ima taj stav: “Ignorišem pravila i tako i privlačim pažnju.” Još uvek, verovatno, ima podočnjake Željko. Stavlja i piksele ispred njega. I on vadi pljuge, pali pljugu, puši. I dolazi Ron Dennis. Sad, okrugli sto, mnogo novinara je tu. Seda Dennis. Rego seo pored njega. Ovako. I puši pljugu. I žena koja vodi konferenciju, ne znam ko je tada bio, kaže: “Excuse me, sir…” Mašu mu, gasi cigaretu. I on mrtav ladan: “What’s the matter? Marlboro.” I ne šalim se, Ivane. A ja hoću da nestanem iz onog šatora, u fazonu sam: “Ja nisam sa njim, ja nisam sa njim, ja nisam sa njim.” I Ron Dennis počinje da se smeje kao lud. Razumeš? I ja sad kao: “Okej, igra. Sve je igra. U redu je.” Bilo je svakakvih scena. A ja klinac. Nemojte da me izbacite. A pogotovo što sam pročitao sva pravila i piše: “Možemo da vas izbacimo kad god želimo.” Samo sam čekao kada će da dođe neki FIA policajac… Odnosno, da je FOM policajac u pitanju, jer Bernie vodi FOM. Bernie je znao… Ako mu se ne svidiš, uzme ti akreditaciju i kaže: “Izađi napolje.” Ali dobro.  U svakom slučaju, vrlo čudne te neke scene, situacije, kako god pogledaš. Da, inače tad sam izašao na terasu da vidim start trke i čujem… Ne možeš da ne čuješ. Tada V10-ke, jer V12-ke sam za dlaku propustio, ta era se završila prethodne godine. Puca ti mozak. Ja mislim, i verovatno sam mozak i oštetio tada. Kako god. Možda je to geneza. Ali, naravno, klinac koji gleda, kao: “Jao, što je strava.” I onda gledaš: “A ko je ušao u prvu krivinu?” Znaš, svi gledaju u medija centru. Ja kao: “Pa ovako izgleda kada dođeš na trku?” Sediš u medija centru, u zatvorenom prostoru i vidiš isto što i svi. Pa kao: “Da.” Samo što imaš timings. Ti znaš… Isto je kao u Moto Grand Prixu, samo što dete došlo i misli da sad ti stojiš negde i gledaš kako oni prolaze kroz krivine. A onda shvatiš: “Aha, da, to je 4,5 km, ne ide to baš tako.”

Ivan Minić: To je tako za ove koji su u helikopteru, pa u 2-3 kruga vide i to je to.

Srđan Erceg: Da vidi… Svega je bilo. Pri čemu sam uspeo da završim na krovu upravne zgrade. Jer, nije ni bitno. Pa da, nikog nije bilo. Ja tražim poziciju gde mogu da gledam što bolje mogu. Znaš koga sam sreo gore na krovu? Zorana Živkova, naravno. Zoki je legenda. Jer mi zapravo nismo imali pravo da budemo gore. Ja, šta zna dete, šta je dve tone? A Zoki zna da niko ne čuva krov. I Zoki gore stoji. I ja ga pitam: “Zoki, imaju li štop svetla?” A šta se dešava? Fisichella vozi Benetton i tako vozi da ručicu kači stalno za kišu, za paljenje zadnjih svetala. I onda deluje kao da imaš štop svetla. Ja razmišljam: “Kako imaš štop svetla? U životu nisam video.” I onda mi Zoki objašnjava: “Ne, ne, to mu je ručica za noć, za vožnju po kiši, i tu verovatno povremeno kači.” Sitnice koje su meni ostale negde u sećanju. Kako god, to je neka moja uspomena. 

F1 POSLE 2001 

Srđan Erceg: I onda sad ta 2001. Sva ta zbivanja, uključujući dolazak Kimija, koji je bio veoma kontroverzan. 24 trke ukupno u jednosedima, zašto mu Peter Sauber daje šansu? Zato što vidi koliko je brz. Jer Sebastian Fettel, za sve svoje klupske kolege imao je lepe reči, ali je rekao da je Kimi najbrži. Da je Kimi taj. Kako god, Kimi je postao… Doći ćemo do toga… Šampion. Ali Kimi se tad pojavljuje. 2002. Kimi stiže… Da, 2001. debitovao, 2002. je već bio u McLarenu, tako? Ne… Da. Drugi sezone on se već borio sa Schumacherom. I ti sad dobiješ neku novu priču. Sad imaš novog klinca.

Ivan Minić: Imaš mlade vozače. Imaš i, ne znam, Fisichellu, koji je u tom trenutku isto bio… Dobar je bio Giancarlo. 

Srđan Erceg: Bilo je tu priče, bilo je tu svega. I Montoya. Ne zaboravimo, kada se završila era Coulthard-Häkkinen u McLarenu, Montoya je otišao u McLaren. Imao si “Fire and Ice”. Imao si “Hot and Cold”. Imaš Kimija, imaš Montoyu. Ne možeš drugačije ljude da spakuješ u istu garažu. Ovaj koji je “ledeni” i ovaj koji ne može da smrša dovoljno. Znaš? Montoyin veliki problem bio je što je voleo prosto da živi jedan malo slobodniji život nego da vežba, trči i trenira. Što je Schumacher radio. Schumacher je bio jedini vozač Formule 1 u to vreme koji je mogao da parira na biciklu Miku Doohanu. Mika Duhon i Simon Crafer su znali da zadnje voze bicikla. To je takva forma bila kod Mika Duhona kad vozi bicikl da je samo Schumacher mogao da isprati. Niko drugi nije. Sena je to počeo. Sena je shvatio da je previše spor bez fantastične fizičke pripremljenosti. Onda je to Schumacher podigao na sledeći nivo. I to ti je isto promena u formu V1. I tu već duvanska industrija počinje polako da nestaje. Inače, ona je još uvek prisutna, samo nigde ne piše da je prisutna. Ali plaća da bi imala otvoren ulaz da dovede svoje goste. 

Ivan Minić: Dobro, ima onaj međukorak kada su ostale siluete brendova, a brendovi se nisu videli, ali su svi znali šta je.

Srđan Erceg:  Izrezano ne piše, bar tako je. Ali se zna, kao Mission Winnow za Philip Morris, koji je zabranjen na kraju, ali Philip Morris i dalje sponzoriše Ferrari iako se to nigde ne vidi. Sad se tek ne vidi sa Hamiltonom i dolaskom, ali veruj mi, skočila je vrednost sponzorstva. Siguran sam da je Ferrari dobio mnogo više para ove godine od Philip Morrisa. Jer zašto? Zamisli privatnu audijenciju kod Luisa Hamiltona i Charlesa Leclerca. Pogotovo Luisa Hamiltona, ali doći ćemo i do njega. Jer vidi sad, tu je Hakinen, Hakinen, izvinjavam se, Raikkonen, Montoya. Carstvo brani i dalje Mihael Schumacher. Pojavljuju se neki Fernando Alonso, Benetona već nema neko vreme. Renault je kupio taj tim. Renault se muči, hoće-neće, levo-desno, i odjednom super kombinacija se dešava. Jer samo da ne pomisliš… 

Ivan Minić: I preskočili smo Rubensa ako ništa. 

Srđan Erceg: Doći ćemo. Nisi mi uzeo reč iz usta, ali me vraćaš na kontroverze. Jer Schumacher ima ispunjenu karijeru kontroverzama. Rubens Barichello ga pušta da pobedi u Austriji. Prvi put u životu Schumacher doživljava zvižduke. Kako? Zašto? Šta? Pa ja sam odabrani! Da, ali ovo je toliko ružno da je katastrofa. Osim što postoji druga strana priče gde Rubens kaže: “Meni je rečeno da ću smeti da pobedim, da mi neće oduzeti pobedu, jer sam godinu dana ranije u Austriji pustio Schumachera, ali mi je bilo rečeno da ako vodim, neće mi oduzeti pobedu.” Onda se dešava… A nisu morali da mu oduzmu tu pobedu, Schumacher bi osvojio titulu. Dešava se da ne želi da pusti Schumachera. Jean Todt, koji se nikad ne uključuje, radi vezu: “Rubens, nisi. Jean, pusti Mihaela.” I ovo je namerno pustio na kraju da bi napravio što veću scenu. S druge strane, postoje priče da je Rubens pre trke informisan da, iako su mu rekli da mu neće oduzeti pobedu, ukoliko bude vodio, mora da pusti Schumachera. To mu piše i u ugovoru. Sad, verovatno je istina negde između svih tih priča. Kako god pogledaš, ogromna kontroverza. Schumacher njega podiže na najviše stepenice pobedničkog postolja, daje mu pehar, hoće ti haos, onda FIA kažnjava Ferrari. Nema timskih pravila, u to vreme nisu bila dozvoljena, sad su slobodna. Ti imaš opet neke kontroverze. Ako ti to nije dovoljno, doći ćemo i do Indijanapolisa i čuvenog odustajanja svih Mišlenovih korisnika, pri čemu ovih šest vozača i tako dalje. Ali Ferrari sad dominacijom ispisuje neke nove stranice istorije. Kimi je u jednom trenutku bio zaista konkurentan s McLarenom da pobedi Schumachera. Schumacher je u tom periodu imao pet titula za redom. To ne bih da preskočim tek tako. Ali u toj priči se mnogo više pričalo o istoriji Formule 1. Samo jedan čovek do tog trenutka imao je pet titula – Juan Manuel Fangio. Četiri titule, samo jedan čovek. Alain Prost tri titule, Jackie Stewart, Ayrton Senna, Nelson Piquet. Bilo ih je, dakle, imaš opet… To je, to je, ljudi, strašan uspeh. Ali pet je nešto što svi jure decenijama. Zašto? Fangio je već u prvoj deceniji Formule 1 došao do pet titula. 

Ivan Minic: I to je potpuno drugi sport.

Srđan Erceg:  Jeste. Ali ima još jedna stvar. Znaš kako je došao do jedne od svojih titula? Tako što mu je Peter Collins ustupio svoj bolid. Fangiu se pokvario Ferrari, Peter Collins je izašao iz svog Ferrarija i rekao: “Ti, moj Ferrari, osvoji titulu. Ja sam mlad, ja ću osvojiti titulu.” Nažalost, izgubio je život Peter Collins, ali to ti je opet legenda o Juanu Manuelu Fangiu. Inače, neko pita, pa kao, sad menjaš tim u zavisnosti od snage ekipe? Pa da. Fangio je vozio i za Maserati, i za Ferrari, i za Mercedes. Zašto? Gde mogu da pobedim, tamo idem. Znaš, nema to… Ja, romantična priča. Da li iko danas seća priče o tome da je Juan Manuel Fangio to sve uradio? Mi smo tu, kao neki ljudi koji to ni ne pamte, čitali, učili o tome i tako dalje. Ali Fangio je legenda. Kako god pogledaš, Schumacher – treća titula 2000, četvrta titula 2001, peta titula 2002. Ti si sad izjednačen s Fangiom. Ali ima još jedna stvar. Imaš tri titule za redom. To je tek retkost. Fangio je imao četiri za redom, ali opet, drugo vreme. Schumacher osvaja i četvrtu za redom i petu za redom. Da li znaš danas, na početku 2025. godine, koliko vozača ima pet uzastopnih titula? 

Ivan Minić: Je l’ imao Fettel? Ne, imao je četiri. 

Srđan Erceg: Četiri, ukupno.

Ivan Minić: Maks ima četiri?

Srđan Erceg:  Četiri. 

Ivan Minić: Pa samo Schumacher. 

Srđan Erceg: Samo Schumacher. Ni Lewis Hamilton sa svojih sedam titula nije imao pet za redom. On ih je imao naštrkano. A ove… 

Ivan Minić: Znam da su bile u blokovima, ali ne mogu da se setim tačno koliko. Znam da je Fettel imao tri… Četiri? 

Srđan Erceg: Četiri za redom. Imao je Fettel. 

Ivan Minić: To je period u kojem sam i ja prestao skoro potpuno… 

Srđan Erceg: A pazi sad, nismo stigli još dotle. Znači, ti sad imaš sve uspone. Jer Schumacher je uspon. Ali sad ti treba rival. Rivali prave najveće stvari. 

Ivan Minić: Šta je fora? Meni se to čini, možda grešim, naravno da i tu postoji neki pad interesovanja zbog cele situacije, da je to pet titula za redom. Ali to nije pet dosadnih titula. 

Srđan Erceg: Da se sad vratiš u 2004. godinu, u Hockenheim, i da odeš na tu stazu, mislim da ne bi znao šta te snašlo. Hockenheim je bio rasprodat, ljudi su živeli, kampovali i to se poklapa sa erom Valentina Rosija. Nemačka… Vidi, danas je prazno. Da nemaš trku u Nemačkoj, ne interesuje ih. Čak ni Fettel ih nije vratio. Schumacher je bio magičan. Schumacher je prodavao usisivače sa oznakom Mihaela Schumachera. Muškarci su išli da kupuju sve što ima. Promenila se demografija nekih stvari. To ne znači da samo žene treba da kupuju usisivače, naprotiv.

Ivan Minić: Ima ona reklama za Shell gde ona stane, zaustavite, i dođu Shell dečaci, sipaju ti gorivo.

Srđan Erceg:  Ali to se očekuje. Usisivači su bili posebna stvar. Zašto ih spominjem? Nažalost, i samo da me devojke i žene sve razumeju vrlo jasno – apsolutno, za mene makar ne postoji razlika, ja usisavam, dakle da se razumemo, ne postoji razlika ko šta kupuje. Ali takvo je bilo društvo, takva je bila demografija, da si te proizvode kućne usmeravao ka ženama. Da ne ulazim sad u analizu odnosa muškarci-žene i žena u društvu, imate moju podršku. Ali poenta je… Ako… Misliš da se samo muškarci… Ali poenta je sledeća – onaj usisivač zalepi i demografija koja nikad nije kupovala usisivače – gde da kupuju usisivače? On je bio atrakcija! Znači, ti možeš da zalepiš šta hoćeš što piše “Michael Schumacher” negde, ljudi će ići da kupuju jer su ga obožavali. On je Ferrari, šampion, najveći svih vremena. Shvataš? To je van svih koncepata. Shell, da, Shell tada – reklame, avioni, Irvine… On staje, zaustavi te, znači na nekoj pumpi si stao da sipaš gorivo, tebi Schumacher staje, drži onaj lilihip i ti se pitaš: “Šta se dešava ovde oko mene?” Ludilo! A on ispisuje neku novu stranicu istorije. Pa postaje najuspešniji svih vremena – šest titula, sedma titula, 91 pobeda, opšti haos! Ali on ti privlači sve – sponzore, ljude, gledaoce, gde god hoćeš. Jer ako si u Nemačkoj zato što si nemački as, u svetu si zato što si Ferrari as. I on je prevazišao to. Nije više bio samo Nemac, ne, on je postao – on je vremenom… U početku je bila bela kaciga sa jasnom nemačkom zastavom, pa je bila sve crvenija i crvenija, i nemačka zastava je uvek bila tu, ali je on postao Ferrari. On je postao svet. I ti sad imaš situaciju gde on privlači pažnju non-stop. Da, znaš da će da pobedi, ali to – pošto je Ferrari… Inače, zanimljivo, u predgovoru za još jednu našu knjigu “Šampioni Formule 1”, Bernie Ecclestone kaže – nikad mu nije odgovaralo kad Ferrari osvoji titulu, jer kaže: “Ferrari i njegovi navijači će uvek biti tu. Meni su potrebni ostali koji nisu Ferrari navijači, zato što će osvojiti još neko.” I to mu se obistinilo. 2000, 2001, 2002, 2003, 2004. I tu je kraj ere. Dolazi Fernando Alonso. Sećam se, Imola 2005. Ko nije pogledao tu trku, neka pogleda. To je sazrevanje Fernanda Alonsa. I retko kada u svojoj karijeri bio je na pravom mestu u pravo vreme. Brani se protiv Schumachera u sred Imole, pobeđuje u Renaultu ispred Schumachera, brani titulu 2006. Schumacher odlazi u penziju. Pazi, to je kraj ere. To je wow. To je mnogo veliko. Šta sad? Ko sad? Felipe Massa je već došao u međuvremenu. Pazi, tek stiže drama. To je 2005, 2006. Znači, Fernando je na vrhu sveta. U Brazilu, Ron Dennis izlazi… Jer je, ne znam ko tačno bio iz McLarena na pobedničkom postolju. Pobedio je Alonso? Nije pobedio, ali njih dvojica počinju da pričaju. Alonso kaže: “Teški ste, uvek stalno razvijate bolid celu sezonu.” Renault nije imao te kapacitete. I kaže Dennis: “Pa možeš ti da budeš u tom bolidu koji se razvija cela godina.” “Stvarno? Može?” Oni potpisuju ugovor. 2007. 2007. stiže… Razumeš? Sve moje, jedna, dve titule, Schumacher se penzionisao, McLaren-Mercedes je taj tim. E, ali imaćeš novajliju uz sebe. Kako se zove? Lewis Hamil… Ček, Ivane… Znači, čekaj, sve da razumeš. To je sad 2007. 

Ivan Minić: Ima jedan mali tamnoputi…

Srđan Erceg: Ima jedan mali, prvi tamnoputi, jedini dan-danas u istoriji. I ti sad… I on kao: “Pa dobro, okej, ali on je novajlija, ja sam ovde the big deal!” Prva krivina, prve dve krivine Australije, prva trka… Joooj! Ko je ispred Fernanda Alonsa? Lewis Hamilton! “O čemu pričate? Čekaj, ja sam najbolji od najboljih! Pobedio sam ovog što ima 91 pobedu, pet titula za redom i sedam ukupno. 

Ivan Minić: No, sad je valjda moje? 

Srđan Erceg: Moje? Ne, nije tvoje. U prve dve krivine ja sam došao da ti objasnim da nije. Hamilton – koliko ima? Devet za redom plasmana na pobedničko postolje. Pobedu u Kanadi. Haos kompletan. Pri čemu Hamilton zna da igra igru. U Monaku on implicira, pošto su zabranjene timske naredbe, da mu je skrenuta pažnja – ne bi bilo dobro da Fernando pobedi. Pazi, on igra medijsku igru! On već reže noge Fernandu Alonsu, koji već inače šizi! I ovi vide da šizi, samo ga bode, bode, bode i ruši mu poziciju. Hamilton je tamo mogao da postane šampion. Pazi, te sezone. Pri čemu, Kimi Räikkönen je otišao u Ferrari, koji je ultra popularan. Ali niko od njega ništa ne očekuje. Osim što je Kimi pobedio svoju prvu trku u karijeri za Ferrari. To ti je 2007. Pa ko to ne bi gledao, razumeš? Ti sad gledaš… “Čekaj, šta? Schumacher? Ma, pusti sad to, nego – je l’ vidiš da je Kimi pobedio? Je l’ vidiš da je Fernanda pobedio novajlija?” Felipe, koji je u celoj toj priči… “Čekaj, a ja?” Šta mi je? A Schumacher je s njegove strane garaže i pokušava da mu pomogne da bude sledeći šampion. Pri čemu – Brazilac da osvoji titulu u Ferrariju? Ohoho, bum! Eksplozija! 

Ivan Minić: Lepo tržište.

Srđan Erceg: Lepo tržište! Cela priča je dobra. Senna – poslednji šampion iz Brazila. To je velika stvar. Senna koji je trebalo da vozi za Ferrari. Mada, znaš…

Ivan Minic: Ajde da se ispoštuje Rubens.

Srđan Erceg:  Tako je. I da se ispoštuje Rubens. Ajde, mučeni Rubens, da. Mada dolazi Massina jedna sledeća godina… Rubensova godina… Izvini, ali imaš još jednu stvar… Felipe je jedna nova generacija sada vozača koji bi trebalo da sad to nasledi, a odjednom on kao: “Čekaj, šta sad s njim?” I da, da ne zaboravim, znaš za koga je Sena trebalo da vozi svoju poslednju godinu u karijeri? Za Minardi. Znaš zašto? To je pričao Senin otac. Zato što je Đankarlo bio prvi čovek – to ti dođe da se rasplačeš – koji je dao ugovor Seni i rekao mu, pošto su svi znali da dolazi iz imućne porodice, svi su naplaćivali Aritonu da bude u njihovim timovima, jer mu nisu bila otvorena vrata i znali su da ne može da vozi ako mu ne daju ugovor. Nisu hteli, bez obzira na talenat, nego su ga terali da plaća. Dakle, on je toliko talentovan, ali ti znaš da ima pare, u fazonu si: “Daj pare.” I Đankarlo dolazi, majku ti, onda se rasplačeš i kaže: “Ja ću te platiti.” I Ariton, koji je rekao: “Kad budem osvojio petu titulu, kad se izjednačim sa Fanđom, to ću jednu sezonu da vozim za Minardi, kunem ti se.” Ja se nadam da postoje multiverzumi u kojima je Sena to uradio, da negde postoji taj univerzum u kojem je Ariton osvojio petu titulu…

Ivan Minić:  I uzeo makar jednu pobedu. 

Srđan Erceg: Razumeš? Znači, kiša je pala, kiša je pala, i Ariton je negde… Ja bih stvarno voleo da sam to doživeo. Ako postoji nešto posle zemaljskog života, ja se nadam da mogu taj film da odgledam. Ako ništa drugo, sad ću napisati knjigu da se to desilo. Eto ti, može – alternativni univerzum Srđana Ercega: Sena u Minardiju. 

F1 POSLE 2007.

Srđan Erceg: Kako god pogledaš, to su sve priče koje nas dovode do te 2007. Ali, ti treba još drame? U Mađarskoj te 2007. Hamilton ne poštuje dogovor – sada zvuči poznato? Pironi, Vilnev i tako dalje – između klupskih kolega, po kojem u kvalifikacijama u jednoj trci prednost zavetrinom pruža jedan, u drugoj trci pruža drugi. Hamilton odbija da pruži zavetrinu Fernandu Alonsu, iako bi trebalo. Kako god, Fernando kaže: “Važi.” Ulazi na zamenu guma, ulazi Hamilton za njim, vrlo malo vremena dok ne istekne vreme za kvalifikacije, da stignu do linije cilja. On stoji i ne izlazi. Hamilton je došao, parkirao iza njega. On stoji i stoji i stoji i stoji i stoji, taman dovoljno da potroši tih nekoliko sekundi, i onda izlazi. Hamilton nije započeo krug. Kaznili su posle Fernanda, pa je Hamilton opet startovao prvi. Kako god, Fernando u tom periodu rešava da otkrije da je Meklaren kopirao planove Ferarija, i uzeo lepo i dokumenta i otišao u FIA, jer je bio ljut na ekipu. I počinje najveći skandal u istoriji Formule 1, koji je koštao Meklaren sto miliona dolara. Plan nije bio da budu kažnjeni sa sto miliona dolara, ali je Maks Mozli, tadašnji predsednik Međunarodne automobilske federacije, priznao da je namerno kaznio sa sto miliona ekipu, jer je on bio brbljiv. Razumeš? Znaš, to su ti neke igre: “Sto miliona? Šta, može? Zašto? Zato što mi se može.” I bio si bezobrazan. Ovo ti je kazna. Inače, ispostavila se zvanična priča da je u fotokopirnici u Velikoj Britaniji Stepni došao sa planovima Ferarija, i onda je fotokopir, koji je fotokopirao te planove, shvatio da su to poverljiva dokumenta i, kao veliki navijač Ferarija, pozvao centralu Ferarija u Maranelu i obavestio ih da je imao u posedu tajne planove njihove. I tako su shvatili da sve to Meklaren zapravo radi. Ne znam šta je istina ili nije, to je zvanična verzija. Nažalost, Stepni je tragično preminuo – na autoputu je pregažen, život mu je dosta bio uništen. Ali to ti je isto Formula 1. U svakom slučaju, Alonso pod voz baca celu svoju ekipu. Inače, tu je bilo isto svega: ko je rekao istinu, ko nije rekao istinu, ko je koga pustio, koga nije pustio, ko je nekome naredio, ko nije naredio… To ti je bilo i u Monaku, dosta problematična situacija. Fernando svakako optužuje ekipu da staje na stranu Britanca, da njega miniraju i tako dalje, i da odlazi iz Meklarena. Odlazi iz Meklarena! Najjača postava, bore se za titulu do poslednje trke sezone, ali šampion biva Kimi Raikonen u Ferariju, u svojoj prvoj sezoni u Ferariju – i poslednji dan-danas šampion Ferarija ikada. Dakle, izvinite samo da odbijem poziv. Dakle, dolaziš do toga da ti imaš Kimija – neću reći ničim izazvano, ali koji je nekako tu. Ali ceo fokus je na zapravo njima dvojici. Veći fokus je na Masi, pošto je Šumaher uz njega. Kimija nekako i nije se baš ni on dopao previše menadžmentu kompanije u tom trenutku. Gurali su svoju stranu. Imaš Montecemola, Luku di Montecemola, koji ne može da smisli na kraju Kimija, mada ga je otpustio pa ga vratio – to je sad duga priča, doći ćemo i do nje. Kako god, ti sad imaš najveći skandal, imaš Kimija kao šampiona Ferarija, imaš vozača kao šampiona. Čekaj, Šumaher je sad otišao? Pusti sad Šumahera, razumeš? Imamo sada Hamiltona, imamo Alonsa, imamo Raikonena. To ti je 2007. – haos! Kompletan haos. Dolazi 2008. – šta sada? Inače, na pretposlednjoj trci sezone, u Kini, se Hamilton nasukao zato što ga je Meklaren ostavio predugo na stazi i gume su mu propale, i nije mogao da skrene. On skupi i ostane sa strane. Inače bi osvojio titulu i bio prvi i jedini novajlija – ne računam prvu godinu organizovanja šampionata, pa kao novajlija – to je prva godina u istoriji, prvi pravi novajlija koji bi osvojio titulu. Mogao je da bude kao Vilnev što je mogao ’96, tako je sada 2007. mogao Luis Hamilton. Nije uspeo. Zašto? Pa to. A zatim, volšebno, bolid prestaje da funkcioniše između četvrte i pete krivine u Brazilu, na poslednjoj trci sezone, i onda se oporavio posle minut, otprilike. Završio je trku, ali nedovoljno da bi osvojio titulu. I poen više – ako se sećam, Raikonen je imao poen više. Hamilton je imao koliko i Alonso. Dakle, jedan i drugi su de facto mogli do titule. Meklaren nije dobio šampiona te godine, a poslednji im je bio Hakinen ’99. Tako da njima već neko vreme teče. Dolazi 2008. – sad imaš nešto sasvim, neću reći novo, nego sasvim očekivano – duel između Hamiltona, tj. Meklarena i Ferarija, nastavak njihovih duela. I opet imaš Alonsa u Renou. Ajde, vidimo da li će tu nešto da se desi. Međutim, opet godine skandala – Singapur, nameštena trka! Nelson Piki Jr. namerno udara u zid pod nagovorom Flavija Brijatorea ne bi li omogućio da u pravom trenutku Fernando Alonso uđe na zamenu guma i dolivanje goriva i pobedi u toj trci. Nelsinjo je zabranjen u F1, Flaviju nije, iako je i on otpušten bio i zabranjen mu ulazak, pa su mu skinuli zabranu, pa je sada izvršni savetnik – šta god to bilo – za Alpinu. I dolaziš do toga da ti zapravo imaš skandal skandala. U toj istoj trci Felipe Masa ostaje sa zaglavljenim crevom za gorivo na izlasku iz pit lejna, što ga košta bodova. Iako, Felipe Masa – pošto ta priča nije završena – danas tuži Formulu 1. Zašto? Zato što su Berni Eklston i Maks Mozli znali da je nameštena trka u Renouu na kraju sezone, ali ako dođe trenutak posle kojeg FIA zvanično preda pehar na ceremoniji zatvaranja sezone šampionu, on je šampion i ne možeš da se žališ na odluku. Oni su čekali da prođe taj trenutak i onda su pustili da se priča zapravo sazna. Felipe Masa danas tuži, smatra da je oštećen. Neće dobiti titulu, možda dobije pare, videćemo. Kako god pogledaš, to ti je 2008. To ja sad skraćujem, pošto je previše, naravno, ići trku po trku, ali to ti je neka suština te sezone. Ti opet imaš skandal i…

Ivan Minić:  I sve vreme raste interesovanje, zato što je ludilo!

Srđan Erceg: Ludilo! I onda – Brazil. Felipe Masa u Ferariju protiv Luisa Hamiltona u Meklarenu. Pri čemu, meni je drago da to manje spominjemo, ali ja ću napomenuti: Luis Hamilton je potencijalno prvi tamnoputi šampion Formule 1. I dalje je prvi i jedini vozač tamne puti u istoriji. Ono što je dobro – više se niko ne bavi njegovom bojom kože, jer je to normalizovano. Ono što bi bilo još bolje jeste da ima više vozača tamne puti, to jest da imaju šansu uopšte. Jer momci i devojke sa Balkana nisu tamne puti, ali su im i dalje zatvorena vrata, da se razumemo. To nije pitanje samo rasizma, nego i toga da nisi deo nekog okruženja koje ima razvijene sisteme.

Ivan Minić: Dobro, i nisi deo velikih tržišta, pa nisi atraktivan na taj način. Imao si Azijate koji nisu konkurentni, ali imaju iza sebe sve što imaju.

Srđan Erceg:  I sad možemo da budemo nerealni pa da kažemo “fer ili nefer”, nažalost, to je tako. Ono što Hamilton pokušava jeste da to promeni, ali nije dovoljno da imaš određenu nacionalnost ili određenu boju kože – moraš da budeš brz. Luis Hamilton je mnogo brz, lud, i između ostalog, mnogo veliki gospodin. On je vremenom, od jednog klinca prepotentnog – kako su svi mladi ljudi – došao do ozbiljnog gospodina, sera. Da, to vidiš! Njegova fotka sad u Ferariju… 

Ivan Minić: Jeste kao zvezda.

Srđan Erceg:  Ali nemoj molim te, nemoj na tu stranu, ljubim te. Ali da se vratimo ovamo. Dakle, sad Hamilton protiv Mase. Masa završava poslednji krug kao šampion! Ti li shvataš?! To je Sao Paulo, to je Interlagos! Sena je odatle, Senin mural tu stoji, Sena! Senina je to zemlja, Brazil. On prolazi kroz cilj kao prvi, pobeđuje kod kuće, u Ferariju, sa nijansama brazilske zastave na svojoj kacigi. Otac plače. To je to! Osim što… Na usponu ka liniji cilja Luis Hamilton pretiče Tima Gloka u Tojoti i osvaja taj dodatni poen koji njega čini šampionom! I meni ne postoji veličanstveniji i tužniji trenutak, ja mislim, u istoriji Formule 1 od toga. Jer ceo Brazil slavi. Ceo Sao Paulo slavi. Svi Ferarijevi navijači slave. Nastavlja se legenda u Ferariju posle Raikonena i silnih godina dominacije Šumahera. Koga? Novi šampion – Felipe Masa. Brazilac. Prvi od Ajrtona Sene u tim bojama. Dakle, koliko Brazilaca je u Ferariju osvojilo titulu? Ni jedan. On je prvi. Znaš ti gde je Felipe Masa onda u tom panteonu vozača Formule 1? Danas ga pamtimo kao čoveka koji sad tuži Formulu 1. Znaš, biti šampion i ne biti je mnogo velika razlika. Mnogo velika. Bio je drugi u šampionatu. A kad si drugi… Malo ko te pamti. Ti prolaziš. Svi slave, ruši se… Osim što…

Ivan Minić: Kao Kecpen u Zagrebu.

Srđan Erceg:  Vidi… Kako god da pogledaš, ističe vreme. Hamilton postaje šampion za Meklaren i prvi tamnoputi vozač šampion. Ceo svet u tugi, haos! A Britanci se vraćaju takođe na vrh sveta. Jer poslednji put kada su Britanci imali šampiona pre Luisa Hamiltona, to je bio Dejmon Hil 1996. godine. Posle toga – Vilnev, Hakinen, Šumaher, Alonso, Raikonen… I sad? Znaš, odjednom! To su snažne emocije. To je 2008. A u međuvremenu… Propada svetska berza. Septembar 2008. – braća Leman, levo-desno, haos. Kompletan haos! Velika kriza koja se dan-danas oseća. Velika finansijska globalna kriza, recesija počinje. Gde su pare? Šta ćemo? Kako ćemo? Paralelno imaš… Da ne zaboravim – Dženson Baton! 2006. pobeđuje u Mađarskoj u BAR Hondi, koja izlazi iz šampionata, jer nema para. Jer tu počinje geneza uspeha Bron GP-a. Zato što Honda više nema pare. Ima onaj čuveni “Planeta Zemlja” Honda boje. Ros Bron, koji ne želi više da učestvuje u Ferariju, koji kao odlazi iz Formule 1 – zapravo ne odlazi. Za funtu kupuje Hondin tim! Za funtu! Preuzima ljude koji su dan-danas okosnica Mercedesovog tima i kaže: “Nemamo para, dovde možemo.” Tumači novi pravilnik na specifičan način, pravi nešto što se zove dvostruki difuzor, angažuje Džensona Batona – to jest, zadržava Džensona Batona i Rubensa Barikela. Da ne zaboravimo brata Rubensa, što bi ti rekao. Rubens je inače leteo 1994. kroz vazduh i imao na slobodnom treningu nesreću – zabio se u ogradu, srećom preživeo. I imaš sada čoveka koji je već u poznoj fazi svoje karijere, koji je bio veći broj 2 u Ferrariju, koji dobija šansu u nekoj ekipi koja ne može da preživi, koja zavisi od toga da li će uspeti. Znaš ko se pojavio? Richard Branson. Na jednom trenutku malo sa Virginom podkrepio sve to i to je bilo to. Brawn ulazi u sezonu sa brzim bolidom, brzim bolidom. A da, zaboravio sam još jednu bitnu stvar – šta se desilo od 2008? Sebastian Fettel osvaja pol poziciju u Monci u Toru Rossu, koji je u međuvremenu kupio Minardi, preimenovao ga u Toro Rosso. Ostaje središte u Faenci u Italiji. Dva italijanska tima su Ferrari i Minardi, to jest Toro Rosso, to jest Alpha Tauri, to jest Visa Cash RB ekipa danas. A otkud to? Zato što je Red Bull, pod nagovorom Nike Laude, kupio tim Jaguara jer je Dietrich Mateschitz hteo da bude u Formuli 1. Niki Lauda ga doveo i rekao: “Kupi.” On kupio. Onda još jedna bitna stvar – doveli su Adriana Neweya, koji je već počeo da konstruiše bolide za RB. Taj Toro Rosso 2008. je zapravo Red Bull iz 2007. Fettel po kiši – pol pozicija, pobeda u Monci, novi nemački vozač, naslednik Mihaela Schumachera, koji je debitovao za Williams BMW, ako se dobro sećam, u Turskoj. Znači, ti sad imaš još jednu generaciju vozača koja se pojavljuje. Sad imaš nekog tamo Sebastiana Fettela, koji ti pobeđuje ničim izazvan. Koji prelazi u međuvremenu u drugu ekipu – 2009. prelazi u glavnu ekipu Red Bulla i tu mu je Mark Webber, koji je tu od vremena Jaguara. Inače, da ne zaboravim – Star Wars 2005. kada se David Coulthard kladio sa Christianom Hornerom da, ako bude na pobedničkom postolju u Monaku, Horner mora da skoči u čuveni bazen. Što je Horner učinio. Činjenica – imao je Supermenov plašt. Ali su oni promovisali što Supermena, što Zvezdane ratove. Svašta su nešto radili i tvrdili su za njih da su oni samo limenke. Nisu limenke. Mnogo ozbiljna ekipa. Ali, znaš, ako hoćeš da uvrediš nekoga, a la Benetton – oni proizvode džempere, ovi prave limenke. Ti vređaš. Jer mi smo ovde, mi smo ovaj naš Klub Pirana, mi smo proizvođači automobila, mi smo konstruktori i tako dalje. To ti se sve dešava tada. I dolazi ta 2009. Jenson Button i Rubens Barrichello dominiraju u Formuli 1. O čemu ti sad pričam? Sad, to je neverovatna priča – Pepeljuga tim, kupljen za funtu, pokojni tim, pokojni Tom, dominira i oni brišu patos sa svima. Haos. Rubens, posle, priča – što je istina – nisu svi delovi išli kod njega, veći deo išao je kod Jensona. Tužna priča. Nismo imali da ih proizvedemo, što je činjenica. Pa sad, kome daješ? Jenson Britanac, naš prijatelj, vidi, daj ovako, daj njemu. Ali Rubens imao šansu. Dobro, Zile imao šansu. I tu su se stvari malo promenile. Nije ni on odvezao najbolje. Kako god. Sad Brawn GP je neka nova priča i to je prvi i jedini put u istoriji da je novonastali tim osvojio titulu i u šampionatu vozača i konstruktora – i nestao, jer je postao Mercedes. Čekaj, stvarno ne bi bio zainteresovan za taj šampionat? Znaš, ti sad ne možeš… Vidi, ako si krenuo od 1979. i Jodyja Schecktera, ne možeš pohvatati gde si. Formula 1 stalno ima samo “iha, idemo”. Znaš, stalno se nešto dešava. Ako ti to nije dovoljno, Red Bull polovinom sezone počinje da biva mega konkurentan, Fettel ulazi u bitku, jure za njim. Button ipak osvaja titulu. On je isto novi britanski šampion. Njegov tata je mnogo zanimljiv, popularan tip, levo-desno. 2010. Fernando Alonso je potpisao za Ferrari, pobeđuje na prvoj trci u crvenim bojama. Hoćeš još? Znaš kako se završava 2010? U poslednjoj trci sezone Mark Webber ulazi kao prvi, Fernando Alonso kao drugi, Sebastian Fettel kao treći, Lewis Hamilton kao četvrti. I sva četvorica imaju šansu da osvoje titulu u Abu Dabiju 2010. To ti je sezona 2010. godine. Da ti ne prepričavam celo šta se dešava – Ferrari prati potez Marka Webbera, koji pravi pogrešan strateški potez, zaglavljuje se Fernando Alonso iza Vitalija Petrova u žutom Renaultu, ne može da ga pretekne. Sebastian Fettel obavlja savršenu strategiju, pobeđuje – poslednju trku, šampion sveta. Prstić je pobedio. Lewis Hamilton – drugi put u karijeri, drugi put u karijeri u rasponu od četiri sezone koliko se takmiči u Formuli 1 se u poslednjoj trci treći put u karijeri bori za titulu šampiona sveta. Drugi put gubi poslednju trku sezone. Ako su mu bile najmanje šanse – postojale su. To je Hamilton. Samo da se razumemo, samo 2009. nije se borio za titulu. 2007. izgubio u Brazilu titulu. 2008. dobio titulu u Brazilu. 2010. u Abu Dabiju imao šansu – nije osvojio titulu. 2011? Sad tu počinje malo previše. Red Bull dominacija je onako ozbiljna. Raspomamili su se. 2012. stiže Pirelli u Formulu 1. Sad, ne stigao već 2011, ali 2012. su promenili gume – sedam pobednika u prvih sedam trka sezone. Haos, kompletan haos. Međutim, dolazi Sebastian Fettel. 2013. – devet pobeda za redom. Svi već znamo šta se dešava. Imaš tu i tu zanimljive momente. 2011, 2012. – Lewis Hamilton kaže napušta McLaren. Kako napuštaš McLaren? To je moćan tim koji je svojim greškama izgubio titulu 2012. 2013. – oni u Mercedesu beleže pobedu, 

2014 DONOSI PROBLEME

Srđan Erceg: Mađarska. 2014. – stupanje snaga, nova pravila, počinje hibridna era. I tu počinje veliki problem, jer je Mercedes toliko daleko u tehnološki veoma naprednoj Formuli 1 da je nemoguće smanjiti razliku. Prethodnih godina sa V10 smo smanjili… Ko bi rekao? Pa, smanjili smo broj cilindara, došli na V8, ali manje-više, imali smo svega. I onda dolazi period kada se menjaju generacije. Kada Bernie Ecclestone smatra da su njegova publika ljudi koji imaju preko 70 godina i puno para i da mladim ljudima uopšte ne treba prezentovati Formulu 1, jer nemaju pare. Čisto da spojimo priče i Facebook. Sećaš se Frikomanije? Aha! Našao sam prezentaciju pre neki dan. Neka, neka, ima jedan divan dečko, Stevan – pozdrav! Krenuo da mi objašnjava kako funkcionišu društvene mreže i ja kažem: “Čekaj, stani, stani, stani! Razumem te.” I sad on nastavlja da mi objašnjava nešto, Facebook, uglavnom… Ja mu kažem: “Stani, čekaj, stani, sličiš na matorog čoveka.” Rekao: “Ti pošaljem prezentaciju.” Nađem reč u prezentaciji i on reče: “Pozdrav za Georgea Clooneya.” I dan-danas, možda nisi više na internetu, ali si George Clooney – i dalje lep čovek. I nađem prezentaciju Frikomanije. Ko ne zna, Facebook je svojevremeno imao aplikacije koje su imale svoje pejdževe i postojali su ti neki pejdževi – neka druga istorija. Kako god, u tom periodu se razvija Instagram, već se pojavljuje, pojavljuju se neki novi načini komunikacije. Bernie je, klasično, sve to ignorisao. Smatrao da je to sve đubre i da to njemu ne treba i da nema para tu. Ne shvatajući da dolazi nova generacija, koja nije nezainteresovana za taj sport, ali nije zainteresovana nužno na način na koji smo mi bili. 

Ivan Minić: Moraš da budeš tamo gde su oni. 

Srđan Erceg: Tako je. Još jedna stvar – ta mlađa generacija nema odnos prema automobilima koji smo imali mi. Ko nije štelovao ventile na Jugu 45, ne zna šta je štelovanje ventila na Jugu 45! Ubaciš ga u četvrtu i napred-nazad, napred-nazad, dok se ne nameste klackalice kako treba i ti šteluješ ventile. Ili, ako voziš Jugo 45 Amerika, imaš rezervni set kablova, razvodnu kapu, platine, rezervnu sajlu kvačila. Imaš tovatnu mast – obavezno. Imaš sapun, onaj stvrdnut sapun, i flašu vode – ne da piješ, nego da opereš ruke! I peškir, naravno. Pravila igre. Ako ideš na sastanak, ako stigneš – ne znaš. Ali to su pravila igre. Znaš, menjaš pumpu za gorivo redovno, pereš karburator, šteluješ karburator… To ti je, znaš, tebi auto bio nešto drugo. Sad ne smeš ni da ga otvoriš. Otvoriš haubu, pogledaš, mahneš i zatvoriš. Šta ćeš ti tu da diraš? Možeš sad, ono, diagnostiku da priključiš i to je to. Ali nije više ta veza koja je nekada bila. Malo se to promenilo. I ne samo to – generalno, svet. Mnogo toga se menja. Od Milenijumske bube, o kojoj smo spomenuli, došli smo do toga da se niko više ni ne seća toga. Šta pričate? I u redu je. I u redu je, nije nikakav problem. Samo kažem, svet se promenio. Bernie se nije promenio. Bernie je ostao u nekom drugačijem vremenu i gurao je neku priču, jer je njemu gro novca dolazilo – to isto veliko sada – 80-ih, od televizijskih ugovora. Jer televizija je ta koja ti servira sadržaj. Popularno kako se to sad zove – YouTube je već tada počeo da postoji vrlo ozbiljno i stvari se menjaju. Bernie to ne shvata. Strimovanje postaje koncept koji je danas široko rasprostranjen. Ti si radio sigurno prve testove u 2007. i 2008. striming servisa, servera i servisa, i nešto sećam se ja – imali smo striming server, ne znam, mutav, pa ovo, pa ono, otprilike. I pokušaš da napraviš biznis da ljudi u Americi gledaju program sa ovih prostora. Rane faze nekih pokušaja koji su danas uobičajeni. Ali sve se to dešava, a Bernie nema tehnološki potkovanu ekipu koja to može da isprati. “Hashtag? Šta? Hashtag? Šta pričaš, kakav hashtag?”

Ivan Minić: Dobro. I još jedna stvar – iz razgovora sa tobom mi se čini da je u tom trenutku Formula 1 kao organizacija, kao firma, bila izuzetno mala firma. 

Srđan Erceg: Četiri stalno zaposlena, formiran menadžment i svi su sezonci. Kako se završi sezona – Bernie ih pozdravlja. Četiri osobe i vrlo konzervativno. 

Ivan Minić: Ali ne, pa posle ponovo. 

Srđan Erceg: Tako je, tako je. I nemaš stalni posao. Pa ti ovako: “Hoćeš? Dođi da radiš.” Ali fora u tome je što je Bernie napravio ultra profesionalni sport. Organizacija trke Formule 1 – može da mu se zameri i ovo i ono, ali Bernie, što kažu Englezi, “zero tolerance operator”. Kod njega da ti visi kabl – sutra nemaš posao! Nema da visi kabl! Sve je zategnuto. Sve mora da je zategnuto. Da, pravili su greške, ali i taj deo priče mora da bude zategnut. Ti kad dođeš na stazu – bezbednost. Pazi, Bernie je mnogo radio na tome da mu vozači budu živi. Pa on je isto bio šef ekipe, znaš. Bernie je svašta radio. Nije bio neljud na nivou: “Baš me briga što neko gine.” Ne. 

Ivan Minić: Kad gledaš istoriju, ti imaš ogromnu koncentraciju nesreća i veliki broj smrti u prvih desetak godina – pa i duže, recimo petnaestak. I onda tamo negde, od kraja šezdesetih, to drastično pada i dešava se jednom u X godina. 

Srđan Erceg: Kraj sedamdesetih, početak osamdesetih – sedamdesete su postale mega opasne u jednom trenutku, jer se tehnologija tada brzo razvijala. Krila, zavesice, svašta nešto. I tu je Jackie Stewart rekao: “Ja više neću da idem na sahrane mojih prijatelja svake nedelje.” Jackie Stewart – jedan od najvažnijih ljudi, pa i dijametralno suprotan u motociklizmu. On je rekao: “Nema više Isle of Man u šampionatu. Ovo se ne vozi.” Iako je pobeđivao u najjačoj kategoriji, Jackie Stewart je rekao: “Ne! Nećemo više da sahranjujemo ljude.” Nažalost, Opatija je isto bila mnogo opasna. A što? Voziš po ulicama grada. Bila je Monte Karlo motociklizma, ali, za razliku od Monte Karla, gde ipak imaš šanse da preživiš, ovde… 

Ivan Minić: Ipak si u automobilu. 

Srđan Erceg: Tako je. Tako da Bernie je mnogo toga uradio. I kad pogledaš, on je uveo globalni “free to air” model. Jer šta je Bernie radio? Prvo je radio “free to air” da bi popularizovao sport. Kad je postao dovoljno popularan, on je rekao: “Sad ide pay TV, pay-per-view.” Pay-per-view je, za vlasnike sporta, komercijalno mnogo isplativiji – tebi raste količina novca koju prihoduješ, ali ti se smanjuje broj ljudi koji prati tvoj sport. Sad, ako ti živiš samo od televizijskih prava, ti možeš da kažeš: “Baš me briga”, ali će ti se to odraziti na tribine jer je sve manje ljudi zainteresovano.

Ivan Minić: I za sve ostalo, i za merch. 

Srđan Erceg: Tako je. A onda imaš sezone u kojima, sad odjednom, dolazi neka sezona u kojoj je potpuna dominacija, ti već znaš da će Hamilton da pobedi ili Rosberg, Nico Rosberg, s kojim je bio klupski kolega u novoj eri Mercedesa. Ali se savršena oluja desila u tome što ti ne popularizuješ svoj sport i pritom znaš kako su ganjali svakoga—kao, iskoristi išta iz Formule, jurili su ga kao da si najveći kriminalac na svetu, za razliku od onoga što se desilo kasnije. I samo da se razumemo, danas ti uzmeš delove i staviš ih, staviš fair use, čak ni ne staviš fair use, oni znaju da ti njima nisi ništa oštetio. Zašto nisi? Pa nisi preneo celu trku.

Ivan Minić: Nisi preneo celu trku u lajvu. 

Srđan Erceg: Tako je, tako je. Da si je stavio posle—vidi, popularizuješ sport, ti njima pomažeš, jer su oni gledali to malo šire. To je druga vrsta komercijalizacije koju je Liberty Media mnogo dobro radila, gde ti sad imaš mnogo ljudi koji imaju ono što smo ti i ja davno učili i pričali—shared content. Shared nije “neko ga je podelio”, shared content je zajednički stvoren sadržaj. Ja sam ti dao trku, to jest, meni je Formula 1 dala trku, ja sam dao komentar ili grafiku ili ne znam ni ja šta, i zajedno smo nešto novo stvorili. Ja sam to stavio, dobio sam ja, dobila je Formula 1. Jer gde ćeš da gledaš Formulu 1? Imaš dve opcije—ideš na stazu ili pogledaš tamo ko je vlasnik prava. Jednostavno je. Što bi vlasniku prava smetalo što sam ja upravo stvorio novu grupu ljudi koja je možda zainteresovana za Formulu 1? Pa doći će kod tebe da gleda, neće doći kod mene, ja nemam to. I s druge strane, zašto bi se Formula 1 žalila na to? Jer ako je više ljudi došlo kod onoga koji ima prava, ona dobije informaciju, a skočila je gledanost, skočila je i cena. Možda nije cena po korisniku, ali je više korisnika, pa veća količina novca koju moraš da mi daš. Tako da, Liberty je to shvatila, Bernie to nije shvatio. I on je baš bio policijski sistem—nema niko ništa. Formula 1, nisi nigde na društvenim mrežama mogao da nađeš. 

Ivan Minić: Meni je, sećam se, pričali smo o tome tada kad smo išli na MotoGP. Mi smo, zahvaljujući tome što smo išli s tobom, imali priliku da vidimo sve to iznutra. Došli smo u ponedeljak, a ne u sredu ili četvrtak, i onda, i pre zvaničnih treninga i svega, ti si na stazi. Ljudi su vrlo… Ono, kad vide novo lice, ljudi su vrlo dobronamerni, hoće da ti pokažu—vidiš, probaš, čuješ, pričaš sa ljudima, pričaš sa nekim klincima koji dve godine kasnije voze u krajnjoj kategoriji i tako dalje. 

Srđan Erceg: Ne znam da li znaš, tad smo imali priču i sa Banjajom. 

Ivan Minić: Da, da, sećam se. Ali imaš tu situaciju kao u MotoGP-u—u Formuli 1 nemaš pristup ničemu. 

Srđan Erceg: Pa, drugačije je. Sad je mnogo drugačije. I tad je već bilo drugačije, jer to kad smo bili… Kad se vratim na ’96., znaš, tebe i mene uvede Zolki u garažu Minardija—”Kako?”—”Moj drugar.” “Aha, važno.” Sednemo i… Minardi, znaš? Ali da, Željko ti je ušao u Benetton, znaš kako, i otišao na zid, na pit wall. Akreditacija ti visi, misliš da je neko njega pitao što se stavljao, prešao na zid? Mislim, i mene… Svašta je moguće. Ali to je neko drugo vreme. Znaš, Formula 1 je u jednom trenutku otišla mnogo dalje i profesionalizovala sve. Sad imaš i dobre i loše strane. Ako pitaš Hasana Bratića—pozdrav, mnogo ljubavi za Hasana—njemu više odgovara Formula 1 jer ne dozvoljava svakome da stoji uz stazu. On, kao fotograf, ima svoje pozicije, može da fotografiše. MotoGP? Trideset ljudi na odbojnoj ogradi. Kako? Strašno! Pitanje bezbednosti i pitanje biznisa. Znaš, Hasan nema gde da stane da fotografiše. I on meni fotografiše, kaže: “Srkijev, ovo je uobičajeno na MotoGP-u.” Rekoh: “Uvek?” “E, sad.” To je Hasanov pogled. S druge strane, MotoGP i dalje ima taj momenat koji će nestati, a to ti je ta blizina sa sportom. Ti si potpisao: “Ja sam odgovoran za sebe.” 

Ivan Minić:A mislim, ti kažeš da jesi 1996. bio na Hungaroringu i da ti je mahn’o Šumaher. Ja sam sa tobom stajao na Monci, Juci, i prošao Valentino sa devojkom i nasmejao se, i kao brat prošao na tri centimetra od mene.

Srđan Erceg:  I to ti je to. Igra Rosija. 

Ivan Minić: I ne treba ti više ništa.

Srđan Erceg:  Ne treba ti ništa više. I to je to. Jeste lepo, ali trudi se i Formula… Znaš kako, Formula 1 padok je bio prazan. Sad je mnogo puniji, ali su i to komercijalizovali. Ne, to ne kritikujem, samo konstatujem. Žurka Heinekenova, ono, kreću se ljudi. Sad je čak došlo do stadijuma da su vozači Formule 1: “Mnogo ljudi u padoku!” Ali Liberty je svesna. I ti ljudi su nešto platili. Dolaze, ti će ljudi da se fotografišu. Pa, pa, pa—video, story, Instagram, TikTok, ovaj, onaj. Sve to širi priču. Drugo, imaš neku vezu koja je savremena. Znaš, Charles Leclerc… Veruj mi. Pozdrav, sticajem okolnosti—jedanaest devojaka, jedanaest devojaka na Sajmu knjiga prošle godine u Beogradu sa mnom stoji i priča stvari koje… Znaš da ne znam? “Preko puta Aleks, Aleks Albon živi preko puta Carlosa Sainza.” Oni su sad… “Drugo, čekaj, šta? Odakle vam informacije?” Pa onda, da sad ne imenujem vozača Moto2 kategorije: “Bivši dečko verenice ne znam kog vozača…” Čekaj, prvo, ok, šta će mi ta informacija? To je možda pitanje. Ali znaš, s jedne strane, ja to možda neću preneti jer nije moj posao to da komentarišem, ali ću bolje razumeti dinamiku između njih dvojice. I ja sam zahvalan tim devojkama. Ti su konsultanti, bile su sve devojke, i one meni pričaju: “Znaš kako? Tako što smo analizirale fotografiju pre tri godine, gde se na fotografiji u pozadini vidi ta devojka.” Ludilo! To nemaš ako taj sadržaj ne postoji nigde. Ako ti Bernie… Tako je. Liberty to pustila i kontroliše ono što joj eventualno ugrožava biznis. Naravno, i to je to. A sve ostalo—pričaju formalne priče.

LIBERTY I NOVI FANOVI

Ivan Minić: Kako je došlo do toga. 

Srđan Erceg: Šta, Liberty? Pa Liberty to… Bernie je lepo prodao kompaniju. Znaš, Bernie je i rekao: “Moj posao nije da zadovoljim publiku. Moj posao je da povećam profit vlasnicima Formule 1.” To je njegova izjava. On čovek rekao: “Ja radim za njih, ne radim za vas. Ne znam šta vam nije jasno.” Samo, moje mišljenje je da je Liberty napravila bolji biznis model. Zadovoljićemo vas i time ćemo dobiti veću vrednost Formule 1, čime ćemo zadovoljiti vlasnike. Meni se taj model dopada. Živimo u kapitalizmu. Da li se nekom dopada ili ne—tu smo. Ali, ako ti zadovoljiš publiku, napraviš show, zabavu i sve, i skoče brojevi, pare. Pa javi mi se vlasnik i kaže: “Čoveče, ovo nije loše!” Svi zadovoljni. Mislim, uglavnom. Znaš, nikad nisu svi zadovoljni, ali dosta dobar model. Kako je došlo do toga? Videli su da postoji potencijal da se to pretvori u ozbiljan izvor prihoda. To je najbolje što mogu da ti objasnim. Genijalci su za marketing. Jer, sad je deset puta jače nego 2016. A tad je ta era… Svi znamo šta će da se desi, svi počinjemo već da budemo skeptični prema tome šta će se desiti. Drugo, Formula E—shvatljiv kao Formula električnih vozila—sad je u vezivom padu. Potpuno neinteresantan šampionat. Nevažan. Gotovo, gotovo. To što ja volim svaku vrstu trkanja, to je moja stvar. Ali ako gledamo poslovno, šampionat koji je u jednom momentu delovao kao “to je sledeća velika stvar, to će biti super”—ma kakvi! To je imalo pik, vrlo brzo samo je potonulo. Prosto nije privuklo pažnju. Zašto? Možda će za deset, dvadeset godina da privuče pažnju. Kako god, Formula 1 dobija Drive to Survive i dolazi taj Netflix moment koji je toliko važan. Ima dosta zamerki, pa Netflix ovo radi, ono radi… Nevažno je. Netflix je skrenuo pažnju na taj šampionat. Da li je istina sve što vidite tamo? Više ide na onaj “mockumentary” momenat nego na dokumentarni. Nije dokumentarac, mockumentary. Montažom, znaš, oni prikažu kadar iz helikoptera gde je Velika nagrada Mađarske, a mi smo navodno u Francuskoj. I ti kao: “Ali to nije to!” Amerikanci da, oni imaju taj momenat. Jer, vidi, znaju kako šou-biznis da radi. Ja mnogo volim s njima da radim, zato što su fokusirani na biznis. Disciplinovani su, stvarno profi. Ali isto tako, ima tih momenata… Ali sam shvatio—a mladi ljudi to nisu. 

Ivan Minić: Istina je da su jedno vreme bili potpuno odsutni iz šampionata, i sa trkama, i sa svim ostalim. Znači, to je bio jedan svet koji njih suštinski nije zanimao. 

Srđan Erceg: Pa nikad nije uspelo. Zaboravilo se. Onda spominju Indianapolis, onu čuvenu trku gde ti imaš šest vozača na stazi, jer Mišlenove gume ne mogu da izdrže prvo skretanje. Ajde, u suprotnom smeru voze u Indianapolisu redovno, ide se u levo i krug je u levo. Ovo je bilo u desno, izlazak iz unutrašnje staze klasičnog ovala. Nijedan Mišlenov korisnik nije bio bezbedan. I zamolili su da se uvede šikana pred izlazak. Bridžstonovi korisnici su odbili, jer mora jednoglasna odluka da padne. I ti imaš šest bolida na startu trke, jer su svi ostali, posle kruga za zagrevanje, otišli u garažu. Haos. Haos. Publika je htela da ih pojede. A Bernie je dvadeset i kusur godina radio na tome da trka u Americi bude popularna. Poslednja je bila u Detroitu. Velika nagrada Detroita. Super su fotke, ali niko nije voleo da vozi Detroit. Inače, zanimljiva priča iz Detroita—Sena, kad je zakačio zid, mislim da je bilo u Detroitu. Kad su ga pitali šta se desilo, rekao: “Zid se pomerio.” I u kolima mu rekli: “Zid se pomerio?” I svi kao: “Čekaj, šta pričaš? Čak i ti, kao Sena, šta pričaš?” Otišli su i našli snimak da je krug pre toga neko zakačio jedan od betonskih blokova i malo ga pomerio. Tipa tri centimetra. I on je zakačio zid jer više nije bio tamo gde je nekad bio. À propos preciznosti Airtona Sene. I odgovor je bio tačan. Zid se pomerio. Šta pričaš? A to ti je Airton Sena. E sad, Detroit, Indianapolis… Hoćeš nešto da se desi, pokušavaš. Priča o Njujorku milion godina postoji. 

Ivan Minić: Ostin. 

Srđan Erceg: Ostin je 2012. sagrađen kako bi se vratila Amerika, ali to je bilo posle skandala u Indianapolisu. Ti pokušavaš da oživiš Ameriku nekako. Sad imaš Ostin, Majami, Las Vegas. I radiš na obali Nju Džersija da bi ti se u pozadini videla, jel’te, silueta Njujorka. Mnogo više trka—Meksiko se vratio, Kanada je oduvek tu i tako dalje. Ali poenta je u tome da su ušli ljudi u sport, videli nešto što mi nismo videli. Ja sam bio skeptičan kad su ušli. Razmišljao sam: “Kako mogu da ga ožive?” Nisam znao kako. I onda dobijaš potpuno novu generaciju momaka i devojaka koji gledaju trke. I meni je uvredljivo kada neko počne da priča: “To su ovi što su došli s Netflixa.” Pa šta? Jesu to neki loši ljudi? Neki ne-ljudi? Šta, treba da ih postidimo zato što, pobogu, mi znamo mnogo duže Formulu 1? Meni je to nekulturno. Bukvalno nekulturno. Zar ne treba mi da kažemo: “Dobrodošli u naš svet!”? I okej je da ne znate. I okej je da ga gledate drugačije. Zar je emocija drugačija? Šta, zato što neko voli da, ne znam, juri potpis nekog vozača, to ga čini manjim navijačem i obožavaocem sporta? Ma ne, to je zaista odsustvo kulture. A smatram da je automoto sport predivan na jedan specifičan način. Po tome što, za razliku od Buenos Ajresa—kad odeš na Bombonjeru, ne smeš da obučeš ništa crveno, jer možeš stvarno glavu da izgubiš—ti ovde možeš da sediš pored navijača svog rivala i da zajedno komentarišete, radujete se, slavite, bunite se, svađate se. Svađate se! Da imate razmimoilaženja, ali ste i dalje tu. I vezuje vas nešto drugo. Neka strast, neka emocija, neka ljubav prema samom sportu. Meni je to jedna od najlepših stvari u automoto sportu. Ne potcenjujem druge sportove. Meni je super, što bi rekao Nick Hornby, što imaš stadionsku groznicu. Što imaš svoj moment da izbacuješ nešto na stadionu. Znaš, ako odem, retko idem, ali kada bih otišao sad na fudbalsku utakmicu za neki moj tim, pa ne, ne bih se ponašao kao na trci Formule 1. A to je drugi ambijent, drugi prostor, i to je tako. Ali Formula 1 zato ima svoju tu vrstu lepote gde ti sedneš u Monci sa, ne znam, kačketom Red Bulla i da, možda će te prozivati, zviždati, levo-desno, ali s izuzetkom odnosa Valentino Rossi – Mark Marquez, na navijačke grupe, nisu grupe, ali može da ti bude ponekad malo neprijatnije, ali i dalje niti je ugrožena bezbednost. I dalje ti je, kad odeš u Italiju, Mark Marquez možda neće biti… I, nažalost, kad kažem nažalost, ne interesuje me navijanje, ali radovati se kad neko padne mi je pogrešno. Ne zato što je pogrešno da se raduju zato što je izgubio, meni to navijanje… Ali on je pao, tu je to opasno. 

Ivan Minić: Da je mogao da pogine. 

Srđan Erceg: Tako je. Tu postoji mala razlika, ali meni je to lepota, Formula 1, Moto Grand Prix, i nekako svi su dobrodošli. Kogod da je sad prvi put otišao da pogleda trku Formule 1 ili nešto, i možda mu je bilo dosadno, taj, kad se da još neku šansu, videće lepotu našeg sporta. I mislim da svi treba da tako posmatramo stvari. Da li će se promeniti? Pa da li? Divane, mi matorimo. Šta sad ja treba da insistiram da bude kao nekada? To je bilo. Pa kakve veze ima? Bilo nekada.

Ivan Minić:  Ja mislim da je tradicija izuzetno važna. 

Srđan Erceg: Slažem se.

Ivan Minić: Za sportove koji imaju tradiciju koja je velika. Kad se setiš od prvih simulacija igrica Formule 1, mi smo, zahvaljujući njima, a posle i televiziji, ali pre svega njima, znali kako izgleda svaka staza. Mogli smo da je nacrtamo. 

Srđan Erceg: Kućica u Imoli – svi znamo jer je bila nacrtana. 

Ivan Minić: I ono da prolazi kroz gumu, i da ima prolaz u Suzuki… 

Srđan Erceg: Kako se zvao? 

Ivan Minić: Jeff Cremont? 

Srđan Erceg: Tako, ne. Samo da… Slažem se s tobom, ne kažem obrišite sve. Vodite računa o istoriji i tradiciji, samo i treba da razumemo da dolaze i neki novi ljudi, neki novi klinci, neke nove klinke, ništa drugo. 

GLOBALIZACIJA TRKA

Ivan Minić: Imamo tu veliku istoriju. I sad imamo te staze koje postoje 50 godina, koje su možda nekad menjale oblike, ispadale iz šampionata, renovirane, vraćale se i tako dalje. Ali ti sad imaš situaciju da gomila tih staza više nije u šampionatu jer se priča da neće biti ili je odavno izbačena. I da ti nemaš Nirburgring, jer kao nemaš Hockenheim, verovatno u jednom trenutku nećeš imati Silverstone. Što, ako ne budeš imao, stvarno je problem. Imaš Moncu jer, kao, da nemaš Ferrari, ne možeš da nemaš Moncu, ali dešavaju se stvari koje su bile nezamislive u tom nekom smislu tradicije. Sa jedne strane, lagano se briše i gubi ono nešto što je bilo jako važno, a sa druge strane, pojavljuju se staze na mestima, odnosno trke. Staze su sve nove i prelepe su i savršene su, naravno, na mestima na kojima to tradicionalno nije bilo. I čini mi se da je mnogo agresivnije nego što je, da kažem, to uobičajeno. 

Srđan Erceg: To je sad već biznis. Slažem se s tobom, i imaš veliku promenu zapravo u koncentraciji toga gde su ključne trke. 

Ivan Minić: Povećao si broj trka. 

Srđan Erceg: Jeste, 24 sad imaš. 

Ivan Minić: A bilo je… Od? 

Srđan Erceg: Bilo je 16, tako? 17. 

Ivan Minić: To je baš dosta više. 

Srđan Erceg: Skoro 10. 

Ivan Minić: I šta se sve otvorilo i gde su bile reakcije? 

Srđan Erceg: Znaš kako, Evropa ti je sve manje prisutna. Ja sam ti spomenuo tri trke u Sjedinjenim Američkim Državama. Pet ih je na severnoameričkom kontinentu. Dodaj Mexico City i Montreal. Ti imaš pet trka u Severnoj Americi. Imaš Brazil u Južnoj Americi, usamljeni trenutno. Videćemo da li će se povećavati. Ne znam, ne vidim baš kako, ni gde. Zanimljivo je, MotoGP je trebalo da ide u Čile, pa su se pobunili stanovnici koji žive pored staze i žalili se na buku, i otkazana je. Ali okej, to je neka druga priča. Samo je poenta – Evropa se završava, sve u Evropi se završava već u septembru. Onda imaš kraj septembra, ceo oktobar, ceo novembar, gde uopšte više nisi u Evropi. Azijsko tržište se otvorilo donekle, Bliski istok se mnogo otvorio. Bliski istok je najzainteresovaniji za trke. Bahrein, Abu Dabi, Katar – to su ti trke. Saudijska Arabija – to su već četiri trke na Bliskom istoku. 

Ivan Minić: A jako brzo su se desile. 

Srđan Erceg:  Jeste. Novac je ogroman, da se ne lažemo. Novac je ogroman. Publika polako prihvata Formulu, uči se, nije to publika već koja to prati dve godine. To su već ozbiljne godine koje imamo na nekim od tih staza, ali kako to pomiriti da zadržiš jednu Spa?

Ivan Minić:  Mislim, za kvalifikacije imamo i noćnu trku, između ostalog. 

Srđan Erceg: I u Moto Grand Priju, čak i u Kataru. Ali imaš situaciju kako pomiriti s onim što je tradicija. Biti bez Monce? Nekako to nije to. Biti bez Spa? Nije to. Evo, Spa je u situaciji da se čak radujemo što će Spa da bude svake druge godine prisutna. I sve ćeš više videti Madrid – Barselona. 

Ivan Minić: Alterniraju. 

Srđan Erceg: Da. E sad, zašto je to tako? Dosta je jednostavno. Kada je reč o Bakuu, na primer, kada je reč o Abu Dabiju, kada je reč o novim stazama – država stoji iza toga. Jer je to marketing za državu. U Nemačkoj je zakonom zabranjeno da država subvencioniše privatnu stazu. Mercedes vlasnik? Plati. S jedne strane, super, znači poreski obveznici ne moraju da plaćaju nešto. S druge strane, teško je onda organizovati tu trku da ti baš sve uspe. I ima još jedna stvar. Kako Australija može da rasproda 400.000 ulaznica za vikend trke Formule 1, a Hockenheim ne može? Ili Nirburgring ne može? Tako da nije samo jedno. Ima još jedna stvar. Tu postoji ozbiljan problem. Spa rasproda, ali pošto opet nema dotiranja, imaš ograničeni budžet koliko možeš da platiš. Ali ako ti Baku je rekao: “Nije problem da platimo 25 miliona dolara godišnje,” tada, ko zna koliko je sada vrednost, zato što su izračunali da im je organizacija trke Formule 1 za turizam mnogo bolja nego da odu i zakupе po globalnim mrežama redovni televizijski reklamni prostor, gde je većina reklama ista. Evo, ide ovako: pejzaž, helikopter leti, plavo more, žuto sunce, zelenilo, lep čovek, lepa žena, “naša zemlja,” ide narodna muzika, neke nošnje, nešto… Gde god, biraj koju ćeš zemlju, možeš iz regiona, možeš našu, možeš koju god – sve su iste. I ti si to platio. I hoće li ti više ljudi doći? Nemam pojma. Možda. Možda i neće. Ali da bi došlo, ti si iz digitala, moraš da imaš call to action, da dođe na sajt na kojem može nešto da završi. Je li završeno ako sam se informisao o toj zemlji? Ili mogu odmah da kliknem “book now,” dođem, zakupim itd.? To je već ono – posao. Baku, Velika nagrada Bakua – svi koji su uplatili za prava prenosa, pričaju iz Azerbejdžana, prenose stari grad, novi grad, uzbudljiva je trka, i Baku je izračunao koliko puta se spomene “Baku,” “Azerbejdžan” i prikaže – više im se isplati nego ne. E sad, Baku je tek u razvoju turizma. Belgija je već prošla tu fazu, sad je u nekoj, ne znam kojoj, fazi društvenog razvoja i neko je negde rekao: “Nama to ne treba za turizam Belgije” ili čega god. Ne, to što ja volim Formulu, ne znači da sam u pravu. Nemam statističku analizu. Ono što mogu da ti kažem je da David Emmet, upoznao si ga, MotoMatters, gde je, evo, sad izbacio studiju slučaja Asena i koliko doprinosi ekonomiji lokalnih kada se trka održava. I uticaj je ogroman. Sad ne mogu tačno da se setim tačnog broja, pa da ne bih lupao – potražite. Znaš, kada odlučuješ o tim stvarima, možda ne bi bilo zgoreg da uzmeš tu studiju, ako već živimo u tom društvu u kojem se oslanjamo na podatke, informacije, i da plaćamo samo baš ono što mora da se plati. Onda uzmi, pogledaj koliko ti utiče na to ta trka. Jer ja ne znam – je li neko uradio analizu koliko Spa utiče pozitivno na region u Belgiji? Možda bi vlada tog regiona i grada trebalo to da uradi, pa da da vladi Belgije i da kaže: “Znaš šta, ajmo da zadržimo ovu trku, jer nama se isplati.” Ako nama X-a dobijemo nazad Y-on, a posredno se odrazi na neko Z, možda se isplati da mi ovo organizujemo. Ali neko mora time da se bavi, znaš, imaš i toga. Italijanska vlada je pomogla Monci, ali onda – da li si prekršio prava Evropske unije ili nisi? Znaš, to su sad stvari koje odlaze u domen organizacije društva i koje se prosto prenose na Formulu 1. 

Ivan Minić: Mislim da je i tim tradicionalnim društvima u Evropi dosta teško da se takmiče sa ovima koji imaju beskonačnu količinu kapitala koji treba negde da plasiraju.

Srđan Erceg:  Tako je. Jer ti u Evropi moraš da vrlo ozbiljno opravdaš zašto si nešto uradio. Znaš kako to ide? Odluke na tom nivou gde imaš jednog čoveka koji će da donese odluku su brze. Da li su one zaista isplative? To je pitanje. A ti dođeš u situaciju da dođeš u zemlju koja kaže: “Mi hoćemo trku. Koliko košta? X? Nema problema, mi možemo to sebi da priuštimo. Hoćemo trku.” I sad da se vratim na Bernija, jer Liberty nije nesvesna profita, samo je dala više publici od Bernija. I neko dođe i kaže: “Daću ti 50 miliona za organizaciju,” a Belgija ti kaže: “Mi imamo 15.” Ili imamo 30 čak. Znaš, 20 miliona razlike. 

Ivan Minić: Ne, ne, mislim, imaš i onaj momenat, na primer. Znaš, juče nešto sedimo, pričamo, i sad, nebitno, tema je košarka. Pričamo šta u kom trenutku, videćemo kakav će biti na kraju rezultat ove godine za Zvezdu i Partizan. Nadamo se da će biti dobar i za jedan i za drugi tim, da će otići na Fajnal-for i sve. Ali kao, šta želiš? Koji bi od ova dva tima – zanemari boje i sve, samo gledaj roster – koji bi od ova dva tima voleo da vodiš? Pa, ove i naredne sezone bih voleo da vodim Zvezdu. A ako me pitaš za pet godina, za pet godina ovaj tim Partizana ima mnogo više potencijala. Ali da li će da ga ostvari i ove sezone, to je veliko pitanje. I sad, ta varijanta – ti sad možda, s jedne strane, gledaš kao Hungaroring, koji po svakom kriterijumu treba da otpadne, jer je, bez obzira na to što je nama toliko važan, zato što nam je tu, nema nijedna takva zemlja koja ima trku. 

Srđan Erceg: E, ali promenio se Hungaroring. Mnogo se investiralo u sređivanje staze, ali ima jedna druga stvar. Hungaroring nema šanse da izađe s kalendara, makar trenutno, baš zato što ovaj region nema stazu. Znaš ti, Ivane, kako se Budimpešta napuni kada je Formula 1? 

Ivan Minić: Ne, okej. 

Srđan Erceg: Pazi, pazi, Hungaroring ti je mnogo specifičan jer je Formula 1 tu i dalje malo u nekom drugom vremenu. To je jedan od retkih gradova, zajedno s Montrealom, koji živi Formulu 1 od početka do kraja. Barselona, kad dođe Formula 1… 

Ivan Minić: Ali imaš recimo, ne znam, Salzburg, vidi – on je koliko, na dva sata vožnje? 

Srđan Erceg:  Jeste, ali vidi, ali tu ti je sad… Znaš kako, Budimpešta i Salzburg su neuporedivo manji gradovi. Budimpešta je metropola. Ali pazi, samo da dodaš – Salzburg nije blizu Spielberga. Znači, Red Bull Ring ti je u planinama Austrije. Prelep je i pun je jer dođu Holanđani, jer je to domaća staza za Maksa, i dođu svi iz ovog regiona u velikoj meri. Ali pazi, Budimpešta ti je anomalija zato što u Budimpešti ti znaš gde sleću privatni avioni i kad slete, imaš red ljudi koji skupljaju potpise. Znaš u kojim hotelima odsedaju vozači Formule 1 i ljudi ih čekaju ispred. Kažem ti – neko drugo vreme, kao da si u vremenskoj kapsuli. U Barseloni to nije slučaj. Da, Barselona će želeti Formulu 1, super, ali… Ej, Barselona je, znaš, toliko ispunjena svim i svačim. Da li hoćeš da ideš da gledaš… Koga? Gospođu? 

Ivan Minić: Svim i svačim svetskim. 

Srđan Erceg: Svetskim, tako je. Bravo, Ivane. To je dobra dopuna. Ti sad dođeš i kažeš i to. Ali ćeš da gledaš El Clasico ili ćeš da gledaš? Nova realno, ćeš da gledaš El Clasico. Ja volim Formulu 1, ali mi ne kažu dva. El Clasico bih rekao je, moram da ovde, šalim se. Ja ću uvek odabrati Formulu 1. Ali El Clasico, El Clasico. Ende, kraj priče. I to je jedna stvar koju možeš da radiš u Barseloni. Ima ih mnogo koje možeš da radiš. Ali Budimpešta… Ne znači da Budimpešta nema, ali Budimpešta nije takav centar kao Barselona. Montreal, prelep grad, ali za Montreal Formula 1 je jedna od najvažnijih stvari koja se dešava. Svi pabovi, kafići, sve je puno, priča se o Formuli 1. “A, stigla Formula 1, Formula 1, Formula 1, Formula 1!” Taj grad živi za Formulu 1 i to je vozački osećaj. Isto ti je Budimpešta. Kad odeš na Red Bull Ring, nema grada. Imaš jedno malo mesto tu pored i svi smo negde raštrkani po planinama, i onda dođemo na stazu. Potpuno druga priča. Ako ćemo o velikim gradovima, Monca je blizu Milana, a veruj mi, Milano neće stati zbog Formule 1. Veruj mi, neće stati. Znaš, Milano je industrijski centar, veliki je, druga priča. Da, super je Monca, to će milion ljudi, ništa sporno, ali neće Milano stati i reći: “Sad se mi bavimo Formulom 1.” Pre će Fashion Week da ti zaustavi grad nego što će Formula 1 zaustaviti grad. I to je tako. To ne znači ni da je dobro ni da je loše. Možemo dalje. Evo, Madrid sada će da uzme to da bi ugurao sebe kao deo nekog novog imidža. Formula 1… Mnogo su se promenile sve staze. Staze su moderne, napravljene, naručene su tako da imaju, izvinjavam se, delove koji su ultra spori da bi bolje fotografisali Formulu 1. Kada su dizajnirali Suzuku, nisu razmišljali o fotoaparatima publike, nego su bili u fazonu: “Sad ćeš da vidiš kakva je ovo staza!” 

Ivan Minić: Ko kaže da nemam nadvožnjak? 

Srđan Erceg: Razumeš? Znaš Ernsta? Ne znaš zašto se Degnerove krivine zovu Degnerove krivine? Ernst Degner je, inače, preživeo taj prolazak, on se zakucao u zid pored. Znači, čovek je imao ozbiljan incident u Degnerovim krivinama 1 i 2. Još jedna stvar, Ernst Degner ti je doneo tajnu iz Istočne Nemačke, zapravo karburacije, to jest povratnih frekvencija i pravljenja lonaca izduvnih kod dvotaktnih motocikala, i Suzukiju doneo prvu titulu u njegovoj istoriji. Ukrao je MZ-u tehnologiju i prebegao. Razumeš? I onda, Degner je velikan, on je zaboravljen, ali imaš jednu knjigu Mat Okslija Stealing Speed. Oni su ukrali brzinu. Istočna Nemačka je razvijala tu tehnologiju i onda su je samo ukrali. Doveli Degnera i Degner 1, Degner 2. Čovek je imao tešku nesreću. I još jedna stvar, Kašika, 130R… Pa, znači, to nije pravljeno: “E, čekaj, stani, ako iziđeš 240 kroz krivinu, ne mogu da te slikam.” Znaš, nije to bio zahtev. Zašto su ih usporili tamo? Šikana Sena, prosto su imali incident. Zato što su bili prebrzi da uđu tamo u onu krivinu. Isto kao u Monci što te usporavaju pred veliku krivinu. Pa, znači, da se spustiš na Paraboliku i dođeš do velike krivine u punom gasu i nastaviš kroz nju. Ne znam… Da bismo imali dovoljno otkliznog prostora za tebe. Ne samo to, sletno-poletnog prostora. To sad već pričamo o baš opasnim stvarima. U Muđelu su jednom vozili i rekli: “Mi ne bismo više.” Pa ne, pogledaj, Hamilton mislim da je uzeo pol-poziciju. To je strašno. On u Monci prođe Lesmo, Saveli i ide ka Arabijati, ka ljutim krivinama. Pet i po sila zemljine teže bočnog ubrzanja, a njemu ništa. Mislim, naravno, vratovi su im ovoliki zbog toga. I ide gore uz Arabijatu. Pa, Lens Strol imao strašan incident u Arabijati 2, izgubio kontrolu. Ja mislim da je imao čak puknuće gume. Jer to je strašno. Formula 1 se plaši da ode u Muđelo. Plaši. S razlogom. Zastrašujuća stvar. I još imaš nagib na poslednjoj krivini pre nego što izađeš na startno-ciljni pravac. Čisto da ti bude lakše da odeš pun gas. Muđelo nije pravljen da bude lak. Gde možeš dobro da se fotkaš? Koliko možeš da razviješ? Mislim, to je prava stvar. Mark Veber, kad su testirali davno, 2011. ili 2012, bio je u fazonu: “Ja hoću ovu stazu zauvek!” Vitalij Petrov je rekao: “Ne, ovo je preopasna staza. Nikad. Ne, ne, gasi.” Znaš, ali staze su se promenile. Abu Dabi je planski napravljen da te ukoči, da možeš da ga vidiš, da može da bude zabavno publici itd., itd., itd. Tako da, izmešano, svašta se tu dešavalo. I ja se slažem s tobom po pitanju toga da neke staze zaista bi trebalo da ostanu. Ali isto tako, ne znam kako da napraviš da to bude održivo. Jer, mi sad tu pričamo… Da, razlika postoji u tome gde se koja država nalazi po pitanju, da kažeš, ekonomskog razvoja, pozicije u svetu. Ti i ja da imamo višak para, da li bi nas okrivio ako bismo došli i rekli: “Evo, platimo 25 miliona dolara da se vozi Velika nagrada Srbije?” Ne. Ili neko od naših prijatelja iz Hrvatske: “Napravimo Veliku nagradu Hrvatske.” Stop. Bosna i Hercegovina, Crna Gora, ne znam, Makedonija, svejedno mi je. Slovenija, koju god zemlju da izabereš, ja ću da podržim, biće super. Ali, znaš, kod nas ima drugih problema da se to izgradi. Da ne otvaram tu priču. Ali činjenica je da je drugačija pozicija. Znaš, Ujedinjeni Arapski Emirati su mlada zemlja. Šta, koliko postoje? 46-47 godina. Ne znam, 2050. će imati malo više od 50 godina. To su mlade zemlje. Mislim, postoje duže, ali kao društvo 20. i 21. veka tek 50 godina. I strašno je brz taj razvoj. I naravno, znaš, imamo višak sredstava, pa što ne bismo platili? Ja ne kažem da je to nešto što ja smatram da je pravi put za Formulu 1, ali razumem te ljude. 

Ivan Minić: No, možda dugoročno nije održivo, možda i jeste. Možda i jeste. Videćemo kako će se stvari odviti. Znaš, jer, na primer, da li te staze, da li te trke donose vrednost u šampionat? 

Srđan Erceg: Ne znam. Evo, iskreno ti kažem, ne znam. Znaš, ja sa Saudijskom Arabijom nemam problem kad je konfiguracija staze u pitanju. 25, 28, 29, ne znam ni ja koliko više krivina ima. To leti, to je munjevito. To malo brine zbog brzine, ali okej, vozači su zadovoljni. Ali isto tako, ti gledaš projektile u pozadini kako lete, imaš neku političku situaciju koja je bizarna, znaš, a mi: “Formula 1, sve super, živeli sponzori!”, a tamo u pozadini skadovi lete kroz vazduh. I kao, to je sve top, to je sve cool. Znaš, je li stvarno cool ili ćemo da se pravimo da baš i nije bila ta situacija? 

Ivan Minić: Jer, arapske pare. 

Srđan Erceg: Pa, čije god da su, znaš, samo ja ne bih da ih ofarbam. Znaš kako, još nisam video da nekom smeta novac zato što potiče od nekoga. Jer, čije god da su pare… Šta, misliš da ne bismo, e, s kim god da imamo love, da ne bismo vozili? Na… Da li je Južni, koji Severni? Da li je Severni pol? To je malo teže, ali i vi Južni… Ali veruj mi, s kim god da dođu i kažu: “Grenland.” Grenland, dobro, sad Danci, Grenlanđani, kako god. Znaš, poenta je, niko nema problem, samo imaš različite pozicije društava. Tu sad već ulazimo u geopolitiku, u politiku generalno. Znaš, ja samo ne bih voleo da se stvori ta slika da je to pitanje nacionalnosti, nacije ili nečeg trećeg. Znaš, to je klasičan interes. 

Ivan Minić: Jesu li te trke pune? 

Srđan Erceg: Pa, jesu neke. Neke. Ali znaš, ti u Kataru nisi imao mnogo tribina. Neće se tamo dovesti 400.000 ljudi za tri dana. Ali, znaš, to je sad… Promoter je možda platio isto koliko će Australija da plati ili da donese sa svojih 400.000. 

Ivan Minić: Znaš, ja sam u Kataru bio noću i dalje je nepodnošljivo.

Srđan Erceg:  Vidi, znaš kako, MotoGP kad je bio, bilo je okej. Ja kad sam bio, kad smo komentarisali trku sa lica mesta u Kataru, stvarno je bilo okej. Ali ne mogu ti kažem dalje, znaš, možda samo ja ne primećujem te stvari jer sam ja srećan što sam na MotoGP-u. 

Ivan Minić: Ne, ne, ja pričam samo o temperaturi, uopšte ne pričam… 

Srđan Erceg: Ne, ne, znam o čemu pričaš. Temperatura i vlažnost. A vidi, vlažnost je… Izađeš, prošetaš četiri metra, ti si već mokar. Znaš, vlažnost vazduha je mnogo veći problem od temperature. Ljudi hidriraju i ti se gleda. 

Ivan Minić: I isijava iz kamena. 

Srđan Erceg: Ali znaš kako, ljudi tamo žive. Znaš, zašto bih ja nekom rekao: “E, nemoj da organizuješ trku zato što je toplo ili nije toplo?” Oni su pomerili trku u Kataru zato što su hteli da im ne popadaju u nesvest. Ali ne samo u Kataru, nego u tim atmosferskim uslovima. Toliko je brzo prepravljeno za MotoGP da te toči, da ne popadaju u nesvest. Sile ubrzanja su takve da nisu mogli da izdrže trku. Znaš da su morali gume planski da menjaju na svakoj trećini trke? Jer je Pirelli došao nespreman. Nisu znali da će se gume toliko trošiti. Strašno brza staza. Mnogo lepa za vožnju, ali katastrofalna za trkanje. Jer nemaš gde da pretičeš. Ali je za vožnju top. I nema ono: “Aj, stani malo, uspori da te slikam.” Nema. Ali zato su vozači jedva disali posle toga. Pa, Maks je legao. To je Oskar Pjastri. Oni su olimpijski pripremljeni vozači, nisu mogli da izdrže. Ali, znaš, kažem ti, to odlazi u neku drugu stranu. To ti dođe na nivo geopolitike. Znaš, da li ove pare ili one pare. Meni je potpuno svejedno. Meni je tužnija priča o Ugandi, na primer. Uganda želi trku Formule 1. I vene, bruto domaći proizvod u Ugandi je 5,5 hiljada dolara po glavi stanovnika. To je mnogo malo para.

Ivan Minić: Bio sam odmah pored. 

Srđan Erceg: To je siromaštvo. Znaš, to… Je li to sad…? Ne znam ni kako bih nazvao. Šta je to? Ti ćeš dovesti tako ultra bogat sport gde se vrte milijarde. Svaki tim vredi više od milijardu, ali ne rešavamo neke druge probleme u Ugandi. Pritom, ja ne mogu da rešim probleme u Ugandi. Imam li pravo da pričam o tome? To je unutrašnja politika Ugande. Ali ti ćeš stvarno, kao država Uganda, da platiš 25 miliona ili koliko već da ti dođe Formula 1? Hoće li to da ti vrati 100 miliona i bude bogatstvo za tvoje građane? Super. Ne znam. Ali možda je to pravi put. Možda je to način da skrenemo pažnju na to da se u Ugandi nešto dešava i da treba pomoći Ugandi. Nemam pojma. Znači, to su kompleksne stvari koje se mnogo brzo pojednostave. 

Ivan Minić: Obično, kad treba nešto da se desi u Africi da se ispoštuje sve, uglavnom se dešava ili u Severnoj ili u Južnoj, u onih nekoliko velikih zemalja. 

Srđan Erceg: Tako je. Najčešće Johanesburg kao neki… Južnoafrička Republika. Da, i spominje se Johanesburg. Ne samo Johanesburg, spominje se generalno Južnoafrička Republika. Kejptaun ima stazu za Formulu E, pa se to sad spominje. Ali znaš, i oni ljudi imaju ogromnu bitku. Aparthejd je trajao do pre 25 godina. Znaš, kao: “Pa to je bilo pre 25 godina.” Pa vekovima su bili pod aparthejdom. Društvo je u sred 80-ih godina imalo šta? Robovlasnički sistem, ne razumem. Pa čekaj malo. Pa što se nisu oporavili za 25 godina? Pa stvarno, za 25 godina? Pa to nije ni jedna generacija. To što smo mi pročitali u knjigama: “E, 1500-te neke, 1600-te, 1700-te, 1800-te, to ti se desilo nešto.”

Ivan Minić: I to nisu bila običnih 25 godina. U tih 25 godina su se desile dve globalne ekonomske i društvene katastrofe. 

Srđan Erceg: Znaš, ti imaš tako mnogo faktora koje ljudi, nažalost, mnogo su nam kratki životi iza te istorijske instance i onda se mnogo pojednostavljuje. Da li bih ja voleo da vidim trku u Africi? Apsolutno! Samo ako pričamo o tome, ja bih više voleo da Liberty Media kaže: “Znaš šta, ne morate platiti honorar,” ali da li će da se stvarno odrekne svojih 50 miliona dolara? Još nisam to baš video. Upravni odbor koji kaže: “Važi, ajde da učinimo ovim dobrim ljudima.” Razumeš? Kao, ok. I onda dolaziš na drugu stranu. Ako će to što imamo 10 trka na nekim novim teritorijama da plati jednu u Africi, možda to i nije tako loše, a možda će neko da kaže: “A što bismo stali u Africi, što ne bismo bili s kim ima?” Uvek može: “A što ovo, a što ne ono?” Ali, znaš, to ti je sad… Ljudi smo, treba da vodimo neki dijalog, pričamo, borimo se. Znaš, najvažnije je voditi dijalog, to je moje mišljenje i to mi je bolje. Znaš, kod Bernija je bilo: “Hasan seckati i ćao.” Pozdrav za Hasana Brezić. Znaš, ali Berni je isto tako sa Brežnjevim pregovarao da odvede Formulu 1 u Moskvu. Molim lepo. Znaš, tolika je moć Formule 1. Pa on ti sedeo… Čekaj, Putin i Berni sede zajedno u publici.

Ivan Minić:  Dobro, važan Soči, je l’ tako? 

Srđan Erceg: Ne, Soči, nema više Sočija, ali je bio važan. Bio je važan zato što hoćeš da pokažeš. Olimpijske igre si imao u Sočiju. Soči kao koncept. Tu ti predsednici nevelike države. Ali Berni sedi s ljudima koji vode države. Mi, veruj, pričamo o mnogo velikoj moći. Znaš, taj čovek je na telefonu imao vladare ove planete. “Halo, dobar dan.” Znaš, mislim, da se razumemo, neće, tako da kažem ti, banalizovati.

KRALJEVSKI SPORT

Srđan Erceg:   Formula 1 je mnogo moćna, svi sportovi su moćni, ali Formula 1 je malo specifičnija za razliku od Olimpijskih igara koje su deo Olimpijskog komiteta, gde smo svi videli razne filmove o tome kako se lobira.

Ivan Minić: Da, ali imaš tu neku vrstu demokratizacije, imaš razne sportove, razne zemlje, svako može da učestvuje u nekim disciplinama koje nisu striktno komercijalne, može i da pobedi neko iz male zemlje. Ovde pričamo o, ono, kraljevskom sportu.

Srđan Erceg:  Pa, kraljevski je sport. Pa evo, to sam pričao sa Zokijem Živkom ili sa Čosom. Znaš, brojao sam, to mi je Zoki skrenuo pažnju: “Pogledaj koliko vozača je iz monarhije.” Joj, pa o čemu pričaš, 21 vek? Kakve crne sad monarhije, republike, demokratije i ostalo? I ne, ne… 90% su ljudi iz monarhije. I vidiš, Kanada, Velika Britanija, Španija, Finska, Danska, Novi Zeland, Australija… Sve su ti to monarhije, na ove ili one načine. Da li su Commonwealth ili su baš monarhije, ali sve su to monarhije. I onda razmišljaš: “Čekaj, čekaj, čekaj… Monako… Pa sve, čekaj, stani… Kako? Zašto?” Holandija. Znaš, zanimljivo. Meksiko ti je republika, ali Pereza su otpustili, mislim, i doveli Novozelanđanina. I imaš Francuze, kao predsednik republike. Nešto su pa malo zaboravljene stvari i onda pogledaš i shvatiš: kraljevska porodica španska je zaista zainteresovana da Španci budu u Formuli 1. Što ti onda govori sledeće: “Čekaj, stani… Znači, neko ipak radi na imidžu Španije.” Ali sad više ne radiš kroz direktan novac, nego radiš kroz lobiranje neko. Sad to možda zvuči kao paranoja. Nije paranoja, ali, znaš, možda će neko biti pozvan na neki kraljevski dvor. 

Ivan Minić: Dobro, da, i tako što ne tražiš direktno rešenje, nego si spreman da omogućiš dobrim klincima da napreduju i dođu do toga da postanu vrhunski vozači jer ti je to važno. 

Srđan Erceg: Drugo, Španija ima nacionalnu strategiju razvoja sporta od 80-ih naovamo. Španija je mnogo investirala. Meni se to dopada, ja sam čovek iz sporta, na ovaj ili onaj način. Pih, pih. 

Ivan Minić: To je nešto. Jedno za 45 godina, jedno. Pa mi smo ih imali 10. 

Srđan Erceg: Ali Španija je osvojila titulu u fudbalu. 

Ivan Minić: Osvojila je u svemu. 

Srđan Erceg:  U košarci. Šampion sveta u Formuli 1. Da ne nabrajamo, hoćemo rukomet? 

Ivan Minić: Dobro, velika zemlja, dobra baza. 

Srđan Erceg: Ali nije samo to. Napravili su programe. Napravili su ozbiljne programe. I oni se time bave, njima je to važno. Znaš, ja nisam za monarhiju zato što smatram da ne možeš rođenjem da budeš važniji od onog drugog. Ne možeš. To je moje mišljenje. Moje mišljenje.

Ivan Minić: Iako u realnosti, obično… 

Srđan Erceg: Ne, ne, ne, ne, ne. Vidi, zato što to po defaultu znači: “Ja vredim više zato što sam se rodio negde.” Ne. Moje mišljenje je da ti treba da zaslužiš to svojim radom. Možda sam ja samo diletant neki iz nekog drugog vremena, ali baš me briga. To je moj stav. Znaš, mene ne zanima da li je on kraljevskog porekla ili ti. Samo šta su vaša dela. To bi trebalo da bude neko merilo stvari. Ali isto tako sam svestan da su monarhije stari sistemi, vrlo povezani kroz istoriju, politički aktivni na ovaj ili onaj način. I to je tako. I sad imaju uticaj. U Španiji pogotovo. Mislim, Španija… Ne mora da bude samo Španija. Gde god, ali Španija je specifična zato što je nekako i kralj često prisutan u društvenim dešavanjima. Ali i prisutan u Formuli 1. 

Ivan Minić: Kup kralja. 

Srđan Erceg: Kup kralja. Znaš, imaš Monako isto. Znaš, zanimljivo je i koliko je Monako… Auto-klub Monaka, tako je, zapravo povezan sa drugim auto-klubovima i koliki je njegov uticaj na ulične staze, na primer. Kao vlasnici ogromnog iskustva u organizaciji takvih trka. Navodim ti primere. Pričaš o Silverstonu. Silverston je dom Formule 1. Da li će preživeti? Nemam pojma. Stvarno ne znam, jer se menja način na koji se i to sponzoriše. Znaš, ali to je sad…otišli smo u priču o društvu koju treba voditi. Samo što treba biti svestan da je kompleksna. 

DANAŠNJI PROTAGONISTI

Ivan Minić: Dobro, moramo da završavamo. Daj mi samo jedan brzi pregled sadašnjih protagonista, što se njima nismo bavili. 

Srđan Erceg: Misliš, nismo stigli. Protagonisti: Lewis Hamilton u Ferrariju. Pod 1 – šta god postigao ili ne postigao…

Ivan Minić: Statistički najbolji svih vremena. 

Srđan Erceg: Sir Lewis Hamilton. 105 pobeda, 104 pol-pozicije, 7 titula šampiona sveta. U Ferrariju. Kraj. Dovoljno da pogledaš tu fotografiju na Instagramu. Šta će da postigne? Nemam pojma. Ja sam svoje rekao.

Ivan Minić: Ali nikad ne možeš da otpišeš Lewisa.

Srđan Erceg:  Pobeđuje u prvoj toj sezoni i osvaja titulu. Eto. Ja to stalno ponavljam i evo, ti si se nasmejao. I meni je to okej. Znaš, da li će stvarno tako biti? Nemam pojma. To su neke moje vizije. Što se smeješ? 

Ivan Minić: To je ono, kad to kažeš, nasmeješ se, ali isto tako si svestan da vrlo lako to može zapravo da bude istina. 

Srđan Erceg: Zavisi samo od bolida. Ako je Ferrari spremio bolid i Lewis to zna, čak i sa 40 godina, on je kao klinac već radio mnogo toga. On je, pritom, napredovao do titule Sir Lewis Hamilton. I on je… Znaš, pričaš o tradiciji. Velika Britanija, velika monarhija. Kao i sve velike sile, imaš jedan ozbiljan i loš trag, imaš i dobar trag iza sebe. Ali to je velika monarhija. Pristupiti tome sa nevaspitanjem i nepoštovanjem je živeti u nekom univerzumu u kojem, mislim, poričemo kompleksne odnose društava, država i svega ostalog. Ne navijam ni za koga. Otvoreno sam rekao da sam ja više tip koji voli zasluge, ne nasleđa . Ali isto tako, dobiti tu vrstu priznanja je velika stvar. Biti nosilac Ordena Britanskog carstva je velika stvar, pogotovo za njega koji jeste iz Velike Britanije. Čoveče, on je to postigao. On sada predstavlja… On je mnogo veća slika nego što su bilo koji drugi vozači. Ali da se vratim na vozače. Charles Leclerc – već je zabavna ta bitka. Zabavna bitka. I Leclerca stavljam uz Hamiltona. Neka mi ne zamere navijači Charlesa Leclerca, ali on je trenutno uz Lewisa Hamiltona. Da li će biti brži od Hamiltona? To je na njemu da pokaže da može da bude. I to je to.

Ivan Minić: I da li će biti brži u kontinuitetu? 

Srđan Erceg: Ne znamo. To je ključna reč – u kontinuitetu. To je ono što je Charles prošle godine pokazao, da može da bude u top 5. Ali biti top 1, 2, 3 – tu dolaziš na nivoe Schumachera, Hamiltona, Verstappena i ostalih. Max Verstappen – juri petu uzastopnu. Šta smo rekli? Niko nema osim Michaela Schumachera. Stvarno? I on koji kaže: “Ne, ja ne pratim rezultate, meni istorija nije bitna.” Onda zabeleži desetu pobedu za redom i ovako izlazi iz bolida. Znaš? Ne šta pričaš, nego šta radiš. I onda ga vidiš da ima deset kupova. 

Ivan Minić: Dobro, mali psiho. 

Srđan Erceg: Ne, vidi, Max… Evo sad negde vrti volan 100%. Ali ja mnogo poštujem razlike i poštujem što je on takav kakav jeste, i poštujem što je Hamilton takav. I Leclerc, i ovaj, i onaj. Zatim, priču o njegovom klupskom kolegi ću da pomerim iza McLarena – Lando Norris i Oscar Piastri. Dve stvari. Tri. Da li će McLaren da bude takav kakav je bio? I šta će da rade jedan protiv drugog – Norris i Piastri? Hoće li McLaren opet da kaže: “Papaja pravila.” Koja su papaja pravila na početku sezone? Ako imaš najbrži bolid i znaš da možeš da osvojiš titulu… Hoćemo da pričamo o Pironiju i Villeneuveu, da ne bude samo novija istorija – “pusti ovog, pusti onog.” Vode njih dvojica u Australiji, pozicije 1 i 2. Prvi je Piastri u Australiji, Norris drugi, ima šansu da napadne. Papaja kaže: “Ne pretiči.” Pretičeš ili ne pretičeš? Ako me pretekneš… Inače, da li znaš da u Australiji nijedan australijski vozač nikada nije stajao na pobedničkom postolju? Jednom je stajao Daniel Ricciardo i diskvalifikovan je 2014. Hoće li Oscar da ga pusti? Mislim, sad ja ti pravim film, scenario, mene zanima šta će da se desi. Hoće li, neće li? Ovaj napadne, a treći je Hamilton u tom trenutku. I juri ili Max i vrši pritisak, šta god. Tako da, McLaren… Ajde da vidimo, to su ti protagonisti. Šta će da bude? Pojma nemam, to je lepota sezone. Ajmo da dodamo Mercedes. George Russell, koji je ozbiljno sazreo prošle godine i redovno pobeđivao Hamiltona u kvalifikacijama. Činjenica – Lewis je testirao delove, već se znalo da ide iz Mercedesa. Pitanje je na kom je nivou bilo njegovo raspoloženje i materijali. Ali George ima šansu. Ovo mu je najveća šansa. Ima Andreu Kimi Antonellija iza sebe, novajliju. Mnogo se očekuje od njega, ali polako. Ajde da vidimo, ako bude kao Lewis prve dve krivine, on je ispred Russella. Skidamo kapu i čekamo da vidimo šta može da učini. I onda da dodamo u celu priču novog, jel’ te, klupskog kolegu Maxa Verstappena, koji je neko dosta zanimljiv. Jer ti moje mišljenje u celoj priči je da Red Bull uvek traži naslednika kralja. Sad opet se vraćam na temu – anarhistički momenti. Kako je kralj postao Max Verstappen? Tako što je došao i svrgnuo Daniela Ricciarda sa pozicije broj 1 u ekipi. Imao je podršku iznutra, ali podrška ne bi postojala da je Max bio spor. Oni bi rekli Danielu: “Daniele, eliminiši malog.” Bukvalno. Ne, bukvalno… Nemoj sad bukvalno. Da se razumemo. Ko je gledao “Anđele” zna na šta mislim. Ali ko nije – pogledajte. Poenta je u tome da Red Bull tako gradi svoje šampione. Vrlo surovo okruženje iz neke možda naše perspektive. Ali ako se ispostavi da postoji neko novo lice koje može da nadigra Maxa Verstappena, ne bi me iznenadilo da Red Bull kaže: “U redu je.” Zašto? Da, lepo je da osvojiš petu za Red Bull. Ali šta ako Max planira zaista da ode u Aston Martin? Ili ti znaš da Max možda nije više raspoložen da bude tu gde je bio do sada i onda Liam Lawson dobije podršku koju niko ne očekuje? Ja je očekujem, jer ako Liam Lawson uspe da pobedi Maxa, svi kažu: “On će samo da je vozač broj 2.” Moje iskustvo sa Red Bullom je da, ako ti dokažeš da možeš da budeš vozač broj 1, bićeš. Kako je Sebastian Vettel postao vozač broj 2? Svrgnuo je Marka Webera. Multi 21, Multi 21. Važi. Nisam vas čuo. I pretekne čoveka u Maleziji. I ne razumeš? Ulazim u tunel. Ne. Ne. A prekida. To su ti sad stvari koje ja očekujem od Red Bulla. I ako Lawson može da pobedi Maxa Verstappena, jer ga ti ne bi podržao? Jednog od najboljih svih vremena ti možeš pobediti u svojoj drugoj sezoni u karijeri. Ti si jedan od velikana potencijalnih. Naravno ću da te podržim, jer si mi na duže staze tim apropo tim zvezde, tim Partizana, a ovaj… Neš… A ili će možda Lawson da kaže: “Mi ćemo da podržimo Maxa,” pa ćeš sledeće godine… Moje iskustvo govori, kad to uradiš jednom, to ti je za ovaj… 

Ivan Minić: Kad to uradiš jednom, dovešćeš nekog sledeće godine. 

Srđan Erceg: Tako je. I reći će: “Ove nije ono što nam treba.” Svesno, nesvesno, podsvesno, kako god. Tako da, to mi je zanimljiva priča. Antonelli? Ajde da vidimo to u Mercedesu. To su ti glavne ekipe. To su ti glavne ekipe. Naravno da će Lewis da privuče gro pažnje, još sad prvi put u istoriji imaš lansiranje u Londonu, svi timovi na jednom mestu, O2 Arena, haos, ludilo i tako dalje. Ali sve je to šou. Staza je staza. Staza je staza. Tu je pravi test. I naravno, onda imaš lepe priče tamo za druge pozicije. Aston Martin, stigao je Newey, daće nešto već ove godine? Nemam pojma. Fernando Alonso uvek u nekoj čudnoj situaciji. Ali Fernando je Fernando. Znaš, mi se nadamo da opet bude treći, drugi, četvrti, peti, otkud znam, ali to zavisi mnogo od Aston Martina. Lance Stroll? Nema loših vozača u Formuli 1, ali on čovek je jednostavno van forme predugo. I on postaje slabost, velika slabost te ekipe. Haas? Esteban Ocon i, inače, era novajlija počinje. Oliver Bearman, koji je bolji u Formuli 1 nego što je bio u Formuli 2. Esteban Ocon, koliko god da pomaže, teška krila. Ako mu se nađeš blizu, ne bi me čudilo da Bearman objasni da je on Esteban Ocon i da klupski kolege ne maze previše. Ali Haas je mnogo napredovao, to je zanimljivo. Saradnja s Toyotom, potpisali ugovor o saradnji, ni to… O, to još ušla. Onda imaš Williams, Carlos Sainz, ozbiljan vozač zajedno sa Aleksom Albonom. Santander ga je ispratio. Znaš, i pare su neke stigle. Može biti zanimljiva ta priča. Visa Cash RB ekipa? Novajlije. Isak Hadžar je došao. Imaš Yukija Tsunodu kao sada već iskusnog vozača, koji je ljut što ga Red Bull nije doveo u svoje redove, ali Honda završava saradnju sa Visa Cash RB ekipom i sa Red Bullom. Od sledeće godine rade sa Fordom, Honda prelazi kod Aston Martina, pa će biti to zanimljiva ta poslednja godina za Honda saradnju. Koja još hoće dalje titulu uopšte, da nema sumnje nikakve. Zatim dođeš do Saubera, koji je možda u najvećim problemima. Sauber koji ima Gabriela Bortoletta, apropo Brazilaca, šampiona Formule 2. To je stvarno zanimljivo. Valtteri Bottas dobio otkaz, Guanyu Zhou dobio otkaz, Nico Hülkenberg prešao u Sauber. To je dobar potez, oni postaju Audi sledeće godine. To su već začelje uglavnom, ali ajde da vidimo, možda će biti uspešniji. Imam osećaj da sam nekoga zaboravio, ali sada me… 

Ivan Minić: Glavne protogoniste si pomenuo i pomenuo našeg brata Valtterija Bottasa, najzanimljivijeg čoveka mimo staze. Ikad. 

Srđan Erceg: Ali dodao bih da spomenem tri momka. Smem brzo? Dino Beganović, Formula 2. Pratite ga, ljudi, podržite ga. Vozi pod švedskom zastavom, ali momak poreklom iz Bosne i Hercegovine. Mi ga svojatamo i punim srcem navijamo. Član Ferrari vozačke akademije. Dino, samo rokaj. Debitantska sezona, već je vozio u Formuli 2 i bio brz, i nadam se da će biti još bolji. Andrija Kostić, šampionat Formule 4, italijanski. Tinejdžer, mnogo brz. Ajmo da vidimo, druga sezona, kako će da bude? I Andrija Petrović, Formula 4, šampionat Španije. Sada već u godinama kada mora da ostavi dobar rezultat. Navijamo za svu trojicu. Zapratite ih na društvenim mrežama, podržite ih, jer to su ti momci. Samo zamislite, kad smo poslednji put ili ikada mogli da kažemo da je neko ko je sa ovih prostora poreklom u Formuli 2? Neko ko je sa ovih prostora, iz Srbije konkretno, Andrija Kostić, u Formuli 4 Italije, koja je najveći šampionat F4, i drugi najveći šampionat je Španije, Andrija Petrović. Ima za koga da se navija. Tako da, pratite ih, podržite ih, njima svaki like, share, subscribe na internetu, na društvenim mrežama znači. Kao i Ivanu. Podržite Ivana. Like, share, subscribe i sve ostalo, jer na taj način dajete… Pa, pomozite im. Jer vaš glas se čuje. Neko će to da pogleda kao podatak i kaže: “Jao, vidi, dobar ti engagement, čuveni,” i to možda nešto znači. Mi smo mala tržišta. Moje mišljenje je da samo zajedno možemo da postignemo nešto ozbiljno i to je to. 

Ivan Minić: Srđo, hvala ti. Hvala ti. Sad si slobodan i možeš da ideš na odmor. 

Srđan Erceg: Dobro. 

Ivan Minić: Vi, ako vam se svidela ova priča… Mislim, priče sa Srđanom uvek su… Uvek traju. I traju. Ali, naravno, mnogo više o svemu ovome i aktuelnostima možete da pratite na Lab76. I generalno, ako vas zanima sportski sadržaj u formi podkasta na najveće teme, od vaterpola, preko košarke, američkog fudbala, MotoGP-a, Formule 1… I da ne zaboravimo Cosmos 76. 

Srđan Erceg: Oživeli smo ga. 

Ivan Minić: Pratite Infinity Lighthouse, šta radi. Imate i sjajan merch. Onaj koji, kada vidite nekog da nosi, znate da možete da mu priđete na pumpi i da je sasvim okej da se pozdravite. Ili da to prećutno uradite, ali da znate da ste deo istog plemena. Jedna velika stvar koju rade je i izdavaštvo, primarno u motosportu, ali ne samo u motosportu. 

Srđan Erceg: Imali smo i strip. 

Ivan Minić: Da kažemo, vrlo aktivan deo Infinityja. Izdavaštvo prevodi izdanja, plus neka originalna izdanja. Nešto što verujem stvara trajnu vrednost za sve one koji vole motosport, automobile, motocikle generalno, a i sve ostalo što je vezano za sport. Jer, kažem, bilo je i izdanja koja su izvan toga. Nadam se da je bilo interesantno. Tražili ste, dobili ste. To je sve što ja mogu da uradim. To bi bilo to. Mi se vidimo ponovo naredne nedelje.