Pojačalo A1 specijal EP4: Pitanja korisnika i odgovori stručnjaka

Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Ivan Minić: Poštovani slušaoci i gledaoci Pojačalo podkasta dobrodošli u četvrtu epizodu specijala o novoj fiskalizaciji koji realizujemo uz podršku kompanije A1 Srbija. Danas se bavimo vašim pitanjima koja su stigla i pokušaćemo da na njih damo odgovore. Stiglo je dosta pitanja, mi smo probrali nekih 15ak, na koje ćemo dati odgovore a naravno, vi i dalje možete postavljati pitanja u komentarima na Youtube-u i potrudićemo se da i nakon epizode, na ona na koja možemo da damo odgovor damo odgovor u narednom periodu. Svakako još uvek ima vremena da obavite sve što je potrebno za novu fiskalizaciju, a od pre nekoliko dana je dostupna ponovo subvencija za nabavku opreme, koja je bila aktuelna do kraja januara a sada je aktuelna od 15. marta do 5. aprila, tako da možete iskoristiti priliku sada ako ste propustili u prvom turnusu, da suštinski, novu opremu nabavite bez nekih dodatnih troškova. Moji gosti danas su Marija Đorđić iz knjigovodstvene agencije Experta i Sergej Stolić, stariji menadžer programa ICT proizvoda u A1 Srbija. Dobrodošli!

Marija Đorđić: Hvala.

Sergej Stolić: Hvala.

Ivan Minić: E sad, imamo dosta pitanja ovde, neka su bazična, neka su prilično kompleksna. Krenemo redom pa vidimo gde će to da nas odvede. 

Prvo pitanje, nije prvo stiglo, ali meni je bilo negde najlogičnije da bude na samom početku je

Šta ide prvo kupovina kase ili nabavka bezbednosnog elementa?

Sergej Stolić: A1 Srbija je, kao i ostali operateri, imao ponudu za novu eFiskalizaciju. Kod nas prvo odaberete, odnosno, kupite kasu. Sve naše kase su Android kase koje podržavaju bezbedonosni element veličine SIM kartice, dakle 2FF i sa takvim zahtevom idete ka Poreskoj upravi i  kod njih dobijate odgovarajuću veličinu bezbedonosnog elementa, odnosno 2FF

Ivan Minić: Da, znači prvo se nabavlja kasa zatim se ide u Poresku upravu. 

Sergej Stolić: Tako je! Prvo se bira ili može i da se odabere pa nakon dobijenog bezbedonosnog elementa da se kupi, ili da se odmah kupi kasa pa na osnovu toga se odabere bebedonosni element kod Poreske uprave.

Ivan Minić: Drugo pitanje i ovo pitanje je nekoliko ljudi pitalo jer prostoimali su prethodna često iskustva gde je to podrazumevalo nekoliko različitih uređaja i dosta kompleksnih kablova, a to je –

Da li nove kase imaju mogućnost za plaćanje karticom, odnosno, da li su sve one i osposobljene za plaćanje katicom?

Sergej Stolić: Mi u ponudi imamo 3 Android kase. Jedna od njih, evo imam je na stolu, ona podržava kartično plaćanje, sve vrste kartičnog plaćanja..

Ivan Minić: To je srednji model, ako se sećam po ponudi.

Sergej Stolić: Pa srednji model… Kod nas se to zove eFiskal plus, jednostavno podržava kartično plaćanje, odnosno taj paket sa kartičnom plaćanjem. Imate mogućnost plaćanje NFC-om, čitač kartica i magnetna traka. Znači, sve vrste karica koje su prisutne na našem tržištu podržava ova kasa.

Ivan Minić: Ostale ne podržavaju?

Sergej Stolić: Ostale ne podržavaju. Mora da bude sertifikovan uređaj za tu vrstu plaćanja.

Ivan Minić: Dobro. Marija, prvo pitanje za tebe – 

Mi smo neprofitno udruženje. Obavljamo delatnost 85.52 – umetnčko obrazovanje, koja se bazira isključivo na članarinama, koje služe za obrt sredstava a ne za dobit. Da li podležemo fiskalizaciji? 

Marija Đorđić: Da, ovo je malo kompleksnije pitanje, pa ću pokušati da ga proširim, ne samo na ovu delatnost 85.52 već na sva udruženja. Treba da se vratimo, korak, da kažemo, nazad da bi svima bilo jasno i da bi svi mogli da odgovore i da primene ovaj odgovor na sopstveni primer. Naime, u zakonu o fiskalizaciji se kaže da su obveznici fiskalizacije svi oni koji su obveznici poreza na dobit. To sad malo zvuči komplikovano, ali to suštinski znači da će odgovor na ovo pitanje u stvari biti, da li je vaše udruženje obveznik poreza na dobit. A ono jeste, ako pruža usluge ili prodaje proizvode na tržištu. Dakle, ukoliko je udruženje takvo, da recimo imamo, na primer, spotrtski klub za decu, pa recimo svakog meseca roditelji plaćaju članarinu, a u stvari za tu članarinu deca treniraju neki sport, to bi praktično bila usluga, vi pružate uslugu treniranja dece ili pristupa sportskom sadržaju, i naplaćujete za to novac, to je dakle usluga sa tržišta. Takvo udruženje je obveznik poreza na dobit i samim tim i obveznik fiskalizacije. Dakle, ona udruženja koja imaju prevashodno cilj da ne stvaraju profit ali ipak naplaćuju određene usluge, oni su obveznici poreza na dobit, obveznici fiskalizacije a udruženja koja se isključivo bave nekim nelukrativnim ciljem, dakle, recimo udruženje koje se bavi očuvanjem kulture, pa nema prodaje usluga na tržištu, već se recimo organizuju nekakvi događaji i zaista se naplaćuje članarina u pravom smislu te reči, iz koje bi se finansirao taj cilj koji ima takvo udruženje, onda oni ne bi bili obveznici fiskalizacije.

Ivan Minić: Ali bi bilo u suštini najbolje da svako dobije tumačenje za sebe, da bude siguran.

Marija Đorđić: Da, ovo bi trebalo vrlo pažljivo istertirati na svakom primeru. Šta ovde najviše zabune izaziva – to što nazivamo članarinom ustvari naplatu, što može u stvari da bude naplata usluge a ne članarina. Znači, treba ovde dobro analizirati šta mi kroz tu članarinu ustvari naplaćujemo i da li mi pružamo neke usluge našim članovima. Jer ako smo neprofitno udruženje, mi verovatno nećemo nikakvu uslugu pružiti našim članovima već ćemo od tog novca recimo finansirati naš taj cilj, neprofitni cilj…

Ivan Minić: Primera radi, humanitarna organizacija.

Marija Đorđić: Tako je, tako je! Ili recimo, ajde baš da kažemo humanitarni. Znači, mi prikupljamo novac, od članarine finansiramo nekakve akcije, a ništa našim članovima ne dajemo za uzvrat. Ne pružamo im apsolutno uslugu u tom smislu, nekakvu edukaciju ili pristup nekim sadržajima…

Ivan Minić: Oslim lične satisfakcije.

Marija Đorđić: Naravno, da.

Ivan Minić: Sledeće pitanje, predpostavljam da se odnosi na jedan specifičan deo klijenata ali hajde da to objasnimo. Pitanje glasi:

Zanima me da li ce po novom zakonu o fiskalizaciji biti obavezno kao i do sada sa se vodi  DPU lista u objektima gde se vrši posluživanje jela i pića?

Marija Đorđić: Ova obaveza nije uopšte regulisana propisima koji se bave fiskalizacijom. Nama su su se promenili propisi što se tiče fiskalizacije, a svi drugi, uslovno rečeno propisi, nisu se menjali. Tako da, ko je bio dužan da vodi DPU listu, on nastavlja i dalje da je vodi. Kratko pojašnjenje šta je DPU lista, to je jedan obazac koji je uređen i obavezan za firme koje vode prosto knjigovodstvo. Kada je ukunito, pre par godina, za većinu preduzetnika prosto knjigovodstvo, više nema obaveze da se vodi DPU lista. Međutim, poreskoj inspekciji je ona izuzetno praktična za kontrolu i vrlo je često traže i od obveznika koji nemaju obavezu da je vode i to nekako pravi nekakav prostor da ljudi misle da su dužni da vode DPU listu. Znači, DPU listu dužni su da vode samo ugostitelji koji vode knjige po prostom knjigovodstvu i pre ove fiskalizacije i sa novom fiskalizacijom.

Ivan Minić: Dobro. Isto jedno pitanje koje je nekoliko ljudi poslalo pa sam ga ja uobličio u jedno pitanje za Sergeja:

Kao paušalac sam u obavezi da kupim fiskalnu kasu i upoznat sam sa procedurom ali me interesuje da li kasa može raditi na kućnom wifi internetu, odnosno bez kupovine kartice kod operatera, što bi mi bio dodatni trošak?

Sergej Stolić: Dobro je pitanje. Dakle, zavisi naravno od tipa kase. Mi kao operater nudimo kompletnu uslugu, a to je Android fiskalna kasa, aplikacija za izdavanje računa i slanje evidencije tih računa ka Poreskoj upravi i naša internet kartica, koja u potpunosti pokriva potrebe korisnika za internetom, što se toga tiče. Uređaj sam podržava wifi konekciju, dakle, to je moguće, mi nemamo takav paket niti preporučujemo korisniku zbog sigurnosti na internetu da koristi takav vid transakcije ka Poreskoj upravi. 

Ivan Minić: Naravno, tu postoji i druga stvar da, ukoliko uređaj sam po sebi je osposobljen za pristup internetu, on je i mobilan i može da se prenosi uređaj, ima svoje baterije, ima odeđeni kapacitet da mogu da se prenesu, obave neku transakciju ili više njih ili ceo da provedu na terenu, što u ovom slučaju ne bi bilo moguće. Ali tu imamo i onaj drugi momenat, a to je da po novoj fiskalizaciji, nije neophodno u real time-u komunicirati.

Sergej Stolić: Upravo tako, nije neophodno u real time-u, dakle, poreski obveznici imaju čak 5 dana mogućnosti da rade u offline modu, dakle u slučaju problema sa internet konekcijom, nekih drugih problema, nakon povratka, t.j kad se vrate online, svi ti računi koji su izdali se šalju na Poresku upravu i bivaju validirani. 

Ivan Minić: Marija, za tebe jedno pitanje, negde smo ga se dotakli već – 

Da li udruženja i humanitarne organizacije koje nemaju registrovanu privrednu delatnost imaju potrebu da se prijave za novi sistem fiskalizacije i obaveza evidentiranja preko fiskalne kase? Jel imaš nešto da dodaš na ono što si prethodno rekla?

Marija Đorđić: Samo bih skrenula pažnju na ovaj deo pitanja gde kažu – nisu se registrovali za privrednu delatnost, tu treba voditi računa o tome da li su bili  obavezni da se registruju a nisu. Znači, može da se desi da se nismo registrovali jer nismo znali da treba da se registrujemo. Dakle, suština je, da li mi pružamo usluge. Ukoliko ih pružamo, onda treba da se i registrujemo za obavljanje delatnosti i da se fiskalizujemo. Ako se samo nismo registrovali, onda to nije baš, da kažem, kompletna informacija na bazi koje bi mogli da damo odgovore da li smo obavezni.

Ivan Minić: Za A1 pitanje:

Poštovani imate li informaciju vezano za novu fiskalizaciju kako treba postupiti sa izdavanjem računa kod nestanka struje? 

Sergej Stolić: E pa to je sad ono pitanje koje smo malopre dotakli, dakle, korisnik mora da ima, opet kažem i pokazujem našu Android fiskalnu kasu, koja ima u sebi bateriju, odnosmo ima autonomno napajanje u slučaju nestanka struje tako da bez problema može da izdaje račune i kada nestane struje. Ali uređaj mora da ima neko napajanje, da bi se taj račun izdao.

Ivan Minić: U slučaju da struje i dalje nema, a baterija nije više dostupna, u slučaju da se recimo nešto dešava na prostoru gde nema dostupne struje, kako onda?

Sergej Stolić: Korisnik neće moći da izdaje račun, dakle neće moći da obavlja delatnost po novom zakonu, tako je zakonodavac predvideo.

Marija Đorđić: Tako je!

Ivan Minić: Marija:

Da li delatnosti koje nisu oslobođene fiskalne kase prema Zakonu o fiskalizaciji i podzakonskim aktima a koje nemaju promet sa fizičkim licima treba da se fiskalizuju? 

Marija Đorđić: Ne. Osnovno pitanje, od koga svi polazimo jeste, da li imamo promet ka fizičkim licima, odnosno da li prodajemo dobra ili usluge fizičkim licima. Ako ne prodajemo ništa fizičkim licima, nismo dužni da imamo fiskalnu kasu, sve do prve takve prodaje. Dakle, ukoliko radim samo sa pravnim licima i preduzetnicima, sve dok nemam nikakvu prodaju ka fizičkom licu, nisam dužna da imam fiskalnu kasu, iako moje šifre delatnosti nema na spisku u toj uredbi, jer taj spisak praktično daje odgovor na pitanje, ko je izuzetak od pravila. Tu su delatnosti koje čak i kada posluju sa fizičkim licima, ne moraju da imaju kasu.

Ivan Minić: Jasno. 

Suprug ima firmu Ketering i nema svaki dan posla. Zanima ga da li nova kasa mora da se pali i onih dana kada nema posla ili kao i do sada samo onih dana kada ima posla? 

Marija Đorđić: U ovom novom sistemu to pitanje nije relevantno, kasa ne mora se pali ili gasi u određenom trenutku, već je samo važno da vam je dostupna u trenutku kada trebate da izdate račun, dakle da fiskalizujete promet. A da li će biti upaljena li ugašena u međuvremenu kada se ne koristi, to nije uopšte bitno, nije relevantno.

Ivan Minić: 

Poštovani, moja radnja za trgovinu polovnom robom je već godinu dana u stanju mirovanja. Da li sam i ja u obavezi da prelazim na novu fiskalizaciju, obzirom da planiram da nakon ovog roka mirovanja ugasim potpuno poslovanje? 

Marija Đorđić: Pa ne, ukoliko se ti planovi obisine i preduzetnik nakom perioda mirovanja, u kom svakako ne sme da vrši promet, obriše svoju radnju, dakle on nikada ne dolazi u ovu situaciju koju sve vreme pominjemo, da izda fiskalni račun fizičkom licu, tako da nema razloga i da nabavlja kasu. Ukoliko nakon mirovanja se aktivira, počne da radi, prodaje fizičkim licima, tada već mora imati spremno sve da može da fiskalizuje račun.

Ivan Minić: Dobro. Pitanje za A1

Kako će se evidentirati cena do koje se došlo slobodnom pogodbom “cenjkanjem”?

Sergej Stolić: To je dobro pitanje, verovatno čest slučaj kod nas. Pogotovo na pijacama 🙂 U našoj aplikaciji možete slobodno da unesete cenu artikla, tako da, što se toga tiče, onu cenu koju pogode prodavac i kupac, jednostavno unećete tu cebu za taj artikal u samu kasu i izdati račun po toj ceni.

Ivan Minić: Moguće je iskorigovati cebu u odnosu na onu koja je…

Sergej Stolić: Moguće je iskorigovati, tako je.

Ivan Minić: I to je naravno u vašem slučaju ali verovatno da je i slično sa drugim uređajima.

Sergej Stolić: Pa sve zavisi od aplikacije, nije do uređaja. To je sad do aplikacije za izdavanje računa i njene fleksibilnosti, sigurno može da se uradi, ali opt kažem, zavisi da li je lakša za korisnika ili je komplikovanija. Kod nas je to dosta jednostavno. Jednostavan unos za novu cenu za taj artikal.

Ivan Minić: 

Imam jednu nedoumicu u vezi sa efiskalizacijom, da li sifra delatnosti 8121 – usluge redovnog čišćenja zgrada ima potrebu za fiskalnim uredjajem ukoliko firma posluje isključivo sa pravnim licima i izdaje mesečne fakture? 

Marija Đorđić: To smo ja mislim već odgovorili, u jednom od prethodnih pitanja. Odgovor je – ne, nista dužni da imate fiskalni uređaj ukoliko nemate promet ka fizičkim licima. Dakle ukoliko se sve fakturiše, naplaćuje, pružaju se usluge pravnim licima, onda gospođa koja je to pitala, nije obveznik fiskalizacije.

Ivan Minić: Ali evo jedno potpitanje na to pitanje. Recimo da se te usluge pružaju firmama, stvar je vrlo jasna. Dakle, ukoliko je u pitanju održavanje radnog prostora ok. Šta se dešava ukoliko se te usluge pružaju zgradama?

Marija Đorđić: Pa ja nisam sigurna šta bi bilo odgovor na to pitanje, baš smo skoro u praksi imali takvu situaciju. Meni još uvek nije jasno kako će to biti rešeno. Slična stvar je u pitanju, neko održavanje koje se pruža praktično skupštini stanara. Skupština stanara je pravno lice. Tako da ukoliko to ostane tako, da će to podmirivati skupština stanara, da je to usluga za skupštinu stanara, u tom slučaju ponovo neće trebati kasa. Ukoliko se usluga vrši fizičkim licima, stanarima kasa će trebati. Ja mislim da će odgovor na pitanje više biti, da kažem, pravnom definisanju, ko će u tom ugovoru biti ugovorne strane, kako će biti uređen taj odnos, pa ćemo iz toga moći, u konkretnim slučajevima da odredimo ko je u stvari taj koji prima uslgu, ko je taj ko može da se recimo žali ukoliko usluga nije izvršena na pravi način, on bi pre mogao biti kupac. Svaki stanar ima pravo da ugovara neku uslugu ili da se žali na kvalitet usluge ili slično, tu ćemo verovatno imati kupca fizičkog lica. Tako da to je nešto što je, da kažem, ostalo nedorečeno.

Ivan Minić: Ali skupština stanara je već neko vreme frmulisana kao pravno lice?

Marija Đorđić: Jesu, jesu.I u tom slučaju sve usluge koje se pružaju skupštini stanara odnosno stambenoj zajednici, kao je sad po novim propisima, nisu u prometu sa fizičkim licima.

Ivan Minić: 

Prijavila sam se za novu fiskalizaciju, dobila sredstva za novu kasu, i zanima me da li ću moći da zatvorim radnju kada god budem htela ukoliko ne budem dobro poslovala ili sam dobijanjem sredstava možda uslovljena da radim obavezno neki određeni period? 

Marija Đorđić: Ne, dobijanjem sredstava preduzetnici i pravna lica nisu uslovljeni da moraju da rade određeni period. Takvo uslovljavanje čak ni ne mogu da zamislim da bi moglo da bude propisano. Znači svako ima slobodnu volju da prestane sa svojim poslovanjem ali ono što je posledica koja može da se desi, jeste da, takav preduzetnik ili pravno lice izgubi pravo na sredstva koja je dobio. Dakle, vi sigurno možete da zatvorite kada god želite, ali ukoliko to učinite, recimo,  pre nego što evidentirate bilo koji promet na kasi, što je uslov da ne izgubite subvenciju, dakle, uslov da se ne izgubi subvencija jeste da se do 1. oktobra evidentira barem jedan promet sa fizičkim licem. Ako to ne učinite, gubite pravo na subvenciju, zatvorili firmu ili ne. U slučaju gubitka, potrebno je sredstva vratiti na namenski račun i to sa kamatom, koja se obračunava od perioda kada su sredstva bila raspoloživa do trenutka vraćanja, ali kažem, odgovor na ovo pitanje, apsolutno će preduzetnik moći da zatvori firmu kada to želi.

Ivan Minić: Jedno isto zanimljivo pitanje, nije usamljeno, bilo ih je nekoliko, ja sam ih prepakovao u jedno jer su slična, verovatno zato što imamo dosta publike koja ima tu neku vrstu intersovanja i na taj način posluje – 

Kako rešiti da pijačne tezge imaju mogućnost kartičnog ili plaćanja QR kodom?

Sergej Stolić: To je isto odlično pitanje. Mi jesmo se spremili baš sa ovakvim jednim uređajem koji sam pokazao, dakle podržava kartično plaćanje, mobilan je uređaj, za pijačne tezge idealan, prima sve vrste kartica, podržava sve vrste kartičnog plaćanja, pomenuli smo NFC, čitač kartica i magnetna traka, tako da upotpunosti omogućava takvoj vrsti prodavaca, sem keša, prima i  kartično plaćanje.

Ivan Minić: A što se tiče QR kodova?

Sergej Stolić: QR kod odnosno IPS plaćanje trenutno ne posržavamo ali nam jeste u planu da se krećemo u tom smeru.

Ivan Minić: Jer to je suštinski softverska stvar na kojoj treba da se radi.

Sergej Stolić: Tako je, tako je!

Ivan Minić: Uređaj ima kameru koja je potrebna da bi skenirala ili kako već to funkcioniše?

Sergej Stolić: Uređaj podržava ali kod QR kod plaćanja korisnik je taj koji skenira taj kod.

Ivan Minić: Marija – 

Kako sa delatnostima koji imaju avansne uplate? Recimo turističke agencije. Avans se plaća u ratama pre putovanja, dinamikom koja odgovara korisniku, ali kako se kuca? 

Marija Đorđić: Pa jedna od većih novina u ovom sistemu jeste što se sada i avansi fiskalizuju. Ranije, u starom sistemu, račun se izdavao kada dođe do prometa ili onog što mi zovemo konačni račun i avansi nisu evidentirani u fiskalnoj kasi. To je sad velika novina. Sada postoji poseban, da kažem, dokument odnosno račun – avansni račun tako da se avansi posebno, kao takvi evidentiraju u kasi. U ovom primeru koji si pročitao, dakle, turistička agencija bi praktično izdala nekoliko ili jedan avansni račun a onda kada pruži uslugu turističkog aranžmana, onda bi izdavala taj konačni račun.

Ivan Minić: A šta se dešava u slučajevima koji mogu da se dese da prosto neko ne može da ide na putovanje, taj novac je potrebno vratiti…

Marija Đorđić: Da, novac je potrebno vratiti i videćemo kako će to tehnički funkcionisati ali kase imaju opciju poništaja računa, tako da predpostavljam da će sad to je…

Sergej Stolić: Storniranje…

Marija Đorđić: Tako je, na proizvođaču kasa, da se taj račun prosto stornira i da se taj novac vrati. Avansni račun.

Ivan Minić: Dobro. 

Vlasnik sam samostalne zanatske radnje bavim se molerskim radovima, a radove izvodim na terenu. Posle izvedenih radova i prilikom naplate izdam fiskalni račun, da li sam obavezan da novac koji sam naplatio od musterije odnesem u banku i predam pazar? Ako uplaćujem pazar koliko vremenski smem da zadržim novac kod sebe?

Marija Đorđić: Da, sav primljen novac, preduzetnici i pravna lica su dužni da uplate u roku od 7 dana na račun. Dakle, 7 dana je taj rok koliko novac može da se zadrži. Ovde bih samo skrenula pažnju, jer se to dešava nekad u praksi, da se taj novac koristi za neke nabavke recimo, pa da se uplati manje, sa idiom da se to prebije, to nije dozvoljeno. Dakle, sad primljen novac od pazara, mora u tako punom iznosu da se uplati, a ukoliko vam je potreban novac za neku, npr. poslovnu nabavku, onda morate namenski da ga podignete sa računa. 

Ivan Minić: Dobro. I imamo jedno pitanje koje je stiglo, o kome smo imali diskusiju pre nego što smo počeli sa snimanjem, jer suštinski se ne odnosi na ovo ali možda i jeste značajno da damo neko tumačenje zajedno, jer prosto, to jesu situacije koje mogu da se dese korisnicima a to je – 

Kako će se evidentirati roba koja je ukradena sa pijačne tezge? Odnosno, šta se dešava u slučaju da neka roba nestane sa tezge, iz prodavnice ili bilo šta slično, mi je prosto imamo na stanju, šta mi radimo sa tim da bi bili čisti pred propisima i Poreskom?

Marija Đorđić: Prodiskutovali smo i složili smo se da to ne bi praktično bio promet…

Sergej Stolić: Nije tema nešto fidkalizacije, nije promet, roba nije prodata, ne može da se izda račun, ali sad Marija možda može da se nadoveže, da li je to manjak robe ili kako se to vodi…

Marija Đorđić: Tako je, to bi bio manjak robe usled više sile, usled krađe. I postupak koji je uobičajen u toj situaciji jeste da se kontaktira MUP, koji bi došao, napravio zapisnik o krađi i praktično bi taj zapisnik bio osnova se u knjigovodstvu evidentira nedostatak robe, odnosno manjak i u nekim situacijama, ukoliko je reč o obvezniku pdv-a, može da posluži i za tu pdv evidenciju, ali svakako po našem mišljenju…

Sergej Stolić: Ne radi se ništa kroz fiskalnu kasu…

Marija Đorđić: Tako je, nije ništo što treba evidentirati na fiskalnoj kasi.

Ivan Minić: Iz svega ovoga, znači to je nekih 17 pitanja i par mojih potpitanja, na koja semo dali odgovor, iz svega ovoga možemo da zaključimo da ljudi i dalje osećaju priličan strah od novih stvari, posebno oni koji do sad nisu bili obveznici a njih ima sada dosta. Oni kojima je već poznato kako to funkcioniše, mislim da je prilično jasno šta im nova mogućnost donosi, da su neki iz razgovora sa njima, da su prilično odahnuli jer im se pojednostavljuje proces, smanjuje se broj uređaja, dobijaju nove, lepše uređaje sa ekranima itd. i vrlo često sada objedinjuju više uređaja u jednom, što jeste bio nekad prilično problem, kad dođeš negde, još ako ima nekoliko različitih banaka, pa nekoliko različitih uređaja za naplatu karticama, to je bukvalno pun sto. Kad ti kaže prisloni negde karticu a ti kažeš – dobro a gde. Koja krene da pišti tu ću prisloniti karticu.. Ali kod novih obveznika postoji dosta pitanja, postoji dosta nejasnoća. Ja bih još jednom apelovao na sve koji ulaze u ovu priču, a to su skoro svi iz ovoga što smo videli, odnosno apsolutno svi koji rade sa fizičkim licima osim onog malog broja kojih možda ima nekoliko stotina u Srbiji, da sada što pre urade nešto po tom pitanju i krenu i da iskoriste ovaj period da se uigraju, da testiraju uređaje, da vide sve nedoumice, da dobiju odgovore jer što se bude više približavao rok, to će biti teže dobiti bilo kakav feedback, dobiti i korisničku podršku, bez obzira na to što A1 daje svojim korisnicima podršku 24h 7 dna u nedelji, jednostavno, kada 5000 ljudi bude zvalo call centar u istom trenutku…

Marija Đorđić: 30. aprila 

Sergej Stolić: Mi stalno apelujemo i kroz prodajnu mrežu, i kroz korisnički servis da se to odradi na vreme. Imamo još nekih 40 dana do tog 30. aprila da bismo olakšali i sebi i korisnicima, da ne biste došli u momenat, baš to, treba nešto da naučim na novoj aplikaciji a korisnički servis je ili pretrpan ili nisam stigao u Poreskoj upravi da podignem bezbedonosni element zbog velikih redova čekanja itd. Znači još jednom apel da zaista odradimo neke stvari na vreme i da se pripremimo za tu novu efiskalizaciju, kako treba.

Ivan Minić: Lepa stvar koju smo pomenuli je da za razliku od prethodne generacije, ovi uređaji imaju test mod u kome je moguće sve probati, bez da postoji realan promet. Dakle, sve uradiš i onog trenutka kad sve znaš da uradiš možeš da aktiviraš uređaj i da kreneš. Takođe, uređaje je moguće pustiti u rad i ranije, ne ora da se čeka 30. april ili 1. maj ili kako već, već je to moguće uraditi i ranije kome to odgovara. Imali smo ovde goste koji su ili u završnim fazama bili pripreme ili su neki već pustili u rad nove kase i to funkcioniše. Ja sam pre neki dan dobio novi fiskalni račun prvi put i bio sam prilično ponosan jer to dosta lepo izgleda.

Sergej Stolić: Koje prodajno mesto ako nije…?

Ivan Minić: Ne sećam se, negde je bilo potpuno neočekivano, da li je bio neki parking ili tako nešto i baš sam se pozitivno iznenadio. Tako da…

Sergej Stolić: Ne mora da se čeka taj 30.4. definitivno ne mora, poreski obveznici već sada mogu da pređu na novi, posebno ovi što su već bili stari fiskalni obveznici, oni kupovinom nove Android fiskalne kase automatski defiskalizuje staru. Taj proces je baš pojednostavljen i olakšan korisnicima.

Marija Đorđić: Postoji i ta vrsta sada da kažemo dokumenta, računa, koji se zove račun obuke, što znači da možemo da vežbamo i isprobavamo kasu sve do trenutka dok ne počnemo zaista da radimo sa njom tako da sad period nešto više od mesec dana može da se iskoristi i da se vežba i da se isprobava a i da se krene sa novom fiskalizacijom, pre tog 1. maja.

Ivan Minić: I još jednom da podsetimo i napomenemo svima koji su zainteresovani, da od 15. marta do 5. aprila imaju ponovo šansu da se prijave za subvenciju što znali da sebi značajno smanje troškove nabavke  novih uređaja. Više o tome možete pročitati na linku u opisu zato što postoji čitav niz stvari, posebno za one koji nabavljaju više uređaja, tu ima dosta, da kažemo, benefita i značajna je učteda, a i za one koji nabavljaju jedan taj jedan ih suštinski izađe ili gotovo besplatno ili sa nekim minimalnim troškovima. Tako da ima smisla ispratiti i iskoristiti to ko nije u onoj prvoj turi.  Hvala vam što ste odgovarali na ova pitanja i što ste nadam se pomogli ljudima koji imaju nedoumice. Na kraju dana, zaključak možda najvažniji jeste ono što si ti Marija rekla, a to je – Prosto razmišljajte o tome da li imate promet ka fizičkim licima i sa fižičkim licima. 

Marija Đorđić: Tako je.

Ivan Minić: Ako imat, osim onom malom broju slučajeva izuzetaka, vi ste obveznik ovako nečega, bez obzira što vama to možda ne deluje tako, bez obzira što vi možda neku uslugu zovete na jedan način, ako je ona de facto nešto drugo, vi prodajete uslugu, proizvod vašim korisnicima i to nije članarina, to je usluga. Hvala još jednom. Hvala i vama što ste nas slušali i gledali. Sva pitanja koja imate a niste stigli da postavite, postavite u komentarima a mi ćemo se potruditi da na njih damo odgovore. Nadam se da vam je ovaj specijal bio interesantan i da vam je koristio a moja preporuka je, ukoliko niste gledali prethodne epizode da poledate i njih, jer u svakoj od njih se bavimo jednom od bitnih podtema. U prvoj pričamo generalno o tome zbog čega je nova fiskalizacija važna i šta sve podrazumeva. U drugoj pričamo kako ona izgleda iz ugla dva manja biznisa koja su sada došla u potrebu da stare uređaje zamene novim. U trećoj pričamo sa dva velika sistema i kako to izgleda sa njihove strane jer oni naravno imaju komplenske poslovne softvere gde je potrebno integisati nove uređaje i sve što uz to ide i od velikih sistema, bez obzira što ste vi možda mali, možete da naučite jako puno toga i ta epizoda je takođe jako zanimljiva. I za kraj po dogovoru, bila je ovo Q&A sesija, gde smo sakupili sva vaša pitanja do sada, napravili neku selekciju i dali odgovore na njih. Hvala vam na pažnji, mi se vidimo u redovnim terminima svake nedelje od 20h. Svako dobro.