Pojačalo podcast možete gledati na Youtube-u i Facebook-u, a slušati na SoundCloud-u, Spotify-u, -u, na Apple i Google podcasts.

Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Ivan Minić: Dobrodošli u specijal Pojačalo epizodu u kojoj ćemo pričati o elektro automobilima, punjačima za njih i prosto o celom tom novom svetu električne mobilnosti. U prethodnih nekoliko godina u Srbiji je registrovano preko 3.000 novih električnih automobila, ima dosta hibrida, to je postala tema o kojoj se sve više priča, ko god je imao prilike da putuje u inostranstvo, vidi da su posebno u gradovima elektro automobili postale dominantna nova opcija za kupovinu, i zbog subvencije, i zbog svega i mislim da je sjajan trenutak da krenemo priču o tome jer je to nešto što dosta naših slušalaca razmatra u narednim godinama kao jednu od opcija. Naši partneri iz Orion-a su vrlo aktivni u ovom segmentu i njihov deo firme koji se bavi ovom temom se zove Orion eMobility. Jelena je danas sa nama da popričamo s nama o tom. Jelena, dobrodošla. 

Jelena S. Benić:  Ćao Ivane, hvala. Što bi rekli bolje vas našla. 

Ivan Minić: Kaži mi, kakav je tvoj utisak što se tiče ponude električnih automobila i hibrida na našem tržištu? 

Jelena S. Benić:  Pa zadovoljavajući, ali može bolje. Ono što je, da kažem, postoji veliki izbor automobila, ali za dublji džep. Nema wagendi, autokuće, prosto nema nekih povoljnih automobila. Najjeftiniji električan automobil košta od 30.000 pa naviše. Tako da eto, mislim, generalno možemo da kažemo da je zadovoljavajući, ali mislim da bi trebalo da se poradi na tome da budu i dostupnija vozila u ponudi. 

Ivan Minić: U prethodnim godinama znam da su postojale određene olakšice, subvencije, ne znam kakva je situacija sad, ali kada god pričam sa kolegama iz inostranstva, jer naravno delimo šta je ko odabrao od automobila ili šta je kupio, kod njih je to jedan od vrlo važnih faktora prilikom donošenja te odluke, posebno ukoliko je u pitanju službeni automobil, jer i za pojedince i za firme postoji niz olakšica koje to prate. Kako je uopšte situacija kod nas? 

Jelena S. Benić:  Kod nas postoji subvencija, koliko ja znam ona je 5.000 eura i dobila sam informaciju da je ove godine samo za full electric vozila. Do skoro je bila subvencija i za hibridna vozila i onda se dosta toga, da kažem, potroši na samom početku i neko ko želi kupiti el. auto faktički ne dođe do subvencije. E sad, ali pre neki dan su tamo bile kolege recimo iz Hrvatske i od njih sam dobila informaciju da je kod njih subvencija 9.000 eura i da oni imaju recimo olakšice pri kupovini električnog vozila. Firme imaju olakšice, znači firme koje se opredeljuju da prelaze na električne flote imaju olakšice pri kupovini. Tako da mislim da je situacija mnogo bolja, da kažem, u regionu nego kod nas. 

Ivan Minić: Postoji taj moment da u delu velikih evropskih gradova ta odluka je već doneta, negde se o tome priča, ali da samo vozila sa nultom emisijom mogu da voze kroz užegradske regije ili sam centar, tamo mogu da imaju parking ili u nekim slučajevima je taj parking besplatan. Kod nas još uvek nema ništa po tom pitanju da se zvanično desilo, osim što koliko znam u većini garaža postoje punjači koji su najčešće besplatni za upotrebu. 

Jelena S. Benić:  Upravo tako. Kao primer možemo da navedemo Piran recimo, koji ne može uopšte da se uđe u grad ako nemate električno vozilo. Postoji parking, parkirate vozilo i idete autobusom, ukoliko niste električni. Ima mnogo takvih primera u Evropi, recimo kao podsticaj za vozače električna automobila je vožnja žutom trakom, ali kod nas to još uvek nije zaživelo, niti postoje takve neke ideje. Ja sam već u klasteru za e-mobility u Privrednoj komori iz Srbije, gde je Privredna komora medijator između države i nas koji pružamo usluge iz oblasti elektromobilnosti i to su sve neke ideje koje mi tamo razmenjujemo. Ali u Srbiji i dalje ne postoji ni regulativa po pitanju elektromobilnosti, tako da prvo to mora da se reši pa onda da nastavimo da idemo korak dalje. 

Ivan Minić: Kao neko ko ima iskustvo kao vozač i sa standardnim automobilima na koje smo svi navikli, sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i sa elektromobilima, šta je tvoj neki utisak, u kojim situacijama je elektro automobil dobar izbor, šta su prednosti, a šta su mane? 

Jelena S. Benić:  Da, postoje prednosti i mane. Ajde prvo da pođemo od prednosti, pre svega to su efikasnost, eksploatacija je jeftinija, zatim nemate zamene filtera, ulja, jedino što može da se menja su kočnice, gume, ali recimo velika mana je brzina punjenja, zatim niko ne zna trajnost baterije. Doduše, skoro sam baš pričala s jednim taksistom, on vozi Nissan Leaf i recimo 300.000 kilometara je prešao, a baterija mu je i dalje u odličnom stanju. Ali, pre svega, vožnja električnog automobila to je udobnost. Imate mogućnost da se vozite u autu koji je napravljen po najsavremenijoj tehnologiji. Recimo, ja vozim električan automobil i ono što je po meni oduševljenje je što sam prva na svakom semaforu, znači ne može da se poredi automobil na benzin, dizel, ili na nešto drugo u odnosu na električan automobil. Isto tako postoji gomila nekih dugmića koji su, recimo, imaš samo parkiranje. Ima mogućnost da zadam, da me parkira 30 minuta ranije da krene da traži mesto. Znači, to su sve neke stvari, to je najnovija tehnologija i ta tehnologija će samo da raste. Ali što se tiče nekih nepoznatih stvari, to je, recimo, taj vek baterije, koliko će to trajati, koliko će biti zamena, koliko će to koštati i brzina punjenja. Za sada ima punjača dovoljno i ima, da kažem, punjača sa većim, koji mogu da pruže veću brzinu punjenja, ali nema ih dovoljno. 

Ivan Minić: Upravo kad pričamo o punjačima, vi imate određena rešenja. I sad ono što najčešće ljudi koji nemaju električna vozila ne razlikuju, jeste koja je razlika između brzih punjača i, da kažemo, kućnih punjača. Šta su karakteristike i sa strane korisničkog iskustva koja je razlika? 

Jelena S. Benić:  Da, postoje spori i brzi punjači. Spori punjači, oni su do 22 kW, a brzi punjači su od 20 kW, pa do, recimo, sada najnoviji što je izašao od 400 kW. E sad, koja je razlika? Razlika je u brzini punjenja, pre svega, u kablovima. Za spore punjače se koristi Type 2 kabl, za brze punjače imate CCS, Chademo recimo, za evropsko tržište. I ono što je najvažnije, upotreba. Recimo, najvažnije je da punjač bude upravljiv. Znači, da on ima neke određene funkcije, da može da prati vašu potrošnju, jer ne znam da li uopšte znate, recimo, vi kad kupite elektroautomobil, vi morate da razmišljate o rešenju da se punite kod kuće. Ili ako živite u nekoj stambenoj zgradi, da se punite negde u nekom obližnjem tržnom centru. Vi svakako morate da imate kućni punjač. To je jednostavno najisplativije za vas kao vozača. Ti spori punjači, oni u proseku mogu da napune vozilo, sve zavisi od kapaciteta baterije, ali mogu da napune vozilo od 4 do 8 sati, recimo. E, zašto punjač mora da bude upravljiv? Zato što upravljiv punjač prati vašu potrošnju. Vi, ono što sam malo pre spomenula, mi recimo imamo 17,5 kW u našim kućnim instalacijama, a punjač je 22 kW, recimo, a baterija vam je 11 kW. I onda upravljiv punjač tačno prati vašu potrošnju i tačno zna koliko može u određenom trenutku da uzme snage da bi napunio vozilo. Jer, recimo, vi u nekom trenutku ste počeli, ne znam, palili ste klimu, peče se nešto u rerni ili recimo neki uređaj, to je sve nešto što, da kažem, odvlači neku pažnju. Upravljiv punjač tačno zna u kom trenutku koliko može da uzme. I to su, da kažem, velike prednosti tih upravljivih punjača. Što se tiče brzih punjača, oni brzo pune, zavisi koji je kapacitet baterije. Oni mogu da napune od 10 minuta, recimo, bateriju, pa do, ne znam, dva sata, sve zavisi koji je kapacitet. I, naravno, konektori, to sam malo pre spomenula, konektor za brze punjače CCS, za evropski standard, i postoji Chademo, to je za japanska vozila, ali, recimo, punjače koje mi nudimo, oni su univerzalni. Tako da oni mogu da pune i japanska vozila, i Teslu, i sve ostale automobile. 

Ivan Minić: Kada kažemo spori kućni punjač, on se vezuje na standardne instalacije. I, da kažemo, mnogi od nas imali su prilike da vide kako u starijim delovima grada produžni kabl na motalicu pa na nešto, i onda vežeš to na vozilo i nadaš se da niko neće da se saplete ili namerno da se to tokom noći raskači. Za brze punjače, verovatno, postoji potreba za malo drugačijim instalacijama da bi oni mogli da se realizuju. Šta tu treba da se desi da bi bilo moguće instalacije? 

Jelena S. Benić:  Pa, pre svega, treba struje. Ali, čisto da se vratim i na to punjenje što smo videli po gradu, jednostavno, ta opcija nije opcija za vozača električnog automobila. Pre svega, zato što upravo sam rekla, upravljiv punjač prati vašu potrošnju i zna koliko struje može da uzme. A, recimo, vi stavite šuk u utičnicu i povuče vam, može instalacija sve da vam, ovaj, da napravi haos. I punjenje kod takve opcije vam je 30 sati. Ako idete negde i žurite, ne možete to sebi da priuštite. Što se tiče brzih punjača, šta je potrebno? Priprema infrastrukture za brze punjače je veoma ozbiljna stvar. Znači, tu, pre svega, treba kapacitet struje. Ono što je najveći problem kod nas je što mi nemamo dovoljno kapaciteta za većinu brzih punjača. Mi imamo u našoj mreži punjače koji imaju, da kažem, veću snagu, ali ne isporučuju. I to je nešto što dosta često imamo pritužbe, ljudi zovu, evo, ja sam se zakačio na vaš punjač, ima 170 kW, a ja primam, recimo, 40. To je istina iz razloga što zaista nema kapaciteta dovoljno i, naravno, u startu se postavlja veći punjač, ali mu se snaga ograničava prema onome što može da se isporuči trafostanica. Tako da to je najveći problem koji će biti i u budućnosti, ako se ne reši, to je, da kažem, kapacitet snage i postoje, onda posle se gleda, naravno, kod te pripreme lokacije, gde se nalazi punjač, koliko je udaljen, debljina kabla, znači to mogu da budu dosta veliki troškovi. Znači, trošak može da bude punjač i priprema lokacije može da je udaljena. 

Ivan Minić: I cela ta infrastruktura koja treba da se spremi da je isprati. Kao neko ko vozi električni automobil i možeš iz prve ruke da nam kažeš kako je to iskustvo, odnosno koliko je ta brojka koja se provlači od nekih 120 brzih punjača koji postoje na našim putevima, koliko je to dovoljno da ti možeš zaista da imaš dobro iskustvo u svakodnevnoj eksploataciji? 

Jelena S. Benić:  Pa trenutno je dovoljno. Naravno, može da bude mnogo više punjača. Trebalo bi obratiti pažnju možda na neke, trenutno je obraćanje pažnje na koridor, na, da kažem, neke veće gradove, treba možda malo više obratiti pažnju na neke manje gradove, na neke sporedne puteve. Ali s obzirom da se sledeće godine očekuje rast električnih vozila, jer će biti nova Panda, zatim očekujem takođe da će biti veliki uvoz polovnjaka iz inostranstva, mislim da bi trebalo, i to je naša misija, Orion eMobility, da se mreža širi. Samo, eto, imamo dosta izazova, to su, da kažem, lokacije koje nemaju dovoljan kapacitet struje, i ono kao najveći izazov vidim je regulativa za naplatu, pošto trenutno ne znam da si to pratio, da si ispratio, da u Srbiji ne postoji mogućnost da se plaća po kilovat času i ono što je realno, a što je vozač električnog automobila uzeo na nekom punjaču, već se plaća po minutu punjenja, što je dosta nepovoljno. Ono što je pozitivno je što u Srbiji još uvek postoje besplatni punjači, pogotovo ovi koji su na glavnom koridoru, tako da neko ko vozi električni automobil, mogu da kažem da sam dosta zadovoljna, prvo što, kroz našu mrežu recimo ima dosta punjača i neko ko vozi električni automobil ne može tek tako da krene na put, znači on mora da isplanira svoje putovanje, pre svega ako ideš na neku dalju destinaciju, moraš da nađeš neki hotel koji ima punjač, da se automobil puni dok spavaš ili dok si na nekoj aktivnosti, takođe sve neke usputne stanice, dok ideš do neke krajnje destinacije, mogu biti restorani, etno sela, benzinske pumpe, gde postoji punjač. Prosto rečeno je da vozač električnog automobila ima drugačiji svet, znači on mora da planira svoje putovanje. 

Ivan Minić: Dobro, jedna od stvari na koje nam stalno skreću pažnju jeste da treba praviti neke pravilne razmake i praviti odmor na svakih nekoliko sati vožnje, na ovaj način će i prirodno da se radi, znam da kolega moj koji je kupio Tesla pre nekoliko godina, da njemu automobil napravi taj plan kada idu na neko duže putovanje. Automobil kaže gde treba da se stane, kako sad on to već planira i optimizuje, ne znam, ali suština jeste da on i meni baš objasnio da nema nikakvo negativno iskustvo za te duže puteve po Evropi, zato što mreža jeste dovoljno razvijena. Vaša mreža, kroz sistem Orion eMobility, je takva da ona nije ograničena samo na Srbiju. Kako generalno funkcioniše ceo sistem? Šta mi kao korisnici možemo da vidimo? 

Jelena S. Benić:  Da, ono što je dobro kod naše mreže je što mi imamo preko 350 hiljada punjača i ono što je najvažnije je što sa jednom aplikacijom možeš da ideš po čitavoj Evropi. Znači, mene bi užasno nerviralo kada bi morala da skidam svaku aplikaciju svake zemlje. Tako da prilično su korisnici zadovoljni zbog toga što sa jednom aplikacijom mogu da odem do krajnje destinacije. Samo što moraju da prate aplikaciju. Znači, oni ne mogu da koriste, na primer, negde si se našao i neki punjač, ako nije kroz aplikaciju, ne možeš pokrenuti punjenje. Skoro je rađena jedna patrola i baš su pokazali punjenje na Ioniti stanici, recimo, od Zagreba. Znači, kako savršeno funkcioniše, dođeš kroz aplikaciju, započneš punjenje, ukoliko ima neki kafić ili nešto, možeš da odmoriš. Znači, u principu, vozač električnog automobila nam troši svoje vreme. On obavi nešto dok puni svoj auto. Isto tako, postoji nešto što se zove RFID kartica, koja je meni, lično, savršena stvar jer je to komoditet za korisnika. Zato što, recimo, nađem se na nekoj lokaciji negde u Norveškoj i nemam internet, nisam u roamingu, ugasio mi se telefon, ja samo izvadim svoju RFID karticu koja je povezana za user i za aplikaciju i započnem punjenje. 

Ivan Minić: Sve više kompanija ima u svojim planovima za naredne godine prelazak na zelena rešenja, za manje liše sve, između ostalog i za flotu, da li za komercijaliste ili generalno za sva službena vozila. I samim tim što treba da prave tu vrstu tranzicije, treba da pripreme i teren za punjenje i za sve ostale stvari. Takođe, postoje tu i drugi ljudi koji su zainteresovani, možda vlasnici nekih lokacija gde bi to bilo interesantno da se desi. U vašoj praksi, u prethodnim godinama koliko ovo radite, šta su bili neki interesantni primeri sa kojima ste se sreli, kako su ljudi dobro isplanirali i rešili ove probleme? 

Jelena S. Benić:  Sve više kompanija koje prelaze na električna vozila, ali oni po agendi imaju, da kažem, spušteno iz Evrope da do 2025. moraju da pređu na električna vozila. Tako da smo imali priliku do sada da se susretnemo sa različitim rešenjima. Recimo, meni najinteresantnija je jedna farmaceutska kuća koja je za svoje komercijaliste obezbedila punjače. Svako ko ima uslova da instalira kućni punjač, dobio je tu mogućnost. A za one koji nisu imali te uslove, jer naravno ne živi svako u kući i nema svako mogućnost, oni su instalirali u svojoj firmi. Ono što je najbitnije kada želite da pređete na električnu flotu je da razmišljate da obezbedite mogućnost da se automobili pune. Postoje sada firme koje imaju dosta zakupaca. To su velike zgrade koje imaju puno zakupaca, firme koje žele da pređu na električna vozila i koje sve više i više nas kontaktiraju. Skoro smo sada uradili jedan projekat gde smo postavili spore, ali recimo i brzi punjač. Instalirali su hypercharger. To je jedan dosta ozbiljan punjač od 150 kW što može da zadovolji potrebe svih automobila. Takođe, ono što je naša misija i cilj je da i mi sa naše strane širimo infrastrukturnu mrežu, edukaciju, da što više osvešćujemo ljude, da je potrebno da punjači budu u hotelima, restoranima, etno selima, da budu u tržnim centrima, na svim mestima javno dostupnim gde čovek koji vozi električni automobil može da se dopuni. Sada će se puniti sporo ili brzo, to je već na njemu. 

Ivan Minić: Još jedna stvar koju si mi pomenula u pripremama koja mislim da je jako važna je da ljudi često nemaju svest o tome kakve realne resurse infrastrukturno imaju na raspolaganju. Oni znaju da imaju 100 kW i misle da samim tim mogu da stave pet punjača i da će to sve da bude super. U realnosti to često nije tako, naročito u određenim delovima godine kada je potrošnja veća. Kako bi izgledao recimo proces nekog ko želi da napravi tu priču? Šta je prvi korak i kako ide dalje? 

Jelena S. Benić:  Ono što je jako važno da napomenem je da Orion eMobility nudi kompletno rešenje, da mi imamo tim ljudi koji se bavi time. Znači, pored toga što nudimo punjače i imamo našu platformu i aplikaciju, mi imamo tim stručnjaka koji baš pomažu u takvim situacijama. Znači, prvi korak je da mi vidimo koji je realan kapacitet snage na nekoj lokaciji. Ali recimo, tu smo pričali, ti imaš 100 kW struje i želiš da postaviš punjač od 100 kW, a u stvari, kada mi dobijemo tvoj račun za struju i kada vidimo na šta sve ti to trošiš struju i gde odlazi, mi shvatimo da ti imaš realnih 20 ili 30 kW i da možemo da se držimo nekog punjača koji je u tom kapacitetu. Naravno, postoji mogućnost da se podnese zahtev, ukoliko je moguće, pa da se proširi kapacitet snage, to se jako dugo čeka i pitanje je da li će biti odobreno, ali postoji mogućnost da se uzme recimo malo jači punjač pa da se softverski ograniči. Ali ono što je najbitnije, treba biti realan. Znači, ako želite da ulazite u tu priču, morate znati koji je taj neki kapacitet sa kojim raspolažete i na osnovu toga da se bira punjač. 

Ivan Minić: Ono što je nekako uvek važno kada imaš vozilo, svako kome to nije hobi, pasija i zna sve o tom automobilu, voli da ima neku vrstu sigurnosti, da li je to auto moto savez ili je neka modernija stvar, za slučaj bilo kakvog problema da imaš koga da pozoveš. Nekad je to i samo prijatelj, pa je to dovoljno. U ovom procesu vi imate vrlo ozbiljan centar korisničke podrške, gde se javljaju korisnici sa svojim dilemama, pitanjima i sve ostalo i vi imate vrlo dobar puls tržišta kada je to u pitanju. Šta su najčešće stvari zbog kojih se korisnici javljaju? 

Jelena S. Benić:  Orion eMobility ima korisnički centar koji radi 24/7, 365 dana. To je biznis podrška, imamo i mail support e-mobility i to se nalazi na svakom punjaču i oni svakog trenutka mogu da se jave. Kao što si rekao, ljudi se javljaju zbog različitih stvari. Neki jednostavno čitaju uputstva, ne znaju da se napune, nekom jednostavno dosadno, puni se pola sata negde tamo na autoputu, malo da proćaska. Vozači električnih automobila su dosta entuzijasti, mislim, ovi prvi kupci električnih automobila su bili entuzijasti, tako da ima dosta ljudi koji se javljaju, koji jave čisto da čuju, neka iskustva, sve je u redu. Na kraju kad ga pitamo šta je problem, oni kažu da je sve u redu, javljaju se čisto da malo proćaskamo, ali ono što je bitno i što mnogo znači i na čemu mi radimo i ono što forisiramo je ta usluga. Pazite, vi ćete kupiti punjač, postavićete punjač, ali ono što je najbitnije je da imate tu podršku. Ukoliko se desi sa punjačem, ne znam, da ispadne sa struje ili nešto što mi ne možemo softverski da rešimo, ili recimo na većini punjača postoji emergency stop patent koji ljudi iz ne znam kog razloga pritiskaju. Evo sad ću vam navesti jedan primer što je vrlo, da kažem, smešno, ali nije smešno, recimo ispred jedne lokacije je postavljen veći broj punjača, međutim nalazi se veliki, brzi punjač ispred Lidla i on ima to emergency dugme koje se koristi u trenutku havarije ili ako dođe do takvog nekog velikog problema. Znači nama je taj punjač non-stop u kvaru, zovu ljudi, nije dostupan ili neka greška se prijavljuje zato što ljudi iz ne znam kog razloga pritiskaju to dugme, krenu u kupovinu i pritisnu dugme, što je veoma veliki problem iz razloga što punjaču treba određeno vreme da se on vrati, da se restartuje itd. Tako da često imamo pozive ljudi koji recimo se nađu kod punjača, pritisnu to dugme, mi im onda objasnimo šta treba da urade jer oni ne znaju da je neko pre njih se igrao sa punjačem. Zatim imamo ljude koji recimo, imali smo jednog gospodina koji je zvao, secka se punjenje, non-stop se secka punjenje. Pa kako se secka punjenje? A u stvari kod novih automobila vi imate, zato on je zaključan kad priđete pa se zaključava auto, najčešći automobil se puni dok je zaključan. A on non-stop proverava da li se puni auto, pa se non-stop secka punjenje. Ali to su sve neka iskustva koja mi možemo da dobijemo tako što imamo korisnički centar. Ja uvek govorim kolegama koji rade tamo da pitaju koji je auto u pitanju jer recimo postoje neki automobili koji nemaju dobru komunikaciju sa punjačima ovde. Recimo puno ima Tesli koje su došle iz Amerike, koje nisu kompatibilne uopšte. Sada oni imaju neke svoje konektore, ali kompatibilnost između punjača i same platforme komunikacije sa vozilom ne funkcioniše. Ili recimo ima dosta automobila kojima treba da se uradi neki upgrade, koji ne rade sami upgrade. Isto tako i kod punjača. Znači dosta tu ima stvari i to mi sve saznajemo iz poziva. Mi u većini slučajeva pomognemo. Dešava se normalno nekad da se tako jako stisne to dugme da zaista neko od kolega mora da ode, da sedne u auto i da ode na lokaciju. Pa bilo to Preševo ili Bojkovci ili negde na autoputu, jednostavno mora. 

Ivan Minić: Naši ljudi i veliko crveno dugme. Za kraj, voleo bih da mi kažeš neko tvoje predviđanje kako očekuješ da će se stvari razvijati u narednim godinama. Mnogo toga možemo da vidimo sa nekih drugih tržišta za kojima zaostajemo, očigledno, ali prosto lokalno su stvari uvek specifične. Kako ti vidiš da će to da se razvije? 

Jelena S. Benić:  Kao i kod naših komšija. Znači tako je isto bilo i u Hrvatskoj i u Sloveniji, pa se dosta, da kažem, elektromobilnost je sada na dosta visokom nivou, ali Hrvatska je isto imala, recimo, problem kao i mi sa tom naplatom. Do duše, kod njih je sad se to regulisalo i oni su davali besplatno punjenje. Mi, što se tiče samog, da kažem, mog pogleda, je da mi moramo da uradimo nešto sa tom regulativom za naplatu jer sve više i više ćemo imati nezadovoljnih ljudi. U smislu da oni znaju koliko vremena su proveli na punjaču, koliko su kilovat-časova uzeli i da oni sa tih, recimo, tri-četiri kilovata ne mogu da stignu ni do sledeće pumpe. Ono što treba da se reši je pre svega regulativa za naplatu. Ja vidim sledeće godine veliki rast električnih automobila, pre svega jer vam dolazi ta čuvena 2025. gde će Volkswagen više neće proizvoditi automobile sa SUS motorima, mini, gde će biti dosta polovnjaka jer u inostranstvu se automobili menjaju na pet godina. Ono što mi treba da uradimo kao Orion eMobility je da nastavimo da širimo mrežu. Mi smo skoro imali 100.000-ito punjenje, ne znam da ste to možda čuli, naša neka misija je 100.000, izvinjavam se, 1.000 punjača, ne samo ovde nego u regionu, pošto imamo, da kažem, viziju da se širimo i u regionu. Tako da mislim da nas čeka jedna svetla budućnost po pitanju električnih vozila, pogotovo što će biti i ta nova Panda i biće tih nekih pristupačnih vozila tako da će ljudi moći lakše da dođu i zašto da se ne bi vozili, da kažem, u najnovijoj tehnologiji. 

Ivan Minić: Jelena, hvala ti. Vama ako je sve ovo bilo interesantno, možete se informisati na Orionovom sajtu, imate link u opisu epizode za celu priču koja se odnosi na Orion eMobility. Ima vrlo interesantnih rešenja, dosta korisnih informacija, možda vam ne treba sada, ali svakako nije loše da znate jer je to nešto što nas neminovno čeka u budućnosti. Nadam se da vam je bilo interesantno, to bi bilo to, mi se vidimo ponovo u narednoj epizodi.



Nove epizode u vašem inbox-u:

Podržite Pojačalo:

Donirajte jednokratno ili kroz dobrovoljnu mesečnu pretplatu već od 5 EUR.

Pratite nas:

Pojačalo podcast možete gledati na Youtube-u i Facebook-u, a slušati na SoundCloud-u, Spotify-u, -u, na Apple i Google podcasts.