EP017: Zorana Milidrag

Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

ZORANA MILIDRAG: Pozdrav Ivane! “Prva dama” u e-commerce-u, za sada, sviđa mi se ovo. Što se tiče moje karijere, mogu da kažem da je negde najviše teklo tako što sam udarala tri, četiri puta u zid, a onda se pojavila neka nevidljiva sila i rešila stvar – u vidu neke osobe. Tako je krenulo od mog studiranja – prvo sam studirala produkciju, pa me je pozvao jedan drugar i rekao da se u Milanu otvorio novi smer na Bokoniju i pitao me je da li bih želela tamo da pređem. Ja sam se u tri dana spakovala, otišla i preselila. Tako kasnije u karijeri isto. Prvog dana kada sam doputovala sa tih studija, vlasnik Comtrade-a mi je rekao: “Od sutra krećeš da radiš kod mene u Comtrade-u kao marketing menadžer”. Pre toga su me svi gledali i pitali se zašto se neko vraća iz Milana uopšte u Beograd, kao to je potpuno pogrešna odluka. Tako ja krećem put marketinga neverovatan. U principu manje – više želela sam da se bavim tim delom nešto vezano za kulturu je prvo bilo, pa samo krenuli u marketing i onda odatle, opet se pojavljuje neko ko dolazi i kaže “Da li bi želela da pređeš u Delta sport?”. Fun fact je da, iako sam slala dosta puta moje CVjeve, nikad me niko nije pozvao na taj čuveni razgovor za posao, tako da ne znam kako to izgleda. Pojavljivali su se ti ljudi koji su me pozivali i manje više me poznavali kroz posao ili privatno. Prelazim u Delta sport – opet marketing i nekako nikada nisam imala lake poslove, obično kada radite u marketingu volite da dobijete jedan brend, dobijete neke instrukcije iz inostranstva i neki kao know-howkako mi to volimo da kažemo u marketingu. Međutim, ja sam uvek dobijala onu kosku – onaj teži deo, multi-brend. Prvo sam radila multi-brend u Comtrade-u, posle toga radim Buzz i Sport Impuls koncepte, maštala sam tamo da zapravo radim Nike, ali stalno mi uvaljuju te koske. Međutim to je super kreativno i s jedne strane naporno, ali mi je kasnije sa sve ovom pričom, to bio uvod u e-commerce koji isto tako je satkan iz puno različitih segmenata i moraš svašta nešto da znaš i svašta nešto da objediniš. Iz Delta sporta se povlačim malo više u neke privatne vode, odlučujem se da i ako su super koproracije, volela bih da nekako to malo mogu ja to sama i krećem u neke privatne pokušaje. To je isto išlo Ok, a onda shvatam da bi bilo u redu da budem i majka, jer naravno, opet ja želim sve, ne može to da bude nekako jednostavano, mora sve da se ostvari. I tu sam mislila da nikada više neću moći da nastavim karijeru ako budem rodila jedno pa drugo – svi će me zaboraviti. Još kad si žensko, pa promeniš prezime, svi će te zaboraviti. Međutim, ja opet dobijem poziv nakon drugog deteta: “Hoćeš da čuvaš decu ili bi htela nešto da radiš?”. Imam poziv iz Amsterdama – “Jedan moj poznanik čuo za tebe, hoćeš li da uđeš u tu priču digitalnog marketinga?”. Ja nisam bila sigurna, kao i prethodno kada sam počinjala sa marketingom, nisam bila stručna kada sam dobila taj posao. Jednostavno, dali su mi poverenje, kao digitalni marketing radim u Amsterdamu, dosta zahtevno tržište – da li sam ja spremna za to?Međutim, naravno, pristajem – još jedan izazov, nikakav problem. Postajem suvlasnik u jednoj agenciji u Amsterdamu. Agencija je zapravo bila na bazi outsourcing-a u Amsterdamu nam je bio sales, a imali smo u Srbiji odnosno Beogradu, Sarajevu i Zagrebu ekipu koja je radila. Glavni klijent, obično čak i ne veruju, bio je Nikeza Evropu. Moram da kažem, bili smo u tom trenutku second digital agency za Nike. Sve što ostali nisu hteli, odnosno, ono što je njima bio otpad, nama je to bilo zlato. Tako da smo mi sve to radili za Nike, za fudbalski klub Monako, za Telfort, bilo je dosta interesantnih klijenata.  Tu je više bila produkcija u smislu digitala i tu sam stekla zaista ogromno, ogromno iskustvo pritom, moj posao je bio i da obilazim i pronalazim nove ljude kreativce, koji bi se bavili ovim poslom. Zaista, tržište zapadne Evrope onako prilično diktira neke ozbiljne, ozbiljne standarde i u jednom trenutku shvatamo i da malo više radimo e-commercepriču. U jednom trenutku meni dolazi opet još jedan prijatelj i kaže: “Hajde mi da pređemo skroz u e-commerce. Zaboravimo digital i produkciju, jer uvek tu može da se pojavi neki Indijac da nas zameni ili već nešto da se desi. Hajde da ulažemo u ovaj know how.” Meni je to zvučalo potpuno kao luda ideja, još je bio njegov predlog da krenemo to da radimo u Srbiji, da u Beogradu otvorimo konsultantsku kuću. Pitala sam se ko će tačno u Srbiji da kupuje preko web shop-a, kakav onlineu Srbiji? Apsolutna predrasuda. I mu tu krećemo, okupimo super neku ekipu, krećemo da radimo godinu dana na tom know how-u koji smo skupljali tih klijenata sa kojima smo radili. Tad stiže poziv od Sport Vision-a, odnosno od vlasnika koji kaže da želi da uloži maksimalno i da postane #1 u regionu, te mi krećemo da sarađujemo sa njima. Ja sam bila skeptična jer sam zaista negde mislila da je e-commercenije dovoljno razvijen. I većina ljudi sada tako razmišlja – nije dovoljno razijen i ne prodaje se dovoljno preko online-a u Srbiji. Međutim ubrzo shvatam da to uopšte nije tako, da su ovde ljudi mnogo spremniji nego što mi mislimo i tu kreće moj put. To je bilo pre 3 godine od kada je moja konsultantska kuća zvanično preuzela Sport Vision, a ja pre 2 godine prelazim na poziciju group head of e-commerce. U ovom trenutku sam zadužena za 26, 27 šopova, zavisi o kom mesecu pričamo, pošto se konstantno otvaraju shop-ovi u 9 zemalja. Tako da je negde to iskustvo bilo poprilično raznoliko. Pored toga pokreće se priča  pre godinu dana sa E-commerceAsocijacijom, gde, ja volim to da kažem, sam jedina žena u UO u ovom trenutku. Ne zato što sam ja najveći znalac, naprotiv, tu postoji jedna ozbiljna ekipa muškaraca, profesionalaca koji su i duže od mene u poslu. Ja sam više ovako mama koja ih je okupila i tera ih da pokažu svoje znanje. Zato oni mene vole da čuju sa druge strane i da me stavljaju u prvi plan. To je jedna zaista ozbiljna ekipa koja radi na unapređenenju e-commerce-a. I onda da mi ne bude malo, završavam i master i predajem – imam svoj kurs, obuku za e-commerce menadžere. I tako.

Započinjanje web shopa

IVAN MINIĆ: Kurs za e-commercemenadžere, odnosno obuka koju si krenula da radiš pre nekih godinu i po dana je bila prva takva mogu reći sveobuhvatna obuka. Prvi put kada sam video i kurikulum i kako je sve koncipirano, skapirao sam – ova žena zna šta radi. Sa druge strane, neko je zapravo seo i posvetio se tome da objasni ljudima da to nije nekakva jedna mala sitna stvar, ni jedna mala promena mi tu nešto probamo, igramo se, nego je to zapravo jako komplekasan proces koji sadrži mnogo uloga i za svaku od tih uloga ti trebaju ljud koji su za to osposobljeni, a takvih ljudi nema. Ok, naravno, nema prvo ni onih koji će da vode to sve, koji možda i jesu najvažniji, ali nema ni svih ovih ostalih u lancu ishrane. Šta tvoja obuka sve sadrži? Probaj da mi napraviš neki presek svega?

ZORANA MILIDRAG: Moram prvo da kažem da, kada sam pre par godina ja htela još da učim, da napredujem, ušla u to mimo konkretnih znanja koje dobiješ od klijenata i na radu i u toku rada. Dolazim u situaciju da gledam u Evropi gde bih mogla, bilo mi je predaleko da idem u Ameriku i predugačko tako da kažem. Gledam u Evropi gde mogu da se edukujem i shvatam da jedino gde mogu nešto naučim – jedna konsultantska kuća u Londonu i to je to. Odlazim tamo, nekoliko puta na različite teme, između ostalog digital, visual, merchandising su isto deo moje obuke. Tamo viđam ljude koji su po 10, 15 godina u tome i svašta nešto možeš od njih da čuješ. Pričam o ljudima koji su tada na edukaciji, ne o profesorima. Tada sam shvatila koliko smo možda mi u tom znanju nazadni, ali opet, to ni je samo problem samo Srbije, nego i celog regiona i šireg regiona i Evrope, gde nema dovoljno edukacije u e-commerce-u. Sa druge strane, sa poslovne perspektive, upravo ovo što si ti spomenuo da se dešava, je od toga da nemamo ljudi sa iskustvom koji će da vode ceo posao, do toga da jedno opšte shvatanje da je e-commerce jedan tako lagan posao, “Otvorim ja jedan web shopi sada ću ja, one-man-showda radim sve”. To, naravno da može ukoliko imate želju da imate mali shop, male promete, ali, ukoliko želite da se bavite ozbiljnim e-commerce-om, to su ozbiljni timovi. JD sports je jedan od većih svetskih lanaca – ima 180 ljudi u svom digital timu. U principu, u svetu je svuda kada se kaže digital, podrazumeva se e-commerce je pod tim. Znači ukoliko gledate i ugledate se na te neke shopove i želite da budete kao oni, morate da razumete koja mašinerija stoji iza toga. U tom smislu, ja se odlučujem, pošto mi treba za posao i mene uglavnom pozivaju ljudi kada im treba da neko radi za njih jer se otvara potreba za širenjem biznisa u tom pravcu jer nema ljudi, i, normalno, preuzmimam to na sebe. Nadam se da će sada preko Asocijacije pokrenuti više ljudi koji imaju ogromno znanje da podele svoje iskustvo. Ja pravim taj kurs, kao što sam rekla. Mi smo negde godinu dana pre nego što smo počeli saradnju sa Sport Visionom ulagali dosta u pravljenje tih play book-ova, know how, i tako dalje, tako da sam ja već imala neki materijal. Pravim kurs koji se sastoji iz 8 predavanja 1-na-1 i 8 zadataka, što je prilično zahtevna obuka. Ljudi očekuju kada dođu da će biti lako, ali ja sam prilično stroga i zahtevna, jer ne želim da se to olako shvata. Prvo predavanje mi se u principu zasniva na onome što si ti rekao na tome što ih ja prvo zaplašim i objasnim šta je sve to zapravo e-commerce. Pustim im par videa da vide kako to izgleda, kako izgleda jedan dan u životu e-commerce menadžera, koje su sve te funkcije. Ima jedan odličan video na YouTube-u na tu temu zombija e-commerce menadžera. Ko preživi to prvo predavanja, ako ne pobegnu, onda znam da oni zapravo to hoće, da su spremni. To mi je test, ako ne pobegnu, uglavnom su im očajne face, koje se pitaju zašto sam uopšte ovo upisali. Moja sreća je kada dođemo do poslednjeg predavanja na kome moraju da prikažu svoj web shop koji su napravili. U međuvremenu pričamo o digitalu, visualu, merchandisingu, traffic driverima, platformama i svim mogućnostima. Pokrivamo sve segmente, a pre ulaska u pravljenje tog shopa moraju da imaju i biznis planove i proračune. Ono što ja volim kod e-commerce-a je to što je sve argumentovano, sve se zna zašto se negde stavlja, zašto se nečemu posvećuje prostor, kako se proračunava traffic, odakle i šta treba da dođe. Sve je egzaktno, a sa druge strane daje ti mogućnost kreativnosti. To je meni bio razlog zašto sam ja ušla u e-commerce– kreativnost plus dokazivost marketinga – savršenstvo i ta neka psihologija gde možeš da gledaš analitiku. Kada dođe do tog poslednjeg njihovog predavanja – prezentujuju svoj shop i pričaju zašto zašto su nešto uradili, pitanje je ko se rasplače – da li oni ili ja. Neverovatno je – to je ekipa ljudi od kojih se neki već bave tim poslom i obično mi kažu da su sada smo shvatili koliko zapravo ništa ne znaju. A tu su i ljudi koji ništa ne znaju – sa njima sam morala posedno – od advokatice od 50 godina do dizajnera završenog studenta, potpuno različite strukture ljudi koja tu dođe. Svi na kraju imaju fenomenalne shopove koji mogu da nastave – imamo čak i ljude koji su nastavili da rade svoj biznis nakon ta dva i po meseca. Oni uglavnom u testemonijalu kažu da nisu očekivali kada su upisali da će biti ovoliko naporno, ali se osećaju sigurno posle toga. Ja ih srećem sada po raznim konferencijama, zaista najbolji ambasadori jer stvarno stoje iza toga što su naučili. Bude mi ozbiljno drago.

IVAN MINIĆ: A kada si u kontaku sa ljudima koji nisu još uvek ušli u priču, razmišljaju, planiraju, bilo da imaju neki svoj biznis ili da nemaju ili da gledaju na to kao na to jedan, možda i jedini kanal prodaje, zavisi od biznisa do biznisa. Šta su neke najčešće nedoumice sa kojima oni dolaze kod tebe? Šta je ono što te najčešće pitaju?

ZORANA MILIDRAG: U suštini – vrlo je zanimljivo, postoje različita tržišta i nivoi poslovanja – da li su pure player-i, odnosno prave samo web shop, svi se pitaju da li njihov proizvod može da se prodaje ili na ovom tržištu ne može. Dakle ljudi uglavnom polaze od pitanja ko će patike ili veš da kupuje online i imaju predrasude kao što sam ih i ja imala. Uglavnom je to prvo pitanje – da li bi se to prodavalo online? Gde da investiram? Koji su traffic driveri? Moj savet je uvek – krenite polako, smisleno, napravite jednu ogromnu pripremu, to ih učim između ostalog i na obuci. I onda polako vidite šta možete. Ne možete od jednom da imate 5 traffic driver-a, odnosno nekog ko donosi saobraćaj – ne morate odmah imati 3 socijalne mreže. Uradite SEO optimizaciju kvalitetno, pa polako krenite. Uglavnom je “Koliko košta web shop?” omiljeno pitanje. Može da košta koliko god hoćeš, zavisi. To je možda ključno pitanje, a jedno od pitanja definitivno “Šta je to potrebno iz pravne perspektive da sve da imam da bi zakonski poslovao?” To su neke njihove bojazni. “Kolika je marža? Koliko mi se sve to isplati?”. Zato volim da kažem odmah na početku da ne očekuju da odmah to krene i da će se obogatiti, jer nisu svi Alibaba, već polako, dugoročno i ozbiljno se sve optimizuje svaki dan, jer ta prodavnica radi 24/7 ili za vas ili protiv vas, nema spavanja kada se bavite e-commerce-om. To je jedna zavisnost koja se uvuče u vas i vi to obožavate da radite i nije vam teško. To su ključne stavke: kako dovesti ljude, kako neko uopšte sazna za mene, koliko košta shop i kako pravno sve da ispratimo?

Osnivanje e-commerce Asocijacije

IVAN MINIĆ: Kada kažeš “kako dovesti ljude” – ono o čemu smo dosta pričali i na skupovima u poslednje vreme jeste upravo nedovoljno poverenje kod ljudi koje se najčešće rešava tako što ponuda bude previše dobra da ne probaju i onda se ne opeku pa nastave da to rade. Ako je bilo i sa AliExpressom, tako je manje-više i sa svim prvim iskustvima koje ljudi imaju sa e-commerce-om. Ali godinama se tu nije radilo ništa sistemski, u smislu da u 2019. godini mi još uvek nemamo dobru smislenu, detaljnu analizu, kako izgleda naše tržište i koji su neki parametri koji su uporedivi sa nekim zemljama regiona i možda Evropom, svetom i tako dalje. I to i gomila nekih drugih stvari su negde podstakle priču da bi trebalo možda da bi trebalo da se napravi nekakvo udruženje. I onda si ti kako mama okupila sve te ljude. Kada je nastala Asocijacija? Šta je glavna misija Asocijacije? Šta su najvažnije teme kojima se ona bavi i ko su ključni članovi te cele priče? Čak i da postoji dobra volja kod pojedinca ili kod neke grupe, jako je teško napraviti bilo kakvu združenu akciju u koju su uključeni svi ključni ljudi iz svih kompanija. Nažalost, kod nas to dosta teško funkcionište u svakom segmentu, pa pretpostavljam da ni u ovom to nije baš toliko jednostavno. Koliko sam razumeo, vi imate dobru volju gotovo svih važnih ljudi u celoj priči i postoji vrlo ozbiljan set aktivnosti na kojima radite?

ZORANA MILIDRAG: Počeću od najskorije situacije koju sam imala pre 2 nedelje u Ženevi gde sam se sastala sa ljudima iz E-commerce Asocijacije Evrope. Pokazali su mi istraživanje vezano za e-commerce i rekli: “Pogledajte mapu – vi ste ovde jedna rupa, jer nemamo informacije o vama”. Ja sam im rekla da se mi bavimo e-commerce-om i da ozbiljno se razvija i ozbiljne se stvari rade, da ima puno kvalitetnih trgovaca u celoj priči, i da mi zaista žao što to tako izgleda. A propos dela tvog pitanja, da ne postoji ozbiljno mapiranje – ovo je jedna od ključnih stvari koja se definitivno pokazala problematičnom, prvo za nas same ali onda i da budemo deo neke šire zajednice. Poenta e-commerce-a i jeste to što ne postoje granice, odnosno postoji vrlo laka ekspanzija. Zato je vrlo važno da se uradi upravo to mapiranje, da se vidi šta postoji. Kako je nastala Asocijacija – upravo iz više razloga koje si i sam naveo – sa jedne strane Asocijacija okuplja sve stejkholdere iz tog digitalnog eko sistema odnosno e-commerce-a. Znači mi se ne bavimo samo malim i velikim trgovcima, mada ja ne volim to neko poređenje, moramo da se razumemo – nije isto raditi kao sam neko iz stana i neko ko ima ozbiljnu kompaniju iza sebe. Prosto zato delimo na velike i male trgovce, sa druge strane okuplja ekipu iz logistike iz marketinga, e-mail provajdere, i ono što je zapravo ključno je E-commerce Asocijacija kao jednog od svojih ključnih stejkholdera gleda kupce. I onda u tom smislu kada zaokružimo celu priču – mi se ne bavimo samo unapređenjem internet prodavnica, nego unapređenja celog lanca. Ono o čemu pričamo sve vreme e-commerce je jedna firma zapravo koja ima sve – i logistiku i marketing i sales i finansije i kupca. Tako da se i mi smo se negde okupili prvenstveno zbog toga što smo shvatili da moramo da se unapredimo, i da treba da počnemo od nas, od prodavaca. Moramo da unapredimo prodavnice, logisitiku, odnosno isporuku, moramo da edukujemo nas, da napravimo ekipu koja će ozbiljno sve to raditi, moramo da edukujemo stanovništvo o svim benefitima onlajn kupovine, ne samo da se priča o nekim negativnim stvarima, nego hajde da pričamo malo o afirmativnim, jer se biznis definitivno razvija i postoji puno puno pozitivnih primera. Nema potrebe da pričamo nužno o negativnom, hajde malo da razgovaramo o svemu ovome dobrom što se dešava. Ono što mogu da kažem da Asocijacija sa jedne strane stvarno okuplja ekipu koja dugo već radi u e-commerece-u i ono što je dobro i čime sam se iznenadila jer nije baš običaj za ovo naše podneblje, ali vi tu imate jednu ozbiljnu konkurenciju koja sarađuje fenomenalno i gde mi razmenjujemo isustva i jedni drugima pomažemo. Ja imam baš dobre drugare u Asocijaciji koji me pitaju kako sam nešto uradila i kakvo mi je iskustvo? U industriji gde imate direktnog konkurenta vi pregovarate kako da unapredite nešto. Mogu da pohvalim ekipu iz e-commerce-a jer se mi definitivno pomažemo u tom višem cilju da unapredimo tržište. To je bitno i zbog nas trgovaca i zbog kupaca, jer ako im ne pružimo ono što treba – džabe smo krečili.

IVAN MINIĆ: U suštini, potrebno je da tržište bude bolje da bi svima bilo bolje. U ovom trenutnom stanju stvari, čak i da preuzmeš primat na tržištu i budeš najveći i ogroman deo kolača uzmeš taj kolač je i dalje mali. A može da bude mnogo veći da bi bio mnogo veći potrebno je da svi negde učestvuju i na neki način ohrabri ljude na neki način izvrše pritisak na sve potencijalno problematične tačke u samom lancu, jer recimo jedna od stvari o kojoj smo dosta govorili u prethodnom periodu je upravo niz loših iskustava sa eksternim dostavama i ostalim stvarima problemi sa pravnom regulativom, na ovaj način postoji neko ko ispred svih tih ljudi pokušava da se bori za interese svih.

ZORANA MILIDRAG: Tako je, evo isto jedan primer, skoro sam imala jedno pitanje: “Je li, da te pitam, na jednom web shopu sam video neke super proizvode, ali nema ni jednog telefona, ni jedne adrese, ničega, da li da kupim to?” A ja ga pitam – “A kako ćeš uraditi povrat robe, ako ti se nešto ne dopada? Kako ćeš da vratiš tu robu?” U stvari, u tome je ključ – razmišljajte o tome – naravno da postoji neko ko može da vas prevari na internetu, ali ipak moraju ljudi malo da razmišljaju i da se edukuju. To je naša upravo uloga, da moraju da postoje ipak neke stvari koje moraju da postoje u shopu da biste vi bili sigurni u tu kupovinu. Ono čime će se Asocijacija baviti u narednom periodu je trust mark koji će apsolutno biti nešto što će pokazivati kupcima da li je neki shop siguran ili nije. Nama je tu veoma važno pored toga što ćemo mi nekoga etiketirati da li je dobar ili nije, odnosno da li prolazi kroz sve neke osnovne standarde, Asocijacija će se baviti i stalnom kontrolom istih. Upravno nam je zato bitno da cela interakcija sa kupcima da saznamo koliko neko iako smo ga mi markirali kao ispravnog konstantno pravi problem na tržištu. Zašto? Sport Vision ili bilo koja od kompanija kojima je prioritet odnosno strategija da se širi i ulaže u ovu oblast može da ulaže koliko god želi u e-commerce i da se trudi ili, ali što si upravo rekao – ukoliko nam je kolač ovoliki, a ne ovoliki, mi imamo ograničenost u rastu. Mene često pitaju šta je mene briga, mi radimo super, i zašto se zalažem za sve ovo. Meni je jako važno da svi oni mali, odnosno svaki pojedinac ili firma od koga kupci kupuju, koji su predstavnici e-commerce-a, jako je važno da svaki od njih sa jedne strane ispoštuje kupca do kraja. Naravno, kupcu može nešto da se ne sviđa, ali prodavac mora da ga ispoštuje do kraja, da to bude onako kako je prezentovano, tako da sa te strane mi je to jako bitno. Sa druge strane moramo da edukujemo sve trgovce kako da rade bolje i kako svako od njih da podiže standard. Zato što kupac poima e-commerce, odnosno internet trgovinu, ne samo od velikih kompanija, nego od svakog. Ukoliko on ima problema sa isporukom ili sa nekim shopom koji je pokazao lažnu sliku, on nikada nikada nikada neće kupiti od kompanije koja ulaže mnogo novca da to bude kako treba. Jednostavno, svi smo mi predstavnici upravo e-commercea, tako da je jako jako važno da držimo neki nivo i standard. I mislim da je jako važno da se zato, prvenstveno kod mene, borim i cela ekipa koja je uključena u to.

Poverenje u e-commerce

IVAN MINIĆ: Jedan od izazova, možda i najveći u celom procesu je to što ljudi koji imaju pozitivna iskustva vrlo retko pričaju o tome. Ako imaju fantastično iskustvo, oni će to podeliti, ali nema baš mnogo prilike za fantastično iskustvo u elektronskoj trgovini ili bilo čemu drugom u životu. Ali ko god ima i najmanji problem vrlo će da se otvoreno da se požali na temu toga, danas je to mnogo lako, brzo, dostupno, jako lako se širi. Mnogo je slučajeva u kojima ljudi po društevnim mrežama dele svoja negativna iskustva, a čak i da to ne rade, dovoljno je kažu krugu prijatelja, odmah će se javiti neka skepsa. Takođe, mediji celu tu priču najčešće proprate kad neko dobije ciglu, čak i ako nije dobio ciglu, nije bitno, medij će da napiše da je dobio ciglu ili će da objavi ponovno vest od pre dve godine, jer zna da će biti određen broj reakcija jer to jedino što je bitno, broj klikova, pregleda, otvorenih stranica i tih stvari. I nekako se čini da zapravo svi smo mi deo jedne iste priče, svi mi na neki način živimo of tog interneta. Ne postoji nikakva dobra volja kod medija da se upravo ti neki pozitivni primeri ispričaju, da se kaže da je neki shop uradio nešto što niko drugi nije želeo da uradi i isporučuio negde nešto što inače korisnik ne bi mogao da dobije, da je neki shop dostigao neku količinu pošiljki koja je sada već prilično impresivna. Nikada nismo nigde našli ni jednu informaciju o svemu tome. Pored stejkholdera koje si navela, u priči su i banke, sve platne institucije, određeni mediji do kojih ima smisla doći, sa kojim ima smisla nešto raditi, a sa druge strane, bitan faktor u celoj priči je i država od koje svi nekako uvek po defaultu strepimo, imamo rezervu i sve. Nedavno smo bili na skupu u Zrenjaninu, ja sam vodio panel, na kome su između ostalog bili i prestavnici države, ti, naši prijatelji iz USAID-a, i ja sam lično bio oduševljen načinom na koji se tih nekoliko ljudi iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, kako se odnose prema svemu tome. U celom tom procesu, pošto postoji potreba i za promenom zakona i o trgovini i o elektronskoj trgovini i niza drugoh propisa, u svemu tome ste sada i vi konsultovani. Šta su neke stvari na kojima ste radili u prethodnom periodu?

ZORANA MILIDRAG: Da, opet predrasude, mogu da kažem da su i moje bile lične kao što sam do sad navela. Kod mene je stalno bio neki poziv u pitanju, tako sam i ovog puta imala jedan poziv od naših saradnika iz USAID-a, koji su me pozvali i rekli da rade sa Ministarstvom i sa ekipom okupljenom na razvoju e-comerce tržišta. Ja sam bila oduševljena i sa jedne strane skeptična šta će tačno sada tu Ministarstvo da radi, ko su ti ljudi, kakvi su…

IVAN MINIĆ: Možda bolje da na pomažu…

ZORANA MILIDRAG:  …da, možda bolje… Posle ću se vratiti na medije, ali da kažemo ovaj deo – prosto predrasude. I ja sam tako krenula, oni su me ubeđivali da ću videti da je sve ok…

IVAN MINIĆ: Super!

ZORANA MILIDRAG: Super su stvarno, ja kažem dobro, i onda sam onda iznenadno kao jedini predstavnik privrede ubačena na jedan razgovor vezano za donošenje i izmene zakona. tada sam se prvi put potpuno iznenadila prvo stavom ljudi iz Ministarstva i rekla sam “Opet još jedna predrasuda, Zorana, kada ćeš prestati to da radiš? Vidiš da ipak postoje ljudi koji se zalažu rade i to je sve Ok”. I onda sam imala priliku, kao tip koji ne može puno da prećuti, javila sam se za reč i iznela sam neko mišljenje privrede i stava Asocijacije oko donošenja Predloga Zakona. I mislila sam Ok, sada ću to reći i više me niko nigde neće pozvati. Međutim, desilo se suprotno, da je odmah čak više učesnika to prihvatilo, rekli da ima smisla, da sam u pravu i da će sagledati ovo. Možda smo mi malo iz privrede malo skeptični kada ljudima iz Ministarstva, kažem moje lično mišljenje, pa onda nećemo povlačimo se, pa ni mi ne kažemo do kraja naše mišljenje i onda ne utičemo na taj zakon. Pored tog prvog susreta imali smo još neke sastanke i mogu da kažem da sve što je smisleno i naravno u skladu sa drugim zakonima, jer tu nije uključeno samo MTTT, ima i Poreski zakon i druge koji moraju da budu usklađeni, ja mogu da kažem je sve usvojeno i stavljeno u taj Predlog zakona koji treba da bude usvojen- Neću da kažem sada datum da ne bih dala neku pogrešnu informaciju, ali jednostavno, dobra je stvar da pri svakom našem razgovoru i diskusiji, razgovor nije bio jednostran, sve je vrlo razmatrano i sve je vrlo aktivno. Zato ja volim i dan danas kada mi se javljaju ljudi sa svojim problemima, makar ne bio problem mog poslovanja, ali već drugih paymenta – banaka, transportnih, odnosno logističkih službi, trgovaca ili kupaca u krajnjem slučaju. Ja sam se skoro borila za neku izmenu vezano za povrate koji će biti u službi, odnosno, bolji ka kupcima. Apsolutno svi koji su mi se javili sa nekim svojim problemima bila sam u situaciji da mogu da razgovaram sa Ministarstvom i ljudima koji na rade na tome i mogu da kažem, da se to stvarno dešava, i stvarno je sve to u službi tog unapređenja o kome se priča. Tako da sam ja do sada veoma zadovoljna kako to funkcioniše, to nije nešto što traje samo danas, već je nešto što se dešava i kada se čak donese Zakon. Stalne su mogućnosti izmena i ono što ja mislim je da možda najveća prepreka unapređenju e-commerce priče, mi nemamo čak toliki problem sa Zakonom, već to što ljudi zapravo ne znaju šta je sve u Zakonu i šta ih sve čeka i šta sve moraju…

IVAN MINIĆ: Vrlo često i službenici.

ZORANA MILIDRAG: Da, da, jeste, ali zato sada mi i radimo upravo u ovom celom projektu. Radimo i na edukaciji kako kupaca, tako i službenika iz tržišne inspekcije. Radićemo na vodiču za sve, ali ono što je dobro je da postoji ta neka razmena informacija, ozbiljna jedna radna grupa. To nije, ne znam da li se tako kaže, pravilno, to je nešto što je u službi biznisa i u službi kupaca. Ravnopravno, da se unapredi tržište. A što se tiče medija, to si na početku spomenuo, moram da kažem da si u pravu. Ja nigde na žalost nisam videla, osim na Netokraciji koja prati sve što mi radimo i na pravi način izveštava o svemu tome. Ja bih jako volela da, sa obzirom na masovnost e-commerce-a, da se konstruktivno uključe i komercijalni mediji. Ja sam neko ko kritikuje i ko veruje da stalno može bolje, ali to radim u službi konstruktivnosti, odnosno unapređenja. To je jedno. Ali kritikovati samo radi kritike, a ne gledati drugu stranu koja je dobra i jer upravo zato ljudi i ne kupuju onlajn kada čuju negativne priče. Nije tačno, imate puno puno pozitivnih primera kompanija koje ovde rade, kako velikih koje su napravile super stvar na našem tržištu, koje su uz pomoć e-commerce-a izašli u region. Imate puno malih, imate fenomenalne proizvođače koji prave samostalno proizvode, kozmetiku na primer, koji izvoze u Francusku, takođe majice, na primer, tekstil se proizvodi i prodaje se preko. Znači postoji puno puno pozitivnih primera o kojima možemo da pričamo i ti si taj koji često propagira te pozitivne primere. Meni je mnogo drago zbog toga, ali ono što isto tako moram da ti kažem, evo sada, nadam se da ćemo za godinu, dve opet negde pričati, da ću se boriti da sve pozitivne priče završe u većini medija. Možda ću par puta biti očajna, kao iz tvog primera i iz jednog studija izaći, ali verujem da će se na kraju desiti to da pričamo o e-commerce-u kao o nečemu što je perspektiva za sve nas, a ne o nekim negativnim primerima. Naravno, može neka kritika da budemo bolji, to je dobordošlo.

IVAN MINIĆ: Prosto sve što je dovoljno masovno nosi sa sobom određeni procenat nekakvih problema. Ti problemi nisu pravilo, oni su izuzetak, odnosno ne želimo da budu pravilo. Dakle, hoćeš da mi kažeš, kada pričamo o državi, da tu pored nekakve dobre volje pojedinaca koja je znala da se pojavi sa vremena na vreme i nestane negde, sada zapravo postoji stvarno sistemsko opredeljenje da se time pozabave na pravi način i da se pokuša da se stvari unaprede, svaka od njih pojedinačno? Šta su neke pojedinačno stvari koje su najveće promene koje donosi ovaj Predlog Zakona koji čekamo da dođe na Vladu i bude usvojen?

ZORANA MILIDRAG: Da, ja bih volela moždada se malo više priča o konkretnim predlozima nakon što bude usvojen Zakon. Dešavalo se da sam pričala sa ljudima iz Ministarstva i da osmislimo mnogo nekih dobrih stvari svi zajedno i da onda ne može da bude usvojeno zbog drugih Zakona i drugih Ministarstava. Ono što mislim da moramo da shvatimo je da se sastave svi ti Zakoni na jedno mesto odnosno da ljudima bude jasno šta je ključ svega da poslujemo legalno.Moje neko mišljenje je da pored neke ekipe koja to radi nelegalano i u sivoj ekonomiji, postoje puno onih koji nehotice to rade na taj način, tako da ćemo se truditi da postavimo da to bude kako treba, znači neko suzbijanje sive ekonomije, to je možda jedna od glavnih tačaka. Ono što je na prvom mestu je da kupac bude siguran, da kupovina bude olakšana, odnosno da se sve barijere koje postoje trenutno u Zakonu otklanjaju, do te mere da bude mnogo lakše kupcu da kupujue, da vraća robu, da bude siguran. Zakon o potrošačima je vrlo bitan, jer upravo je to ono što možda jedna od najvećih barijera. Radi se o zaštiti potršača i sa druge strane na kvalitetu samih shopova. To su pojedinačne barijere koje se ukidaju i sa druge strane legalizuje se ceo biznis.

IVAN MINIĆ: Plus uvođenje nekih pojmova koji nisu postojali, odnosno, nekih stvari koje se praktično koriste. Nisu nelegalne, ali na ovaj način će biti….

ZORANA MILIDRAG: Dropshipping, jeste.

IVAN MINIĆ: … tako je, na primer, ali mislim da ima niz tu nekih pojedinačnih stvari koje prosto nisu izvan, ali nisu bile precizno definisane, sada će biti, ljudima će biti mnogo lakše da rade sve što budu hteli.

ZORANA MILIDRAG: Mi ćemo se truditi, ali ono što je isto čest problem – postoji mnogo zakona, svašta nešto piše, ljudi ne vole da čitaju, tako da ćete dosta gledati mene ili kolege iz Asocijacije koji ćemo se truditi da vam skratimo celu priču, da vam pojednostavimo da opet što lakše, što brže uđete u sve to. Sajt Asocijacije je www.ecommserbia.org. Možete da se prijavite preko mejling liste, sajt je u fazi rekonstrukcije, biće obogaćen svim tim sadržajem, gde ćemo skupiti sve zakone koji budu donešeni ili oni koji su već tu i napraviti ih u pitkoj formi i trudićemo se da to što više približimo svima da mogu da rade kako treba.

Zakon o zaštiti potrošača

IVAN MINIĆ: Dotakla si se teme Zakona o zaštiti potrošača i vrlo često je to oblast koja ljudima ovde nije dovoljno poznata, sa jedne strane – ti se time baviš i kroz Asocijaciju i kroz unapređenje to vakuuma i tako dalje. Ali upravo u tvom poslu sa Sport Visionom, jedan od najvažnijih delova korisničkog iskustva je upravo komuniciranje te mogućnosti i niza nekih stvari koje taj Zakon donosi i omogućava. Šta treba da znaju ljudi koji ne znaju ništa o Zakonu o zaštiti potrošača kada je elektronska trgovina u pitanju?

ZORANA MILIDRAG: Pod e-commerce-om je i call centar u svim firmama između ostalog i kod mene. Tako da ja dosta imam kontakta upravo sa kupcima i njihovim žalbama. Ono što mislim da je najvažnije da znaju je da za razliku od retaila gde vi po Zakonu zapravo sem ukoliko nije saobrazno onome što ste kupili vi ne možete tek tako da vratite kupljeno, odnosno kod nekih trgovaca, oni to svojom odlukom donose, da može da se uradi…

IVAN MINIĆ: …ali nisu obavezni.

ZORANA MILIDRAG: …ali nisu obavezni, za razliku od online – često se pitaju kako da kupim, kako ću da vratim, gde vi možete u roku od 14 dana da vratite da zamenite ili kako god artikal, sa obzirom da nikad ne može da se dokaže da je saobrazno, jer slika možda na nečijem telefonu ili kompjuteru izgleda drugačije boja i tako dalje.

IVAN MINIĆ: Patike ne odgovaraju.

ZORANA MILIDRAG: Šta god, jednostavno niste bili u kontaktu sa robom. Samim tim, vi možete mnogo lakše da vratite. Kada kažem lakše, možda nisam baš potpuno u pravu, iako govorim ovde negde protiv sebe, ali to je nešto za šta se ja apsolutno zalažem, kako u mojoj kompaniji, tako i sa Ministarstvom. Želimo da se proces administracije vezane za povrate, skrati i olakša, jer je svuda u svetu je čak i normalno da se proda i isporuči 2 do 3 artikla da biste prodali 1, to je neki standard u e-commerce-u. Kod nas se to i dalje smatra baukom – “jao ne, vratili su mi robu!”. To nije problem, poenta da se što više kupuje, ljudi će to uraditi ako im olakšamo da mogu da vrate robu. Neki možda misle ok krenuće da zloupotrebljavaju. Neće – ljudi će se navići, imaju obaveze, neće se baviti zapravo time, odnosno, biće pojedinačni primeri, ali masovno neće to baš tako izgledati. I u stvari, tu je neko moje maksimalno zalaganje za ta prava potrošača, da budu do neke mere, onakva kakva treba da bi se unapredilo tržište. Znači, radimo trenutno i mi kao kompanija da skratimo taj proces i radim sa Ministarstvom na tome da se skrati administracija koja je trenutno propisana Zakonom, da to ide jednostavno mnogo brže i da vi možete da vraćate. To je ono što najčešće brine potrošača. Ono što isto o zaštiti potrošača morate da vodite računa gde ste kupili – da se razumemo, ako ste kupili kod nekoga ko nema nikakvu adresu, telefon i ne postoji registrovan, tu vam na žalost niko ne može pomoći. Sa druge strane, prodavci mislim da treba nekad da se zaštite. Isporučite nekome, recimo, patike u kutiji koje koštaju preko 20.000 dinara, neko vam vrati uništenu kutiju, i onda imate situaciju da ne možete to ponovo da prodate zato što neće neko drugi da kupi kolekcionarske modele sa izlomljenom kutijom. Tako da se tu radi uzajamno na zaštiti trgovaca i potrošača. Mogu da kažem da zapravo su kupci, ukoliko kupujete kod legalnih prodavaca, mnogo zaštićeniji na webu nego u retailu, baš zato što i dalje postoji bojazan, negde verovatno i kod države da puste da to tako ide bez dobre zaštite potrošača.

IVAN MINIĆ: Da, mislim, prosto svi ti ljudi nemaju fizički kontakt sa proizvodom pre nego što ga kupe i to zaista može sa sobom da nosi niz nekih problema i prosto mnogi proizvodi mogu da budu neodgovarajući i ako možda po nekim nominalnim kriterijumima bi to trebalo da bude Ok. Kada šalješ proizvod kupcu šta treba još da sadrži ta pošiljka osim samog proizvoda da bi ispunila sva ta neka pravila?

ZORANA MILIDRAG: Da, treba da sadrži račun. Razmatra se u ovom trenutku, da li po poreskim zakonima mora račun. Ono što se nadam da će se promeniti jeste da će taj račun moći da bude elektronski, samo na e-meil ili Viber da stigne kupcu.

IVAN MINIĆ: Ono što je bitno da naglasimo mora da bude račun, ali to ne mora da bude fiskalni račun.

ZORANA MILIDRAG: Ne, ne, po našem Zakonu, ne mora fiskalni račun. To imate u Bosni i Crnoj Gori, i to je veliki problem, to je jedna od velikih kočnicae-commerce-a. Ono što mi sada radimo – pokušavamo da dođemo do toga da može da se račun šalje na mejl i da ceo proces povrata bude elektronski. Da ne morate da potpisujete formular, da ga vraćate u tu neku radnju odakle ste kupili, odnosno šaljete nazad, itd. dakle da što više ubrzamo i olakšamo proces. U ovom trenutku elektronski račun, koliko sam upućena, ide za usluge samo, a želeli bismo i račun za robu, umesto da se šalje u paketu da ide upravo na vaš mejl.

IVAN MINIĆ: Ide on i za proizvod, ali ide i fizički uz proizvod. Ok, znači, proizvod, račun, kako treba da izgleda, šta treba da sadrži ta izjava koja treba da ide sa tim? Taj formular za povrat?

ZORANA MILIDRAG: Da, formular za povrat zapravo je važno da morate da imate na vašem sajtu ili da mu pošaljete onog trenutku kada pošalje zahtev za povrat. Znači da vi pošaljete formular kupcu koji je propisan od strane Ministarstva. Sada tu postoji neko dvojno razmišljanje – u jednom članu Zakona kažu da mora formular, u drugom kaže da je slobodna forma. To je za sada nedefinisano, na tome upravo i radi Ministarsvo u ovom trenutku, da se to napravi onako kako treba, odnosno da bude što lakše ka potrošaču.

IVAN MINIĆ: Ili makar jasno da bude, precizno definisano.

ZORANA MILIDRAG: Ali mogu da kažem stvarno da postoji volja i da na tome radimo, ja negde očekujem vrlo brzo da će to biti doneto kao Zakon. Opet spominjem ovu grupu iz MTTT, da zaista rade na tome i prepoznaju barijere koje su do njih i koje mogu da isprave.  Zato se prijavite kod nas na mejling listu, mi ćemo sve skupljati u najkraćoj mogućoj formi i snimaćemo videe. Radićemo sve što treba da olakšamo što više ljudima, jer zaista nam je jasno da niko neće sedeti i čitati stranice i stranice i članove Zakona. Pravićemo dosta edukacija sa tržišnom inspekcijom, pošto postoje neke preliminarne posete tržišnoj inspekciji kao mogućnost. Ljudi uglavnom to vide kao neki strah, neki bauk. Mogu da kažem da u inspekciji radi jako dobar tim ljudi što je čudno da ja to kažem kao trgovac. Međutim, uopšte nije poenta da radimo jedni protiv drugih, već da radimo zajedno. Između ostalog, ekipa koja se okuplja oko Asocijacije će ući u tu priču tokom preliminarne posete inspekcije, koja  vam besplatno kaže šta sve ne radite dobro i gde kršite Zakon. Nakon toga vi imate rok da to ispravite bez ikakve kazne i bez ičega. Tako da, svi oni koji se pitaju, da li dobro radim ili ne radim – korisite ovu mogućnost tržišne inspekcije. Mislim da je to odlična stvar. Ne, neće se desiti da će vas posle toga juriti, nego su oni  tu da bi postojalo što manje problema, u kršenju zakona i sa kupcima. Nisu oni tu da rade protiv nas, već sa nama i super je što imate mogućnost da ispitate sve što niste sigurni da radite kako treba. Mislim da treba da se menja svest. Nama se dešavalo i u velikim kompanijama, da jednostavno ne znate. I onda vam dođe inspekcija ili vam se žali kupac, vi to izmenite i krenete da radite kako treba. Ali najčešće kršenje Zakona, prema tome što je meni pokazala praksa, bilo apsolutno iz nehata, tako da mislim da je super ova mogućnost da saznate da li radite nešto kako treba ili ne.

Podrška za vlasnike web shopova

IVAN MINIĆ: Jedna od stvari koju si mi pomenula u prethodnom razgovoru je da će Asocijacija imati i nekoliko kanala gde ljudi mogu da kontaktiraju, pitaju, dobiju sve potrebne odgovore. Osim toga što će nekakvi  i biti na sajtu jer niko ne voli da čita zakone i uglavnom niko ne razume zakone, ovo će biti u nekom pitkom obliku, ali svejedno, ljudi često imaju pitanja, nedoumice, nisu sigurni naročito mali, jeste neka ideja da Asocijacija ima prostor i kanal kroz koji ti ljudi mogu da dođu do informacija koje su im potrebne.

ZORANA MILIDRAG: Tako je, plan je da se oformi call centar u okviru Asocijacije, sigurno ne biti pre septembra, tako da je ovo najava. Call centar će upravo služiti da daje te ključne, i ako ne potpuno detaljne informacije. Sve nedoumice koje imaju trgovci, koje mogu da im pomognu, da ih informišu, na ta neka osnovna pitanja – Da li sam sve postavio? Da li mi je dobar Terms and Conditions na sajtu? Sa kupci će moći da daju neki fidbek vezano za članove naše Asocijacije koje smo mi obeležili našimtrust markom pa ćemo moći da možda malo bolje kontrolišemo i da imamo dodira sa realnošu. Ja često ulazim u mejlove koje šalju kupci na call centar, naravno ne mogu baš u pozive, ali neverovatno šta možete da čujete i da vidite. I vaše greške i da naučite i da promenite i da osmislite neki novi proces. Tako da mislim da će to biti dvostruko korisno i za Asocijaciju da mi saznamo šta možemo bolje i kako da edukujemo naše trgovce i sve iz lanca da rade bolje, a sa druge strane da mi njima dajemo kroz taj call centar neki feedback i što više da pomognemo da se svi zajedno unapredimo. Dobra stvar je što Asocijacija dosta sarađuje sa USAIDom koji će pomoći, kako u ovom smislu da svi zajedno guramo priču sa MTTTom i da negde se zalažemo za unapređenje tržišta, tako i oko ovakvih stvari kao što je call centar imamo njihovu podršku, što nam mnogo znači.

IVAN MINIĆ: Sa jedne strane, ljudi će dobijati odgovore, vi ćete dobijati informacije šta su ljudima problemi. Naćićete na šta treba da reagujete i šta su neka sledeća pitanja koja treba da adresirate, jer prosto mi sada pokušavamo da podignemo stvari nekoliko stepenika, ali tu će stalno biti potrebe za unapređenjima i da prosto iz iteracije u iteraciju stvari budu bolje. Dešavaju se nove stvari, nove vrste plaćanja, nove vrste platnih institucija, gomila nekih stvari koja uz to ide, Bože zdravlja i gomila neke regulative koja će se možda pojednostaviti za izvoz i za sve ostalo, tu je već bilo nekih napredaka. Ali to su sve neke stvari o kojima prosto treba voditi računa i to je kontinuirani proces koji će trajati ko zna koliko.  Ljudi treba da se prijave na mejling listu da bi dobijali informacije o svemu tome, da budu u toku šta se dešava, da imaju kontakt i da prosto prate šta sve novo tu će izlaziti jer će mnoge od tih stvari mnogima od njih značiti i da stvari postave kako treba i da stvari razvijaju u nekom boljem smeru, a prosto nekada i da mogu da dobiju neki kontakt ili neku informaciju koja im je potrebna i do koje na neki drugi način ne bi mogli da dođu. Kada je planiran kick-off?

ZORANA MILIDRAG: Početkom juna, nadam se da ćemo svuda uspeti da proširimo tu informaciju. Mislim da će biti koristan i bez da se okupe ljudi da vide tačno šta će raditi i Asocijacija i nadam se da će se obratiti i neko ispred države i USAIDa da kaže upravo na čemu mi sada tu radimo. Nisam još pomenula radnu grupu i profesora Stojkovića koji se zalažu za unapređenje i kasnije isto kroz edukaciju će nam pomoći, jer su oni radili intervjue sa ključnim korisnicima e-commerce-a i sa kupcima. I to će isto dati neku širu sliku svega. Ono što smo još pomenuli, u stvari, ti sve vreme spominješ, a ja sam preskočila svaki put – payment provideri i servisi. Ovo je isto tako bitna tema kod nas trenutno – neki procenat plaćanja pouzećem je manje-više na 90%. U zavisnosti od industrije do industrije vi imate neke koje prodaju u super i hiper marketima, ovaj na webu i to ide nekih 30%, onda imate onda kada nekad kada neki platni servisi rade promociju pa to raste i to je na nekih 10%. Mi ako pričamo o internet trgovini, odnosno o web shopovima i pravoj toj prodaji gde sve završavate, mi treba da pričamo i o tome kako ćemo objasniti ljudima o sigurnosti plaćanja karticama ili nekim drugim plaćanjima na samom webu. Pored toga što nam se dešava da vas pozove kurirska sužba da stiže vam nešto da li imate kod sebe keš, nemate kod sebe keš, tu često dolazi do odbijanja pošiljki.Jednostavno niste završili tu kupovinu do kraja. Mislim da je jako važno, i mi ćemo zajedno sa kartičarskim organizacijama i bankama koje su se maksimalno uključile u Asocijaciju da radimo na edukativnim videima o sigurnosti plaćanja preko interneta. Trenutno, mislim da se to i dalje dešava, nisam dugo bila u banci, daju vam internet karticu. Ja stvarno ne znam šta je internet kartica, pošto su u današnje vreme plaćanja karticama na internetu sigurna i nemate potrebe za njima. Možete plaćati vašim karticama normalno, na sigurnim shopovima, na kojima treba i da kupujete. I u tom smislu, mislim da treba da se radi upravo na osvešćivanju i porastu plaćanja karticama ili drugim payment metodama, opštom uplatnicom, preko aplikacije banke ili već svako različite stvari voli, ali mislim da treba da radimo na porastu plaćanja preko interneta.

IVAN MINIĆ: Jedna od stvari koja sigurno ne pomažu toj celoj priči je neko nasleđe koje imamo, godinama unazad postoji neka loša priča vezano za sve to. Jedan od načina da to rešimo da prosto postoje upravo takvi nekakvi benefiti koji će ljudima da pokažu da je to Ok, probaćeš to zato što je povoljnije, a nastavićeš da koristiš zato što ti više odgovara. Zato što je to za tebe jednostavnije, brže i tako dalje. Naravno, postoji i problem sa strane banaka, jedna od dobrih stvari koja se desila u prethodnih par godina je da su zapravo provizije banaka značajno snižene, da jedno vreme, ne pričamo samo o e-commerce-u, već generalno o trgovini, jedno vreme ni trgovci nisu bili baš preterano srećni kada ti plaćaš karticom.

ZORANA MILIDRAG: Pa i danas nisu do kraja.

IVAN MINIĆ: Jer prosto tu nekakav deo novca koji tad već bio 3, 4% ide za to procesuiranje i sve ostalo. Prosto niko ne želi i nema mnogo proizvoda gde je marža ogromna, pa ti nije bitno tih nekoliko procenata. To se sada sve zapravo dosta popravilo. Ti procenti su niži uslov je da se dobije mogućnost plaćanja karticama na sajtu su ozbiljno relaksirani i zapravo to je sada sve mnogo dostupnije, samo možda ljudi nemaju dovoljno svest o tome.

ZORANA MILIDRAG: Ja mislim da je svest zapravo trenutno najveći kočničar, naravno, ne možemo da zanemarimo ni procente, u zavisnosti od vaših dogovora, pregovora sa bankom, to je različito. Druga stvar, ne zaboravite da pored kartica postoji i drugi internet payment načini, tako da vi možete da pronađete svoj metod. Ja ispred Asocijacije, ne mogu da se zalažem samo za jednu stranu, imate i neke druge načine koji bi možda bili zgodni. Moje je da se zalažem da se ta trgovina završi, odnosno i plaćanje završi na internetu. Odnosno da to bude zaokružen ceo krug. Sad, vi pronađite šta je za vas isplativije, ali isto tako mislim da bi bilo dobro da se stalno informišete o promenjenim uslovima i da pregovarate sa vašim bankama. Dok ne pitate, ne možete ni da dobijete. Tako da mislim da malo treba i trgovci da razmisle da nisu ti procenti toliki kao što su bili, da je bankama u interesu da ulažu u e-commerce, sad imate banke koje za male nude i besplatan web shop, samo da koristite kartice, što isto može da bude interesantno za neke koji možda ne znaju ili nemaju novca da investiraju, a imaju dobru ideju, ovo može da im bude od pomoći. Znači postoje razne mogućnosti, 5, 6 banaka se bavi time, tako da pogledajte šta je za vas ta najbolja mogućnost i tražite, borite se za još više, tako ćete i dobiti nešto.

IVAN MINIĆ: Zorana, mislim da smo se dotakli svih najvažnijih tema. Hvala ti što si bila u Pojačalu. A poštovani slušaoci i gledaoci, hvala vam što se nas slušali i kao i do sada molim vas da u komentarima na društvenim mrežama, ostavite utiske, pošaljete neke ideje i preporuke za naredne teme i goste, a ako vam tako više odgovara, možete nam se javiti i putem kontakt forme i e-maila na sajtu ili na nekom narednom druženju kada se budemo videli u Beogradu. Pratite aktivnosti ove mlade dame, pratite aktivnosti e-commerce Asocijacije, pratite i šta mi radimo i gotovo sigurno ćete biti na izvoru informacija. A šta ćete sa njima da uradite, to je već do vas.

ZORANA MILIDRAG: Hvala Ivane puno što se zalažeš za prave stvari.