Pojačalo Visa specijal EP5: Kako ostvariti saradnju sa influenserima

Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Ivan Minić: Poštovani slušaoci i gledaoci Pojačalo podkasta, dobro došli u novu specijalnu epizodu koju realizujemo uz podršku kompanije Visa i njihove Platforme za podršku malom biznisu. To je mikro sajt na kome možete da nađete neke vrlo zanimljive ponude koje su pripremili za korisnike, a manje-više svi koji imamo firmu smo i korisnici njihovih usluga. Možete da nađete tamo razne načine da unapredite svoje digitalno prisustvo, da na lakši i bolji način radite naplatu kroz online, uglavnom karticama, kao i razne druge kreativne stvari. Pa, ako vam je to interesantno, pogledajte na linku u opisu podkasta. A, današnja tema su influenseri i imam dva zanimljiva sagovornika na tu temu. Danas su sa nama Andrea Baba, influencer manager u Fullhouse Ogilvy, od skoro i Igor Radulović, project manager u Žiški, ali u slobodno vreme TikToker. 

Igor Radulović: Ili obrnuto 😀

Ivan Minić: U slobodno vreme project mananger u Žiški 😀 Dobro došli. 

Igor Radulović: Bolje te našli. 

Andrea Baba:  Hvala, hvala na pozivu. 

Ivan Minić:  Ono što bih voleo da probamo da ispričamo za ovu našu publiku koja sluša i gleda Pojačalo, je da probamo da objasnimo ljudima koji, prosto, najčešće nisu dovoljno u materiji i ne razumeju to, vide možda neki potencijal, prepoznaju da postoje neki ljudi koji okupljaju veliku publiku oko sebe, i vide da bi možda mogli da sarađuju sa njima, ali vrlo često nije im baš najjasnije na koji način bi to trebalo da rade, a ako se ugledaju na velike brendove i kompanije, ne radi svi onako kako bi to trebalo i kako bi bilo dobro. To je za početak nešto o čemu bih voleo da počnemo razgovor. Andrea, ti si u priči sa influenserima već duži niz godina, pratiš kako se situacija razvijala i sa tržištem i sa nekim trendovima, na poziciji si koja je bila upravo ta spona između klijenata i influensera. Kako tebi deluje da danas ta saradnja izgleda, odnosno, da li smo na nekom dobrom putu da ta saradnja ima više smisla i za jedne i za druge, a onda samim tim i za sve?

Andrea Baba:  Pa, moram da kažem u odnosu na same početke da se to kreće negde u dobrom putu, ali imam osećaj da se već počeli da stagniramo. Dešava da dolazi do velikih nesuglasica i tu negde smatram su krive same agencije koje stoje baš između klijenta i influensera. Negde se jasno ne odredi šta zapravo influenser treba da radi i ne komunicira se influenseru šta treba da radi, na koji način treba da radi i šta se od njega očekuje, i sa druge strane, ne sluša se šta taj isti influenser ima nama da da kao povratnu informaciju. Opet, tu je problem i razgovor sa klijentom, gde agencije uvek idu tim nekim lakšim putem bez prepreka i kako klijent kaže, tako se radi. Nema onog momenta da se objasni klijentu – hej, mi to ne želimo da tako, mi mislimo da ne treba tako, poslušaj nas; već je više – OK, klijent je rekao, mi to prenosimo dalje i to je to. Ja sam imala, već četiri godine se bavim influenserima, i imala sam niz situacija gde se klijent traži nešto od nas i gde od mene dobio feedback – ne, to nije dobro i mi ne želimo tako iz tog, tog i tog razloga, mislimo da nećemo imati dobre rezultate, hajde da probamo ovako. I, feedback koji sam dobila od klijenta je uvek bio – Hvala!, zato što smo ih na neki način i edukovali na koji način treba sarađivati sa influenserima. Ali, da kažem, početak tog nekog problema saradnje jeste što se ne biraju adekvatni influenseri. Agencije danas imaju taj neki, da kažem, moda je danas da agencije daju 100 influensera, i hajde da pokažemo da mi znamo influensere, umesto da kada klijentu daju predlog, daju predlog 3-4 influensera za koje mi sigurno znamo da odgovaraju brendu i odgovaraju kampanji koja se radi. Jer, danas ima toliko influensera da više nije bitno da imamo samo taj brand match – infuenser odgovara brendu, brend odgovara influenseru, već i same kampanje treba da vidimo da odgovaraju određenim influenserima. Ali, eto kažem, agencije danas imaju taj momenat da što više influensera, to bolje, pa neka klijent bira. Klijenti nisu toliko, a i ne treba toliko da se bave uopšte influenserima i nisu toliko edukovani da bi mogli da izaberu, pa se ide sa onim – ima najveći broj pratilaca, najpopularniji je, idemo sa njim. 

Ivan Minić:  Da, da, na nivou prepoznavanja. 

Andrea Baba:  Otprilike.

Ivan Minić:  Njih znam, oni su najbolje rešenje za nas. Mislim, to je nešto što je u drugim oblastima advertajzinga postojalo godinama unazad i ideš na safe stvari i ostaviš, eventualno ako si malo otvoreniji brend ka tome, ostaviš određenu količinu budžeta da se probaju neke druge, pa ako to radi, onda to povećaš, ali 80% budžeta ide na stvari koje su safe i koje svako u to neko staro MS screenshot svog banera sa Blica. Vi to ne razumete, ali nije važno 😀 Ali, prosto tako je išlo i tada. Koliko god se stvari menjale, očigledno se ne menjaju dovoljno brzo i očigledno da ta količina poverenja koja bi trebala da postoji između agencije i klijenta nije uvek na zadovoljavajućem nivou. E, sad, ti dolaziš iz jednog potpuno drugačije okruženja, modernijeg, mlađeg. Bila su oba osnivača i pričali su svoje priče.

Igor Radulović: Volim kad kažeš – “Žiška je jedna vrlo mlada agencija, gde rade mladi ljudi koji razumeju mlade”. To je taj stereotip 😀 

Ivan Minić: Zastrašujuće 😀 Mada, bio sam. Nije mi delovalo toliko hostile 😀 Ali, kako to izgleda iz vašeg ugla? Prosto, vi hendlujete klijente koji su, čini mi se, koji imaju malo bolje razumevanje u proseku u odnosu na ostale, jer su vas birali kao nekog ko radi te malo zahtevnije kampanje, vrlo često vezane uz neki sadržaj, nešto, dakle, nije baš default stvar koju obično agencije rade.

Igor Radulović: Da, pa ja moram da kažem da imam tu, da kažem, sreću da radimo zaista već sa klijentima koji to u potpunosti razumeju i to poverenje, o kome si pričao, postoji zaista. Ali, postoji jedna druga stvar koja je često problematična, a to je da se na influensere gleda kao na neki, kao dodatni medij, otprilike, koji se sada podrazumeva u sklopu svake kampanje. Ja se ne sećam, možda čak i nije postojala kampanja koju smo radili, a da nije sadržala, bar i 90% je tako, predlog influensera koji se na kraju desi. I tu dolazi onda do tog sukoba oko količine influensera, zapravo, a kao kada lansiramo novi proizvod, i treba nam da to što više ljudi vidi, automatski se podiže želja da imamo što više influensera. I to čak ne dolazi od strane agencije, već sa strane klijenta koji želi da imamo što više influensera, kako bi što više ljudi videlo taj proizvod. I onda se nekada dešavaju te saradnje koje imaju malo manje smisla, malo su manje uklonjene u sadržaj influensera ili su onako neki nametnuti sadržaj koji nije njima baš srodan. Ali, da, moram da kažem da postoji taj problem koji si rekao, ali dosta, dosta manje. Mislim da samo poverenje između agencija i klijenata kod nas je na dosta visokom nivou, i onda kada mi nešto predložimo, dešava se zdrava diskusija koja je baš kul. 

Ivan Minić:  To je dosta retko za agencije, inače.

Andrea Baba:  Da.

Igor Radulović: Ali, postoji jedan drugi, postoji jedan drugi problem, koji nije komunikacija agencija-klijent, nego je komunikacija influenser-agencija, jer u nekom savršenom vakumu, savršenom svetu, trebalo bi da influenser utiče, ima svoju reč o sadržaju koji kači na svom profilu, što je nažalost toliko očigledno, ali nije uvek slučaj. Često je to nametnuto. Uradi ovaj proizvod, fotkaj se ovako, a on čovek kači videe. U savršenom svetu bi to značilo neki sastanak na kome su influenser, klijent i agencija, i tu bi svi pričali o tome šta bi taj sadržaj trebalo da sadrži, kako treba da izgleda. To se ponekad i dešava u praksi, imali smo taj slučaj, ali to su uglavnom, i za takve stvari se ima vremena i prostora, kada su u pitanju dugoročne saradnje. I onda je neko, na primer Yasserstain je deo Fante već duži niz godina, i onda kada se takva saradnja dešava, logično je da već ima veliki uticaj na sadržaj koji se dešava, on je nosilac brenda i ambasador. Na kraju, ne zna se ko je tu čiji nosilac, spojili su sve u jednu veliku, lepu celinu. Ali, to prosto nije moguće kada je u pitanju lansiranje kampanje ili jednokratne saradnje koja je samo “hajde da izbacimo sada proizvod”, i u tim situacijama se mnogo češće dešavaju ti problemi oko kojima je malopre bilo reči. 

Ivan Minić:  A meni se čini da tu postoji upravo, dotakli ste se oboje toga i mislim da je to dobra tema da nastavimo razgovor, da ne postoji elementarna razumevanje o tome da je influenser svoju vidljivost izgradio na autentičnosti , na sopstvenom sadržaju i načinu prezentacije i svemu što zapravo on predstavlja i to nije oglasni prostor kome ti pošalješ materijal da neko objavi, odnosno, možeš da radiš to i tako, ali efekat toga je 10, 20, 100 puta manji nego da osobu pustiš da to uradi na svoj autentičan način. 

E, sad, često se dešava da se taj autentičan način ne gađa sa onim što klijent želi. Ja sam pričao sa, mislim da sam par puta pričao, ta neka moja traumatična iskustva iz mladosti sa nekim brendovima koji su u nekom trenutku prosto imali na brand manager pozicijama ljude koji suštinski nisu razumeli ni šta je brend, ni ko je publika, ni da zapravo taj brend kupuju, ne znam, stariji ljudi koji gledaju samo cenu i prepoznatljivost, nego su u nekom trenutku za brend koji je takav, koji je prosto tržišno pozicioniran i neće nikada izumreti jer neće, ali ne može da bude kul nikako, pokušavali da prave priču koja je ekskluzivna, ovakva, onakva. Ljudi, to jednostavno ne ide, ne možeš da praviš od brenda koji je Dačija, koja je pouzdana, lepo se prodaje, god value for money, ne možeš da praviš ekskluzivan brend i jako je glupo da to radiš, i jako nespretno i nezgrapno to izgleda. I onda insistiranje na tome, pokušaj da se kroz to provuku ljudi kod kojih to zaista ne deluje kao da je deo njihovog života, deluje bukvalno fejk na 1000 nivoa. Ali, dobro, to je bilo neko dosta ranije vreme i period u kome su influenseri čini mi se bili spremni na mnogo više ustupaka u tom smislu, jer para nije bilo, pa kada se pojavi mogućnost, onda u principu prihvataš sve, a ne praviš tu neku selekciju da mogu da promovišem proizvode koji su proizvodi koje i sam koristim, u koje verujem, neću da promovišem proizvode koje ne koristim, koji mi se ne dopadaju, u čiju priču ne verujem, i tako dalje, što na najbazičnijem nivou treba da bude neka postavka stvari. Ono, ako imaš brend koji već ima neku postojeću bazu korisnika, iz nje izaberi one koji će da ti budu brand ambasadori, nemoj da uzimaš da daješ uređaje i gomilu novca nekim novim ljudima koji to ne koriste i svi znaju da ono to ne koriste, da bi ti oni promovisali novi telefon ili bilo šta slično. Jako je glupo i šansa je 90% da će ih neko negde snimiti sa iPhonom jer to nose. To što su uzeli drugi uređaj je manje bitno. Uzeli su ga zbog para, nisu ga uzeli zato što žele to da koriste. Kako bi nekome ko je mali, jer većina naše publike je su proizvođači malih brendova, male firme, firme koje pokušavaju da porastu, da se nalaze, kako biste im preporučili da uopšte za sopstvene potrebe rade istraživanje i pokušaju da razumeju šta postoji na tržištu. Andrea, hajde ti prva…

Andrea Baba:  Ja imam samo da kažem da manji brendovi bi trebali da se više uključe da prate influensere da vide, da im bude jasno zašto žele tog nekog influensera da baš on dobije njihov proizvod, da baš on promoviše njihov proizvod. Da samo stanu i da zamisle da li oni mogu da zamisle tog influensera sa tim proizvodom. I da jednostavno malo više uđu u taj svet, već kada nemaju nekog ko će ih savetovati, neko ko duže vreme prati influensere, moraju oni da preuzmu taj momenata i moraju da selektuju u tom smislu. Tako da, definitivno moraju da prate šta influenser radi, da li taj influenser može na pravi način da prenese poruku njihovog brenda, da li on jeste njihov brand match, i šta žele da postignu sa tom saradnjom. Da li žele da saradnja bude samo vidljivost njihovog brenda i da svi vide da neko koristi ili žele da se dobije taj efekat izazivanja tog nekog engagementa, odnosno da vide influensera kome publika veruje i kome će publika postavljati pitanja u smislu – gde si to nabavio, kakav je to proizvod, o čemu se radi? Prvo treba da u svojoj glavi imaju jasno zašto žele tog influensera i šta žele da postignu tom saradnjom i da onda krenu istraživanje što Instagrama, Facebooka, Youtubea, TikToka i da znaju na kojoj platformi žele da se pojave, na kojoj platformi se nalazi njihova ciljna grupa. 

Ivan Minić:  I bilo bi super da ako uđu u tako neku priču, i ljudi krenu da postavljaju pitanja influenseru, influenser zna da odgovori na ta pitanja, da imaju dovoljno pripremljenu situaciju da razume.

Andrea Baba: Ali i oni znaju da se snađu u tim situacijma. Ja sam imala baš takvu saradnju gde smo poslali jednoj influenserki, u pitanju je bila saksija, ali nije bila samo saksija, već je bio i neki cvet u toj saksiji. Ona se oduševila, okačila na Instagramu, pri tom da joj nije bilo plaćeno, ta saradnja. To je bilo bukvalno poklon poslat njoj. Ona se oduševila, mislim, da joj je veći fokus bio na biljci nego što je bio na saksiji, i krenula su pitanja gde je ona javno tagovala brend i rekla – Poslali ste mi paket, molim vas, pošaljite mi i odgovor koja je ovo biljka, jer me ljudi pitaju. I mi smo uzeli, poslali odgovor – To je ta i ta biljka, tako i tako se gaji, tu i tu može da se nađe, i to je to. Ljudi umeju da se snađu, samo je jako bitno da znamo kog influensera želimo i zašto njega želimo. Da li stvarno vidimo taj brend. Jer mi smo znali da ako pošaljemo taj cvet nekome koga ne interesuje cveće, da neće ni da okači sliku, a kamo li šta drugo, a ovde smo znali da je to devojka koja prvo, voli poklone, jako voli te znake pažnje, i voli momenat gde ćemo da kažemo – E, ajde ovo objavi i neka to bude u tom i tom roku, i da se na fotografiji nađe to, to i to, nego smo jednostavno poslali cvet uz poruku da ako želi objavi normalno, ali da joj stvarno nije obaveza jer smo želeli samo da joj poklonimo. I, eto, dobili smo super efekat.

Ivan Minić:  Kakvo je vaše iskustvo? Šta ti misliš o čemu ljudi treba da razmišljaju kada prave nekakav plan za naredni period?

Igor Radulović: Ja bih dodao samo jednu stvar, pošto imam neko malo iskustvo svog biznisa, kontaktiranja influensera, “molim vas, molim vas objavite me”, na tom nivou otprilike još uvek :D, ali mi je biznis u početku, pa ne možemo da imamo finansijsku saradnju…

Ivan Minić:  Kaži slobodno o čemu je reč, pošto je jako interesantno.

Igor Radulović: Da, da. U pitanju su “Lala bojanke”, to su džinovske bojanke koje su metar sa metar, koje su ukrasne, kače se na zid, antistres i tako dalje 😀 Nisam siguran zašto je toliko smešno, ali…

Ivan Minić:  Zato što ljudi koji rade u agencijama često prave te antistres proizvode.

Igor Radulović: Aha da, da da… 😀 To je taj agency life. Nije, nije, nego dok sam još bio na fakultetu, je nastao kao ideja za studente. Nastao je kao projekat studentski, koji je baš bio usmeren na marketing, i onda je to zapravo bio deo kampanje. Bilo je još veće, dva metra sa metar, sve je bilo rukom crtano, markerom, pa su onda to studenti bojili za vreme ispitnog roka kao antistres i lepili su, pa smo prepoznali da kreće dobro. Odlutao sam 😀 Dodao bih samo jednu stvar, a to je da mi deluje da mali biznisi treba baš da izbegavaju influensere koji reklamiraju mnogo brendova. OK, verovatno treba svi da ih izbegavaju, ali to mnogo više važi za male brendove, jer su onda samo, pogotovo ako je plaćena saradnja, toliko se utope u more, ono 12 storija za redom, koji su još uvek aktivni preko 24 sata i četiri brenda ima u tih 12 storija, to je toliko česta situacija kod malo većih influensera, i onda je to samo jedan od brendova koji se tu pojavljuje, šeruje ga na storije, dobije svoj paket ili šta god. Ne postoji efekat ili jako, jako mali efekat. Mislim da je mnogo efektnije pronaći influensere koji će čak, postoji mnogo influensera iako smo mala zemlja, postoji mnogo influensera sa čak i preko 10.000 pratilaca u određenim nišama, koji još uvek nemaju saradnju ili čak fejkuju da imaju saradnju. Npr. “ja sam otvorila ova DM paket” M, da… sigurno. Takvi influenseri su mnogo kul zato što, prvo, i njima je to prva saradnja, i onda više truda ulože u to nešto što objavljuju, što je mnogo bitno, jer se taj efekat mnogo lakše postigne kod tih manjih i ne toliko zastupljenih influensera. A, drugo, jedini smo tu, nema drugoga. Ona reklamira nas, ima komunikaciju jer se uvek trudi, ti koji imaju 300.000 pratilaca jako slabo komuniciraju sa svojom publikom, onaj koji ima 10.000 odgovara na sve poruke koje dobije. I tako neki efekti koji mi deluju da su baš, baš dosta više bitni za male proizvode, tj. male brendove, nego za velike koji idu samo masivni awearnes – imamo novu čokoladicu. Oni mogu da koriste i te veće za reach koji žele da imaju.

Andrea Baba:  Ja bih samo ovde uskočila. Mislim da je to generalno greška malih brendova, kada pošalju influenseru paket i napišu: “Molim vas, objavite mi” ili negde skrenu pažnju da žele da budu objavljeni na tom kanalu. I tu mislim da influenseri imaju guard. Mi moramo da budemo svesni da influenseri su postali novi medij i novi posao. Oni toliko rastu da će jednog dana stvarno postati iz zvanično posao, sa radnim vremenom, oni imaju fakture, oni imaju svoje cenovnike. Ja znam jako veliki broj influensera koji stvarno imaju svoje cenovnike i koje tačno znamo da ako se npr. proizvod pojavi u prvoj sekundi, to košta toliko i toliko, ako u sredini toliko i toliko, ako je na kraju toliko i toliko, ako slika stoji 7 dana,… Jednostavno, oni su postali posao.

Andrea Baba:  To je novi posao, posao nove generacije i mislim da oni često imaju gard prema tome, da trebaju nekome nešto da učine besplatno, a  ko je njima pomogao kad su oni bili mali. Bolji način jeste da kada stvarno pošaljete paket nekom influenseru, pošaljete bez razmišljanja da li će oni da objave ili ne, da mu napišemo iskreo zašto smo mu poslali. Znam mnogo primera, znam i drugaricu koja se bavi proizvodnjom nakita kooja je posla influenserki koja je već influenserka poznatija, poslala joj je minđuše zato što je ona spomenula da za neki komplet minđuša. Ona je rekla – ja tebe dugo pratim, jako volim tvoj rad iz tog i tog razloga želim da ti ovo pošaljem. Influenserka ne samo da je uradila niz storija, ona je objavila i post, ona je bila toliko oduševljena što je neko otvoreno došao, bez razmišljanja da li će to biti objavljeno, da li će to neko promovisati. Jednostavno, mali biznisi koji žele da ih negde infleunseri promovišu, a da opet ne plate tu promociju, mislim da je najbolji način da priđu baš tako influenserima – ja sam poklonio što te prattim, ti meni ulepšavaš dan tim i tim, ja želim da ti se zahvalim ovim načinom. I mislim da će im inflenseri mnogo isrenije kada vide da je neko stvarno došao otvoreno i rekao – nije mi cilj da me samo objaviš, već i da probaš moj proizvod, da će influenseri pre to objaviti. 

Igor Radulović: To, to jeste. Ja sam iskaraikirao ovo kao “molim vas, molim vas”, zato što su to u suštini krije iza te poruke. 

Andrea Baba:  Jeste, jeste, ali lepše je kada to tako kažeš.

Igor Radulović: Jeste, lepo upakovano, svaka reč je saavršena ali, u suštini, influenseri mislim da dobijaju mnogo tih poruka, bar ja verujem, i znaju oni šta se krije iza toga, i na kraju će odlučiti da li im je to kul ili nije, da li će njihovoj publici biti kul ili ne. 

Andrea Baba:  Pa, jeste ali kada vidiš neke stvari koji njiam se stvarno sviđaju, stvarno ih pogodiš. Mislim, ja znam dosta infleunsera koji imaju kućne ljubimce, a kada im ti pošalješ neki poklon za te kućne ljubimce koje oni obožavaju kao dete, njima je to poruka da si se setio, meni je to lepo. Slatko je i verujem da će objaviti, ako ne odmah, da biče trenutak kada neće imati šta da objave, i setiće se tog sadržaja jer danas ionako nemaju fotku da okače na Instagram, nemamju storije ili nešto, imaju sadržaj. Tako da, što se tiče malih biznisa, kažem, samo trebaju da budu sigurni zašto nekome žele da pošalju i da stvarno žele tom nekome da pošalju, a ne da im je primarno u glavi koliko će ljudi to videti, koliko će ljudi da se javi, da li će influenser da objavi tada i tada, da li će uopšte da objavi. Jenostavno, pošaljite, rizikujte, probajte. 

Ivan Minić: I neće svaki put uspeti, ali obično ako si uporan, rezultat će doći. Naravno, problem je kada imaš proizvod koji je jako skup, ne možeš to da radiš baš na taj način, ali, nema mnogo slučajeva u kojima je to tako. Uglavom su to neke drugačije priče. E, sad, što se tiče modela saradnje, da kažemo da je taj neki najuobičajni model da se prosto dogovori neka serija objava, kratkoročno, srednjoročno, dugoročno. Svi najviše vole dugoročno i najviše ima smisla dugoročno ako zaista postoji dobar fit, ali šta još postoji od modela saradnje o kojima prosto ljudi treba da razmišljaju, šta može da bude dobar način da obe sttrane osećaju da su dobile nešto vredno iz svega toga. Andrea Baba:  Da bi se obe strane osećale lepo, to je ono što smo pričali malopre, jeste baš taj dogovor između brenda i influensera, gde brend ako je već izabrao tog nekog influensera koji treba da ga promoviše, treba da mu veruje i da kaže – hajde, OK, jeste da se moj brend tako, tako i tako promoviše, ja bih voleo da je to dugoročnoa saradnja, da li ti misliš da je to OK ili ne. Ja koja sam influencer manager i godina sam, imam stvarno veliki broj iskustava iza sebe, ja uvek volim da čujem mišljenje influensera. I mnogo puta sam dobila od njih bolji odgovor kako da dobijemo bolji efekat od onoga što sam ja zamislila. Ja, na primer, želim da influenser objavi post, tri storija i YT video, on će da kaže da ne treba YT video, jer tema jednostavno nije za ceo video, nećemo imatti efekta, i predloži da ga objavi kao deo videa ili da ga stavi na IGTV. I treba saslušati i drugu stranu. Mi im damo predlog šta mi želimo, odnonso brendovi sami koji se budu javili influenserima daju predlog kako su oni zamislili kampanju i treba uvek pitati influensara kako on ili ona vidi tu kampanju. I ono što bih uvek volela da skrenem pažnju, jeste da treba i uvek imati i ono – konkretne, jasne informacije koje dajemo inflenserima. Mislim da danas imamo problem kada kažemo – danas želim tri storija i na kraju to bude deset storija, ili momenat kada kažemo – ja hoću tri posta, ali ga ograničimo vremenski. Nije isto kada ti imaš tri storija na mesečnom nivou i tri storija u 6 meseci. Jednostavno, samo treba da budu jasni kako oni zamišljaju kampanju i da čuju mišljenje influensera, i tada će, taj neki kompromis kada se nađe, i jedna i druga strana biti zadovoljne. Da li je dugoročna, kratkoročna saradnja, to više sad i nije bitno. Ja sam uvek za to da ako se već odlučimo za nekog influensera, da on bude taj koji će stalno promovisati naš proizvod. Mislim da je mnogo veći efekat kada imamo dva, tri influensara koji na kraju postaju brend ambasadori, nego kada imamo 10 koji će se stalno smenjivati. I mislim da veliki brendovi to počinju da shvataju, da uvek imaju u svom, da kažem, timu dva do tri influensera koji su im stalna, uvek su tu i onda uz njih uzimaju nek manje influensere tek da bi taj reach malo povećali i to je to.

Igor Radulović: To je zapravo baš povezano, zato što te dugoročne saradnje zapravo dovode do bolje komunikacije i više slobode za influensera i onda se, bar je to moje iskustvo, iz te slobode rađaju najbolje ideje za sadržaj koji će tu biti. Sad, na poslednjoj kampanji koji smo radili smo dali, nikada nismo dali toliku slobodu influenserima. Rekli smo im – ovo je hero video koji smo snimili, to je glavna poruka kampanje, daj predlog šta treba da radimo. Imam utisak da je to najbolje prošlo od svega. U nekim situacijama nam je trebalo malo korekcije, kao da ili ne. Isto tako, postoji inercija infleunsera da urade na rade ovo, što moram da im govorim da ne rade to, odbojno je, ali iz te potpune slobode, zapravo, nastaju najbolji sadržaj, sadržaj koji je njima native, sadržaj koji je njima OK. Oni dobijaju video kojim je uklopio video u svoj sadržaj koji inače radi na svom profilu, i to ispadne, mnogo, mnogo bolje nego kada se dođe sa jako, jako preciznim uticajem na infleunsere. Nekad je to neophodno, nažalost, jer je brend takav da mora da pazi na određene stvari, pa kada se pojavi sa kolima, mnogo je, mnogo to ograničenja, ali što više slobode za influensera i što bolja komunikacija na kraju će biti dobar sadržaj. I zato su dugoročne saradnje jako, jako dobre, jer se vremenom oslobađaju, imaju neki zajednički sastanak, pa se drugi mesec sete novih ideja. Uglavnom takve ideje na kraju najbolje prolaze na profilima influensera. 

Andrea Baba:  Influenseri, jednostavno se saživi sa brendom. Čak i ako ga do tada nije koristio, počeće sigurno da ga koristi, jer jednostavno ga oseća, zna šta je dobro, šta nije dobro, jer ako imamo da ne treba to, to, to da se pojavi jer to, to, to nam je konkurent, ti više u trećoj saradnji ne moraš da pričaš o tome, zna napamet. A što se tiče slobode, to se potpuno slažem. Ja sam čak imala situaciju da su nama dva influensera u jendoj agenciji spasla kampanju. Znači, nije da su dali dobre rezultate, oni su spasli kampanju i ona je bila kreativna, zanimljiva. Iz nekog razloga mi nismo imali nikakav odziv ljudi, trebali su da se rade neki izazovi – skeniraš neki kod, dobiješ neki izazov i uradi ga. I to su bili neki zanimljivi izazovi, nije bilo samo ono “popij čašu vode za minut”, već su bili neki interesantni. Imali smo neke dve grupe influensera – influensere koji su već imali saradnju sa tim brendom i duže vreme su tu, kada su dobili naš brif, oni su imali reakciju da to nije dobro, već da ih pustimo da urade kako oni žele. To je bio prvi put da sam baš rizikovala kod klijenta i da je klijent rekao da ako ne budemo imali rezultate, to je prekid saradnje. Ja sam bila stava da ih treba pustiti i videti šta će biti. Ta dva videa koji su oni su uradili su na kraju postali viralni, jer su oni uzeli proizvod, izašli su na ulicu, zaustavili su ljude i rekli im da skeniraju kod, čovek je uradio izazov i idemo dalje. Ne znam, to je bilo uradi 100 sklekova, žongliraj jajima i ostalo, jer oni zaju svoj kanal, znaju brend, znaju kanal, mi smo izašli na ulicu, tu smo najjači, uzeli su to, skeniraj i mi smo imali nenormalan broj i tih izazova i svega. Tek se tada publika probudila, pa su ljudi počeli da rade, taguju inluensere da su i oni to uradili, vidi ovo, vidi ovo, vidi ono. I to je to. Znači, influenseri znaju šta treba  da rade, daj im slobodu, pusti daj im brif o brendu i kako zamišljate tu saradnju, i onda pustite njih. Zato oni jesu influenseri, zato mi nismo influenseri jer mi ne možemo da razmišljamo kao oni. Oni jesu iz tog razloga. I poznaju svoju publiku, znaju na koji način da plasiraju publici ono što treba da se plasira. 

Ivan Minić:  Vrlo često kada analiziramo to sve, deluje sa strane da je to effortles, da oni ne ulažu previše vremena i ne slušaju svoje fanove i sve ostalo, ali niko od njih ne bi imao te rezultate koje ima da zapravo to ne radi. OK, deo toga možda jeste negde oslanjanje na ideje koje dolaze sa razvijenih tržišta, kopiranje drugih influensera sa velikih tržišta i tako dalje, ali i to ako nije dobro uklopljeno u ono što je do tada izgrađeno, niko na tome nije izgradio svoju priču, a ako to radiš i ne uklopiš na pravi način, jednostavno ne prođe dobro. Ako mnogo često praviš failove tog tipa, izgubiš sve ono što si skupljao. 

Igor Radulović: Ne baš u potpunosti istina, jer iako mnogo volim TikTok, postoje TikTokeri koji sve što rade su ukrali sa stranih tržišta.

Ivan Minić:  Dobro, ali TikTok je baš specifičan.

Andrea Baba:  Da, mislim da je to i do mreže.

Ivan Minić: I noovo je. 

Igor Radulović: Na neki način, oni su Robin Hudovi, oni su preveli to, dali nama narodu da imamo na srpskom jeziku, potpuno isti sadržaj. Stvarno, bude komentara koji su malo hejt, većinski je pozitivna rekacija čak i na to. 

Ivan Minić:  Msilim da, dobro YouTube jeste uveo te varijante da imaš određene trendove i određene stvari koje se dešavaju i onda svi na tom trendu naprave svoju varijaciju, ali kod TikToka je to mnogo ekstremnije i mnogo brže, baš je ubrzano mnogo desetina puta. Na neki način mislim da je najvrednija stvar koju je doneo kreatorima je ta što je spustio ulaznu barijeru za kreiranje sadržaja na najnižu moguću granicu i da ti, zapravo, sada gomilu tih nekih stvari za koje si pre toga morao da se iscimaš, da montiraš, da znaš nekog ko će da ti ubaci specijalni efekat, da ti to sada suštinski. OK, imašt ti to i na Instagramu u određenom obimu, ali je ovo dosta naprednije i ono…

Igor Radulović: Sad imaš u potpunosti na Instagramu Reels ima sve funkcije koje ima TikTok skoro, 90%. 

Ivan Minić:  Pa, dobro, i to je prilično nova stvar i sada kao svaka nova funkcionalnost, neko vreme te gura, neko vreme ti daje mnogo veći reach nego da bi dobio nekim normalnim putem, ali to je isto trend koji će u nekom trenutku verovatno da se vrati na neku normalnu krivu i pitanje je da li će da uspe, možda i uspe i bude imao rezultate kao filteri koje svi obožavaju na Instagramu, došli su sa Snapchata koji nikada nije postao to što je u nekom trenutku bio u Americi, ali storiji i sve ostalo su došli kao kopija toga, ali se ispostavilo da na toj publici takav način prezentacije je napravio ogroman bum. Ja sam skapirao tad, pošto ja tako često te nove trendove ne razumem i treba mi malo vremena da ih skontam, ali za story sam skapirao da je to razlog zašto provodiš deset puta više vremena na instagramu nego što si provodio. Jer, kao, postovi su OK, ja ih i dalje volim da skrolujem postove i važne stvari se i dalje završavaju kao postovi, ali nema toliko važnih stvari. Niko od nas ne živi toliko interesantne živote, a storije možeš da kačiš 10 dnevno ili više i niko neće imati problem sa tim, jer je usput, prosto ga prolaziš i nemaš neki preterani problem sa tim, sam vrtiš. I stalno ima nešto novo. I onda si stalno, na neki način uvučen da pratiš te stvari. I taj trenutak je, čini mi se učinio Instagram besmrtnim, bukvalno, ali od nečega što je bilo prilično, i dalje je aplikacija sa filterima za fotografije, postala je ozbiljna društvena mreža na kojoj imaš gomilu nekih dodatnih stvari koje te vuku da budeš aktivan. Ali, to je sve zato što sam ja star.

[Igor Radulović: TikTok je to na eksponencijalno.

Andrea Baba:  Bukvalno, ti samo skrolaš.

Ivan Minić:  Da, naravno, naravno, ali trend je došao, čini mi se od ovoga. E, sad, ono što čak i ljudi koji ne prate i nije ih nikada zanimalo, ne mogu da ne primete da sada određeni influenseri koji su postali dovoljno veliki i relevantni su zapravo postali prave javne ličnosti, u mnogo slučajeva i zaštitna lica određenih velikih brendova, kampanja i sve ostalo. Što kažu, nekada smo imali Zdravka Čolića, sad imamo neke, nećemo imenovati koje influensere, ali zapravo ih vidimo po bilbordima, zapravo ih vidimo po reklamama u magazinima, vidimo u TV reklamama, kao nečemu što izlazi daleko izvan njihovog sveta u kome su prisutni. Postali su dovoljno veliki da to bude sasvim OK. Koliko takva reklama, takva vrsta saradnje ima smisla, a koliko je to samo show off?

Igor Radulović: Za kog smisla – za influensere ili za brendove. 

Ivan Minić:  Za influensere ima smisla, verovatno, zato što je komercijalno jako isplativo, i samim tim je OK, ali koliko tako nešto ima smisla za brendove, jer u mnogome prevazilazi okvire onoga što je uobičajna saradnja?

Igor Radulović: Pa, ja ne vidim razliku između preveliku razliku, ovo će baš da te zaboli, ne vidim preveliku razliku između Bake Praseta i Zdravlja Čolića, u tom smislu. OK, hoćeš vode… 

Ivan Minić:  Bukvalno, dajte mi još nešto uz vodu 😀

Andrea Baba:  Momenat gde se celebrity, od pevača, glumaca, mešaju sa influenserima, meni je užas. Kada vidim da meni neko pošalje predloga influensera i prvih 10 predloga su glumci, ljudi, celebrity su jedno, to su glumci i pevači, influenseri su drugo. 

Ivan Minić:  Iako ima onih koji koketiraju i sa jednim i sa drugim. Oni koketiraju, ali oni su prvo jedno, a onda su drugo. Kao što imamo i TikTokere, imamo i influensere koji su influenseri u smislu da su Instragrameri i Youtuberi, koji su ušli i na TikTok, tako mi imamo i ovo. Imamo mi influensere koji snimaju pesme, ali oni nisu pevači. Mi ne možemo da zovemo malog Andriju Yo pevačem jer je učestvovao na Evroviziji. On je influenser, Youtuber, on je tu jak i to je njegovo. Glumci su glumci. Sutra da nestane taj YouTube, TikTok i ostalo, influenseri će nestati, jer je to njihovo mesto gde su oni glavni. Taj glumac će tu postojati, pa će postojati,…

Igor Radulović: Ja se sa tim nikako ne slažem. Ja sam siguran da će u nekom trenutku Baka Prase ući u Parove ili u Zadrugu. To je toliko dobar spoja, a to su te komercijalne ličnosti. 

Ivan Minić:  Jeste, ali ako razmišljaš o reality programu, to je meni samo jedna zatvorena društvena mreža. To nisu mainstream poznate ličnosti, one su poznatije od mainstream poznatih ličnosti sada. Skoro sam video taj neki video gde svi prepoznaju ličnosti iz Zadruge, niko ne prepoznaje Ivu Andrića, ali mislim, kada su oni mogli da bleje sa Ivom Andrićem? 

Andrea Baba:  To sam htela da kažem. To je velika razlika, mislim da mešamo to. To je kao kada bi sada rekli da je Facebook isto što je Instagram isto što je Youtube. Nije, to su mreže, to su različite mreže. Tako je i ovo. To su celebriti, ovo su influenseri, ovo su publisheri. To je opet neka treća grupa koju ne treba mešati sa ove dve grupe. I to je generalno problem kod nas u Srbiji, u svetu je već drugačije. Mi za sve šta zna više ljudi, što prati, ne znam, 400-500k ljudi, mi ih smatramo influenserima, mi ih smatramo celebrityima. Znači, trebamo razgraničiti ko su, šta su. Prvo, nisu isti rezultati ako uzmemo celebritye, i ako uzmemo influensere. To je prva stvar, ne dobijemo iste rezlutate, ne dobijaju se isti efekti i postoji razlog zašto je Zdravko Čolić pevać, a nije influenser, ili hajde da uzmemo nekog mlađeg, ne znam Breskvica, ona peva, ona jeste da snima za Instagram, ona se promoviše putem Instagrama, ali ako nema nijednu saradnju sa brendom, onda će i dalje biti pevačica. Influenser ako nema sardnju sa brendom i nema taj neki uticaj, on neće biti influenser, one nema sa čim da utiče na ljude, on nije neko ko ima iza sebe. A, sad da se vratim na tvoje pitanje, pošto smo već odlutali, mislim da što se tiče brendova, ja ne vidim, opet to je vađenje influensera iz njihovog sveta, njihov je online svet, i to stavljanje na bilbord, uzimanje zaštitnog lica, mislim da je show off, mislim da je će dobiti neki efekat. Što se tiče influensera, mislim da influenseri, čak i poput Bake Praseta i ostalog, taj momenat kada postanu previše poznati, odvajaju se od publike. A, influenseri su popularni među publikom zato što su oni nama dostupni. To je upravo ono što si rekao, bilo kod od mlađe publike, starije publike, neće prići nekoj glumici, pevaču na sred ulice i nešto mu reći, tražiti autogram i sve ostalo. Influenserima se oni obraćaju kao da su oni njihova ekipa – ja sam deo nečije ekipe. I tu su influenseri, u stvari, napravili dobru priču. Da, šetaću ulicom i prići ću i Dariju, i Chodi i Baka Prasetu. Koliko puta čujemo u njegovim klipovima – Bako, pozdravi me u klipu; jer ja imam prava da ti to kažem, ja sam te stvorio i ti si deo moje ekipe. A, celebrity su već nešto drugo. Tako da, mislim da tim velikim bilbordima, snimanjem tih nekih velikih reklama, influenseri se malo udaljavaju od svoje publike. Imaće isti broj pratilaca, samo mislim da neće imati dovoljno influensa na ljude jer polako onda klinci gube tu neku povezanost sa njima. Ili ljude koji ih prate. Nekako, postaješ previše poznat i ti više nisi negde iz mog okruženja, ti si već sad poznat.

Igor Radulović: Tu se dešava i druga stvar, a to je – neko naš je uspeo, otprilike tako…

Ivan Minić:  Hajde da ga uništimo.

Andrea Baba:  Ima i toga 😀

Igor Radulović: Sve što si do sada rekla je u potpunosti tačno, ali mislim da su se te dve stvari odavno spojile. Još uvek postoji stav – ha, on je pevač, ali šta je onaj mali Sergej? Da li je on pevač ili influenser?

Igor Radulović: Sergej je pevač, onda je TikToker, a tek onda influenser. On je ušao na TikTok, on dok je bio na Instagramu, njega niko nije znao. On je prvo krenuo na TikToku. On da nije bio u Zvezdicama Granda, da li bi on ikada bio poznat na instagramu, i šta on radi da utiče na ljude. Oni njega znaju kao, pevaju njegove pesme. To je kao kada bi pitali da li je Fox pevač ili influenser? To je to. On je pevač. 

Igor Radulović: On je verovatno više pevač nego infuenser zato što nije toliko aktivan, ima samo Instagram, ili šta li već ima, ali je jedno i drugo u određenom smislu. 

Andrea Baba:  Gde je on krenuo, odakle je on krenuo, šta je njemu baza? Jer, jeste, kao influenseri oni svuda imaju svoje društvene mreže, imaš ih i na Instagramu i ostalo, ali oni imaju jednu bazu odakle su krenuli. Mi imamo TikTokere koji su bili godinama bili na Instagramu, nikada ništa nisu uradili, jednostavno nisu bili vidljivi. Otišli su na društvenu mrežu koja je postala njihova glavna društvena mreža i mi ih nalazimo tu. Znači, oni su TikTokeri ako su krenuli sa TikToka.

Igor Radulović: Da, ja sam mislim da je suštinski da su svi oni kako neke multimedijalne zvezde, i onda je Baka Prase i pevač, i influenser, i Instagramer, sve je to u jednom, i to je sada sve češća pojava. Mnogo više se prelazi sa tih početnih influensera na ovamo, zato što je više komercijalno pa im se isplati da rade. Baka Prase izbaci pesmu, doživi ekspanziju, i ako ima 10 miliona pregleda, njegova publika se udara u srce i govori Šaim se. Nije im to odbojno, uopšte. 

Ivan Minić:  Za razliku od svih ostalih. 

Igor Radulović: A to su onda skapirali i ovi što su, ne znam kako to da definišem, imali talenat, jer ne možeš biti influenser bez neke vrste talenta, truda, kako god to nazvali. 

Ivan Minić:  Neki konkretan talenat. 

Igor Radulović: Da, da, neki konkretan talenat da zna da peva i da glumi, i oni su to skapirali i oni prelaze na ovu drugu stranu. I onda su pevači na TikToku, jedna od najvećih zvezda na Instagramu po broju pratilaca je Karleuša.

Andrea Baba:  Zato što je Instagram takva mreža da ti izbaciš koju sliku. Znaš, ali, Karleuša kada bude objavila da vozi Poršea, to je kod nas, pa dobro, to je Karleuša, ona zarađuje gomilu para i to je meni nedostupno. A, kada Baka Prase objavi da je kupio Lambordžinija, i da je to kupio zahvaljujući svojoj publici – aha, znači, ako budem influenser, imam publiku, ja ću sutra moći to. Znači, ti si deo mog sveta,  ti si tu, ti si meni dostupan, ja mogu da radim ono što i ti. 

Igor Radulović: To je velikim delom istina, ali je toliko preklopljeno, da je to toliko mala, mala, tanka razlika. I Kareluša je zbog svoje publike popularna, zar ne? Gde je tačno ta razlika?

Andrea Baba:  Mislim da su za to preklapanje krivi marketeri, odnosno ljudi iz marketinških agencija.

Igor Radulović: Zašto, to treba Karleuša da bude samo na bilbordu, a…

Andrea Baba:  Ne, ne, OK je da ti imaš Instagram, samo ih treba razgraničiti. Da li bi ti, kada kažeš, puštam kampanju, da li bi ti sebe ograničio da puštaš samo na Instagramu? Ne, ja je puštam i na Facebooku, i na Instagramu, puštam i Google kampanju, i ostalo. Tako i ovo. Samo ih jednostavno treba razgraničiti, ko su, šta su. Jer, ta Karleuša sutra može da ugasi Instagram i ona će i dalje biti poznata. I tvoja mama, moja mama, klinci, znaju ko je Karleuša, ali ona je celebrity, poznata je, ali manji broj ljudi zna ko je, evo, sad ti pitaj Chodu, da stalno ne idemo Baka Prase, ali ko zna za Chodu. Ali on ima veliki broj pratilaca na Instagramu, on je jak na Instagramu. 

Ivan Minić:  Koliko godina ima osoba koja zna za Chodu, to je isto dosta bitno. 

Andrea Baba:  Jeste, i imamo tu negde samo treba napraviti to – ti si poznat, ti imaš gomilu para i od mene si udaljen, ja tebe gledam kao zvezdu. Meni je, ja ne mogu da kažem, neko influenser samo zato što ima veliki broj pratilaca na Instagramu. Za mene je celebrity Radmila Živković. To je glumica koju obožavam. Ona meni jeste idol, ali ona je meni mnogo udaljenija. Ja nikada njoj na ulici ne bih prišla i rekla da mi da autogram, kako je, šta je ovo, šta je ono. A mlađe generacije kojima su, da kažem, idoli influenseri, oni će prići. Ja sam imala priliku da svaki put kada izađem sa influenserima,  snimim nešto, ja moram da molim objekat ili nešto da nama obezbedi obezbeđenje. Jer ljudi prilaze, to se vidi da ljudi prilaze – Ej, Bojana, videla sam da si koristila to i to, kakva je to krema. I to su stvarno ti momenti. Jednostavno, ne bave se istim temama. To je meni jako bitno da, i volela bih da to negde kod nas ustali, nije isto biti celebrity koji žvii slavan život i influenser koji ima neki drugi neki smisao. On je tu da promoviše nešto, on je da priča, on je da… Znaš, drugačiji su.

Ivan Minić:  Jedna stvar koja se meni čini bitna, gde sad imamo situaciju i da život poznatih sve više imamo priliku da iskusimo na taj način, je da u suštini, poznate ličnosti su daleke zato što im ne znaš ništa izvan onoga što je njihova profesija, dok ovde, ti ne znaš ništa osim onoga što su oni podelili, što je u suštini sve. Znači, influenseri dele sa tobom ceo svoj život. Način na koji to rade je rijaliti. Znaš, rijaliti zveda je ušla svesna da će podeliti sve, sve, sve, i probati taj način da privuče neke ljude. Prošle godine kada sam zaglavio u Americi, i nisam imao šta da radim, onda sam gledao šta tamo postoji od reality programa, jer ja to ništa u principu nti znam niti pratim. I onda sam uhvatio neke zanimljive paterne. Imaš ljude koji su ušli samo da privuku pažnju i to je to. Ali, imaš ljude koji su vrlo smišljeno, ciljano, ušli da naprave sebi inicijalnu kapislu da guraju svoju priču. U tom slučaju, ne znam baš da li cilj opravdava sredstvo, to je na svakome da proceni, ali deluje da to ima smisla, da su ljudi postavili tu negde sebi čitavu priču. Ono što se meni čini možda tačno, želeo bih vaše mišljenje, svakako se ne odnosi na  sve, ali mi se čini da se odnosi na značajn deo influensera, da su oni krenuli da se bave time zato što nisu mogli da budu mainstream poznate ličnosti i da je ovo njihov način da dođu do toga. Da njihov cilj nije da rade sada ono što rade, nego da budu glamurozne zvezde. OK, ne svi, naravano, ali tačno se postoji distinkcija ljudi koji su stepenik po stepenik dolazili do tog nivoa i sada žive taj život i to su hteli da pokažu. Nisu mogli da budu pevači, glumci, mada glumci ne žive takav život ovde najčešće, sportisti, pa su našli svoj način da dostignu taj život na možda taj način. I to je cilj. Oni u suštini, nakon toliko vremena, možda i ne žele toliko da budu vezani za svoju publiku, možda ih to opterećuje, možda im to predstavlja stres i problem, ali oni su ih napravili i sad je vrlo teško napraviti tu, postaviti neku barijeru, a čini mi se da bi, zapravo to mnogi želeli. Kao vi gledate na to?

Igor Radulović: Evo, iz ličnog iskustva kao neko od TikTokera, desilo se ukupno, ne znam, četiri puta da me je neko prepoznao u najvećem vrhuncu svoje slave. Četvrti put mi nije baš toliko prijalo. Znači, prvi put sam se bio zbunio, drugi put sam već bio spreman da kada me prepoznaju uradim to, to i to, treći put sam to povio i četvrti put sam počeo da razmišljam – jao, moram da ponavljam to svaki put. 

Ivan Minić: Ostatak života si ti taj. 

Igor Radulović: Siguran sam da se to dešava i mislim da veliki broj influensera, ta popularna reč, izgori baš iz tog razloga. Neko zadovoljavanje publici, zapravo i u nekom trenutku više ne želiš da udovoljavaš publici, tvoj sadržaj, zapravo, postoji samo zbog publike, ne radiš više ništa zbog sebe i mislim da se najveći broj karijera influensera koji se izgubio i na neki način ugasio se baš iz tog razloga desio. Tako da, neki samo to guraju, i siguran sam da je svako u nekom trenutku, ili bar većina, većina normalnih ljudi u nekom trenutku ima to  – OK, hoću svoju privatnost, da radim nešto samo za sebe i da odem u Maxi i da me niko ne prepozna. Neki to prihvate, i žive taj život i bude OK. Neki čak skroz odustanu od svoje karijere zato što im to baš smeta ili naprave čak barijeru. Pewdie Pie je baš dobar primer za to, koji je kao najveći influenser ikada, gde ima video gde priča kako ne želi da mu više prilaze ljudi na ulici, i imao je kod koji moraš da izgovoriš da možeš da mu priđeš. Ako nemaš taj kod, ako nisi pogledao taj jedan video kada je on izgovorio koji je njegov kod, on te samo iskulira. I njegova baza je to prihvatila kao – OK, ako ti ne znaš to, nemaš ni prava da mu priđeš. On je sebi napravio neku granicu i to mu je OK. 

Ivan Minić:  Ti ljudi su stvarno užasni. 😀

Igor Radulović: Pa, ne, zamisli da imaš 100 miliona pratilaca i gde god u svet, ne možeš iz Srbije da odeš bilo gde preko, prepoznaće ga bar jedan Srbin, Pewdie Pie gde god da se pojavi, u Beogradu, došlo bi 10.000 ljudi. Ja bar pretpostavljam, ja bih došao 😀

Ivan Minić:  Verovatno mnogo više. 

Igor Radulović: Tako da, naši influenseri sad i mogu da pobegnu, nije to ni tako loše. Odeš malo u Japan, iskuliraš se. 

Ivan Minić:  Da, ja sam otišao u Kinu i ljudi su mi rekli – Super ti je podkast. 😀 I od tada razmišljam i doziram šta gde pričam, i pazim šta pričam u kafani. 

Andrea Baba:  Možda tebi leži influenserski život. D

Ivan Minić:  Neka, neka, ne mora 😀 Neka, influenser za starije. 😀 Za sam kraj bih voleo samo jednu stvar da dotaknemo, mislim da se  lepo naslanja na ovo što sam prethodno pitao, a to je da, čini mi se, da u sklopu tog velikog cilja da postanu te poznate ličnosti, koje više ne moraju da ogoljavaju svoju intimu, u tom obimu da bi privlačile publiku, dosta influensera, naravno, trend je iz razvijenih zemalja, ali već je stigao kod nas, dosta influensera kreće da razvija svoje robne marke, kreće da gura tu priču. OK, imali smo to celebrityima pre toga, ja sam učestvovao u par nekih projekata pre desetak godina, sa nekim proizvodima koje promovišu celebrity kao sopstvene, da je to neki joint venture. To mi deluje kao potencijalno interesantan model saradnje koji može da ima proizvođač koji nema vidljivost, a koji nađe nekoga ko je dobar fit. Ne mora nužno da bude ogroman influenser, ne mora da to budu milioni ljudi, posebno što mali proizvođači ne mogu ni da proizvedu milione proizvoda, pa samim tim to i nije tolik presudno, ali kako tebi Andrea izgleda ta cela priča sa influenserima koji stvaraju svoje brendove i razvijaju svoje brendove?

Andrea Baba:  To je meni OK. To je neki njihov zaštitni znak. Svaki influenser je odbrao nešto, hajde, majice su najopopularnije, to svi imaju.

Ivan Minić:  Dobro, to je merch, to nije brend, mada i jeste brend, OK.

Andrea Baba:  Ali, evo meni je Dunja Jovanić izbacila super priču. Ona je negde pidžame, to je neki njen zaštitni znak i ona je ispričala zašto je izbacila pidžame. To nju nekako negde simboliše i meni je to super. Ne volim momenat kada se influenseri pojavljuju svuda i kada to nema neku povezanost sa tim i nema neke logike, poput, limente gde piše Baka Prase. Meni je to bilo – zašto? Bar nešto da je bilo autentično u toj limenci što je njega karakteriše, da, ali mislim da je OK da ljudi izbacuju to. Uvek je postojalo, zašto da ne. Mislim da i njihova publika voli da ima nešto za šta mogu da osete da je njihovo. I nisam sigurna da influenseri sve što rade, posebno kada su krenuli da su želeli da budu poznati. Mislim da je to tek negde slučajno se desilo. Mislim da je svima njima pokretač novac. I oni stvarno ovo što rade na Instagramu, YouTube, i sve ovo što nazivamo influensing, oni to vide kao posao. I to jeste posao. I to kada naprave neki svoj brend, opet vide kao način da ako ja sutra prestanem da se bavim ovim, imam neki brend koji će ostati i koji je će to dešavati. To je čak pokušala da uradi Zoran Jovanović, ona je prva krenula sa tim. Ona je imala svoj butik i svoju modnu marku u jednom od tržnih centara. To se ugasilo nakon što se njena mama razbolela, mnogo puta je pričala o tome, nije imao ko da vodi taj momenat, ali ona je jedna od prvih koja je krenula sa tim i to je OK. Onda danas ima i svoje kafiće, restorane, ali to je samo neki način kako će oni zararđivati sutra kada nestane ovo što je primarno. 

Ivan Minić:  Dobro,  deversifikacija prihoda svakako.

Andrea Baba:  Da, ali mislim da da i mislim da je to super prilika za male brendove i domaće proizvođače i koji mogu da se povežu sa influenserom i da zajedno naprave neku kolaboraciju i da izbace nešto. Zašto se ne bi napravilo, ne znam, ako imamo fod influensere, zašto sa njima ne bismo napravili neku kolaboraciju i napravili nešto što je za njih. Neka je to džem sa nekim posebnim ukusom i da znamo da je to njihovo i da to ljudi koji prate tog influensera znaju da to voli da kombinuje te dve, tri stvari i mi smo napravili tim. Namaz, bilo šta. Evo sad Dunja je izbacila odeću, ali meni je to skroz OK. 

Ivan Minić:  Meni je super kada imaš taj momenat da deluje kao da su ti ljudi, da je to njihova ideja, da su oni zaista bili uključeni, da su našli adekvatnog partnera koji to ume da proizvede na nivou kvaliteta. Mislim, nerealno je da će sad neko ko nije u toj priči proizvodnje da formira svoj tim, pravi sve to. Ne, naći ćeš nekoga ko će uslužno da proizvodi, ali prvo, da proizvodi nešto što je autentično tvoje, ne mora da bude da si ti to napravio, ali da si učestvovao u procesu, definitivno, i u tom slučaju mi to ima smisla. U slučaju u kome ti dođeš i daš proizvod i kažeš – evo, ovde da stavimo tvoju sliku i tvoje ime, to mi je deluje kako jako loša varijanta i da neće imati efekta. Možda i hoće, u nekim slučajevima to može super da radi, ali mi se čini da je to nije to. 

Andrea Baba:  Neće ni biti dugoročno. 

Ivan Minić:  Mislim, taj momenat sa merchom je jedan od prvih stvari kako su oni uspevali bilo što da monetizuju, da prave svoje majice, jer majice su default, dukserice, garderobu, ali to mi nije to, to je priča za sebe. Ali, ovo je negde priča gde ti praviš proizvod za sebe koji je, ne možeš da kažeš jedinstven, ali jeste  specifičan. Majica nije jedinstvena, jedinstven je natpis koji imaš na majici. Majica je ista kao sve druge. OK, ali deca žele tu majicu zbog natpisa, ali kada praviš brend, malo je drugačije. Malo mi se čini da bi ljudi trebali više da žele to što je taj brend, a ne natpis, samo i isključivo natpis koji je na njemu. Kako tebi Igore sve to izgleda? Ti si mlad 😀

Igor Radulović: Bukvalno, to što je taj brend, taj natpis i jeste brend. Šaim se je Bakin brend, to nije nešto odvojeno zbog fore. Ne, Bakin brend je Šaim se, bukvalno kao što je Coca Cola brend, tako je i Šaim se. Tako da, to meni u potpunosti. To je isto kao kada kupiš Nike majicu zato što je štiklirano, tako isto Baka prase ima Šaim se majicu, potpuno je isti mehanizam, ne vidim tu neku veliku razliku. Razmišljam sve vreme zašto se ne dešava više stvari koje si ispričala, kapiram da je zato što je preskupo. Koja god ti, ako uzmeš mainstream influensera, da im širu publiku jer je to cilj, on već ima svoj brend i što sada da proizvodiš dukseve sa Bakom Prasetom, nisam baš siguran. Ali ovo za džem je, sad razmišljam šta bih mogao da radim sa bojanakma sada 😀 Šalim se. Zapravo, sad imamo istu ideju, a to je da mi poznata jedna ilustratorka nacrta bojanku i nisam 100% siguran da je to dobra ideja, ali treba probati zato što je publika jako uska, jer ona će nacrtati nešto što je specifično za nju i targetiram samo njenu publiku, nema razloga da neko kupi.

Ivan Minić:  Nećeš se preliti na matični brend. 

Igor Radulović: Moguće, da, da. To će kupiti neko ko je njen. Mislim, u pitanju je Zombiana, već neko vreme razmišljam kako da to uradim. Zombiana, ako gledaš 😀

Ivan Minić:  Zombiana je carica, ona je super!

Igor Radulović: Ma, jeste, sarađivali smo već sa njom više puta. Mislim da je to baš, baš dobra prilika koja ne znam da li je uopšte testirana dovoljno. I sada influenseri kada izbacuju svoju odeću, ako na primer Dunja Jovanić, ona je izbacila svoje brend, nije u saradnji sa nekom modnom kućom, sa bilo čim, već svoju stvar je uradila. 

Ivan Minić:  Dobro, ali opet proizvodi neko ko ima know how.

Igor Radulović: Sigurno, ne znam da li ima bilo koju vrstu promocije kroz to ili samo njen brend.

Ivan Minić:  Ne mora da znači, određena količina toga što kupuješ je private label i white label za razne lance, jer kao, treba ti ako si proizvođač, treba ti volume da bi priča imala smisla. Naravno, ti ćeš na svojim proizvodima, na onome što radiš i prodaješ kroz svoje kanale imati najveću maržu, ali da bi priča imala smisla, ti moraš da napraviš 5000 komada mesečno. Ti možeš da prodaš 1000 kroz svoje kanale, šta da uradiš sa ostale 4000? Znaš, praviš neki način da sebe uposliš i mislim da ta varijanta rešenja nije loša. Sad, u nekom trenutku kada ojačaš, pitanje je da li ta priča i dalje ima smisla za tebe, da li količina truda koju je potrebno da uložiš da praviš nešto za nekog drugog, gde gro profita ostaje toj drugoj osobi, da li tebi kao proizvođača ima smisla, ali to su već slatke muke kad porasteš, kako ćeš da se postavljaš u vezi toga. 

Igor Radulović: Mislim da je moj mozak veoma podeljen što se tiče toga, na razmišljanje velikih brendova i korporacija, pa zato imam taj stav. 

Andrea Baba:  Ali ti i među domaćim influenserima imaš super ljude koji su imali tako nekih kolaboracija, koji su napravili stvarno nešto, poznati su, ostavili su svoj pečat. Na primer, Ivana Popopović, Mali Iv, ona je dizajnerka, ali dizajn je stvarno postao poznat. Ja kada vidim rokovnik, ja znam da je ona to dizajnirala. Ona već ima kolaboracije sa ljudima. I ona koja to uradi, nju ne prati samo publika koja je usko vezana za dizajn, već i oni kojima je ona njima simpatična.

Ivan Minić:  Ima specifičnu estetiku. 

Andrea Baba:  Da, ona je prepoznatljiva i kada ljudi vide, mogu da se povežu sa bojankom, mogu da se povežu sa njom. Na primer, ja jako volim njene radove. 

Ivan Minić:  I ona je super, i mnogo mi je dragao što ide iz agencijskog sveta. 

Andrea Baba:  Da je pozdravimo 😀

Ivan Minić:  Siguran sam da će biti srećnija kada izađe iz te mašine za mlevenje mesa, jer zaista mislim da je agencijski posao kod nas sa ovom postavkom stvari gde ima previše različitih klijenata, previše posla, nedovoljno se cene ljudi koji rade, da je to super boot camp, da za dve godine naučiš sve što znaš, ali da onda želiš mentalno da opstaneš, treba da razmišljaš o nekim drugim putevima. 

Andrea Baba:  Dobro, Ivana je i kreativac, kojoj stvarno treba ta sloboda. Ja sam sarađivala sa njom, bile smo koleginice, i kod nje je stav – “Pusti me! Nema veze, ja ću sve pripremiti, samo me pusti. Ti samo sedi tu, ako treba ja ću ste zvati i pusti me.” To je ta njena široka sposobnost i mislim da će uspeti. 

Ivan Minić:  Pa, skoro kad sam bio gost kod Vlade Kovača u ovom zajedničkom projektu koji radimo, kada me je pitao šta je potrebno da se desi nešto vanserijski, kao što su bili neki projekti koje radimo, treba da se desi da “daj mi i pusti me”.

Andrea Baba:  To je to.

Ivan Minić:  Samo nemoj da mi ograničavaš stvar koja je moja strast, koju ja volim, kojoj zaista verujem. OK, nisam ja influenser, za tu publiku koju sam tada kroz, ne znam, projekat Moja firma radio i kroz neke druge, verujem da znam bolje nego bilo koja korporacija.

Andrea Baba:  I to je najbolji savet za sve i male brendove i velike brendove za saradnju sa influenserima. Pogotovo za male influensere, velike brendove njih razumem zašto oni nisu toliko slobodni, jer ima tu i konkurencije, hiljadu stvari, a što se tiče malih brendova, to je najbolji savet – ako si izabrao nekog influensera i siguran si da baš njega želiš i vidiš svoj brend u njegovim rukama, pusti ga, jer on zna najbolji način kako će to promovisati. Da li će to biti direktno, indirektno, da ali će se provući produkt, da li će se samo slikati sa produktom. Oni znaju i samo ih pusti. 

Ivan Minić:  Šta bi nam ti kao TikToker rekao za kraj? 😀

Igor Radulović: Uđite na TikTok, uđite dragi mali brendovi 🙂 Influenseri sa TikToka čekaju vašu saradnju. Pa, mislim da je ovo bila baš dobra poenta, za kraju, sumirala si sve, a to je da je suština sloboda. Da li je dugoročna saradnja, kratkoročna saradnja, kakav god da je vid i kakve su mogućnosti kompanije. Nekada prosto, brendovi nemaju mogućnost da imaju influensera na godinu dana. Dajte slobodu influenserima. 

Andrea Baba:  I Iskrenost. Znate, to je jako bitno zato što kada brendovi manji često imaju verziju prema influenserima, jer imaju stav da su oni skupi, ipak budite otvoreni. Recite, OK, ja želim da se to tako, tako, tako radi i kada vam daju koja je cena, recite im da ne možete toliko, već za taj novac koji odvojim šta mogu da dobijem od vas. Verujem da će većina influensera izaći u susret i biti stava da nađu neko rešenje. 

Ivan Minić:  Hajde da porastemo zajedno, otprilike. 

Andrea Baba:  Otprilike. 

Ivan Minić:  Dobro, ljudi, hvala vam. Hvala vama što ste nas slušali. Hvala kompaniji Visa da realizujemo ovaj specijal. Njihovu Paltformu za podršku malom biznisu možete naći na linku u opisu ovog podkasta i tu možete naći neke vrlo zanimljive stvari koje možda možete da iskoristite da unapredite svoje poslovanje. Ja vam se još jednom zahvaljujem na pažnji. Nedelja je redovna epizoda, sledeća sreda naredni specijal. To je to. Vidimo se!