Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Ivan Minić:​ U današnjoj epizodi pojačalo podkasta, moj gost je ponovo Bogdan Kecman i danas se bavimo drugih 20 godina njegove karijere. Ova epizoda će da bude malo više tehnička za one koji to ne vole da znaju, ali siguran sam da će vam biti zabavno zato što Kecman je jedan od onih ljudi koji rade mnogo blesave, mnogo čudne stvari. Bavimo se njegovom profesionalnom karijerom nakon povratka sa Kipra, nakon povratka i ostanka u Srbiji i tu se najviše bavimo njegovim radom u MySQL Cluster timu, ali i svim onim ostalim projektima koje je on uvek nekako morao da radi paralelno sa tim, jer mu to nikad nije bilo dovoljno zabavno i dovoljno zanimljivo. U svakom slučaju, uživajte u ovom razgovoru. 

Realizaciju Pojačalo podkasta podržali su:

Epson je vodeći svetski proizvođač projektora i inkdžet štampača kako za kućnu, tako i za poslovnu i profesionalnu upotrebu. EcoTank tehnologija donosi značajne uštede za korisnike, uz superioran kvalitet otiska, a količina otpada smanjuje se za preko 90%.
Za više informacija o aktuelnim modelima i promocijama posetite epson.rs ili zapratite @epsonsrbija na Instagramu.

Sa nama je i Orion telekom – provajder najbržeg optičkog interneta u Srbiji, sa više od tri decenije iskustva. Osim fantastičnih ponuda za fizička lica poput Interneta bez ugovorne obaveze, posebnu pažnju bih vam skrenuo na širok portfolio usluga za biznis korisnike. Orion nudi Cloud infrastrukturu koja može da odgovori svim potrebama i izazovima sa kojima se kompanije sreću, kao što su: modernizacija IT sistema, skalabilnost, optimizacija troškova, digitalna transformacija i implementacija inovativnih rešenja. Uz njihova Cloud rešenja garantovane su vam vrhunske performanse, 24 časovna podrska stručnih lica kao i napredna sigurnosna rešenja. Za sve dodatne informacije pišite na biz.prodaja@oriontelekom.rs ili ih pozovite 011 4100 007

Od nedavno sam postao urednik i autor na portalu NašaMreža. U pitanju je portal za preduzetnike gde možete pronaći mnogo zanimljivih i korisnih informacija o svim pitanjima koje muče vlasnike biznisa u Srbiji. Među autorima možete videti mnoge od mojih gostiju iz prethodnih epizoda, pa topla preporuka da posetite našamreža.rs.

Za slučaj da želite da nas podržite vi individualno, možete da posetite link na platformi Buymeacoffee i tu možete kupiti mesečnu pretplatu ili jednokratno donirati neki iznos koji želite. Hvala vam unapred na tome. 

Ivan Minić: Dobrodošli u drugih 20 godina profesionalne karijere Bogdana Kecmana. Kecmane, dobro mi došao. 

Bogdan Kecman: Hvala, bolje te našao. 

Ivan Minić: U prvom delu ispričali smo gomilu krajnje neobičnih stvari koje su se dešavale, ali prvi deo završavamo suštinski time što si se ti sa Kipra, nakon ove priče sa provajderom satelitskog interneta i ostalih servisa, vratio i odlučio da nešto ponovno novo kreneš u životu. Šta, kako, zašto, pobogu?  

Bogdan Kecman: Bilo mi vruće. To je osnovni razlog što sam ja pobegao s Kipra. Bilo mi vruće. Bilo mi mnogo vruće, to 100% vlažnost, velika temperatura, nije bilo za mene. Nisam bio tada baš ovoliki, ali da… A vidi, krenule da se dešavaju opet neke pozitivne stvari u naznaci Srbiji. Ja sam imao ideju tada da definitivno s Kipra mora da palim, znači, tu nema… O tome nije bilo neke velike diskusije, ja više nisam mogao. I onda je krenulo razmišljanje. Ja sam bio u fazonu, ok, pada u obzir Srbija, pošto se nešto dešava pozitivno. Pada u obzir Nemačka, ima posla, pada u obzir Švedska, ima posla, ono, lepo je za život.

Ivan Minić: I nije toplo uopšte. 

Bogdan Kecman: Holandija isto, ali nikako Amsterdam, Amsterdam sam probao, shvatio da nije za mene, ali ima gore ona i Fritsland, to bombonica. Znači, Tinka je bila u fazonu. Tinka je bila u fazonu, može Francuska, Španija, Italija, Portugal, tu oko Portugala smo slični, a ovo ostalo, mislim, realno isto kao Srbija, ako ću da idem u zemlju tog tipa, onda bolje idem kući. I tu Denis pokojni ponudi da se priključim u toj firmi i ja pristanem. Realno, neka solidno dobra priča, dobar tim, veliki, dosta drugara je tu bilo, tu je bio sajt, tu je bio Fuzzy, tu je bio Q, znači ekipa iz Corrosion-a, tu je iz DKG-a bio Brono. U stvari, Brono je bio u drugom nekom klanu, to su sad one gejmerske varijante. Ali dobra ekipa, dobar rad, dobra priča, interesantni klijenti. Radili smo za engleski NHS, znači ona ekipa iz Srbije, pravi software za UK NHS, to je bilo prilično nečuveno. Radili smo za neke velike advokate, radili smo za Barclays Bank software, što je isto, znači sumanuta priča, ona ekipa iz Srbije. I bili smo čudno, koristili smo čudne tehnologije koje tada niko nije radio. Znači mi smo tada, tih prva polovina 2000-ih, koristili taj neki server-client sistem, imali smo naše biblioteke u JavaScriptu, Flash je tada bio isto popularan. Gde smo imali ceo naš operativni sistem koji se vrteo u browseru i koji je pričao sa serverom preko XML-a, gde isto on još nije postojao. I to je funkcionisalo besno dobro i donosilo nam je besno dobre klijente koji su besno dobro plaćali. Ali Srbija. Stavili smo mnogo jaja u jednu košaru, bili smo loši menadžeri i u nekom trenutku je sve to polako krenulo da puca, mnogo loše organizacije, mnogo nerada, mnogo neodgovornosti, mnogo mog neznanja, mnogo Denisovog neznanja, oslanjanja na sreću i tu sam naučio kako firma može iz ultra, mega, popularno, super uspešne da preko noći ostane ono, duguju nam klijenti, 180.000 funti, nisu isplaćene plate 3 meseca, ljude mrzi da dolaze na posao, odlazak na posao je pakao. I tu sam sa Denisom dogovorio da mi to rasturimo i ja odlučim da pristanem da se zaposlim u MySQL. 

Ivan Minić: Sad dajmo da napravimo neki uvod u tu celu priču, pošto ja od kad znam da ti postojiš, znam zbog Linuxa i cele priče oko toga, znam zbog Corrosion-a i znam zbog MySQL-a. U prvoj epizodi si pominjao da si koristio build MySQL-a sa komentarima na finskom koga se ni osnivač ne seća. 

Bogdan Kecman: Šta je fora? Znači ja MySQL u tom trenutku koristim od kad postoji. I aktivan sam MySQL korisnik, aktivan sam u MySQL community-u. I ekipa u MySQL-u zna za mene. Četvrti zaposleni u MySQL-u je Srbin. Znači bukvalno četvrti zvanično zaposleni čovek u MySQL-u je Srbin, Siniša, koji je otišao na Kipar, pobegao odavde u 90-ih jer je DB hteo da ga skrati za glavu. Oteli mu gajbu, luda priča skroz. Njega treba da dovedeš jednom. I Siniša mene konstantno cima da ja dođem u MySQL-u. Ali meni to nekako nije bio izazov, nije mi bio trip. Nije mi to nešto se dojmilo kao firma o kojoj bih ja hteo da radim. Ja sam bio nešto malo brže, nešto malo ozbiljnije, nešto malo zahtevnije, nešto sa malo interesantnim klijentima. MySQL kao takav mi je delovao trulo. Mislim, pošto sam koristio i Postgre, i Oracle DB, i Microsoft SQL, i Sybase, i DB2, i sve to MySQL je tu realno najmanja priča igračka u celom tom svetu. Ali Siniša onako dosta bio uporan. I u tom trenutku se njima dešavalo da je MySQL Cluster, koji je u stvari nešto potpuno drugačije, nema mnogo veze sa MySQL-om. 

Ivan Minić: Samo se zove tako. 

Bogdan Kecman: Jeste, NDB Cluster je softver koji su oni kupili od Ericssona. Ericsson je razvijao database sistem koji se vrti hardverski na Ericssonovim routerima. To su neki X25 routeri. I to je pisano u nekom plesku, koji je realno hardverski jezik za te Ericssonove routere. I oni su to pravili za svoje potrebe mobilnog operatera, hardvera za mobilnog operatera, i oni su to tako prodavali. I onda su imali problema kako da nastave dalje. Imali su problem sa skejlovanjem toga i MySQL-e uletio sa pričom da oni to kupe, a da Ericssonu prodaju servis. Oni su kupili ceo taj tim Ericssonu, i preveli su ceo taj hardverski kod iz pleska u C++. I onda su taj C++ popravili i terali da radi, na kraju su ga naterali da radi. I napravili su sistem koji actually može da zameni same te Ericssonove routere sa nekim normalnim hardverom tipa SUN-ovim serverima na kojima se to vrtelo. I mogle da se skalira, i imalo još neke nove mogućnosti, i bila je mnogo dobra priča. 

Ivan Minić: Samo jedna stvar, ono što kapiram da ne zna mnogo ljudi, ali suštinski fora sa tim je da je to ogromna količina zapisa koja se stalno dešava. 

Bogdan Kecman: Ne samo što je ogromna količina, svaki event koji se desi sa mobilnim telefonom mora da prođe kroz taj neki HLR i kroz neki taj user data. Svaki put kad se zakačiš na ćeliju, otkačiš sa ćelije, upališ telefon, neko te zove, ti zoveš nekoga, dobijaš SMS, šalješ SMS, u toku kola kad se prebacuješ sa ćelije na ćeliju, sva ta rotiranja, to sve ide preko tog sistema.

Ivan Minić: I mora da postoji zabeleženo. 

Bogdan Kecman: Jeste. I ono što je još ozbiljnija stvar od toga što je to veliki broj podataka. To mora bude real-time data. Mora bude real-time. Ono što ljudi misle da real-time znači da je to odmah. Real-time ne znači da je nešto odmah. Real-time znači samo da ti znaš tačno koliko će svaka stvar da traje. Znači, znaš da će upis trajati sigurno jednu i jednu i po mikrosekundu. On ne može da traje jednom jednu i po mikrosekundu, jednom sedamdeset mikrosekundi. Tako da to su neke stvari, ti kod normalnog MySQL-a, ti kad uradiš neki insert u bazu, neka će možda traje sto mikrosekundi, nekad će možda traje sto milisekundi, nekad će trajati deset sekundi. Potpuno je isti upis će trajati različito u različitim situacijama. Ovde ti moraš da znaš da će taj insert da se završi u dve mikrosekunde. I to je ono što je NDB cluster uspeo da izvede. I ono što su MySQL sada ima kao problem je oni ulaze u druga tržišta, napadaju Nokia, CMS Network, Alcatel. I nemaju ljude koji znaju koristiti NDB cluster. Pošto je to novo, to su oni napravili, to ne koristi niko. Znači to nije ono kao uzmeš malog Pericu koju je malo si igrao sa MySQL-om i zna MySQL-a i sad može svašta nešto da ti priča o MySQL-u. Ovo ne zna niko, ne koristi niko. I oni su bili u fazonu, ti možeš to da naučiš za ništa vremena i da budeš tu koristan. I ja sam bio u fazonu, aj probamo. Video sam kako to izgleda, pogledao sam kod, prekrstio sam se dva puta, iako ono ne verujem boga i rekao ajde da vidimo da sam glup ili nisam. I tu sam sada prošao neke te testove kod njih, to da bi se zaposlio. Mislim, bili su stvarno smešni, ja ne znam ko ne može da prođe te testove. Nekad ljudi pričaju o nekim sumanutim zadacima na testovima da uđeš u takve firme, ovo je stvarno bilo sve smešno. Bugarin, koji mi je tad bio šef, odnosno koji je trebao da mi bude šef, je došao iz Sofije za Beograd da me upozna. Pričao sam sa tadašnjim direktorom Professional Services, Tomom, i pričao sam sa čovekom koji je šef za dokumentaciju. U MySQL-u je fora bila da te tri random čoveka intervjuišu, jedan koji bi bio direktno iz tvog tima, to je bio Sale ovaj Bugarin, i dva neka random čoveka iz firme, i oni moraju da svi daju kao da se slažu, da se ti zaposliš, i ako se svi slože, onda si dobio posao. I onda kreće ta neki probni period. I svi oni kao, kažu da sam ja normalan, i kao započnem tamo. 

ŽIVOT I RAD U MYSQL

I to je sad potpuno sumanuta priča, pravno, formalno, kako se to šta organizuje, povezuje. Ja zatvaram neke moje firme, ali nebitno, da budem čist pred državom i krećem da učim. I ono što smo mi tada imali je potpuno sumanut koncept rada jedne firme. MySQL je onako kako firma treba radi po meni. Na 450 ljudi koji tada bili u firmi, na primer, je postojala jedna žena koja je radila ono što danas zovu ovi HR-ovi. Ta jedna žena je vodila računa o tome gde smo, šta smo, jesmo li zdravi, jel nismo zdravi, jesmo li bili na godišnjim, kad smo bili na godišnjim, da li nam nešto treba, kome treba da se pošalje nagrada, komu je treba da se pošalje laptop, komu je treba da se pošalje karta za ovo. Organizovano mi smo imali svake godine, jednom godišnje, mora bude all company meeting gde ide cela firma i jednom team meeting gde je samo team. Mi smo svi 450 radili od kuće iz celog sveta. Ona jedna je sve to organizovala na keca i bila u fazonu mi ništa ne radimo. Za razliku od, na primer, danas gde je Siniša pred dve godine dobio nagradu od Rakljuna i dve godine ne mogu da se organizuju, da mu to pošalju na Kipar. Razumeš, znači kompletna, tako da potpuno neka sumanuta ludost u celoj firmi. I ono što je bio jedan dobar organizacioni, pošto nemamo radno vreme, morali smo da dogovorimo da bi ipak mogu da imaš komunikaciju sa drugima, svako je morao da dobere neki core hours. I sad imaš dva sata koja si svaki dan uvek dostupan. I reci koja god, od dva ujutru do četiri ujutru, nebitno je, ili od dva do tri, pa od pet do sedam, pet do šest. Znači dva sata u toku dana koja je zapisana tamo negde u tabeli po tvojim imenom, ono Bogi je od tri do pet svaki dan dostupan. I da bi ljudi znali da si tu ili nisi tu, postoje neki clock in, clock out sistem koji se nije koristio za to koliko si radio. Pošto vreme koliko si radio, nikog ne interesuje, realno. Ako si ti uspeo da rešiš šta su tvoji taskovi za sat vremena i sedam dana si peo borbine, to je, mislim, bitno da si završio svoj posao. Jel’ taj neki output je vredan, a ne koliko si ti vremena udarao u zemlju. I sad ja pošto sam on, pošto nemam pojma, ono, točak. Znači nikada u životu taj klaster nisam video. Koncept ceo je skroz drugačiji od svega što sam i radio do tog trenutka. Znači takav, ono, fokus na high availability, high reliability ne postoji u ničemu ostalom open source što sam ja mogu da vidim. Taj nivo klijenata, taj nivo problema, ta šteta od problema, to su potpuno neki novi nivoi. Znači mi smo imali na Kipru preko 5 miliona dolara dnevni promet. Ali tebi ovde, ako mobilni operator stane, on gubi 5 miliona dolara na minut. Prve nedelje ja ubodem 80 sati rada. Vidim ja tamo da se nakupilo tih 80 sati. Drugi nedelje je 100 sati. Ponedeljak, treća nedelja, ja se ulogujem, zvoni mi telefon, nije prošlo 10 sekundi. Zove me Sale Bugarin. Kaže, što si se ulogovao? Ja rekao da radim. Kaže, neću da te vidim sada dve nedelje uopšte online. Ja rekao, čekaj, stani, šta je bilo, šta sam zasrao? Kaže, brate, ovo si 80 sati prve nedelje, 100 sati druge nedelje. Šta sad još 80 sati, pa da mi se razboliš i onda mi ne radiš tri meseca. Ja kao, zajebi, dve nedelje, neću te videti online. Čitaj knjiga, šetaj se, idi pecaj. Nemoj sedeti za kompjuterom. I tu, ono, znaš, neko mi drknuo s prljavom čarapom po glavi. Kao, čekaj, stani. Možda, ono kako sam ja radio ceo život do sada, nije dobro. I tu ja krenem da kupim neke te sad već menadžerske sposobnosti koji su mi mnogo trebale za kasnije. Jer do tog trenutka ja sam nastupao kao neki menadžer, jer sam mnogo davno počeo da radim. Jer sam mnogo brzo avanzovao da nešto vodim neke ljude. Ali je meni bilo to totalno do jaja da mi svi rade sto sati nedeljno. Kad bi svi hteli raditi sto sati nedeljno, bio bih najsrećniji na svetu u tom trenutku. Taj dobit da možeš da vidiš par meseci unapred i šta će to da ti donese na kraju dana, što je taj neko radio sto sati nedeljno, nije sazrelo u mojoj glavi tako brzo dok me Sala nije drknuo to čarapom po glavi. I tu se ja nađem u situaciji da imam dovoljno slobodnog vremena. Ja nisam naučio da radim 20 sati nedeljno ili 4 sata nedeljno. Ja sam naučio, mislim ja volim to da radim. Meni to, ja to radim što mi je život. Ja sam naučio kad otvorim oči i sedim što radim i brate, dok ne legnem da spavam, ja radim. A realno u proseku spavam nekih 4,5 sata dnevno. Kad se pogledam na nedeljnoj bazi, do skoro, sad više ne, ne, sad spavam 6-7, možda i 8 sati dnevno proseku. Ali to neko vreme dok nisam napunio te neke 46-7, bukvalno prosek mi je bio ispod 5 sati dnevno. I ostala vremena što to radim. I sad je trebalo to iskoristiti to neko vreme. Ja se setim ovih hobija koje sam ja zaboravio. Zaboravio zato što pre Kipra sam radio 3 posla paralelno, jurio, pokušavamo da zaradim neke pare, isprobavao šta znam, gde znam, ko znam. Na Kipru opet tamo sam pravio tu firmu ono od nule, realno. I sad sam radio 200 sati dnevno. I sad odjednom kao u slobodno vreme, hobi. I vratim se na tu moju neku robotiku. To pravljenje nekih robota i neka ta priča, interesovalo me je da napravim dobrog robota za edukaciju. Ali baš ono da klincima bude pesma da uče kako se programira, principe programiranja one neke kroz igru. I shvatim da sam se vratio u zemlju koja se promenila. Šta je fora? Mi smo 90tih svi imali zajedničkog neprijatelja. I mi smo bili u nekoj lošoj poziciji. Neko manje, neko više, ali realno… I postojali su neki ljudi koji su se snalazili. I ti ljudi koji su se snalazili švercovali čorbu, krali otimali, niko njih nije nešto gledao lepo. I oni su bili neki outcasti. Niko nije želeo da postane to. To je bilo sramota. Sada su ti ljudi vodili zemlju, u stvari. Ti ljudi su postali idoli. Oni su bili svuda. Znači, ono što je bilo sramota je sad kao do jaja. Ljudi su krenuli da škrtare sa osnovnim informacijama. Znači, ja se nalazim u poziciji da ono… Znači, ja nisam tu bio nekoliko godina. Radnje gde si nakupio, ne znam, iskra kod Majestik-a, gde si mogao kupiti otpornik i delove, ono više ne postoji. Radioklub si preselio, ja ne znam da otišao tamo, a Radiokluba nema, razumeš? Gde kupim otpornik? Gde kupim čip? Gde kupim tranžu? Nema ništa. Pustiš pitanje na Elite Security-u, javiti se brate deset likova s varijantom, tipa evo vidi, ja prodajem, javi mi šta ti treba, ja ću ti donesem. Pa ti da mi doneseš, daj mi radnju, ono, gde dodam da kupim. Ne, to ti je komplikovano. Znači, suočavam se sa tim pričama. I okej, mislim, naletiš tu na jedno, dva čoveka, otkrio ti dve, tri radnje, posle iskopaš ti, kreneš da radiš i ja tu uzmem, namero napravim blog, brate, i tapa, stavim listu svih radnji koje sam našao u Srbiji, koje prodaju offline, sve radnje u Srbiji koje prodaju online, svi sajtovi na svetu koji šta prodaje i koji šalju za Srbiju, oprobano. I ono s varijantom tipa, ako znate da neki sajt oprobano šalje za Srbiju, dajte mi da ga dodam na spisak. Kreću matori, stižu pretnje. Kreću, stižu pretnje na Elite security, privatnim porukama, na mail, na SMS. Ti ćeš nama da uzmeš leb iz usta. E bre, šta sam stavio listu prodavnice. Znači, nije više varijanta tipa, ja imam neko znanje, pa ću to znanje, da, znaš, ja ću da ti zamenim, nešto ću da popravim. Ne, brate, moja vrednost se zasniva na tome što ja znam gde ima se kupi. I tu meni ono, zašto sam se vratio, gde sam se vratio. Potpuno ono, znači, potonule su mi sve lađe kad sam to shvatio. Ali dobro, krenuo sam tu sad. Nailazim na drugi problem, još veći. Ljudi ne žele da ti prodaju svoje usluge. Znači, odeš u alatnicu, daš im tehnički crtež, kažeš im, treba mi je ovo da se napravi, koliko para kad će biti ovo to? To ti je…videćemo. Čekaj, brate, ne mogu ja raditi na videćemo. A dobro, tri, četiri hiljade dinara i biće preko sutra. Ja dođem prekosutra. A, pa ne, nismo još stigli. Dobro, kada će bude? Ne govori mi ništa, ali kada će da bude? Biće u ponedeljak. Dođem u ponedeljak. Ja, pa ti došao. Pa šta ti mi rekao, u ponedeljak? Pa ne, ali, evo, zvaćemo te mi kad bude. Mesec, dana kasnije, me zove neka žena i kaže, uradili smo, ja dođem, šta sam dužan? 7 hiljada. Evo, 7, sve u redu, ništa, ja ni spominjem ono što smo pričali pre toga. Uzimam i ono nije ono što sam ja rekao. Ja rekoh ja se izvinjavam, majstor misli da ovako bolje. Super. Majstor ne zna zašto ovo meni treba. Jednom tako, drugi put tako, 57. put tako, i ja shvatim da ja moram kući da imam strug, glodalicu. I sad ja ne znam na, znaš, imam gajbu u kojoj živim sa ženom, i rentiram još sad radionicu od 80 kvadrata u kojoj sad imam to sve, da bih ja bih mogao nešto da radim. 

DOLAZAK 3D ŠTAMPAČA

Ulazim u priču to sa 3D štampačima, upoznajem tog profesora iz Batha univerziteta u Engleskoj, i krećemo tu repra priču. Oni se oduševljavaju nekim mojim idejama. I ovaj, i sad, mislim, znači, Srbija je. Trebam ja bez žica, da bi imao štampač kao štampaš, ili PLA žica. I sad, ok, skupo to oko što stoj evrića, tada nije toko, danas jebiga ono deset, stotkica, naručim ja iz Engleske, oni to zapakuju, pošalju mi ovde na carini, a šta će ti ovo? Brate, plastična žica, ono, da se besim, šta te boli dupe, šta će mi? Ne, ne, treba nam dozvola za uvoz. Od koga da tražim dozvolu za uvoz plastične žice? A čekaj, ti to kao fizičku lice, ne može. Kako bre ne može? Ne može, ne mož da uvezeš. I vrati nazad. I sad, ok, aj, uvozim kao firma. Uvezem ja kao firma. Dozvola da, potvrda da neće se koristiti u prehrambenoj industriji, da neće ovo, da neće ono, brate, dve kile plastične žice, razumeš, ono. I shvatim ja da taj ABS i taj PLA, ja to ne mogu koristiti, to ne mogu, ono, mega je komplikovano i mega je skupo da ja to dovučem ovde. Ali polipropilena u Srbiji, ko hoćeš. Politrim, tamo na Medaku, polietilen, polipropilen žica, pesma, tri milimetra, idealna, lepa, okrugla, savršena. I ja odem kupim toga. Deset evra kotur od tri, četiri kilo, mislim, bedža. Posebno u poređenju što, ono, sto evra kilo. Za te cene tada. I guram ja, brate, ono, neće se štampa zajebava, pravi probleme. Tehnologije tek u povoju. Još se učimo, još provaljujemo. I ja kakav sam ludak, zalegnem ja mesec dana i nateram ja to da radi. I naravno, objavim svima i laprdam se kako to sve, šta kako, gde je, koje temperature, koje brzine. Ovi odlepe totalno i uvuku me da budem deo kor tima Repra projekta. Znači, bukvalno ovo od čega su nastali, svu 3D štampači danas. I ja sam u tome od, bukvalno, ono, početaka. I super, krene tu neka ta priča, to sve do jaja, ja krenem tu nešto da pravim. I provalim ja u Srbiji, postoji fakultet u Kragujevcu, Mašinski, koji ima rapid prototyping sekciju, kako se to zove, smer. Odem ja tamo, kupe oni ta jedan štampač od mene. Pričam s profesorom koji vodi to. Svaki deo ovde za koju su otišli, može da se napravi doktorska disertacija na tome. Bukvalno, za šta god su otišli na ovom štampaču, može pet studenata da radi, brate, godinu dana disertacija na tome. Ja vas spojim sa faksom u BAF-u, vi napravite kooperaciju i krene malo na naučni način da se radi sve ovo što mi radimo. Jer ja znam, ovo kako sam ja došao do toga da štampam taj PP i play to je seljački način, to nije način. Znači, ja znam da to sad radi na 212, ali zašto radi na 212, a ne radi na 210, nemam pojma. Nego sam seljačkom metodom došao do toga da ovako radi. E, a vi na faksu radite naučni metod. I on me čovek gleda, znači, kao kineski da pričam, brate. Kaže, jesi ti video moje studente? Ja rekoh, jesam, brate, normalni ljudi. Brate, svršeni student mašinskog fakulteta ne razume kako radi ekstruder. Ne razume princip na kojem radi ekstruder, a i sad ne zna delove. Ne razume princip, brate. Ja gledam i ne verujem. Ja, ono, ko ja seljak, brate, završio srednju školu. U tom trenutku, ja kao ne mogu da verujem. I batalim ja to više. Ovaj da, da, da pokušavam da napravim to nešto, spojku između našeg univerziteta i toga, i da dignem to na neki malo viši nivo. Ali se ja zainteresujem da bih mogao ja to da radim. I sad, paralelno, znači, sa svim tim ja sad napredujem u MySQL-u, ali ovo, ja sam sad došao u situaciju da svi naši najveći klijenti imaju mene kao osobu za kontakt. Tako da Erikson, bilo šta da ima, pozove mene, pa onda. Kad ima nešto, ja idem tamo, sedim sa njihovim inženjerima, radim. Alcatel, kad ima problem, isto priča, ja idem tamo. Nokia Siemens Network, kad ima problem, ja idem tamo. Znači, sve ide preko mene. I ja sad nalazim u situaciji da ja, ono, klinac sa srednjoj školom, sedim u prostoriji sa, ne znam, 30 doktora nauka i solim im pamet. I nekad me bude malo sramota. Onda, u mom timu, brate, pola ljudi, ima neki PhD. A ja završio srednju školu. I ja, kao upišem neki faks i završim neki faks, i dobijem neki master od sramote. Bukvalno, od blama, brate. Ali prestanem da pokušavam da spojim, to shvatim da ne ide. I shvatim da imam problem da mnogo nemam ljude. Da mi je to malo, i da to ne valja. Jer treba da vodim taj neki tim od 40 ljudi u Ericssonu. Treba da vodim taj neki tim od 25 ljudi u Alcatelu. I to nije varijanta da je to tim koji non-stop rade sa mnom. Ja dolazim na bum timu koji ima problem i ja sad trebam da ih dovedem do rešenja. Za dve nedelje, i tu nema sad vremena da oni nauče da sam ja introvertan, da ja ne umem, da ja neću, da ja mislim, ali ne umem da pokažem itd. 

I shvatim da ja moram da naučim da komuniciram s ljudima. To je mega problem. I shvatim da ne znam ko u tome možda mi pomože. Ali bukvalno. Jer ono, ceo život komuniciram preko tastature. 

Ivan Minić: Tekstualnim putem. 

Bogdan Kecman: Što ljudi ne kapiraju koliko je lakše nego govorna komunikacija. Jer nije poenta da ti sad onoga tamo ne vidiš. Nego ti pre nego što stisneš enter, možeš šest puta pročitaš tu rečenicu i da proveriš šta si napisao. Možeš da odeš na net i da pogledaš reference, da budeš siguran da je to što si napisao kako treba. Možeš da na pola mejla ustaneš, odeš, popiješ kafu i razmisliš da li je to tako. Što kad ti je neko na telefonu, ne možeš. Kad si pred 40 ljudi, ne možeš. Nema pauze, mora da ide. Ja shvatim da je najbolja varijanta da se bacim u vatru. I u tom trenutku neki moji poznanici koji su u ono vreme nastajanja interneta bili studenti, asistenti, mlađi asistenti, su sada postali neki stari asistenti, profesori, postale su neke bitne face i pitaju oni mene da li bi ja nešto studentima pričao iz nekog realnog života, neko realno programiranje, neki realni problem i nešto. I ja pristanem. I ne znam, održim jedno predavanje na ETF-u, raspad sistema, užas. Održim drugo opet, raspad sistema, užas. Održim peto, sedmo i tu već sad krenem ja da kapiram malo gde grešim, kako treba da promenim, šta treba da promenim. Ali u svakom slučaju u tom trenutku ja pustim info da gde god me neko zove da pričam, da ja pristanem. Iako do tada nisam. I tu me zove neko da pričam na Google kod Dev. I to predavanje bude nešto hit, ljudi nešto budu oduševljeni. I posle toga krene čudo ljudi da me zove na čudo različitih tih nekih konferencija da idem i da pričam. Sad ja nikad u životu nisam kao nešto se prijavio na konferenciju, rekao ja kao nešto hoću da pričam. Uvek je bila varijanta da me neko zvao i da sam ja rekao ok, naravno, hoću, nikakav problem. I onda sad kako je to išlo, ja sam to učio. I sad ja sam došao u neku tu sad situaciju da ja mogu da izađem pred 30 ljudi i da pričam i da to nije strašno. Kad pričam o stvarima koje znam, kad trebam pričati o stvarima koje ne znam, onda je to kao i svako pričati o stvarima koje ne znam, normalna stvar. 

PRODAJA MYSQL-a

Ali ceo taj trip tu sad polako počinje da dolazi na svoje. Ja krećem polako da izlazim tu, ono kao da se pojavljuje, da mi ima. Reprap napreduje sumanutom brzinom. Krenulo ono, po celom svetu taj 3D štampanje postaje dosta popularno. Sun kupuje MySQL, raspad sistema. Ja dobijam info da je CEO tadašnji MySQL-a, Martin Vikos, svima u firmi podelio akcije MySQL-a pre prodaje. Osim meni. Pričam o redu veličine 65.000 eura u tom trenutku da sam ih odmah prodao. Toliko mi je sledovao. Da ih nisam prodao, da sam ih sačuvao, to bi sad bilo još mnogo više. Zašto ja jedini nisam dobio? Zato što su oni zvali našu ambasadu u Švedskoj i naš ambasador mi je rekao da ja ne mogu da dobijem po srpskom zakonu akcije švedske firme. I onda su oni bili u fazonu da li postoji ikakva mogućnost i ambasador je bio u fazonu ne. Pritom ja u tom trenutku još uvek imam validne papire kiparske. Mogu da imam šta hoćeš gde hoćeš. Imam američki social security ID. Ali oni su kontaktirali onoga koji bi trebao da ima moj najveći interes kao cilj i taj neko im je rekao da ne postoji nikakva mogućnost da Bogdan dobije te akcije i onda su oni rekli dobro jebi ga. Šta sad. Ono nije mi bilo čak ni zbog 65.000 eura. Nego čisto da ga pitam. Kao blam brate. Sun kupuje MySQL. Sun je kaubojska firma. 

Ivan Minić: A Sun je tad već bio u ozbiljnom problemu. 

Bogdan Kecman: Pa vidi, Sun je u tom trenutku imao više keša na računu nego koliko ih je Oracle platio. Znači ja ne znam tačno kako te finansijske priče funkcionišu. Ali Oracle je dao lupom 100 klikera za Sun i dobio je Sunovih 200 klikera na računu koji je uzeo koji su sad njihovi. Znači Oracle nije dobio ništa. Njima je neko poklonio Sun i 100 klikera. Ne kontam. 

Ivan Minić: Dobro, ali to je sledeći korak. Prvi korak je da Sun kupuje MySQL. 

Bogdan Kecman: Da, da. Sun je kupio MySQL. Sun u tom trenutku nije u problemu. Sun je u tom trenutku dobar. Sun u tom trenutku ima samo jedan problem. Na čelu Suna je onaj lik sa konjskim repom. Totalno ono, znači hippie. Hippie priča, mi smo svi srećni, mi smo svi ludilo, mi smo svi do jaja, mi smo svi, znači… Kupuju MySQL po takvim uslovima da Monti bukvalno može da izađe iz firme, da napravi drugu firmu koja se zove MariaDB i povuče sve developere u MariaDB i Sun ne dobije ništa, dobije ime. On ti to nije uradio u tom trenutku, ali takav ugovor su potpisali. Znači, bukvalno mislim da je Sun tom kupovinom MySQL-a unazadio open source hiljadu godina. Ja mnogi open source firme posle toga nisu prodate zbog onog kako je, šta se izdešavalo sa MySQL-om posle te kupovine. Ali sumanute stvari se dešavaju, znači četiri meseca bez plate, zato što ne mogu da se izorganizuju, da ne umeju da pošalju pare u Evropu. Sve se to ispegla, sve to dođe na svoje, sve je to super i shvatiš realno zašto Sun nije postala najveća firma na svetu, bar realno zašto nema nikakvu organizaciju. Ali isto tako vidiš da je ljudi koji rade u Sanu, taj neki njihov top sales management, zna stvari iz onog, mislim naš treće oko priča. Potpuno je znaš, kao Teša Tešanović priče su priče sa njima. Ja slušao, znači bukvalno za stolom su sedeli neki ti njihovi top. Još nas nisu kupili, tada je najavljena bila kupovina. Oni tada pričali kako će dođe Barack Obama crnac da bude predsednik Amerike, kako će Kondoliza da bude najvažnija osoba u američkoj administraciji. Znaš sad, oni sad to pričaju meni a ja Srbin brate, ne znam američku politiku. Ali vidiš, oko 5-6-7 godina kasnije se to dešava i ja kao čekaj bre, nešto ovde. Teša Tešanović, taj rad. Čudna ekipa. Ono što se desilo u Sun-u je depresija. Pukla je ekonomija u Americi i vojska je krenula, koja je bila glavnija Sunov klijent, je krenula da zatvara projekte. Sun je dobio u jednomu trenutku 1,4 milijarde dolara odštete za raskinut ugovor. I sad, ako ti je odšteta za raskinut ugovor 1,4, znači realno si to trebao zaraditi verovatno 14 milijardi. Mislim, lupetam, ne znam. Ali to su neke sumanute cifre. I to što se desilo u Sunu je da su bukvalno, znači američka vlada je krenula da im zatvara projekte, nisu otvarali nove projekte. I sad, koliko god su oni imali užasnu veliku količinu kinte i opreme, i sve, oni su imali velike troškove, te sve zgrade koštaju, ti svi ljudi koštaju, to sve užasno puno košta. I onda to, kad se pravi ta neka vrednost firme, onda to oni nešto kao imamo ovakve pare, ovakve prinose, imamo ovakve troškove, pa na pet godina je to, vrediš ništa. Ali tu sam video, znači vidi Sun je poznata firma, velika firma, ogromna firma. Znači meni priča čovek, ja sam u Bostonu na nekom treningu i objašnjava nam čovek da su oni provalili da im neki tim od 200 ljudi loše radi neki projekat. Taj projekat ne napreduje dve, tri godine. I oni plate eksternu firmu da radi taj projekat, a ne otpuste ovih 200 ljudi. Ovih 200 ljudi se ne pojavljuju, ne pričaju ništa, primaju platu dve godine. Znači nikom ništa, nisu smanjili trošak, samo su uzeli nove. Oni novi ne urade ništa, pošto isti menadžer, isto ono, pajser, razumeš? I posle dve godine oni shvataju da se ništa ne menja i kao, zato su, ok, idemo da vratimo interno projekat opet, pošto ovako eksterno očigledno ne radi. I onda su neko onako, pa mi već imamo ljude za interno kojima ćemo da vratimo. I oni u tom trenutku shvataju da oni dve godine plaćaju dva tima koji ne rade ništa. Koliko toga ima da ni ne znaju? Pitanje, znači potpuno, potpuno, rasulo. I oni kad su shvatili da to puca, oni su krenuli da se nutkaju. I oni su najviše želeli da se uvale u IBM-u. Njima je bila ideja da se uvale IBM-u. To je bila želja Sun-ovog top menadžmenta. A IBM je bio u fazonu, nas zanima Solaris i MySQL. Ostalo nas ništa ne interesuje. Hoćemo kupimo to. I onda, pošto oni nisu hteli to da seku, ne ova, kupi ih Oracle. Koji uzme MySQL i baci sve ostalo. Znači, bukvalno. Oni su zajebali Javu, odnosno iskoristili su Javu da se potuku sa Oracleom, sa ovim Googleom. Uzeli su Javu da se potuku sa Googleom, uništili su Solaris. Ono što je dobra stvar, sve korisne stvari Solarisa koje su bile samo u Solarisu, su ubacili u Linux. Znači, outsource-ovali su i stavili su u Linux. To je lepo. Ali su u Solarisu, koji je bio dobar operativni sistem, kantirali. I onaj njihov hardware, koji je bio dobar, je nestao. Što je bukvalno nestalo. Bilo je nešto malo stvari, ali to je uglavnom što je preprodano Tošibi. To je slabo bilo Oracle, odnosno Sunovo. I taj hardware je smrdeo u neko vreme. Niko nije znao što se s njom dešava. Do pre par godine, kada su se pojavili sa nekim čudom. Oracle je napravio potpunu reorganizaciju svega. Znači, nas je SUN kupio mi smo ostali business unit u okviru SUN-a. Kod nas se ništa nije promenilo. Isti menadžeri, isti ljudi, ista struktura. Znači, bukvalno smo samo udenuti kao business unit u SUN. I to je to. Imali smo pristup svemu, ali niko nije imao pristup nama i niko nam nije mogao ništa. Bukvalno smo bili… Oracle kad je došao, to je sve razbucano. Znači, accounting od MySQL je otišao sa accountingom od Oracle-a, billing je otišao sa billingom, support je otišao sa supportom, consulting je otišao sa consultingom. Znači, to je sve development sa developmentom. Znači, sve je razbucano, podeljeno po Oracle-u. I desilo se jedna do jaja stvara za MySQL. Ljudi iz Oracle-a su shvatili da mi nemamo Q&A uopšte. Monty je čovek koji ne veruje u Q&A. On je ono u fazonu, mi pravimo Java proizvod, neka ga testiraju, pa neka nam jave ako nešto vredi. I onda smo im izbacivali neke verzije koje su mnogo loše, imaju mnogo zajebane bugove i mnogo ljude mnogo koštalo to što ste… 

Ivan Minić: I uvek je bilo praksa, sačekaj, malo kada ćemo da vidimo. 

Bogdan Kecman: E to, to je, znaš. I problem je što oni, realno to nisu testirali. Znaš, i to je nas koštalo, i reputacije, i para, i vremena, i ljude koštalo, i svašta nešto. Ovaj, e Oracle je došao, rekao ljudi, baza podataka ono, Q&A. I zaposlio je neke mega zajebane ljude da rade Q&A. Znači, ono, top of the line, ljudi koji su u prvih mesec dana prijavili nešto tipa hiljadu bugova i rekao je ono kad rešite ovo javite nam se, kao mi nemamo šta da, znaš. To je jedna stvar koju su radili. Druga stvar koju su radili i koja je užasno dobra za MySQL je uveli su neka pravila koja su jako važna ako voliš svoje usere. 00:51:03 Na primer, Apple mrzi svoje usere. Znači, Apple mrzi developere. Ljudi koji programiraju za Apple uređaje znaju da ih Apple mrzi. Zato što uzme i promeni imena, api kolova bez ikakvog razloga. Ove i slične budalaštine. Oracle ima filozofiju da ako nešto radi na neki način, ti to ne možeš da promeniš. Znači, ako to radi ovako i to je okej, nije bug, nego radi prosto na taj način, ti ne možeš da odlučiš sutra da to više neće da radi tako, nego ti sada radi ovako zato što ti došlo. Postoji procedura kad je nešto baš važno da se promeni, na koji način se to radi. I uvođenje tih vrlo strogih procedura kako se stvari menjaju je ono što je napravilo od MySQL-a od igračke ozbiljan enterprise proizvod koji sada pravi sumanute neke cifre godišnje. 00:52:20 Tako da tu je Oracle, ono što su svi bili u fazonu, Oracle će uništiti MySQL. Da nije bilo Oracle, MySQL bi se ugasio. 

Ivan Minić: Samouništio bi se. 

Bogdan Kecman: Da, da, MySQL bi se ugasio. Sun, da je opstao Sun, znači u Sanu na taj način možda još 5-6 godina i pojeli bi ga ovi ostali, pojeo bi ga Mongo, Postrge i ostali bi ga progutali. Koliko god da je MySQL bio, MySQL je razlog zašto imamo web ovako dobar danas. 

Ivan Minić: MySQL i PHP. 

Bogdan Kecman: MySQL i PHP. Jel bez MySQL-a ti nisi imao ništa što je moglo brzinom potrebnom za web da handle-uje te transakcije i tu količinu podataka i da čuvaš te podatke i da obrađuješ te podatke? Jeste, nije bio Acid, daleko je bio od Stabilan, kakva non-durability, kakve transakcije, nismo imali ni subselect-ove godinama, ali cela fora što si ti imao način da 90. 96. imaš web aplikaciju, a ne statičnu web stranicu koja ne radi ništa. I tu je MySQL uloga neprejebiva, ne može niko da se poredi. MySQL je li bio nešto od dva reda veličine brži od Postgre? Ne, ono kao od 20%, nego od 2000%. To je ogromna razlika. I to ne samo sad što je brže nego ti to možeš da radiš na manjoj mašini. 

Bogdan Kecman: I ne samo sad što je to brže, nego što ti to možeš da radiš na manjoj mašini.

Ivan Minić: Možeš da radiš na manjoj mašini, možeš da radiš i čitanje, i pisanje, i izmene. 

Bogdan Kecman: Mi pričamo o serverima koji su imali 16 MB memorije. 

Ivan Minić: Ja se sećam prva mašina koju sam ja rentao, na kojoj se vrtao Burek pre 20 i kusur godina, je bila 1.3 Celeron sa 256 MB RAM-a. I kao, to je to. I firma se zvala, da li je prvo bio ServerShack, pa EveryoneNet, ili tako nešto, jedno pa drugo. Uglavnom prošlo se pred jedno deset godina kasnije. I kao, brate, to je vrtalo sve. I sećam se ja onih prostih prvih aplikacija koje smo mi pisali, gde si ti imao, ne znam, nemaš bazu podataka, nego imaš tekst fajlove. Super, osim ako treba nešto da izmeniš u njima. Ako treba da sačuvaš, to radi. I čitljivo je, možeš posle, ok, sve. Ne dao ti bog da treba nešto da izmeniš. 

Bogdan Kecman:Pa prvi dinamični elementi na webu su bili brojači, oni countery page view-a, i oni su skoro svi imali tekstualni fajl u kome su pisali. Plus jedan. Prvi su bili u C-u. Ne, prvi su bili u Perlu. U Perlu su bili prvi, pa su posle bili u C-u, i onda posle je došlo sve PHP, AES, Microsoftov, koji je u startu imao podršku za MDS. Microsoft AS je u startu imao podršku za MDS i MDF fajlove, tako da si ti sa njim mogao da pišeš u fajl koji je baza i da ga koristiš kao bazu. I to je bilo prilično dobro. Problem je što je bilo sporo. Problem je što je ti trebala mašina sa giga rama. A to je, giga rama je koštalo, ne znam, ono, 20.000 evra. 20.000 dolara. Ram je koštao puno. Ja se sećam, moja prva Linux mašina koja je imala 60 MB rama, neka 486-ica, 1 MB rama je koštala 100 maraka. A moja Keva je imala platu 7 maraka. Tako da to je, cene su bile ozbiljne, resursi su bili vrlo škrti i onda su stvari poput MySQL-a tada mnogo značile. Jer Postgre je stariji od MySQL-a. Postgre postoji duže od MySQL-a. Problem s Postgre-om je što prvo u startu nije imao SQL. On je bio samo Postgre i imao neke PQL ili tako nešto, se zove ovo retardiran jezik potpuno. I onda oni kad su napravili SQL interface za Postgre, dobili Postgre SQL, to je bre ždralo resurse. To je imalo sve mogućnosti kao neki DB2 ili neki Sybase, ali to je bila mašina od deset miliona evra da ga teraš. A ti si MySQL mogu teraš na 486-ici. Ja sam prvi MySQL terao na to, 486, sa 16 MB rama. I tu je MySQL napravio ludilo, napravio pometnju i realno i dan danas živi zbog toga. Realno danas kad uzmeš i kad pogledaš, najveće prednosti MySQL-a su installment base, što ga milion ljudi zna, što postoji hiljade i hiljade i hiljade alata free, polufree, jeftinih, koji su beskonačno dobri, razvijaju se 30 godina, velika konkurencija i to su osnovne prednosti MySQL-a. Kada gledaš MySQL vs. bilo šta drugo, ako gledaš tehnički, su tu negde ili MySQL nije uopšte ni igrač. Dešava se ovo što sam rekao, pre par godina su se pojavili ovi hardware-aši. Pojavilo se nešto što se zove Rapid. Rapid je storage engine za MySQL, koji radi sa terabajtima podataka, petabajtima, šta hoćeš. Radi ludilo stvari, agregatne upite, olepe, transa, znači ubija. To je omogućeno zato što je Oracle-ov hardverski tim, koji nekako pravi Solaris procesore i Sun servere, napravio database kompjuter. I ti sada bukvalno imaš dedicated hardware koji je napravljen samo da tera bazu. 

Ivan Minić: Ako ti treba top performance. 

Bogdan Kecman: I ti sad imaš storage engine koji se vrti na nekom hardverskom nodu. Koji može da odradi agregatni upit, da ti izvadi proseke, trendove, čuda, muda iz petabajta podataka za sekundu. Što bi onom debilu trebalo na primer, ako i toliko. Larry Ellison je promenio ime Rapida u HeatWave. Pošto je glavni kompetitor Snowflake. Snowflake je baza koja radi isto to, ne znam na koji način, ne znam kako oni to rešavaju. Ali oni su Snowflake, onda je ovaj Larry rekao mi ćemo biti HeatWave, ima da ih otopimo. Tako da je Rapid dobio ime to finalno HeatWave. Nije open source, nije on prem, ne možeš sam da ga hostuješ, moraš da ga koristiš na Oracle Cloud. Sad su napravili neki deal s Avoso, tako da možeš da ga koristiš i na Avoso. Neki interlink između Avosovih data centara i Oracleovih data centara, ili su im odneli neke, nemam ideju kako funkcioniše, ali ima ga sad i na Avoso. I direktna konkurencija Avosovom Redshiftu, od koga je ne znam nešto, tipa 90% jeftiniji i 4-5 puta brži. Tako da je ozbiljna priča. Ali tu je sad izronio taj Sunov hardverski deo, koji se ispostavio i znači da nije umreo. Nego vratio se u život nešto radi. Sa Java-om su isto bila neke tu interesantne igre. Java je… Delovalo je kao, dobro, hoće da je odbace skroz, pa neće, pa su otišli ljudi, pa su zaposlili neke. Svašta se tu nešto… Evo, Java sad i dalje nešto postoji, ali licence su prilično anti onoga što su bila nekada ranije Java-ine licence. Tako da onaj OpenJDK je u stvari ono što danas ljudi koriste i on je dosta dobar. Mislim da Oracle direktno komunicira sa tim ljudima koji rade OpenJDK, da ih i finansira i sve ostalo. Tako da meni deluje da oni žele u stvari da to prebace kao OpenOffice što su prebacili, da prebace i ovo. Ali ne znam, nemam ideju što su… 

Ivan Minić: A čekaj, OpenOffice je u stvari StarOffice. 

Bogdan Kecman: Da, pa… StarOffice je bio prvi naziv firme koja je bila StarOffice. Onda je Sun kupio StarOffice, ili ih je uzeo pod svoje, ne znam tačno koja je priča bila, jer realno oni nisu imali čega živeti, mislim bili su bedžari. Znaš, od donacija se mnogo teško živi, to je nešto što ljudi ne kapiraju. 

Ivan Minić: Može da se živi ok posle 20 godina. Malo je problem tih 20. 

Bogdan Kecman: Može da se živi dobro ako ti imaš neki svoj izvor prihoda, pa ti je to… Znaš, ili imaš bogate mamu i tatu, ili imaš ženu koja je advokat i pravi pare, a ti živiš od donacija. Ali realno ne. Znaš, i to se vidi sada, na primer, sad dolazi na naplatu 3D priča. Znači što se je imao hiljade i hiljade ljudi koji su pravili hiljade i hiljade modela, bedža i kačili ih svuda i sve, to je bilo super. Dok su imali slobodno vreme, dok je njima trebalo, dok ovo, dok ono, ali onda, znaš, dođu deca, dođe posao, dođe, znaš, i samo su smanjili. Ali sad su krenuli da se pojavljuju ljudi koji prave za pare, ili i za subscription neki. Pa se subscribeš za njega na ono 2-3 dolara mesečno i onda on ima neku ideju da nešto prave. A ono dok je bilo kupi mi kafu, samo je proizvodnja otišla nigde. Tako i StarOffice od donacija. I onda su oni, ne znam kako je, da li ih je Sun kupio, da li su samo se spojili, da, šta je bilo. I on je već bio OpenOffice kad je Oracle kupio Sun. I onda kad je Oracle kupio Sun, on je nije znao šta će brate. Oni su poklonili OpenOffice Apache fondaciji. A pre nego što su poklonili, brdo ljudi iz tog tima, je dalo otkaz i napravilo fork LibreOffice. I sad dalje šta se tu dešavalo, ja nešto nisam ispratio iskreno, više politika nego… Isto kao oni kad su kupili isto Sun, tih dana je Monty pokupio se i otišao. Odveo ljude koji su verni njemu, napravio MariaDB. I umesto da potroši pare koje je dobio od prodaje MySQL-a u to da naprave dobar proizvod, dobru priču, dobro šta god. On je sve pare koje je zaradio od prodaje MySQL-a spucao u food. Fear, uncertainty. Taj mentalni sklop, ti… To su mnogo inteligentni ljudi koji ne mogu da prihvate da nešto nije po njihovom. On je spucao desetine miliona dolara u širenje laži o MySQL-u i Oracle-u. 

Ivan Minić: Slušao sam i čitao neke intervjue sa Linusom i bukvalno sam u fazonu matori kako je ovo opstalo 30 godina. Meni nije jasno, ovaj čovek je lud. 

Bogdan Kecman: Ali, on drži samo jedan taj, znaš, on drži kernel. 

Ivan Minić: Samo toliko. 

Bogdan Kecman: Pa da, ali opet, ti imaš Oracle Unified Kernel koji je unbreakable kernel koji je… Oko ide ono što Oracle inženjeri odlučuju i Linus ništa ne pita šta će tu da ide. Ti imaš IBMov kernel za koji se Linus ništa ne pita. I taj Linux i dalje živi i mnogo više ljudi koristi Oracle-ov i IBMov kernel nego što koristi Linusov vanilla kernel. Tako da je pitanje koliko je Linus danas važan za opstanak Linux-a. Vidi, ta njegova ludost koja je po meni pozitivna, ja se u 99,9999% stvari koje čovek kaže nalazim potpuno. To što ja nemam autoritet da mogu nekoga da odjebem na način na koji on može nekoga da odjebe, pa ja to ne uradim. I zato što ja nisam toliko inteligentan i toliko pametan i toliko uspešan kao Linus. Ali bih vrlo rado i na isti način napisao ljudima, razumeš. Kad ti dođe senior i napravi promenu na produkciji, pusti tu promenu live, ti znaš… 

Ivan Minić: A ne možeš da ga ubiješ. 

Bogdan Kecman: Znači nemam ja nešto njemu da kažem. Sve što njemu mogu da kažem, on sve već zna. Znači samo, znaš, motku i preko leđa. On se nalazi u takvim situacijama, njemu ljudi puštaju promene koje su tog nivoa. I on na to odgovara onako kako on ume. Išao je nas sad ove treninge za bes i to kontrolu, povukao se bio na pola godine, godinu malo da radi na sebi. Dovode te ljudi u neke situacije koje su jako teške. 

VISOKO STRESNE SITUACIJE

Znaš, mislim, vidi, ja sam sad zbog tog nekog svog slobodnog vremena krenuo da radim i neke druge stvari. I paralelno sa svim ovim. Došla su deca, ja sam se povukao, više nisam taj kontakt za sve te velike klastere, jer sad radim nešto potpuno deseto u Oraclu. Mnogo manje važno i mnogo manje bitno i mnogo manje stresno. I mnogo zdravije za moju čuku i moju kilažu i moju štitnu žlezdu i tako dalje. I mnogo zdravije za moju porodicu. To sam ja iskoristio kad mi se rodilo drugo dete, da se povuče malo iz stresa. Mislim, te scene, u tri ujutru, zvoni telefon, vidi cela Francuska nema mobilnu telefoniju, pomaži. I onda ja pomažem, imam njih pet na slušalici, ovaj jedan broji koliko su milione izgubili, ovaj jedan pita kada će bude gotovo, a ja sam u fazonu, ako ućutite, možda i bude, a ako nastavite da kenjate, neće bude nikada. Znaš, ili ne znam, dve nedelje pred olimpijadu u Londonu, u Britaniji ne rade SMS-ovi. Šta misliš, koga su zvali? Pa razumeš, i sad meni čovek histeriše kao, vidi kao, znaš, ne rade SMS-ovi u celoj Engleskoj. Pa dobro brate ne rade, znaš, mislim, neće proraditi zašto si ti dereš na mene.  Drugo, znači pet sati ste debagirali zašto ne radiš, to ste me zvali posle pet sati, što me niste zvali odmah. Ali, sad, ono što naučiš sa telekomima su stravične procedure. Svaka promena se testira dve godine pre nego što se pusti u produkciju. Znaš, sad, našao si bug i napravio si patch za taj bug. I ti sada patchuješ MySQL ili NDB cluster ili MySQL shell ili šta god, nebitno. Ceo sistem se frizuje, resetuje se, instalira se novo i testira se narednih dve godine. Ne može da uđe na produkciju ko nije testirano dve godine. Ono što ide na produkciju je sistem koji je pre toga testiran dve godine i radi. I sad to uporediš sa, ovaj je čačnuo na serveru i pustio live a nije proverio. Mnogo je druga priča, skroz. Mnogo je, znači, kako oni organizuju stvari, koliko nivoa… Ukoliko nivoa sve mora bude duplo, koliko failovera, koliko su sve… I opet im se desi da posle četiri sata ne uspevaju da detektuju zašto ne rade SMS-ovi i zovu mene. I onda gubimo pare. Znaš ti koliko nas ovo košta. Ili Verizon koji je ono, to mi je bilo kad sam baš počinjao. Verizon kreće prodaju nečega. Ringtone-ove, ne znam što je bilo. Još nisu bili ovi fancy smart telefoni. Prodavali su, ne znam, aplikacije neke za te neke polu smart telefone, neke one Samsung-e i ono Ringtone-ove i te budalaštine neke. Ali sad ta budalaština košta, brate, dolar. I oni prodaju 100.000 komada dnevno, to je 100.000 dolara dnevno zarada je. To degenerici spuste sve te binarie u bazu. Koja nije namenjena za to. Znači njima je sad neko rekao, šta je fora, support, da ti dobiješ enterprise, binary, enterprise support i sve enterprise, full, ultra, turbo, mega za MySQL 5000 dolara godišnje. A najniži, najniži za MySQL cluster je 40.000 dolara. I sad ovi šta prodaju, oni bi mnogo radi prodali MySQL cluster, jedan za 40.000 dolara, nego neku replikaciju sa dva MySQL servera za 10.000 dolara. Njima je isto posla, oni isto idu tamo, isto lažu, isto muljaju, isto se šetaju sa zlatnim satovima i skupim kravatama u isfoliranim kolima. I isto, brate, nit onaj što kupuje zna o čemu priča, nit onaj što prodaje zna o čemu priča. I onda oni prodaju ono gde su veći procenti, veći pare. I oni su tamo njima prodali MySQL clustere do jaja za to. To sve automatski se skalira, to je ludilo. Nije napravljena baza za to brate, raspad sistema. Svaki vikend, frka. I to je ono, imaš nekog Amera koji te zove iz New Delhija, razumeš, i priča na nekom inglišu i plače jer, ne znam, dobiće otkaza zato što ne radi već shop dva sata i nisu prodali ni jedan ringtone i ludilo ovo i ludilo. Tako da… To je, da gledaš kako smo se došli na to sad, te priče. 

Ivan Minić: Pričaš generalno kakva je bila tranzicija MySQL kroz Sun i ovo, a šta je bilo sa clusterom? 

Bogdan Kecman: Pa cluster, šta je fora cela? Znači cluster svoje vreme drži te iste klijente. Ono što se desilo, izgubili smo Nokia. Izgubili smo Nokia zato što… bezobrazluk. Izgubili smo Nokia pred krajem priče sa Sunom, pre nego što je Oracle došao. Izgubili smo Nokia zato što… Zato što im mi prodamo kompjuter, server koji košta pola miliona evra. I oni na tom kompjuteru imaju bug. I ja ne mogu da ga reprodukujem zato što ja nemam taj kompjuter od pola miliona evra na kome se taj bug javlja. I onda meni kaže lik iz Nokie, jebi ga, brate, uvalili ste na mašinu od pola miliona evra na kojoj to ne radi i sad nemate takvu mašinu, reprodukujete. Šta sad, ja trebam te pustiti da ti dođeš ovde kod nas da testiraš. Znaš, kao neozbiljni ste. A ja kažem našima ljudi, treba mi mašina da… Ja ne mogu izdebugirati problem ako ga nemam. Problem se dešava na mašini sa 256 procesora koji svaki ima po 200 jezgara. Znači, ono, ima ne znam 4 terabajta rama, razumeš. I, mislim, retardiran je problem neke… Run condition, gde on alocira memoriju, a ne stigne da inicijalizuje sve procesore, razumeš. I sad ja to nemam, znači, ja na nekoj mojoj mašini koja ima ne znam ono 4 procesora sa 8 jezgara ne mogu reprodukovati. Na mašini sa 256 giga rama ne mogu reprodukovati. Ja se sve izdešava suviše brzo i ne desi se problem. Znači, treba mi takva mašina. I sad, znaš, desi se jednom, desi se drugi put, desi se sedamdeset sedmi put i oni su jebite se i vi i vaša mašina, razumeš. I oni ulože u svoj neki sistem koji liči na MySQL Cluster. Kupe firmu i krenu da razvijaju svoj sistem i vremenom kompletno pređu na taj svoj sistem. Tako da oni su nas otkačili. Ove i… Ovi ostali su ostali, znači Ericsson i Alcatel kao realno najveći… Ovi mobilni operateri, proizvođači hardware-a za mobilne operatere. I onda su se u međuvremenu pojavili još neki ozbiljni klijenti tipa, ne znam, Juniper, tipa neke banke i tako. Koriste, NASA ga koristi mnogo za simulacije i tamo, te neke stvari. Sa NASA-om smo isto imali interesantne priče za ono otpadanje kose, sedenje preko noći i slično. Ali nisu baš za javnost priče. Ali realno MySQL Cluster postoje sve ozbiljnija i ozbiljnija priča. I dan danas je on barbar sa MySQL serverom i ovim sada MySQL clusterom, i NDB clusterom, ne MySQL NDB clusterom, barbar po zaradi, ali je mnogo manji trošak. 

Ivan Minić: Mnogo manji broj ljudi. 

Bogdan Kecman: Mnogo manje klijenata koji plaćaju…

Ivan Minić: Veći teket. 

Bogdan Kecman: Veće- ko što rekoh i dalje je 5000 evra, ti znači ako hoćeš da plaćaš MySQL-u, ti nema šta da plaćaš, znači plaćaš se sport. I ti ako platiš enterprise server godinu dana, to je 5000 dolara. A ako uzmeš cluster, to je 40.000 dolara. I to je to. Znači minimalna cifra ovde je 40.000. Znači sad to je nekih značajno, skoro deset puta više je zarada na, a rada ima manje. E sad, problem je što je ozbiljniji rad, manje ljudi koji mogu da ga rade. Ne možeš da nađeš nekoga ko to zna, teško obučiti. Znaš, ja na primer, ja sam se povukao iz celog tog professional service iz dela u Oracle-u, ali opet imam dežurstva. Jel nema dovoljan broj ljudi da može da pokrije, jel za te firme ti ne možeš da očekuješ da će neko da bude dostupan ko to zna. I onda nas ne zna koliko nas ima, pet, šest su firmi, koji smo ono high level za to. Mi imamo od srede do srede dežurstva, i sad ja ne znam, sad baš do prošle srede sam bio dežuran. I sad to je bukvalno ono sedam dana, svi 24 kroz 7 moraš budeš dostupan, na sat vremena moraš da budeš do online komputera. I ti sad noći možda spavaš, jedeš, ideš, gde oćeš, nije frka, ali bitno je samo da ako te pozovu, u sat vremena, pošto je to SLA, da u sat vremena možeš da se uloguješ i da vidiš šta je problem. Koliko ti treba vremena da ga rešiš, to zavisi kada je problem. Tako da je MySQL Cluster jak tu gde jeste, ne verujem da će ako se čak sve ovo od MySQL-a raspadne, razdeli, pokloni, šta god, mada ne vidim zašto bi, Cluster će ostati ono, ozbiljan je, ozbiljan je proizvod. I nema mnogo, prvo ne postoji ni jedan proizvod open source koji može  da mu parira, bukvalno. Drugo, nema mnogo ni closed source proizvoda koje mogu da mu pariraju. 

LIČNI PROJEKTI

Ivan Minić: E sad, u tom periodu, od kako si ti ušao u zdrav sistem i rad od 40 sati nedeljno ili manje i sve ostalo, ti si ponovo obratio tome da radiš neke svoje projekte. I sad imaš problem, ne možeš da se iskuliraš. E sad, ti projekti su, svaki put kad pričamo o tome, ti projekti su beskrajno zanimljivi, zato što samo lud čovek može raditi takve stvari. Nisu sigurno svi za javnost, ali ajde, proberi nešto što si u posljednje vreme radio što ti je interesantno. 

Bogdan Kecman: Pa šta je fora? Znači ja sam sad paralelno sa svima ovim napravio taj neki bad team, koji je realno unija različitih, nekih mojih interesovanja, nekih različitih firmi koje rade neki različiti ljudi i vode. Nisu sve moje, ali su po tom nekom, da kažem, mojom kapom. I ja sam svuda tu nešto. Neko ko soli pamet. Ja nosim slanik. I tu su sad baš onako različite stvari. Imamo jedan segment koji rade automatizaciju. Mi u Srbiji imamo fabrike koje rade, koje ovi još nisu stigli skroz da unište. I te fabrike moraju da rade u Srbiji, na srpski način, sa srpskim problemima itd. To znači da nema menjanja, mora se popravljati. I ja mnogo volim da popravljam, a ne da menjam. Poenta je da nešto napravimo, unapredimo, doradimo, a ne samo skini i baci iza meni. I tu ta automatizacija je dosta interesantna. Ima taj, na primer, Konkav Konveks, ogromna fabrika stakla tu pored Beograda, koji prave sumanuto dobre neke stvari. Imaju ozbiljne neke mašine itd. To vodi se, taj automatički deo vodi firma koja je Custom Electronic Sheck. Znači oni su, da kažemo, deo ispod B-teama. Oni rade neku sumanutu audiopremu. Šta je fora? Ako se vratim u 90-e, ja sam tamo, posle srednje škole, na neke Ćosiće, ispod par spratova, ispod Boletovog ćaleta, i čuvao sam nekog malog Boleta i nekog malog Viktora. Taj mali Viktor je čovek koji vodi tu firmu i celu tu priču. I njegov tata je bio ozbiljan elektroničar, koji je radio VF stvari za vojsku, za Ei Niš, za odakle znamo i sve one užase koje država uradila sa Ei Nišom, laži oko iskre itd. I on je čovek koji za potrebe eksperimenta, ne znam, sporog svetla na Fizičkom institutu u Beogradu, koji je u kontrolu piezoelementa, linearno od 0 Hz do 1 MHz. A piezo taj ima neverovatno visoku induktivnost i kapacitivnost u odnosu na jedan zvučnik. Znači ako on njega može linearno da mrda od 0 do 1 MHz, šta misliš da može da rodi sa zvučnikom? Zato što ja imam kod kuće pojačalo koje je teško 80 kg. Zato što je punjeno betonom. Jer su neki retardi audiofili mislili da ako sipaš beton u pojačalo, imaš tvrđi zvuk. I to je Sony prodavao pojačala sa betonom. Bilo je budala koju su htele da kupe. Ako zaboravimo kupice drvene na koje stavljaš kabel da ne bi imao ground noise i ostale budalaštine koje prave audiofili, danas postoje tranzistori i inače poluprovodnici koji su milijardu puta iznad od onoga što je bilo pre 20 godina. I ako umeš, ti sada možeš da napraviš audiopremu koja tera od 0 do 1 MHz. Flat, crta, ravno, linearno skroz. I on to pravi. I on to pravi sa cevima i sa tranzistorima i u staklenim lepim pozlaćenim kućištima i ludila nekada. Znači ozbiljna priča. I neke preampove i sve. Ali to znanje i njegovo iskustvo iz elektronike u kombinaciji sa mojim znanjem programiranja i digitalne elektronike je dovelo do toga da smo mi radili neke malo drugačije proizvode. Tipa stabilizacija nišanskog sklopa mini tenka, na primer. I stabilizacija nekih kamera i tako dalje. To su sad već neke stvari koje su malo izvorno ajde pravimo pojačala, a i nismo pisali software za web shop. Nego je nešto malo opet skrajnuto. Pa onda radili smo, zanimljivo, recimo Vogel je  firma nemačka koja pravi ove mašine za asfaltiranje. Radili smo kompletan hardware i software za mašinu za asfaltiranje. Ne bih verovao, ali u mašini imaš, ne znam, osam procesora. Imaš agregat trofazni. Imaš CAN bas i imaš power line communication bas. Imaš centralu koju smo mi pravili između, koja prebacuje podatke sa jednog na drugi bas. Grejači su na jednom basu, ovi senzori su na onom basu. Mislim, sumanuto, ali takva jedna mašina ima ozbiljan hardware i software u sebi. Radili smo za industrijske mašine za pranje veša, sušenje veša i peglanje veša za hotele. Ogromna firma američka, koja to pravi već, ne znam, ono 200 godina, je rešila da se digitalizuje. Jel’ kao, što da bude na dugmiće kad može bude na pipip? Možeš da znaš u napred kada će šta ti crkne. Kažeš, jebi ga, ovaj bubanj je vrteo, ne znam, 200.000 krugova, znači treba se promeni lager u narednih mesec dana. Piši ti tamo da se naruči lager, da se u narednih mesec dana otvori maintenance window da dođe neko i zameni lager. Treba se zameni kaiš, treba će da se zameni pumpa u narednih mesec dana. Šta god. Ima tu ceo taj softver, hardware, ceo taj deo za prepoznavanje kada će šta da crkne, zbog čega. Znaš, tako da radili smo tu svakakve neke te stvari tog tipa. I to su sad, ako različiti ti neki delovi bad teama koji postoje. Preuzeli smo neke ogromne projekte koji su bili ovde u Srbiji pa su umrli. Ako si sećaš, bila je firma Drej u Beogradu koja je otpustila čudo ljudi petak uveče emailom. Mi smo preuzeli tu firmu, preuzeli smo tog klijenta i preuzeli smo za njega brdo nekih proizvoda. To je recimo užasno tužna priča šta je sve taj čovek uložio ovde, koliko pare, koliko vremena, koliko dobrih ideja u pravo vreme koji nisu realizovane zbog lošeg menadžmenta. I njegovog i svih onda ispod njega. A realno mogli smo ovde da imamo Viber u Beogradu. 

Ivan Minić: Sećam se, kako beše? Pip. 

Bogdan Kecman: Mogli smo da imamo Viber ovde u Beogradu pre Vibera. 

Ivan Minić: Ja se sećam da u tom trenutku, svi smo mi nešto se tu vrteli između platformi koje ćemo da koristimo i svi smo bili na nekom džaberu, ali kao ništa od toga nije bilo. 

Bogdan Kecman: Cela fora je bio Skype. 

Ivan Minić: Ne, okej. 

Bogdan Kecman: Bio je Skype i svi su koristili Skype i svi su mrzeli Skype zato što je bio bloated govno. Nema drugog objašnjenja. Pritom, ja sam sad postao do ovih, na primer, interesantna priča do onih Sun-obih sam čuo neku priču koja je mnogo različita od javne priče za Skype. eBay je dobio nalog od američke vlade da kupi Skype, according to some people. I dobili su nalog da kupe Skype sa jedinim zadatkom da ukinu peer-to-peer mogućnost. Znači da svi supernodovi moraju da budu pod njihovom kontrolom. eBay to nije uradio. Iz miliona i jednog razloga, uglavnom, što nisu umeli. O eBayu isto ima strašnih priča. Znači, eBay je firma koja u jednom trenutku od deset hiljada Perl skripti na tome je radio. I nije postojala nikakva dokumentacija. A onda je Microsoft dobio da kupe od eBaya Skype i da uradi to isto. I Microsoft kad je kupio Skype, ako se sećaš, prva stvar koju je Microsoft uradio je da su svi supernodovi bili u Microsoftu. To je bio onom hot nešto, začetak njihovog klauda. Oni su prebacili na svoje servere sve supernodove. Više nisi mogao da imaš supernodove koji su van njihove kontrole. I onda mi smo svi koristili Skype, a niko ga nije voleo. Jer je bio spor, bio je bloated. Smarao ti je uređaj na komu je radio. 

Ivan Minić: Režim za tekstovnu komunikaciju je bio užasan. 

Bogdan Kecman: I onda smo svi koristili to što ti kažeš neki jabber, neki mirc, nešto. Šta god, onaj Pigeon je bio Keva, pa se okačiš na server koji god. Plus smo svi držali, ja sam imao šest servera svojih na koji su ljudi kačili. I to je sad metrnost je za to Keva danas. Ja to danas koristim. I to je to. I onda su krenuli polako da se pojavljuju ideje. Još nije bio WhatsApp, još nije bio Viber. Bip se pojavio tu u vreme kada kreće se… Znači Viber je bio ono, WhatsApp još nije bio. I oni su bili tada u mogućnosti realno da istrče i da naprave ludilo. 

Ivan Minić: Plus su mogli da ti naprave PL, tvoj zatvoreni white label, šta god. 

Bogdan Kecman: Pritom, Srbija nije bila prvo mesto za koje su oni hteli da rade. Oni su hteli da rade u Bugarsku. Oni su otišli u Bugarsku da naprave firmu. I onda su shvatili da Bugari ne znaju engleski. Jedini razlog što je firma otvorena u Beogradu je što mi znamo engleski. Jer s Bugarima  nisu mogli da se to govore, sa prevodiocima su morali. I onda su otvorili firmu ovde. I onda milion i jedan razlog, od toga ništa nije bilo. I onda su oni to zatvorili preko noći. I taj projekat, takav kakav je bačen. Ideja projekta je nastavila da živi, pretvorena u razne druge neke sisteme koje su napravljene i na skoro drugim principima i sve ostalo. I mi smo to pustili na Filipinima, imali dobar customer base, napravili smo neki sistem B2C. Znači ne što je bilo C2C, napravili smo B2C sistem i onda došla korona. Mi smo što bili u sve molove na Filipinima. A na Filipinima su molove, znači početak i  kraj. I krenulo je odlično, odličan odziv, sve je bilo super, imali smo mega dobar ufur. Sad je to bilo malo i polukvarno, pošto Filipine su korupcija isto kao danas Srbija. A mi smo tamo imali nekog kao što je danas predsednikov burazer. Razumeš, tako da smo imali ulaz, ono, dobrodošli, radite nam šta oćete. Ali došla je korona i zatvorilo sve molove. I onda je to umrelo. I tu je projekat stao, onda je taj projekat prebačeno u nešto drugo, treće, peto. Ali i dalje sarađujemo sa tim ljudima i dalje ovde postoji tim koji radi za njih. I vrlo je to ono… Saradnje iz koje se puno uči. Što je meni važno. Jer ja ako danas ništa nisam učio, džabe sam živeo. 

Ivan Minić: Jedna stvar koju si pomenuo, a posle nisi ništa rekao o tome, je da voliš da popravljaš. 

Bogdan Kecman: Pa da. Ali vidi sad, tu je cela ova priča o ovim 3D štampačima. Sve te neke čudesne mašine koje se pojavljuju u Srbiji. 01:35:17 Čudesne mašine koje se pojavljuju i po regionu. Šta je fora? Jugoslovenski carinski sistem je uvek bio retardiran. To je možda jedan od najretardiranijih u Evropi, ako ne i u svetu. Ti sada u carinskim magazinima možeš da nađeš mašine koje su koštale po 10, 20, 50 miliona dolara, koje stoje u nekom magazinu i trunu. I neki naši ljudi koji žele se baviti biznisom, nađu neke te mašine i otkupe ih od naše carinske, šta god, kako se to već zove, službe, družbe. I kupe za 20, 30, 50 hiljada evra mašinu koja je pre 50 godina vredela x miliona. Sad ta mašina je stajala u nekom truležu mnogo godina i ona ne radi, iako je nova i neupaljena. I za nju ne postoji dokumentacija. I ljudi koji su ju pravili su uglavnom već pomrli. I nemaš koga videti. I onda vrlo često takva neka mašina dospe Viktoru ili dospe meni. Ili sve jedno ako dospe Viktoru, ako je neka elektronika digitalna, ja pomognem, ako je analogija, pomogne Viktor. Ali tu smo podigli neke ozbiljne mašine iz mrtvih koje su sumanute. 01:37:03 A evo sad, na primer, zanimljivo je ovo što sad baš treba da radimo. Je velika fabrika, ima mašinu svoju, fabrika je stara, dosta godina. Mašina koja je kupljena 50-ih, koja je tera nekih software za neku hemiju. Na nekom kompjuteru iz 57-e. I ta firma koja je pravila taj software, tu elektroniku postoji i dalje. I to novo da se kupi košta nekih 50 miliona evra. I sada ta firma je u pozornosti da mi dođemo i da… 

Ivan Minić: Znači to radi sve, samo je hardware… 

Bogdan Kecman: Da, da to radi. Hardware je star i sada taj hardware crkava i ti ga popravljaš. I on crkava i ti ga popravljaš, ali postaje već problem naći delove. Postaje problem bilo šta, naravno nema source-a, nema ničega. I sada ćemo mi da idemo tamo da probamo da skeniramo taj hardware. Da ga reverse inženirujemo, da napišemo simulator za taj hardware. I onda da iskopiramo cel taj software na naš simulator. I onda da taj stari software iz 57. može da trči na modernom hardware. I onda može normalno da se napravi backup. Da može da postoji ono backup mašina koja ako od crkne upali se druga. Šta je fora? Moja prva ideja je bila… Čekaj, jeftinije nam je, napišem, to trči na nekom četvorobitom procesoru. Provalićemo šta radi software, napisaćemo ga iz početka. Onda se ispostavilo da nam treba, ne znam, 20 tehnologa, hemičara, fizičara, onoga da bi razumeli kako software radi. Nije problem tu programiranje, problem je ta fizičko-hemijska pamet koja je unutra koju mi nemamo. Je li to ono što rekao moj ćale pre milion godina? Šta ti je vredno da znaš programiranje ako ne znaš posao? Znaš. Ja kad sam pravio software za klađenje, prvo sam morao da naučim da se kladim. Ja šta znaš ovaj twitcher što je iz XU1? Čega? To je fora. Pošto mi nemamo vremena da završavamo hemijski, fizički fakultet, tehnologiju i sve ostalo, mi ćemo neki hardware od ispod da iskopamo i simuliramo i pustimo taj isti software da trči na tom hardwareu. Valjda će da radi. To su neke stvari, šta je fora? Ceo život ti nešto kao znaš, kao nešto programiraš i to kao tamo nešto, i kad te neko pita šta radiš, ode ulevo. Možeš ti pokažeš šta radiš. Tamo neka mašina negde pravi pare. Pa kao, a kako? Pa nešto, dođu neke poruke i pošalješ neke poruke i kao pojave ti se pare na računu. Pa dobro jel možeš ti meni to da pokažeš. E ovo možeš vidiš. Ovo je ono, to je ono, kao 3D stampači. Znaš, napraviš nešto, drmneš čoveka po glavi, izađe mu čvoruga, to je. E, pravim ovo. Tako joj popraviš i ono kao nešto radi. Znaš, neki pokojni Toma će kažu da ako nema neka lampica da trepće, to ne radi. Tako da to, to imaš neke ledice koje trepću. Znaš. E, to je, to je ovej, to znači da je živo. Znaš. Možeš pipneš, možeš ugasiš, možeš da ga poliš vodom da crkne. Znaš. Ovo, ovo se, sve je virtualno. Ceo život nam je, znaš, virtualno. I bez, bez toga da imaš nešto što možeš da uzmeš u ruku, nema poente. Znaš, i ono isto, moramo decu učimo. Stvari se popravljaju, stvari se ne bacaju. 

Ivan Minić: Pa vidi, one dobre stvari koje su nekad pravljene, mogu da se popravljaju. 

Bogdan Kecman: Ma vidi popravljaju se, bre, i ove nove stvari. Da, ali sad, nećemo ove iPhone i to, to nema svrhe. Popravljati, ali… Što? Kola se popravljaju. 

Ivan Minić: Ne znam, ali meni je najjači primer tu, ljudi koji su nekad kupili neki dobar nameštaj i sad ga ono četrnaesti put presvlače. I četrnaesti put lakiraju. I kao, pa što? Zato što je ovo drvo, a zato što više nema drvo. Odnosno ima, ali košta deset puta više. 

Bogdan Kecman: Da, tu je sad već, možda, mnogo više problem, što to smo mi baš jako siromašna društva. A znamo šta je kvaliteta. Znaš, to je… Taj dodir sam ja imao sa tim, kad sam krenuo da radim s Ukrajinicima, koji su siromašna društva. Ali oni ne znaju šta je kvalitet. Oni se sudare sa okruglom kvakom i zbune se. Oni ne mogu pola sata da shvate poentu interfona. Znači, čovek je pet puta išao gore, dole, kao ne razumem. Kaže, umem da napravim ovo, nije nikakav problem. Umem i elektroniku, i softver, i sve ovo. Ali kaže, a čemu? Pa, brate, da si ti… Pa kao što ne siđaš dole i ne otvoriš mu vrata. Znači, i oni sad ne znaju šta je kvalitet. Mi, Bugari, ne znaju šta je kvalitet. Bugari su sad krenuli da uče. Bugari, kada su krenuli da rastu kad smo mi otišli pod sankcije, onda oni iskoristili, oni Rumuni krenuli da rastu, oni su tada polako počeli da imaju pristup u nekom kvalitetu. Ali oni do tada nisu znali šta je kvalitet. A mi smo uvek znali šta je kvalitet. Mi smo uvek znali šta su dobre farmerke, i šta je kvalitetan nameštaj, i šta je kvalitetna sijalica, i šta je dobro staklo. Sve smo znali. Nismo svi mogli da priuštimo. Ali smo svi videli, svi smo kod nekog videli, svi smo mogli da pipnemo da vidimo to. I mnogi od nas su mogli i da priušte. I onda si mogao sebi da priuštiš nameštaj od ono, ful drveta, tako, žaluzije. Malo si morao da si stisneš i to. Nije mogao svako, i nisi mogao da ideš svake godine letovanje i zimovanje i da kupiš taj nameštaj. Ali jebi ga jedne godine, ne odeš za zimovanje… 

Ivan Minić: Ali na sto čekova i uzmeš. 

Bogdan Kecman: I sad mi znamo šta je kvalitetan nameštaj. I šta je kvalitetno, sve. Ali jebi ga, brate. Ne možemo, priuštimo. I onda ćeš radije da zadržiš svoj stari kvalitetni nameštaj, svoje staro kvalitetno pojačalo, svoje stare kvalitetne zvučnike, i da ih presvučeš, da zameniš membrane, da zameniš gume, da zameniš federe, da zameniš… mrežicu, da znaš šta god. Jao, brate, ono ovo je… Što možeš da kupiš, je smeće. A ono što nije smeće, ne možeš priuštiti. Jao, super, Dynaudio zvuče. Mnogo bolje nego kvalitetne zvučnici od pre 40 godina. Znaš, jel možeš kupiti Dynaudio zvučnike. To je… To je fora. Tako da, da, popravljanje… popravljanje je… važno. 

PLANOVI ZA BUDUĆNOST

Ivan Minić: Voliš sebi da komplikuješ život. 

Bogdan Kecman: Da. Vidiš, ja dva puta sam se vratio u Srbiju s varijantom  tipa da sam mislio nešto mogu popraviti. 

Ivan Minić: I ništa nisi naučio. 

Bogdan Kecman: Ništa. 

Bogdan Kecman: Dobro, prošli smo 40 godina. Nije ni mnogo. E sad… Mislim da… Ja znam i osećam, ali kapiram da su i oni koji su slični pohvatali, ali… Šta ti hoćeš da radiš dalje? Znaš… Šta sad? 

Bogdan Kecman: Penzija. Znaš kako, vidi, meni su sad klinci došli u one neke ozbiljne godine. Moj mali ima deset, sada ima šest. Znači sad su u godinama… Kada je važno, a sam tu. Kada je važno da… Da ih ne otkačiš, nego da potrošiš vreme sa njim. Sad ja još uvek ne stižem. Još uvek, evo, mali je došao danas i traži da mu isečem neko drvo jer pravi neku držač za neku pušku od praćke koju nešto je nešto video na YouTube-u i ne može da iseče drvo. Kupio sam mu neki multifunction nož testera, ali ovo slomio je testeru već. Ali, znaš, da ja njemu tu pomognem to da mu isečem, ja sam rekao, vidi, ne mogu. Ubi me glava, smara me ovaj i smara me onaj. I na tri četa sam paralelno na metramostu. I… Sutra. Ali sutra moram. Zato što… Ima ona varijanta… Ćale, ne mogu sad. Ćale, ne mogu sad. Ćale, ne mogu sad. Sine, odjebi ćale. Tako da ja ne bi da dođem sad do… Do tog odjebi ćale. Gledam polako da smanjujem sve ono što… Što ne uključuje njih. I da polako uključujem njih u… U sve. E sad videćemo šta ih zanima. Moj Mitar je ono kao praćka. Samo ga praćke zanimaju. Ima 200 praćki. Idemo juče na put. On je nosio praćku sa sobom. I… I kupio sam mu pet, ali ne koristi tih pet što sam mu kupio, nego one što je pravio sam. Što je do jaja. Tako da… starija je još uvek u medvedićima. Ok. Balerina i te stvari. A ja polako. Ali to gledam da radim što više stvari koje uključuju njih. Ono što sam… Što sam imao kao ideju tog nekog edukativnog robota, ta ideja je propala. Mislim, međuvremeno se desilo 200 nekih stvari, napravili ove 200 ljudi, bolje nego što sam ja zamislio i nisu uspeli. Tako da, ne verujem da bi ja tu nešto uspeo značajno, ali… I dalje sam u tom nekom 3D printing svetu gde pomažem, pratim ovo šta se dešava i gledam gde mogu klince da uvučem. I oću da probam da ozdravim. Tako da, to mi je trenutno, kratkotrajni plan. Uključivanje klinaca u sve što radim i uključivanje sebe u zdrav život. To mi je najteže. Mnogo je. teško. Volim slatko da jedem, a mnogo mi ne prija. Ali ne vredi. A ono 20 godina rvanja mi je dalo, dalo mi je snage da ne budem mrtav sada. Način na koji ja živim zadnjih 40 godina, da nije bilo tih 20 godina rvanja, ja bih bio davno u nekoj kutiji drvenoj. Da gledam da sebe malo povratim, da njima potrajem i njih da uključim u sve živo. Sada videćemo. Momira nešto programiranje, deluje mi je da ga ne zanima, ali ovaj ručni rad ga izgleda zanima. Tako da videćemo tu šta će biti. 

Ivan Minić: Hardveraš. 

Bogdan Kecman: A vidi, Sara je obožavala da ono vrtim osciloskopima. Ja spojim osciloskop, ton generator i Twitter neki. I onda ono menja, testera četvrtka, ono menja frekvenciju, menja PWM, i gleda signal kako izgleda osciloskopu i pišti joj sve vreme, i to obožavala satima da drnda. Sada je to ne zanima, ali polako. I sad trenutno, preselio sam se u kuću, sad imam malo više prostora, imam to neko dvorište, sad još uvek traje selidba. Sve što možeš da ostaviš za sutra, ostavi za preko sutra. Definisanje novih prioriteta. Raspao sam se na mnogo strana, previše sa sebi zakomplikovao život, time što sam bukvalno, uzeo da rešavam previše stvari istovremeno. I sad polako ne uzimam nove, dok ne očistim sve, i onda kad očistim sve, onda ćemo da vidimo šta je kako. A i ovo što čistim i ne čistim nekom sumanutom brzinom, nego lagano. To je ideja, znaš, Denis mi umro pre par godina, znači to mi je mnogo dobar drugar s kojim sam radio sve, znači on je dve godine stariji od mene, znači ništa, isto je, jurio za poslom, trčao, ganjao ovo ono, i umro je u autu na ono sto metara od moje gajbe. 

Ivan Minić: Vidi, i ja i ti smo počeli da se čujemo i da se viđamo, ono kada smo skapirali da se viđamo samo po sahranama. 

Bogdan Kecman: E, to znaš, mislim, mora krenemo u to, brinemo u sebi, to je najvažnije. Jel posla će uvek da bude, pare će uvek da bude, dete će porasti i odu, znaš, pa ne. Mislim, misliš da u Oraclu nekog zanima da sam bolestan, dal imam temperaturu, da sam radio sto sati ili dvadeset sati, da li, da li, ma pre… 

Ivan Minić: Na osnovu svega što znam o toj firmi, tamo sigurno niko ne gleda. 

Bogdan Kecman: Ne, znači u svakoj firmi, znači ja sam sarađivao sa mnogo velikim firmama, vidi, dan danas u Ericssonu kada neko iz tog tima koji radi sa Maestro Cluster on treba dobiju unapređenje, ja sam u loop-u da se pitam da li imam nešto protiv da neki tamo dobiju unapređenje. Brate, ne znam ni ko je to, ne znam, ne znam, ne znam, koga bole dupe šta ja mislim. Realno. Ono, okej, ja sam, mislim, Srbin sa Balkana, ja imam mišljenje o svemu. Samo što ne mislim da nikoga treba da boli ono uvo šta ja mislim. To moja stvar, samo za mene. Tako da, firme gledaju sebe. Znaš, to je ono, ja sad tražim nekog asistenta i rekao sam ljudima ovo nije porodica, mi nismo porodica, ja nisam ni drug ni tata. Znači, ja gledam svoj interes, interes firme. Ne gledam vaš interes. I potpuno razumem da tamo neko u Oraclu gleda interes sebe i interes Oracle. I onaj HR je zaposlen u Oraclu, u Oracle ga plaća, ne plaćam ga ja. Poenta HR je da zaštiti firmu, a ne radnika. Tako da, znaš, vidim ja mnogih ove ne znamo, vidim, ako voliš svoj HR, znači da si ili glup ili HR loš. 

Ivan Minić: End on that bombshell. Kecmane, hvala. Hvala za ovih 40-a godina. I hvala što mi tako s vremena na vreme ispričaš neku priču o nekom suludom projektu koji mi vrati nadu da ima smisla baviti sa ovim čime se bavimo, jer ja stvarno više taj moment sa čuketanjem nekih web sajtova na kojima se nešto pomera, kad pomeraš mišem, ja to stvarno 25 godina kasnije. 

Bogdan Kecman: Pixel gore, pixel dole. 

Bogdan Kecman: Ne mogu više. Znači, baš imam momenta kad je besmisleno. Hvala ti puno. Hvala vama što ste nas slušali. Nadam se da vam je bilo interesantno. To bi bilo to za ovu nedelju. Mi se vidimo ponovno naredne. 

Bogdan Kecman: Hvala puno.

Realizacija Pojačalo podkasta ne bi bila moguća bez naših izuzetnih partnera. Kompanije Epson koja je vodeći svetski proizvođač projektora i štampača za sve namene, i kompanije Orion telekom provajtera najbrže internet infrastrukture u Srbiji sa preko 30 godina iskustva. Više informacija pronaćićete u opisu epizode.