Audio zapis razgovora:

Transkript razgovora:

Ivan Minić: U današnjoj epizodi Pojačala moj gost je Marko Carević, sada chief executive officer  Ananasa, a njegova profesionalna karijera je zapravo počela u Telenoru na nekim vrlo zanimljivim, možemo slobodno reći, fintek proizvodima i on je jedan od onih ljudi koji su veoma mladi u veoma neobičnim okolnostima uspeli da se izbore za neke velike stvari, pa je tako direktan krivac zašto smo dobili Telenor banku i zašto je onda bila onako sjajna kakva je bila kada se pojavila. Njega karijera je dalje vodila širom sveta, kroz Telenor je imao prilike da se upozna sa nekim vrlo zanimljivim Azijskim tržištima, a onda je odlučio da napravi jedan zanimljiv iskorak u karijeri i da ode u Indiju i da 5 godina provede načelu jedne veoma zanimljive finansijske institucije tamo. Da postigne neke sjajne rezultate, jer kako drugačije objasniti rad u kompaniji oja ima 150 miliona klijenata širom sveta, koja u tom trenutku u Indiji ima 18 hiljada zaposlenih a u svetu preko 100 hiljada, i tu je bio do 2021, nakon čega se vraća u centralu te kompanije u Češku, ali nekako je uvek želeo da se vrati sa porodicom u Beograd. Kod dosta gostiju imate taj momenat da kada dođu te neke bitne životne godine postaje važno da se vrate tamo gde su bili i zbog dece i zbog svega i zbog kulture, i to je ono što se njemu desilo. A vratio se da bude CEO Ananasa, i da svojom, mogu slobodno da kažem ludačkom energijom i svojim sjajnim idejama, predvodi ovu kopaniju na putu pravljenja nečega za šta su svi mislili skoro da je nemoguće. Vrlo verovatno da jeste ali ako hoćete da uradite nešto što je nemoguće trebaju vam ovakvi ljudi. Uživajte!

Realizaciju ove epizode Pojačala podržala je kompanija Epson. Epson je već više od 20 godina vodeći svetski proizvođač projektora i štampača za sve namene, od onih kućnih, do profesionalnih. Posebno vam skrećemo pažnju na aktuelnu ponudu Epson biznis štampača. Naime, ukoliko je došlo vreme da kupujete štampače za vaše poslovne potrebe ili da zamenite trenutnu flotu štampača koje imate, obavezno istražite koje to sve rešenja Epson nudi jer pored zaista sjajnih štampača, koji vam nude besprekoran kvalitet otiska, mnogo manju potrošnju električne energije i mnogo manje otpada generisanog u procesu, uz Epson rešenja uvek dobijate i celu paletu softvera koja se kod drugih proizvođača doplaćuje a ovde dolazi besplatno za sve njihove korisnike. Za više informacvija pogledajte biznisprint.com. Piše se onako kako se izgovara. Hvala vam.

Za slučaj da želite da nas podržite vi individualno, možete da posetite link na platformi Buymeacoffee i tu možete kupiti mesečnu pretplatu ili jednokratno donirati neki iznos koji želite. Hvala vam unapred na tome. 

Ivan Minić: Marko dobro došao!

Marko Carević: Bolje te našao!

Ivan Minić: Mi smo ovde u predhodnih stotinak epizoda često pominjali projekte na kojima si ti učestvovao, al ti nisi bio tu da ispričaš svoj ugao. Danas ćeš ispričati ugao i za Telenor, odnosno Mobi Banku i za svašta nešto drugo na čemu si radio, a imali smo razne čudne ljude ali nismo imali nikog ko je radio u Indiji, toliko koliko si ti radio. Mislim nismo imali nikog ko je radio u Indiji za početak, ali danas si ti CEO Ananasa, a to je u principu najbitnija stvar koja se desila u ekltronskoj trgovini od trenutka kada je ona izmišljena. Ako ćemo relano o ovom tržištu, možda prvi put realna šansa da se napravi neka promena i da se napravi neki iskorak, jer je dovljno veliki igrač u, čini mi se, pravom trenutku krenuo da radi tako nešto. Naša priča u podkastu je hronološka, ja ću te vratiti u detinjstvo kad prođemo ovaj sam početak, ali za početak houću da mi kažeš, a što si došao da budeš CEO Ananasa?

Zašto CEO Ananasa, a ne i dalje Indija

Marko Carević: Pa posle 6 godina insotranstva ima tu dosta nostalgije. Dvoje dece koje su baka i deka slabo viđali, to je jedan od trigera. Drugo to nekako kad se napreduje u karijeri i tako dalje, onda u nekom trenutku čovek hoće da se bavi stvarima koje voli da radi i to je bila situacija u mom slučaju, sa jedne HQ role koja je izrazito odgovorna, ogromna kompanija sa 150 miliona klijenata u 11 tržišta na svetu, ipak je to mnogo bilo filiozofije za mene i bilo je predaleko od tržišta. Posle 5 godina pakla u Indiji, pre toga Telenor banka, down to ground sa klijentima razumevanje i to, sedeti negde u HQ-u i tu negde da kažem coachovati i asistirati, možda je to najbolja reč,  SM-ovima u zemljama nije bilo baš toliko interesantno. Onda eto projekat je trebalo da krene ovde Ananas, ja nisam ni znao program, i onda kad su me kontaktirali definitivno bilo je onako breaking point. Gde mnoge stvari naravno kad se kreću po prvi put su nepoznate, puno stavri se naučilo i shvatilo se ja mislim da je dosta veće nego što se mislilo. Tu negde dolazi meni poziv, ja kažem “ako je teško onda ja“, tako da nije bilo teško ne bi bilo ni mene.

Ivan Minić: Generalno da kažemo tim je internacionalan, okuplja zaista sjajne ljude, pripremne aktivnosti, pričala je Marija kad je bila, tu su bile prilično obimne, kompleksne, niko ulazak u ovako nešto nije shvatio olako i to je možda razlog zašto to ima šansu da uspe, jer potpuno je drugačije od bilo čega drugog i kompleksnije i sveobuhvatnije. Ali dobro, pričaćemo o Ananasu, pričaćemo o tvojoj ulozi, pričaćemo o svemu što je prošlo, ali počinjemo onako kako uvek počinjemo sa svim gostima koji su bili tu, sa pitanjem mačmelou pitanjem Šta si hteo da budeš kad porasteš?

Kad porastem biću

Marko Carević: Šta sam hteo da budem kad porastem? Ijao pa hteo sam – mislim da ono najranije što se sećam jeste neki astronaut, uvek me je to interesovalo. Imam i sad kući teleskop ogroman. Sa sela deca, sediš gledaš zvezde ja….sam video tek kad sam napunio 12 godina, tako da morali smo nečim da se zanimamo. Ali to je eto dovelo možda do negde do profilisanja ka tom nekom inženjerskom putu kasnije, znači nakog gimnazije i upisivanju ETF-a. ETF je super poslužio da shvatim da ne bi to da raim, dao mi je puno u smislu logike, u smislu dedukcije, razmišljanja, ali negde na kraju studija sa završnim radom sam da kažem odbio ponudu da budem inženjer u jednoj velikoj kompaniji u inostranstvu, i neke ponude za nastavak studija na doktorskim u Americi, i odlučio se da uđem u biznis, odnosno da budem sa biznis strane, kao neko ko potpuno razume onu drugu stranu. Mislim da je to ono spoji se energija do skoro dok nisam došao u Ananas, kad me neko pita šta radiš? ja kažem “Ja sam direktor marketinga u finansijskim institucijama sa IT-backgroundom“.

Ivan Minić: Sreća nije komplikovano.

Marko Carević: Tako je. Tako da taj spoj negde ti daje ono – kako se kaže na Srpskom holistic, pohokolističko viđanje stvari, gde rauzmemo i koncekvence i kompleksnost i bzinis oportuniti i sve, tako da definitvino mislim da je to, iako je dečiji san negde profilisao kasnije, pošto u Srbiji nema škole za astronaute, ovo je bilo second best.

Ivan Minić: Upravo to je i razlog zašto sve svoje goste to pitam, zašto što na neki način svi oni koji su uspešni i zadovoljni su našli način da inkroproriraju to što su hteli da budu kad porastu u nekom svom kasnijem životu, ali vrlo često nas taj neki put koji prolazimo vodi kroz dosta čudne momente, dosta čudne situacije i pravimo neke izbore koji nam u tom trenutku deluju dobro, a ispostavi se možda da nisu. Voleo bih, pošto nije baš tek tako upisati ETF, a nije baš ni tek tako ni završiti ga, mislim ti si sad pretrčao kroz to i kao to je sve bilo manje više peace od cake. Nikom to nije bilo peace of cake ko je to upisao i ko se kasnije opredelio da izgura do kraja tu celu priču, jer ako te negde head huntuju na prvooj godini, head huntuju te na ETF-u, ali uopšte zašto baš taj izbor?

 Zašto baš ETF

Marko Carević: Pa ajde ovako, logika. Mislim da ja kao – svi koji me znaju to kažu meni ono  zdrav razum, odnosno logičko i kritičko razmišljanje je nešto što volim i meni je kad imamo diskusije, pomenuo si i Mariju i sa drugim kolegama, to se ne doživlajava kao borba nego je to prosto – iz toga izlazimo svi bolji, šta god bio output . I ta neka logika  – i naravno kroz srednju školu i kroz osnovnu takmičenja iz matematike, fizike i tako dalje negde profilišu ka tom smeru. Ono što je definitivno meni bilo jedan od glavnih kriterijuma jeste da ETF u to vreme, verujem i sada, nije teorijski toliko kao što su drugi fakulteti. Ono što ja mrzim jeste reprodukcija znanja radi reprodukcije. Svi sad imamo smartfonove, ko nema u glavi ima u Googlu, informacija nije jednako znanje. Tako da ETF kao takav, ja se sećam da sam završio tih koliko 5 godina – jedan ispit je bio gde sam ja morao da učim teoriju, svi ostali ispiti su bili napravljeni na način da se praktično primenjuje ono što je naučeno, znači uzmeš knjihu pročitaš, čak na određenim ispitima je bilo da doneseš šta god hoćeš, knjige, zašto što…

Ivan Minić: Ako ti znaš gde da tražiš ti već znaš dovoljno.

Marko Carević: Tako je, jer nije to poenta mislim – i onda kroz te neke vežbe, odnosno zadatke i tako dalje dosta se strukturira i tok misli. Uvek postoji neki problem koji hoćeš da rešiš. Tako da me je to kasnije i pratilo, bez obzira što nisam bio na inženjerskoj strani, pričaćemo o tome, svi projekti koje sam ja radio su bili, što bi običan narod rekao, koske, ali to su stvari koje nisu rađene ranije, gde ne ideš utabanim putem, imaš neku ideju, video si neke role modele ali nikad ne možeš da kopiraš jedan na jedan bilo koje drugo tržište, bilo koju drugu priču, uvek su okolnosti drugačije. Tako da jako puno prilagođavanja, jako puno problema koji su sjajni za rešavanje.

Ivan Minić:  Ti si nekako sebi, ja to volim da kažem za moje goste često, ti si jedan od onih što voli sebi da komplikuje život.

Marko Carević: Tako je, ja i onaj interviju, izvini što te prekidam, ja i onaj interviju pitam često pitanje “Šta te čini da se osećaš bitnim“ i kad neko iskreno odgovori jako puno može da kaže i o čoveku, osobi i o tome kao menadžer kako da motivišeš tu osobu. Meni je to pitanje jasno uvek bilo u glavi, kad se ja osećam bitnim, kad nas 10 sedi za stolom i svi kažemo “au brate kako ćemo ovo“ i svi kažu “ne znam“, ja kažem “evo ja ću“, a oni kažu “a kako?“, ja kažem “ nemam pojma, al ću da ga razvalim“. To je ono što mene onda dodatno motiviše, jer po definiciji nije lako i mislim da -to je neki savet koji ja dajem mlađim kolegama, ako hoćete brzo da napredujete u karijeri uzmite se stvari koje niko neće, znači koje su najteže, gde je velika verovatnoća za neuspeh ali to se i toleriše i drugačije se gleda na te ljude, i to toliko ojača čoveka i nekako da kažem naučiš da se fokusiraš, naučiš da prepoznaš early indicators gde će nešto da se desi loše i da reaguješ u vremenu kad možeš da adresiraš potencijalne probleme, a ne samo da posle konstatuješ posledice , što je….

Ivan Minić: Vidi, mislim sličan pristup je imala i Marija, tako da izgleda da postoji nešto u svemu tome, i slažem se ja često kažem kada me zovu na neke projekte i ne znam posle radimo evaluaciju internu i kao pa dobro brate nisu baš morali da te zovu na…pa da je lako ne bi mene zvali. Ima toliko ljudi koje možeš da pozoveš, koji su jednostavniji, prijemčiviji, manje komplikovani u komunikaicji i vrlo verovatno jefitniji, koje možeš da pozoveš ukoliko je problem lakš, ali ako je problem kompleksan i niko neće da ga reši ti zoveš, nemaš neki izbor, zoveš onoga ko nema problem da se uhvati u koštac sa tim. Rekao si da si na kraju faksa imao ponude za razne neke opcije za zaposlenje i mislim da je to onako dosta bitna stvar koju često klinci promaše. Moj dragi prijatelj Đole Jovanović mi je to davno pričao na privatnom fakultetu koji je on završio najvažnija stvar se desila na prvom predavanju, gde im je profesor iz menadžmenta rekao “Deco ako budete nakon faksa morali da tražite posao nešto niste uradili kako treba“, ima toliko načina da se nametneš, ima toliko načina da pokažeš ko si, da se upoznaš sa ljudima. Posebno sada kada sve više ima i studenskih organizacija i događaja i svega, prilike za neku interakciju, i ako za te recimo poslednje dve godine kad su ljudi najaktivniji niste ni na koga ostavili utisak da vam kaže “ e kad završiš čeka te mesto interna kod mene “ ili nešto tako, onda negde postoji problem. A kako je to kod tebe izgledalo? Rekao si šta si odbio, a šta si prihvatio? I zašto?

Prvo zaposlenje posle faxa

Marko Carević: Tad je u Telenoru postojala pozicija i zvala se “Product Management Payment Services“, ta pozicija nije postojala nigde drugde u Srbiji. Product Menagment kao takav je nešto što spaja da kažem i tehnologiju i biznis i to mi je bilo idelano mesto, znači tu mi je negde već bilo jasno u glavi, znači kad sam to što sam rekao bio klasične inženjerske pozicije, bilo mi je jasno da hoću da budem biznis creator, ne neki tamo analist ili bilo šta, nego neko ko može da kreira. Ono što je dodatna prednost product develpmenta kao takvog, kao cele oblasti, bez obzira u kojoj industriji jeste što po definiciji ti postaješ najveći ekspert u toj oblasti i to je…

Ivan Minić: Najširu sliku.

Marko Carević: Najbrži put zato što praviš nešto od nule, niko drugi ne zna, nemaš konkurenciju, nije da si najpametniji na svetu nego nemaš konkurenciju. Sećam se razgovora za posao, oni su tražili nekog sa iskustvom, ja sam bio tamo – bio je jako interesantan inetrviju, sećam se postavljam mi pitanja, navedi mi tri neispešna primera paymentsa u svetu od…ja kažem daj mi taj laptop i 10 minuta i navešću ti 33 primera, jer i to pokazuje proces učenja, ne uplašiš se od problema nego ga prihvatis. Kad su me pitali za koju platu bi radio ja sam rekao za džabe, jer mi je bilo jasno znači to je mesto gde ja mogu da naučim toliko što će meni, kasnije se i potvrdilo, dati i international exposure i pristup informacijama novim tehnologijama i razne treninge i tako dalje, U roku od samo 2-3 godine kad je taj payments industry postao fokus u Telenoru, već 2011-12 sam ono u 10 ljudi u Telenor grupi koji se time bave i koji to najbolje znaju i onda sam radio na projektima Pakistana gde sam bio, Myanmara, Norveške, Mađarske, Srbije pa nadalje, To je onda takva jedan akscelerator učenja, jer si odjednom, znači vrlo mlad, sa 25 godina si izložen kulturama potpuno različitim od tvoje , sistemima koji su dratično veći. Mi odemo u Tamir banku koju je Telenor akvizirao, znači u trenutku akvizicije banka broj 37 u Pakistanu, nakon 6 godina banka broj 2, naravno kasnije broj 1 ali u tom trenutku. Ja sad kao neko ko je tu internation expert pomažemo da spojimo ono što je na zapadu, da digitalizujemo procese koji su na istoku, a sa druge strane da naučimo sa istoka skalabilnost, performance i tako dalje. Na tu odluku sam najponosniji, oni su meni tada u tom trenutku nudili dve pozicije u Telenoru, jedna je bila na IT strani a druga je bila u ovome, ali nije bilo razmišljanja, čak je bila i niža plata ali sam to ostavio njima. Nije me interesovala kolika je plata, jer sam znao da nakon par godina to postaje nebitno, jer prosto benefit koji donosiš firmi i stvarima kojima se baviš te bace na spotlight.

Ivan Minić: To je negde zapravo početak cele te priče sa mobile paymentima i ostalim stvarima koje su se dešavale, ako se ne varam to je servis Platimo.

Marko Carević: Tako je, to je naš veliki learning ili ti fail. To je jedan od trigera, sad kad me ljudi pitaju kako se desila Telenor Banka, ja mislim da je Platimo glavni razlog. Bez želje da nekog omalovažavam niti kompanije, to nam je pokazalo koliko smo mi razlićiti svetovi, znači neko ko je u Telkuku mora da se bori za svakog klijenta, gde lojalnost nije tako velika, ljudi banke nisu toliko menjali i onda ti si sad u toj banci to da zatvroiš račun i prebaciš sve, ma to je pain.

Ivan Minić: I još ne daj bože ako imaš neki kredit nešto, to je pakao.

Marko Carević: Da da to ne možeš, ne možeš jel. I mi smo u tom projektu imali saradnju sa 4 banke, naravno mi smo u to ušli punim srcem, to je za nas bilo glavno, mi smo hteli da sarađujemo sa bankama. Mi se bavimo onim što znamo, infrastruktura, customer based, servis ka klijentu, go to market i tako dalje, a sa druge strane smo isto tako očekivali podršku i inovaciju sa strane banaka. To u paraleli sa internacionalnim exposure-om mi se kristališe u glavi da mi ovo moramo sami i da je vreme da se malo prodrma kavez u bankarstvu u Srbiji. Ja mislim da su me 5x odbili, kad sam predlagao da kupimo neku banku, čak je bila i interna šala sa CEF-om, ja stalno kad ga vidim kažem “Kupi mi banku, kupi mi banku“, kaže “ne ne ne mali si još“. Bez sve šale, znači kad neko kaže “U imao si sreću“, jesam, 5 puta su me odbili, 5 puta sam išao na investment comity, 5 puta smo dobili ne kao odgovor. Onda se dešava ta sreća, momenat sreće, zato ja kažem ne volim toliko sreću, jer sreća je ono kad “opportunity meets with preparation“. Bio sam u Pakisatnu i slučajnost je da je u isto vreme bio i tadašnji precednih svih – firme koja se zvala Telenor next – next generation servicies, znači odgovorna za sve investicije  i imali smo 10 minuta. To je najćudniji razgovor u mom životu, znači imam 10 minuat, znam da imam 10 minuta i ja onako mlad, energičan, ispričam sve, samo što više da ispričam, sedi s druge strane iskusan čovek…sluša me reč nije rekao ali bukvalno, ni jedno pitanje, ni jedna reč, i ja sad kao dobro, ništa završio, kažem hvala. Odem ja nazad za Srbiju, zaboravio na to, posle mesec i nešto dana zvoni meni telefon, vidim norveški broj, javljam se na telefon, kaže on “Znaš ono što si mi pričao u Pakistanu“, i ja kažem “Znam“, “Uopšte nisi bio upravu“, ja reko “dobro jel sam onda dobio otkaz šta?“ kaže “Ne, mnogo je veće nego što si mislio“, kaže “Nisam hteo da ti kažem, zainteresovao si me, ja sam unajmio mekinzi da mi uradi quick assesment i pokazali su mi da je potencijal još veći nego što si ti ispričao, pa sam hteo tebi prvo da kažem a sad ću da ti zovem CEO da mu kažem da kupujemo banku u Srbiji“, i ja sad sedim, osmeh od uveta do uveta i čekam, prolazi jedno pola sata i stiže CMO crven CEO do mene i kao “moramo nešto da ti kažemo“ , a ja ne mogu da skinem osmeh, i on kao “A ti već znaš ha“ “znam“, i onda pitanje, how the fuck did you do it. Tako da eto toliko o sreći  i onda se kreće u taj projekat. Naravno ja kao vođa projekta biram svog budućeg šefa, ne može u bankarstvu da se bude šef tako mlad, i to ne karikiram sad, nisam sakrastičan nego zaista mislim, jer je to jedan ozbiljan biznis, regulisan…

Ivan Minić: I potpuno drugačiji.

Marko Carević: I potpuno drugačiji. Onda mi smo tu napravili neku ekipu, ja kažem sve smo ludake zaposlili – bez obzira na pozadinu, iskustvo imali smo devojku koja je završila japanski, imali smo ekonomiste, imali smo IT-evce, imali smo i par bankara, ali smo pravili bavili banku za nas, kao za klijente, to je bio najveći kriterijum. Sećam se tendera za core banking system, mi stavimo da je show-stopper što znači diskvalifikacija sa tendera ako račun ne može da se otvori za manje od 3 minuta, pritom neću da pominjem koliko je otvaranje računa u Srbiji u to vreme trajalo. Svi dolaze i kaže vi niste normalni, ne može za manje od 3 minuta ljudi to je banka, ja kažem pa ne znam vi ste jedini koji se žale, ovi svi ostali rekli može. Da vidiš kako sad svi –  Telenor banka račun se otvarao za manje od 5 minuta u praksi, a tehniči je mogao da se otvori naravno ispod 3 minuta. To je samo jedan dokaž kad ljudi počnu – nije ono sad daj mi 30% više, ja se sećam jedna od banaka u Srbiji gde se otvarao šampanjac kad se otvaranje računa spustilo na 35 minuta, isto tako sad i u Indiji, al ajd doći ćemo do toga, kad je bilo za odobrenje kredita i celu aplikaciju i to, mi nismo više pričali o minutima, mi smo pričali o sekundama, znači za 57 sekundi od nule do izašao sam sa odobrenim kreditom za laptop na primer. Pa sad možemo da pričamo koliko to traje i dalje u Srbiji. Tako da je bio potpuno drugačiji pristup, nama je velika inspiracija bila Airbanka, Češka koja je jedna od prvih, danas se to zove NeoBanks, odnosno banke koje nisu banke, mislim jesu banke po licenci i po biznisu ali potpuno drugačije pristupaju. Ja se sećam njihovog jako moćnog slogana koji kaže, i do dan danas ga nisu promenili, imao sam kansije u karijeri tu sreću da sarađujem sa njima, koji kaže “ I banku možeš da voliš“. Njihove reklame su tako proste, znači evo sad kao ja i ti, sad ja sam bankar a ti si AirBank zaposleni i sad ti ja objašnjavam “ pa ne može to tako…“ i sad šta god da je u pitanju, dal je to proces neki, procedura kako izgleda filijala i šta god, i ja ti objašnjavam to se tako ne radi u bankarstvu i onda tvoj odgovor je uvek isti “ali mi nismo u istoj igri“, znači igramo različitu igru. Tako da je to negde i bio pristup Telenor Banke, kao NeoBanka koja je imala jednu filijalu, koja je digitalizovala mnoge procese po prvi put u Srbiji, koja je bila The most customer centrik bank in teh region, čak i na finovejtu. Prve godine nakon lanciranja smo bili proglašeni za retail orijenting ili customer orijented bank, sjajna priča. 

Ivan Minić: Vidi ja volim da kažem napravili ste banku za ljudsku upotrebu, što je onako u tom trenutku delovalo gotovo nemoguće. Ono što se dobro desilo kao posledica jeste da su svi ostali koji su se vrlo uljuljkali i ništa nisu menjali deceniju, počeli da nešto menjaju, i gde smo mi u narednih par godina zapravo dovili mnogo bolje korisničko iskustvo i u svim ostalim bankama.

Marko Carević: Što bi rekli japanci kad sedite u mraku dovoljno je da jedna osoba ustane i upali svetlo i onda stvari se menjaju,

Ivan Minić: E sad ono što je meni tu posebno interesanto je svi mi koji – ajde fizička lica manje više, ali svi mi koji imamo firme, koji poslujemo sa bankama, na jedno malo drugačijem nivou, kompleksnijem i obimnijem i tako dalje, znamo da je na svako pitanje difolt odgovor “Ne može“, šta god da je u pitanju, uopšte nije bitno šta je. Prvo se kaže ne može, pa se onda raspravljamo pa onda možda nešto može, a možžda i ne može. Ali za svaku stvar suštinski moraš da prođeš neki proces ubeđivanja, pregovaranja i dogovaranja iako bi trebalo da samo radi za većinu stvari. Stvari koje ste vi hteli da promenite i koje su bile preduslov da bi takva priča kakva je Telenor Banka mogla da funkcioniše kako treba, su morale da se promene u koru, u tome kako prosto i narodna banka tretira korisnike i sve ostalo. A pošto sam prolazio nekoliko puta kroz takve stvari na projektima na kojima sam radio, iako nisam čovek iz finansija ali jesam iz marketinga koji je stalno tu, znam koliko je teško ljudima sa druge strane….drugim institucijama objasniti da to što se nešto radi na jedan način 50 godina, ne znači da mora i dalje da se radi na taj način.

Marko Carević: E a vidiš ljudi se iznenade kad kažemo, ali to nije tačno. Znači mi smo ušlli u tu priču i mogu ti reći da moja jedna od spoznaja, odnosno šokantnih spoznaja je bila da regulativa nije toliki problem, znači naručito dana, regulativa nije problem, problem su interpretacije i ja mislim taj – bankarstvo je risk adjusted biznis, a nažalost u mnogim banka i u to vreme a verujem i danas Risk adjusted znači 0 risk, znači ti odeš u coplience, odeš u legal, “ne može, šta sad ti hoćeš, nešto novo drugačije da radiš? Zašto? Ne može“, jer to je mngo sigurnije, ne možeš da pogrešiš. Moram da priznam u to vreme mi smo imali jako jako lepu saradnju sa Narodnom Bankom, znači ne da je bilo sluha za sve što smo radili. Nakon toga ne znam dal se sećaš je osnovana i udruženju banka digital assotiation gde sam ja bio isto jedan od osnivača. To prosto mi smo diskutovali stvari, objašnjavali – sreća, mislim sreća opet – kroz Telenor smo imali pristup best practicie znači sa nordijskog regiona i azijskih zemalja i tako dalje.Tako da moram da kažem, to je ja mislim jedna od zabluda, Narodna Banka je bila jako spremna da razgovara, da čuje, da unapredi neke stvari, čak su neki podzakonski actovi promenjeni, zato danas imate bankomate sa Eurima, Dinarima, uplata, isplata. Zato imate otvaranje štednje online kompetno, zato imate menjačnice koje mogu da matchuju ili da budu čak i bolje po kursu u odnosu na ono što je u menjačnicama. Tako da u to vreme kad smo mi kretali mi smo bili vrlo aktivni naravno u priči sa regulatorima, jer tu nije bila samo Narodna Banka, znači tu ima više regulatora, i moram da priznam da ja se sećam, mislim da je bila 2014 ili 2015 kad sam bio na sinergiji, gde sam ja rekao znači prestanite da prihvatate nekad odgovor od svojih kolega, jer prvo bzinis kaže ne, jer predpostavi da ne može, bollje ni da se ne cimam…potpuno su svi otvoreni za razgovor i uvek može da se pita, znači ako nešto ne znaš ti uvek imaš put gde možeš da pitaš da li je ova moja interpretacija dobra ili ne. Tako da mislim da je Telenor banka sa tim što je izašla i što je promenila, digitalizovala ajde da kažem gomilu procesa bez neke drastične promene regulative, znači nije se od jednom desio onaj payments directive 2.0 ili 3.0 ili šta god – nama su i da kažem svi bili na otvaranju jer je to bila velika svar za Srpsko bankarstvo kao takvo, jer se ja mislim tada razbila jedna – jer sad zamisli da si ti CEO neke druge banke i sad ti je neko rekao ne možeš da otvoriš štedni račun u dinarima online, i sad ti vidiš vidi ovi lansirali, pa jel su popili kaznu? nisu, pa jel sve okej? jeste, pa šta je onda? Ili ne možeš da otvoriš multinamesnki račun, nego za svaki račun moraš poseban ugovor. Ja se sećam kad smo lansirali banku ja sam demonstrirao, doneo sam pravi fajl klijenta koji je imao odnos sa tadašnjim KBC-om, mi nakon toga rekvizirali KBC, taj fajl je bo ovoliki. Poseban ugovor za tekući račun, poseban ugovor za štednju, poseban ugovor za eure, poseban ugovor za kreditnu karticu, poseban ugovor za ovo, za ono, za elektronsko bankarstvo, za mobilno bankarstvo ugovor na 10 strana u papiru.

Ivan Minić: Pakao.

Marko Carević: Znači to je jedna hrpa paira, a u Telenor Banci je to sve stalo na, pa ja se sad ne sećam tača broj strana, mislim da je bilo 4 ili 5 manje. Tako da nepotrebne komplikacije i preveliko izbegavanje rizika je pravi problem u ovoj priči, a ne regulativa.

Ivan Minić: Sad ću ja tebi da ispričam jednu priču vezano za Telenor Banku. Pojavi se neki ludak koji pusti mogućnost da prilikom otvaranja računa možeš da upišeš broj računa i da ti kažeš koji hoćeš broj da imaš, da biraš broj računa, u tom trenutku nema nešto – nije to ne znam koliko korisnika imalo, nije bilo zauzeto, nije bilo ništa, i sad naravno sedneš – ti znaš ono prva 3 broja 115 ali nakon toga ti možeš da radiš šta hoćeš i sve, i sad kontrolni broj, on se generiše na osnovu nečega, on nije nešto što možeš da upišeš tek tako. Ne mogu ja da napraivm račun koji je lep a da mi kontrolni broj se ne uklapa u račun.

Marko Carević: Ako znaš logiku računanja kontrolnog broja, možeš da probaš.

Ivan Minić: Mi smo selil i napravili kalkulator i onda smo upisivali opcije i bukvalno celo društvo, mislim svi imamo…

Marko Carević: Mogao si me pozvati da ti kažem.

Ivan Minić: Nije problem, relativno brzo ga skapiraš, probaš na tri uzorka izvučeš kako i to je to, i bukvalno smo napravili u Excelu mali kalkulator i slei i za celo društvo popisali koje kombinacije dobro porlaze kroz taj kalkulator. Da ne znam, ne znam meni je recimo broj računa i dan danas, i to jedini račun koji znam napamet, 115504030-10, to je to i za gomilu drugara je ista priča.

Marko Carević: Al većina ljudi, mislim 90 i nešto % ljudi je zadržavalo onaj defultni što je bio ustvari broj telefona.

Ivan Minić: Broj telefona.

Marko Carević: Jer telefon svi znaju. Mi smo evo kad si to pomenuo, ja sam hteo da imamo slova a ne brojeve, nego ne može zato što su sve ostale aplikacije napravljene tako da možeš smao digits da uneseš.

Ivan Minić: Karakter da.

Marko Carević: Naravno ti u pozadini bi imao tehnički neki numeric translation tog teksta, ali je problem za druge banke, kad bi ti neko uplatio onda kako ja da ukucam Markov račun, ne može kad mi na primer banka x nudi da tu u tom polju…

Ivan Minić: Samo karakteri numerički.

Marko Carević: Tako da od toga smo morali da odustanemo nažalost alli eto barem je moglo da se bira. I to je bila jedna od stvari, kako će ljudi da biraju račun? Pa mogu da biraju račun, mogu ili da pošalješ novce na mail nekom ili na telefon, jer to je to ljudi kažu – svi su gledali kad smo pričali baš o tom money transferu to se sećam, uvek je bilo pa čekajte da bi to radilo svi moraju da budu u Telenor Banci, ja kažem ne mora svi će da ga koriste, ali neće ovaj drugi nije u Telenor Banci, ja kažem…za sekundu – ja sam ti dužan neke pare i ja sam ti pustio 100e na primer, tako što sam ti pustio na tvoj broj telefona i ti dobio link da tih 10.000 dinara prebaciš na svoj račun, jel imaš motiv? Imaš, čeka te 10.000 dinara, pa naravno da ćeš da se iscimaš, a onda ćeš da pitaš kako si ovo uradio? pa ćeš sledeći put možda i ti da registruješ i onda sve ide lako. Tako da dosta je tu bilo razumevanja pravog paina ljudi, jer ja ako hoću da ti prebacim ja moram da te zovem, koji ti je broj računa? Pa ti se cimaš jer ne znaš svoj broj računa, pa moraš ti negde da se uloguješ, pa da zapišeš..

Ivan Minić: Ili pošalješ sliku kartice to je najbolje.

Marko Carević: Tako da to su neke male stvari koje ovako deluju al to olakšava život. Mi smo, ne sećam se dal je 2015 ili 2016, izračunali koliko minuta smo uštedeli ljudima. Pazi sad zamisli ono prosečnog korisnika koji ono primim platu, treba da plati kiriju, kako plaćaš kiriju? U evrima, znači nećeš da zameniš u banci, jer banka ima spread za ceo dan ono da bi se zaštitilo, plus minus 3 dinara, nego ti odeš do bankobata, pa digneš keš u dinarima, pa ne daj bože da ti treba malo više jer onda moraš iz više puta ili moraš da ideš u filijalu, jer imaš ograničenje od x, sam si ispričao malopre jedan slučaj, pa onda sa tim dinarima ideš lepo u menjačnicu da kupiš evre, pa onda te eure nosiš nekom…zašto? Samo zato što postoji ubeđenost da to treba da se radi jednom dnevno, zašto bi smo u 21.veku? Misim u real time-u imaš exchange i ti u real time–u možeš da daješ…kao što radi menjačnica, znači to je samo još jedan biznis model – i odjednom naravno koristi se menjačnica u banci, nije problem, problem je bio druge prirode jel. Ima tih primera puno, mi smo stvarno se trudili, imali smo par principa po kojima smo radili, jedan od njih je bio “turn pain points into wow“ tako da smo izabrali par stvari koje su nas nervirali, koje je mene nerviralo i rešili ih. Onda mislim da je i to rezultiralo velikim zadovoljstvom, jako vellikim rastom u to vreme, dosta se pričalo, e sad ostalo je istorija.

Ivan Minić: Jednu stvar bi samo još voleo da mi ispričaš a tiče se Telenor Banke u tome trenutku, bila je stalno priča okej krenuli smo, okej to je – mi smo telko ali imamo i banku, pa sad broj korisnika te banke kreće ozbiljne da raste, preleaze se neke desetine hiljada, prelazi se 100 hiljada, prelazi se 200 hiljada, to su sad već neke ozbiljne cifre za nešto što je u suštini transakciono bankarstvo.

Marko Carević: Tako je.

Ivan Minić: Ali ti u startu i prilično dugo nemaš ništa drugo od usluga osim transakcionog bankarstva, mislim jeste ono što ljudi najviše koriste al banke ne žive od toga.

Marko Carević:  Tako je, ne znam dal me pitaš sad za biznis model ili za…

Ivan Minić: Pa da, kako je to trebalo da bude zamišljeno? Jer sam setup svega je suštinski bio prilično komplikovan i skup i obiman zadatak.

Biznis model Mobi Banke

Marko Carević: Suštinski biznis model u pozadini je trebalo da bude extremno jednostavan. U Srbiji kao i u mnogim zemljama svi kupuju telefone za dinar, taj telefon nije dinar, taj telefon neko mora da plati, Samsungu, LG-u, kome god, do dolaska telenor Banke to je plaćano od strane Telenor share holdera odnosno svojim vlastitim kapitalom. Bankrastvo u tom smislu može jako brzo daa napravim efekat gde taj workng capital može da se finansira iz depozita. Zato je Telenor Banka krenula sa depozitima inicijalni, jer su ti depoziti korišćeni upravo kasnije i kroz ovaj, kako se zove na Srpskom ne znam, dobiješ na rate ali kroz banku, ne znam koji je naziv tog servisa sada da ne lupa. Tako da je benefit za share holdera jako veliki, jako brz, tako da biznis model nije bio upitan u to vreme. S druge strane ako me sad pitaš iskreno da pogledam, mislim da smo napravili ozbiljnu grešku zbog pozicioniranja, jer baš si lepo rekao, znači pozicioniranja na početku je bilo to je second bank, znači nije primary bank, iako ti transankciono bankarstvo koristiš češće nego ostalo, ti kad uzmeš kredit negde vezan si za tu banku, ona te uslovi da primaš tamo platu da bi dobio bolje uslove, što je sve legitimno. Ali mislim da smo tu možda bili preentuzijastični i ja sad kad pogledam u prošlost ja lično trebalo je da slušam malo više kolege sa bankarskim iskustvom. Jer u tom trenutku, neću sebi da tražim opravdanje, mi smo bili mlada ekipa, nije nam trebalo mnogo kredita, šta sad krediti? doći će krediti daj da mogu da pošaljem nekom…Tako da jeste definitvno ja mislim tu smo izgubili neki momentum za pozicioniranje kao kompletna banka koja ti nudi 95% stvari koje ti trebaju.Mi smo bili vrlo jasni ne idemo u SMI, ne idemo u investiciono bankarstvo bilo kog tipa i tako dalje, ali definitivno da bi, sad kad bi vratio sat manje bi se – jer pazi znaš šta je, evo to sam skoro objašnjavao mojim product menagerima, ja sam dosta alergičan na reč MVP, jer taj M je problem, obično minimum nije minimum. Ja sad kad mi neko kaže MVP ja odmah u glavi vizalizujem aha tyo je A 4 formata, ovde je nešto u sredini ta ideja i onda lista fičera, bam bam bam bam. Previše smo bili zaljubljeni u fičere, i mislim da tu smo možda u nekom trenutku malo izgubilil dodir sa realnošću u smislu šta je zaista bitnije za krajnjeg korisnike, jer znaš evo daću ti primer, znači možeš da promeniš pin svoje kartice, ma niko to nije koristio a nije to jednostavno napraviti. Jer ti kad već možeš da ga setuješ prvi put, pa koja je verovatnoća da ćeš da se probudiš i da si ga zaboravio, mislim mala, pa nek je cena toga da si dobio novu karticu, so what? mislim ako si ga zaboravio. I tako imalo je tih nekih stvari koje su puno fokusa i eforta trošile, a sa druge strane smo da kažem zbog toga i zaljubljenost u tehnologiju – nismo dobro izbalansirali da kažem ovaj drugi deo, tako da its on me.

Ivan Minić: A zašto nisu nikad počeli biznis korisnici? Okej ti si u nekom trenutku otišao iz te priče, ali bila je priča – pričalo se saće, u planu je, saće, u planu je i samo se odlagalo i nikad nije ni postavljen datum da kažeš e 01.10 kreće….ne ne ne samo je bilo u magli stalno.

Marko Carević: Pa ne znam koliko je sad fer da pričam o tome jer nisam bio tamo. Bilo je u world mapi to je tačno, pričalo se o tome to je tačno, mislim da se sentiment  vlasnika promenio i fokus se vratio na neke druge stvari više nego na finasijske servise. Tako da mislim da je to rezultiralo time da se sve nove investicije – jer svaki novi biznis je nova investicija, mislim treba nekog vremena da se vrati. Defenitivno SMI kao biznis, kao biznis segment nije jednostavan, druga expertiza, druga je regulativa, drugačiji su im prodajni kanali, sve je drugačije. Tako da definitivno bi to bio neću da kažem kao projekat ispočetka, al je bar 50 % jer prosto nismo imali ni procese ni sisteme za biznis klijente. Tako da to nije mali task i onda us ituaciji kada Keystake holders se pitaju šta sa ovim dalje i šta ćemo inače da radimo sa ovim ovakvim biznisima širom sveta, rezultiralo je tome da je samo prestalo da se priča o tome i n ije se desilo. Eto to je moja inetrpretacija, da se ogradim.

Ivan Minić: Zašto te pitam, zato što u većini slulčajeva.

Marko Carević: Zato što ti treba.

Ivan Minić: Okej zato što mi treba i zato što kukam 7 godina, ali u većini slučajeva te NeoBanke i jesu potpuno fokusirane na rezidenciionalne korisnike na fizička lica, najčešće na mlade ljude sa nekom idejom – okej mi ćemo da postanemo sastavni deo života mladih ljudi, oni će u nekom trenutku da odrastu i onda će da postanu još zanimljiviji korisnici za nas sa celim setom bankarskih usluga, ali i ovo nama može da funkcioniše. Zašto je, mislim pošto si ti i kasnije kroz karijeru se bavio tim segmentom finasijskog tržišta, zašto je to toliko drugačije od tradicionalnih banaka koje gledaju da se nekeko, ajde da ne upotrebim neki grub izraz, al da se ušanče koliko god je moguće u privredi, jer je to na neki način stabilno, predvidljivo kad imaš dovoljno dobar portfolio preduzeća među svojim korisnicima, imaš i dovoljno kapitala za plasman i znaš odprilike kako možeš da funkcionišeš, a ovo ide na potpuno drugu stranu.

Po čemu je Mobi Banka drugačija

Marko Carević: Ja predpostavljam da ti podržavaš da budem bias u razgovoru. Ja mislim da je odgovor jako prost, iz perspektive tradicionalnih banaka ja sklopim jedan korporate deal, meni treba 100 hiljada klijenat retail da zaradim iste novce. Primera radi, znači sad ne znam ajde da se izmestim iz Srbije, ja sklopim sa MOL grupom u Češkoj, to pričam o firmi koja ima revenew preko milijarde, i ja sam im tu partner za transakcije za šta god, znaš koliko mi treba retail klijenata za to. Znači lakše je, lakše je ako si dobar naravno, al onda što iz perspektive NeoBanaka ne to što je lakše, pa baš zato što su svi fokusirani tu, i teže je. Binzis često su, i mislim da si ssam pomenuo i verovatno imaš to mišjenje, reko si uvek treba neki da se raspravi da se ovo da se ono, znač potrebe biznsa u dosta različite i potrebe biznis nisu uvek linearne, ne treba ti uvek ista stvar, uvek ti treba nešto malo drugačije. Tako da je mnogo više relationship based, mnogo više specific za neku firmu, niko nema sad ono evo…proizvoda pa evo sad ti biraj, ne treba mi kredit za nešto, za refinanisranje, za inovacije, za ovo, za ono uvek neka doza tu konsultantskih usluga postoji. Tako da to nije nešto što može lako da se digializuje, to ne znači da ne postoji, evo moj dobar drugar Lav koga ti isto preporučujem da pozoveš, koji je napravio Penta Banku u Nemačkoj, koja je sad jedna ogromna banka, uspeli su to da urade za biznis – ti si tu vrlo, ako ideš one to many, ti tu zadovoljavaš deo potreba  dela tržišta, ti nikada tu ne možeš da zadovoljiš potrebe većih kompanija, ili sve potrebe malih kompanije, znači oni će uvek morati da imaju još nešto, jer ne nudiš sve jer je uvek nešto specifično. Vrlo je prosto, kada gledamo ovima je lakše i tu su fokusirani, znači tu da kažem se drže, a sa druge strane ovu malo zapostavljaju, tebi kao Neo Banku to je easy entery. Sa druge strane mislim da se ljudi koji su u tim novim bankama mnogo lakše poistovećuju sa fizičkim licima jer su i sami korisnici, znaš šta te nervira, znaš sutra kad bi razvijao banku, ti bi rekao e ovo neću tako, zato što mene nervira,  i onda kada mene nervira verovatno nervira još ljudi, i onda uzmeš popraviš.

Ivan Minić: Mislim generlano to što se desilo u predhodnih 10tak godina na tržištu finansijskih usluga, u raznim oblicima, jeste izuzetno interesatno. Okej vrlo mali procenat toga je zapravo došao kod nas, ali ti kad vidiš na drugim tržištima, čak i ne nešto preterano daleko odavde, kad vidiš šta sve postoji kao opcija to je stvarno beskrajno zanimljivo da je neko uspeo da napravi modele kako to može da funkcioniše mnogo brže i jednostavnije, bez fizičkih odlazaka gde ti možeš veliku većinu stvari za razne vrste mikrokredita, raznih drugih stvari koje su potpuno dostupne. Ja se sećam pre 3 godine kad smo ušli u celu priču sa…kao devestng platformu kod nas, koliko je to bio pakao, iako si suštinski si imao, suštinski si imao eko sistem i pravni okvir u kome to može da funkcioniše. Mislim ne postoji zakon ali po onome što postoji to sve može da funkcioniše, imaš neka ograničenja koja u našem konkretnom slučaju jesu problem, tipa ne možeš da radiš sa dijasporom. Što jeste veliki potencijal ovde za investiranje, naravno da bi dijaspora mnogo volela da investira lokalno, ali to nije moguće kroz…nije moguć u toj varijanti, al sve ostalo jeste, ako samo cros border nije moguć, okej ajde da porbamo da se izborimo da postane moguć kroz neka ograničenja, kroz neko vreme, ali kao ti možeš da napraviš ovo i ti napraviš sve i onda ne možeš da nađeš banku koja će da ti bude partner za Escro račun, a sve radi, sve super i kao jel moguće da se mi bavimo ovim stvarima sad, moguće je. Okej nađe se rešenje..

Marko Carević: Raspraviš.

Ivan Minić: Uz koju količiu bola za sve to. Elem dobro Telenor Banka stavljamo temu na dakta. Šta se dešavalo nakon toga u tvojoj karijeri? Pošto mislim da tad počinje da bude stvarno zanimljivo.

Poslovno iskustvo nakon Telenor Banke 

Marko Carević: Ja mislim da je bio oktobar 2015, sedim ja u AirPort city-ju odem u kafić na sastanak, ajde da nazovemo to sastankom i dođe konobar pita šta ćeš da popiješ? Ja razmišljam, razmišljam i ne mogu da skapiram šta bi jer mi je to 3 put tog dana da sedim u kafiću, ja ustanem, odem kod svog CEO-a i kažem mu “Ja ću da dam otkaz sledeće godine u junu“, on naravno u šoku, misli da se zezam, ja kažem “Mene sad možeš da zameniš sa fikusom buvalno, ne figurativno, bukvalno“ i neće da se primeti. Dugo je bilo, ajde da kažem ne baš tako, ali prosto je došlo do nekog nivoa možda i zasićenja kod mene ali banka je jako brzo rasla, sve se uspostavilo. I ništa naravno ja sam mu to rekao, ostalo mi je u glavi i negde maja naredne godine, znači mesec dana pre tog juna, stiže meni interesantan mail od PPF grupe, odnosno home kredita kao deo PPF grupe. U to vreme niko u Srbiji ne zna, mislim za tu firmu, niko nije čuo, sad su naravno  – to je firma koja je prisutna i na našem tržištu ogromna firma, i to je jedna od firmi za koje sam ja hteo da radim. To je ono kad ljudi kažu ja bih u Googlu, ja bih u Microsoftu, ja bih u Coca Coli, ne ja sam hteo u PPF-u, jer to je najveća kompanija u centralno istočnoj evropi, iliti korporacija koja je pokazala kako ekipa iz regiona, ajde da ga nazovemo regionom, može da se takmiči od Amerike do Hong Konga na svim teritorijama. Home kredit kao takav, ja sam se uvek zezao, to je najveći nepoznat brend na svetu, jer 150 miliona klijenata, Kina, Indija, Filipini, Indonezija, Vijetnam, Rusija, Kazahstan, US, Češka. I taj mail, ja sam znao odmah to je to, zato što je u tome mejlu pisalo “Marko hoćeš da praviš AirBanku u Indiji?“, a AirBanka kao što sam malopre rekao naš role model, to ne možeš da kažeš ne. I to je malo potrajalo naravno pošto je projekat jelte veliki i to, opet nisam otišao zato što je bilo lako, nego zato što je bilo teško. Projekat je bio u vrlo ranoj fazi i sećam se odlaska u Indiju prvi put, mislim tamo u…2016, mislim pošto sam ja pre toga bio izložen Aziji, i to hardcore Aziji, ne ono Hong Kong, Japan, Singapur….

Ivan Minić: Lepe stvari.

Marko Carević: Nego Myanmar, Pakistan…

Ivan Minić: Tvrde stvari.

Marko Carević: Znao sam da je to to, znao sam da hoću u Aziju da idem, svi bi na zapad, ja bih na istok, ja bih u Aziju. Tako da najveće tržište na svetu i jedino tržište na svetu gde je ono glava u glavu ti se ono tuku, odnosno takmiče Amazon, Walmart, znači dva najveća Američka giganta, pa onda imaš Facebook kroz WhatsApp payment, jedino u Indiji, Google Pay lansiran u Indiji prvi, Amazon Pay lansiran u Indiji prvi. Onda imaš sve ove nazovimo Kineze, Alibaba kroz paytm, prisustvo svih najvećih banaka na svetu od City-ja, Standard-chartera pa nadalje, oportunista kao što smo mi bili, pa onda lokalna ozbiljna Indijska ekipa, svi se takmiče na jednom tržištu. To je najzahtevnije biznis tržište na svetu, to je tržište na kome lista ogromnih kompanija svetskih koje su bankrotiralle je jako duga, znaćemo neka imena smo čuli svi, koji su ušli pa izašli iz raznih razloga, ali istina je da je tamo konkurencija ogromna, jer to je zemlja koja je u velikom razvoju i svi to vide – jer mislim ono budimo realni, osvojiti Indiji je veća nego osvojiti evropu za 10 godina ili 20 godina. Evo sad skoro su postali 3. njaveća po GDP-u zemlja. Tako da to je bilo za mene i moju poziciju tada, znači kompanija za koju bi voleo da radim mi nudim da pravim nešto slično ovome ovde, ali po role modelu onoga ko je meni bio role model, na tržištu koje je najzahtevnije za svet, pa đe ćeš lepše? Tako da se ja sa njima dogovaram, malčice se to produžilo pošto sam u tom pokušaju tamo , pošto imaš ono filed visit da vidiš gde si, jer se dešavalo da dođu stranci pa pobegnu posle dve nedelje, pa su naučili lekciju i onda sad je bilo pravilo pre nego što dođeš na ozbiljnim pozicijama uvek imaš posetu prvo nedelju dana, pa te odvedu u školu, u bolnicu, restoran da ti znaš šta te čeka, a ne da dođeš pa kuku lele. I bio sam u Pakistanu pa u Indiji i vrtaim se ovde i nisam došao sam, doneo sam nešto neku boleštinu, tako da sam imao blizak susret sa neću da kažem smrću, ali dve nedelje sam bio izolovan u karantinu na institutu za nepoznate bolesti, sa temperaturom preko 40, tako da je to malo produžilo. Ja onda idem u Indiji tek sredinom oktobra te 2016 godine.

Ivan Minić: Simpatično je da nisi odustao nakon tog iskustva.

Marko Carević: Ne ne ne, ja sam rekao, znaš ono u kaobojskim filmovima sad ko im ima metak sa svojim imenom, znaš to je bilo to probala Indija da me ubije, nije nema sad….majke mi nikad nakon toga, ja ni jednom nisam imao stomačnih problema niti bilo šta u Indiji.

Ivan Minić: Pa posle toga.

Marko Carević: Tako da verovatno ja sam ono svoje prebrodio. I to je bio haos otići tamo, formirati tim od nule, sjajnu ekipu smo doveli na to sam stavrno ponosan, to je bio opet sličan skup ljudi koji su hteli da menjaju, ono da shake the bout. E sad za razliku od Srbije u Indiji je bilo još banaka koji su Chalangeri, i Singapura i lokalnih i da kažem stranih, tako da je utakmica bila mnogo teža. Mi smo napravili banku, to je IT stack i da kažem po funkcionalnostima i po preformansama i po radu, je nešto na šta sam jako ponosan. Mi smo projekat ugasili na moju preporuku, zato što nismo dobijali licencu. IT-stack kao takav je predat jelte vlasniku, mislim on ima upotrebnu vrednost, nije bilo za bezveze. I prosto smo skapirali da kako je vreme odmicalo to što ne dobijamo odgovor je takođe odgovor, znači nikad nismo dobili ne, nismo dobilli da nije po nekim pravilima, i onda smo mi oročili – vidite ako za 6 meseci se ne de si ništa misllim nema smisla, trošimo puno novca, tako da nakon 6 meseci smo i ugasili projekat, prebacili ceo ekipu u Home Credit, znači u biznis koji je bio postojeći. Ta kompanija u Indiji je imala 17.000 zaposlenih na primer u tom – tako da nije bio veliki problem absorbovati nas. Doduše mi smo došli svi na ono vodeće pozicije, pošto je bio dobar kvalitet ljudi. I onda se tu putanja nastavlja, znači iz jednog onog hightech digital new age, potpuni oposite, low income, bottome of the piramide, foot on the ground, 17 hiljada ljudi od čega 9 hiljada u sales-u širom Indije. To je bila potpuna transformacija i sad sve ovamo gde si mogao da se indetifikuješ jer praviš banku za sebe, ovde nemaš ni sa čim da se indetifikuješ jer praviš za ljude koji jednostavno nisu im potrebe takve, mislim to su jako prosti proizvodi. Što mi je bilo jako jako interesantno, moram priznati, zato što mi je bio onako veliki, neću da kažem wake up call, ali super mi je pokazalo na drugu stranu, drugu stranu medalje, i kako i tim ljudima možeš da olakšaš život, jer mislim pazi mi to nismo videli ali ti kad u jednom selu od jednom imaš 3 tableta ili 2 laptopa, ma to selo se preporodi, mislim ono sad možda malo banalizujem ali zaista je tako, znači napredak je i to kad izlažeš digitalnom svetu jer smo se mi bavili uglavnom finansiranjem consumer electroniks. Tu pre svega pričam o mobilnim telefonima, tabletimaa, laptopovima, naravno imali smo i ostale kategorije ali to je negde dominatno bilo, i to su klijenti potpuno drugačiji, sve je drugačije bilo, naravno ništa digital, ništa…hardcore štap i kanap.

Ivan Minić: To bi voleo malo da objasniš, okej otišao si da praviš NeoBanku, ta priča se nije desila ali napravljene su neke stvari što je super, a šta je ovde prozivod, okej rekao si da je to finansiranje raznih nekih, na prvu loptu – to ovdee kada pomeneš to zvuči kao manji keš krediti, ali kako to zapravo funkcioniše? Jer kao najveći problem sa svim tim stvarima jeste što zahteva neko vreme a ti to vreme realno  ne možeš da naplatiš.

Marko Carević: Da tu su, taj biznis model, ajde da ga tako nazovem, mikro finansiranje, mikro finansiranje počiva na modelu gde je to ulazni prozivod, znači ti to gledaš isto kao trošak na Facebook-u za neke druge proizvode. Ja se sećam kad sam došao nama je taj akvizicioni glavni product, znači koji je bio consumer durabule za mobilne telefone, gubio u proseku recimo 12 eura, i onda kroz period vremena smo uspeli da čak izađemo iznad nule, što je neverovatan uspeh, što znači onda možeš da eskaliraš koliko hoćeš. I sad šta ti radiš, znači to je meni recimo bilo – mislim puno iskustava odatle primenjivo na mnogde druge stvari, znači ja sam tu prvi put skapirao imam 9 hiljada ljudi u sales-u a nemam sales, znaš kao kako? Nemaš sales, znači ti kao klijent si otišao u neki shop da kupiš telefon, a ne da uzmeš kredit, i sad ti si porodavac, ti si mi objasnio ovaj telefon je super i on ti kaže “e možda možeš i ovaj, malo je veći, malo je bolji i to“, kaže nemam para, “ pa evo ovaj tamo u crvenoj majci da ti to da na rate bez kamate“..

Ivan Minić: Imamo čoveka.

Marko Carević: I bukvalno, to je meni bilo jedno od saznanja, pričamo sad o davnim danim, sve je to sad potpuno drugi nivo i mnogo naprednije, ali jendo od saznanja bilo je i to znaš kao mi sad uvodimo neke dodatne servise, i ne prodaje se, i ja odem i pitam što se ne prodaje, pa kao meni je glupo da priđem čoveku, znaš ono oni čekaju – oni su front line back office, tako sam ja klasifikovao kasnije. I to je znaš – ti tu nemaš ono u komunikaciji imaš one licence to comunicate, znaš nemaš ga –  ovaj je odradio prodaju, ovaj je završio sve, on je odlučio dal ideš kod mene il ideš kod nekog drugog koji je u tom shop-u, na osnovu čega je on odlučio? koliko mu ti uzimaš ili mu ne uzimaš i dal si brz il nisi, al takođe radi u glavi aha ovakav profil klijenata će pre da bude odobren ovde nego ovde, ili biće odobren i ovde i ovde al ovi su bolji sa klijentima pa neću da ga nerviram. Ne možeš da veruješ, taj biznis owner na tom tržištu on ti je jako inteligentan i o mnogim stvarima mislli, ali bez zezanja, nama je veći broj prigovora bio na ne znam collection ka klijentima, jer tu svi se znaju, to je tvoj kraj, ja sam kupio od tebe telefon, i sad ti si mi rekao idi kog ovog, i sad ovi me zovu 5x na dan “e nisi platio 3 dana“, šta me zovete? platiću kad mogu, i odem tebi da se žalim, šta si me namestio. Tako da taj momenat znači to je neverovatno, al evo daću ti jedan primer koji je meni ono – imamo mi neki servis dodatni koji je jedan od stvari koji pomogao da to iz minusa dođe na nulu i ne prodaje se, i mi spuštali cene, digli – znaš sve ono standardno što učiš u marketing školama, pirce test, AB testing, bundling, ma jok…ajmo incentive ka ljudima veći, pa kaskadno, pa možda odeš u nebesa zaradiš 6 plata, ma jok. I odemo mi sedimo u shop-u skapiramo da nemamo sales nego imamo front line backoffice – daj mi telefon, gde ti je telefon? Nije ti ovde.

Ivan Minić: Nije, ostavio sam ga na punjenju.

Marko Carević: E sad ti si kupiio telefon, znači ispregovarao si sa trgovcem i došao si kod mene da ti ga dam na rate, jedina stvar koju smo uveli kao izmenu, uzmi mu telefon iz ruke, uzmi maramicu, znači ono lepu, home credit čistu maramicu i počni da brišeš ekran. Pazi ti si još srećan što si kupio taj telefon i dao si mi ga i ti gledaš kako ga ja, to je tvoje sad, možda ti je čak i prvi smart phone u životu, i ja ga sa takvom pažnjom brišem, pa kažem “ e jel znaš da kod mene možeš da produžip garanciju za još godinu dana, košta samo 10 eura“, ti kažeš “stvarno?“, “Pa da vidi kako je lep – a znaš da može da ti se slomi ekran, imamo zaštitu i za to“. Ne banalizujem, sa 20% nešto penetracija na 90, licence to comunicate, to je ono kad ja ljudima pričam, ne rešava se sve IT-em, ne rešava se sve nekom biznis logikom, ono Bruce Li igra ping pong s nunčakama protiv dvojice, ne mora, može biti mnogo prostije, ovo ti je ono human nature. Tako da to mi je – to ti je najveći uspeh, znaš koja je to razlika u revenew, i kao sad neko te pita stavi to na road mapu, šta da stavim na road mapu? čisti maramicom telefone.

Ivan Minić: A kaži mi jednu stvari, znači ti si došao na to tržište koje je ogromno i koje je vrlo kompleksno u smislu, mnogo različitih jezika, prilično rasprostranjeno – mi nemamo neku percepciju koliko zapravo Indija velika, ali jeste mnogo velika i sve je to ono u razvoju je i jako lepo raste, ima baš onako dobru uzlaznu putanju ali prosto potrebno je neko vreme da dođe na neki viši nivo. Dosta napreduju što se tiče obrazovanja i svega, dakle stvarno jeste zemlja u razvoju koju čeka izvesno svetla budućnost. Al kad si ti negde, mislim ne na početku, ali u radnoj fazi toga svega to je poprilično izazovno, a pričamo o skali koja je milijardu ljudi +. Znači milijardu ljudi + kad hoćeš da otvoriš banku u Srbiji na 7 miliona stanovnika, na 7 miliona stanovnika treba it lupam 50 bankomata i ti si rešio problem dok ne dođeš do ne znam do 500 hiljada korisnika, lupam cifre ali nije bitno, konačno je, sve je konačno, a ovde je sve beskonačno.

Marko Carević: Da ja sam ti, mislim da sam ti pomenuo onaj šok moj kad sam to prešao u Home Credits sad odjednom si u tom biznisu, i sad biznisu davanja kredita, i kao okej ono sad pričamo 50 hiljada kredita, ja sad u glavi 50 hiljada mesečno ono 600 hiljada godišnje, pa dobro kao ono u Srbiji najveća banka možda da 30-40 hiljada, znači samo ono 15x više, a oni kao 50 hiljaada dnevno, kao ha? Dnevno? Tako da skala je velika i ono – kad god me neko pita nešto o Indiji ja kažem be more specific, Indija je kontinent i to je jako bitno reći, znači iskustvo koje neko proživi sa Indijom može da bude extremno različito u zavisnosti od toga gde je, sa kim je…

Ivan Minić: Na koju poziciju je došao, iz kog ugla je došao.

Marko Carević: Hoćeš pustinju? Imaš peščane dine, hoćeš planine? Imaš Himalaje, kašmir ko Švajcarska, mislim po prirodi klime i tako dalje. Imaš džungle u onoj Kanataki, imaš divne plaže, imaš šta god hoćeš ima. Ono što je bila recimo meni jedna od glavnih motiva da ostanem – inače moje neko viđenje ljudi koji žive u Indiji, odnosno koji dođu u Indiju, nema tu sredine, niko ko ti je živeo u Indiji neće da ti kaže bilo mi je onako, ne brate il ti je bilo katastrofa il ti je bilo super. A razlog je vrlo prost, znači tamo neminovno neke stvari nisu tvoj DNK i smetaju ti, gužva, nema – znaš meni ono na trafici preko tebe neko daje pare, ma boli ga uvo što ti stojiš ispred, i sad ti imaš izbor, ili će to da te nervira do nivoa gde ti pukneš i odeš, ko što se dešavalo sa određenim brojem ljudi ili ćeš to da ignorišeš, ne treba ti da ga prihvatiš, ne treba ti da promeniš – al to što te iritira ili nervira jednostavno počneš da ignorišeš. Njima  je potpuno normalno u određenim gradovima u Indiji, u određenim oblastima gde imaš ono kondominijum gde je prosečan stan 3 miliona eura, a odmah ispred su ono prljave svinje kooje se valjaju u blatu sa malim improvizovanim kućicama, ljudi koji žive na ivici siromaštva. I oni to samo ne vide, prosto je drugačije. Ono što mi ne znamo o Indiji zato što naša televizija to ne pokazuje, a mislim da svako treba da izgugla real Indija, ja se sećam, kod mene je došlo preko 100 ljudi u posetu, dok sam bio tih skoro 5 godina tamo, niko nije došao da nije ostao zabezeknut ali bukvalno, tebi sam pokazao sliku pa možeš – znači grad u kome sam ja živeo se zove Gurgaon je 2011 imao 800 hiljada stanovnika na popisu, 2016 sam ja otišao tamo, ne znam koliko je imao stanovnika, 2021 sam otišao tada je rađena procena, bila je korona pa nije rađen popis, na 6 do 8 miliona, znači puta 10 za 10 godina. I sad bi ljudi očekivali to je potpuni haos, ja sad kažem ja kad sam otišao tamo meni je do posla trebalo 35 minuta, a verovatno je bilo 4 miliona stanovnika, kad sam odlazio bilo je 8 miliona stanovnika trebalo mi je 8 minuta, zato što za samo tih 4 ipo, 5godina tu je izgrađeno stotine kilometara metroa, underpases, overflies, jendosmerno. To je grad znači koji je veličine cele srbije mislim po populaciji jel, ali se toliko ulagalo u tu infrastrukturu da ono uvek znam kad idemo sa aerodroma pa sad taj autoput…pošto je to 30 km razdaljine, ko Beograd i Pančevo, taj autoput odjednom ima 27 traka u jendom smeru, 27 u drugom, znači nema kraja. Kad čovek pogleda kao šta je ovo, i bude puno ponekad. Ono što mi se najviše svidelo i što mislim da mi, kad kažem mi mislim na celu evropu, ne na Srbiju znači cela evropa, možemo mnogo da naučimo od njih i zašto ćemo videti sve više – već svi pričamo o Indijiskim liderima u velikim svetskim firmama i sad određene Indijske kompanije počinju da bivaju bitne na svetskom nivou i tako dalje, oni se ne žale ni na šta…

Ivan Minić: Njima sve super.

Marko Carević: Nije im super, al se ne žale, znači ja nikad tamo, ali bukavalno ne zezam se, ni jednom nisma čuo nekog da se žalio na školstvo, na to odakle je, u kojoj porodici je rođen, na vladu, na državu, na susede. Pakistan nije tema u Indiji, oni ne pričaju o tome, boli ih uvo, rade šta hoće. Samo sebe gledaju i jel sam mogao više, jel sam mogao bolje ? To je pitanje koje Indijac postavlja sebi i small steps, uvek se poredim u odnosu na prošlu godinu. Ja i ti sad kad diskutujemo, sad smo ja i ti hipotetički dva Indijca, ja te ne pitam koliko si para zaradio ove godine, ja te pitam koliko procenata si uvećao svoje bogatstvo ove godine, pa makar tvoje bogastvo bilo i veće ako si ti uvećao za samo 10%, a ja za 20% ti si slepac ne ja, jer ću da te stignem znaš. I to je nešto – taj duh borbe, jer tamo ne postoji social security, ne postoji besplatno ni školstvo ni zdrastvo, okej jeftino je ali nije dobro, ako hoćeš bolje onda naravno mora da se plati, i ja mislim da taj momenat trigeruje ljude na dva tipa ponašanja, znači prvo jeste da su jako bliski unutar porodice, jer si tako bolje protected znači zaštićen, jer neko – lupam sad slomiš nogu banalizujem pa ne možeš da radiš svoj posao ima ko da te pokrije, a drugi efekat jeste ta konstantna akomulacija i uvećanje bogatstva. Tako da kad bi mi sad izvukli prosečnu ušteđevinu po Indijcu u proteklih 10 godina mislim da bi se šokirali, jer to raste svake godine i to raste fino u procentualnom iznosu. I to je nešto što mi najviše fali, kad me ljudi pitaju “Šta ti fali iz Indije?“, fali mi to da mogu da vizualizujem progres, da vidim ljude koji su gladni, koji hoće, koji – i sad opet kažem sve zavisi u kojoj Indiji ste, ja sam to iskusio jer sam radio na super projektima, firmama, u korporativnom centru Indije gde je sedište Googla, Amazona, svih banaka i tako dalje, znači da sam bio negde drugde verovatno bi mi bio drugi doživljaj, sad ja opet se ograničavam, ja pričam sad iz svog ličnog iskustva. To je nešto što ja nisam video u Evropi, zato sam rekao da je za celu Evropu. Video sam to u drugim Azijskim zemljama, ta energija, tu se napredak podrazumeva, ti možeš da ga vizualizuješ, kad gledaš koliko kvadrata se izgradi, koliko puteva i to prosto – a naravno je sve to jedan veliki haos, ali nekako menagable.

Ivan Minić: Znaš šta nekako mi se čini da za većinu tih zemalja ta pozicija gde su oni u suštini prilično svesni svi da dolaze iz pozicije underdog-a i da moraju da se bore za nešto i da im ništa ne pripada rođenju, da je to u susštinni razlog zašto oni imaju taj mindset, zato što okej sada možda nisu u situaciju ako se ne bore će umreti od gladi, al pre dve generacije su bili u situaciji da ako se ne bore umreće od gladi, a mi konstantno imamo tu situaciju da razmišljamo….šta meni pripada time što sam rođen ovde u nebeskom narodu, u nebeskoj zemlji.

Marko Carević: Ili završio ovaj fakultet illi onaj.

Ivan Minić: I onda kad krećeš od toga, od pretpostavke da si ti vredan samo zato što postojiš, mnogo je teže da u glavi napraviš switch, da se cimaš iako ne moreaš, a razlika se pravi kad se cimaš onda kada ne moraš, kada moraš svi se cimaju, tu ne postoji problem.

Marko Carević: Kod nas je ja mislim još bolja situacija nego u određenim drugim državama, da ih ne imenujem, gde sam živeo – u smislu tog drive-a, odnosno gladi, borbe i tako dalje. Možda samo da zaključimo ovu temu što se tiče tog mentaliteta i to, u Indiji još jedna stvar koja je nije nama kao strancima toliko vidljiva, al je naprimer u tom Gurgonu samo zamisli ovo, to je 7 miliona novih stanovnika, odakle su oni došli? Pa iz celog sveta plus iz cele Indije, a to su potpuno različite kulture. Znači to iako je grad Indijski sa 99% Indijaca u tom gradu, to su ipak neki Indijci kao moje kolege bivše neko je došao iz Japana, neko je došao iz Singapura, neko je došao iz Australije, nakon 20 godina, nakon 15 godina zato što sad odjednom firme koje tamo posluju su dovoljno velike da mogu da priušte i da vrate ljude koji su sa ozbiljnih pozicija iz ozbiljnih, u ovom slučaju banaka, došli nazad u Indiju da rade u tom korporativnom centru, a onda plus gomila ljudi je iz Mumbaja iz ne znam Bangalora, to su potpuno drugačije kulture, drugačiji jezici koji oni pričaju. Tako da liči spolja da je to možda jedan comunity, al to je u suštini talav blend ljudi sa različitim iskustvima, sa različitim backgroundima, kulturološki drugačijim, što donosi novu neku energiju, novu neku snagu.

Ivan Minić: Mislim da insajti koji donose tako neka specifična tržišta su veoma vredni. Imali smo ovde nekoliko ljudi koji su gradili svoje karijere možda u zemljama zaliva, na početku te priče, koji su gradili svoje karijere – imali smo kolegu koji je sa Novog Zelanda, odnosno živi na Novom Zelandu pa je eto opet jako specifično jer imaš vrlo bogatu, predivnu, neverovatnu prirodu i sve, al zemlju od 4 miliona stanovnika, ti si premali za sve i predaleko si od svih, a opet moraš da napraviš nešto. Tako da mnogo ti hvala na tim uvidima zato što mislim da su jako vredni, jako značajni i ono ja sam se nedavno vratio iz Etijopije u koju sam išao na jednu konferencijui kao ono svi me pitaju kako je bilo? I svima je odgovor isti, bio sam ja nema nikakve potrebe vi da idete, ja ću sve da vam prepričam, ne morate da idete…

Marko Carević: Ja toplo preporučujem.

Ivan Minić: Ja se naravno šalim, meni je bilo mnogo lepo. Najlepša sa Etijopijom u odnosu na veliku većinu Afričkih zemalja, što se toga tiče, si ti bezbedan. Kad eliminišeš taj momenat da ne moraš da brineš za svoju bezbednost onda ti je mnogo lakše da upoznaš, vidiš sve, prođeš, jer kao mi smo proveli, okej imali smo obaveze na konferenciji, ali popodne-predveče, dok ne zađe sunce manje više bazas po gradu, gledaš parkove, upoznaješ, pričaš sa ljudima, upoznaješ kulturu, Naravno da je zanimljivo upoznati kulturu koja nikad, koja je u Africi, a koja nikad nije bila kolonija. Ima razlog i vrlo brzo ti postane jasno šta je taj razlog. Takođe kada vidiš naciju kojoj je GDP porastao 300% u zadnjih 20 godina, kojoj je populacija porasla 300% u predhonih 40 godina.

Marko Carević:……..

Ivan Minić: 120.

Marko Carević: 120? fuuf

Ivan Minić: 120 miliona. Ali svašta nešto tu postoji, a to je na istoj planeti samo ti apsolutno nemaš nikakvu ideju da to postoji jer ti nije blisko. Dobro bio si…

Marko Carević: Samo što ovamo postoji mnogo planeta… kad odeš na Himalaje, pa znaš odatle sletiš na Gou, pa odeš u…IT city to su potpuno različite planete unutar jednog eko sistema, da ga nazovemo.

Ivan Minić: Pa lepo si rekao kontinent, suštinski kontinent. Dobro, tvoja avantura sa Indijom je trajala 5 godina…

Marko Carević: Da skoro.

Ivan Minić: Zašto si odlučio da se vratiš? Šta su bili razlozi da da prelomip? Kako je bilo, pošto se to sve dešavalo u periodu covida, kako je bilo biti u Covidu tamo?

Covid u Indiji

Marko Carević: Uf, ajmo jendo po jedno, prvo ću taj covid pa ću onda da pređem na prelazak. Mi ovde so mislili – pošto naravno čuješ se sa ljudima, pratiš i bilo gde u Evropi lockdown šta znači, možda si video, možda su ljudi videli one snimke kad poliajci tuku ljude po ulici, kad su u Indiji objavili lockdown, tamo je lockdown značio ne smeš da izađeš na svoja vrata napolje tačka, znači nema možda.

Ivan Minić: Nema samo malo.

Marko Carević: Nema, nema ni do prodavnice, ni do nigde, zatvorili su sve radnje, zatvorili su sve firme, zatvorili su sve fabrike, zabranjeno je bilo prelaziti granicu između Gurgaona i Delhia na prime. Postojale su samo posebne propusnice za, oni su to zvali essential services, znači ono medical staff, food deliveries su bili jedni od tih. Na početku je bilo prestrašno – u roku od 3 dana je bilo easy pizi, u roku od 3 dana su se biznisi organizovali, znači biznisi koji nikad nisu radili dostave su počeli da rade dostave, farme koje nisu imale kome sad da prodaju su organizovali dostave, svaki dan ti stiže sveže mleko illi meso ili šta god hoćeš. To je funkcionisalo perfektno ovamo gde sam ja bio. Delivery stiže do ulaza u comuniti, oni tu rade sortment, distriburiraju, stave ti ispred vrata, zazvone. Sve je moglo da se naruči online ali bukvalno sve. Naravno nama je činjenica da smo živeli u velikom stanu dosta pomogla da preživimo dvoje male dece koji su oboje maade in Indija, a rođeni u Srbiji. Žena mi je srpkinja da ne misle ljudi da je Indijka. To je pomoglo zato što možeš da staviš bazen na balkon, mislim banalizujem sad, al ima prostora za njih, ima dovoljno soba da možeš da se izoluješ, da možeš da radiš. Tako da kad su krenuli posle 2 ipo meseca da olakšavaju, što je značilo mogao sam da izvedem dete na pola sata napolje, onda je  bilo sve lakše i lakše, i naravno posle toga je u Indiji bilo dosta lako. Ja mislim da je tu bila malo preterana reakcija, mislim da je slična greška napravljena u nekim drugim velikim zemljama, tu prosto virus tog tipa ne možeš da kontrolišeš, naručito kad je overpopulated i ljudi su bliski. S druge strane šteta za bzinise je napravljena ogromna, to je zaista ne viđenih razmera je bilo. Mi smo u jednom trenutku radili istraživanja naših klijenta, da vidimo koliko ih je to pogodilo, i ja sam se – slomio sam se mentalno, mislim toliko mi je bilo žao ljudi. Slušao sam te razgovore, prevodili su mi, neki su bili na Engleskom –  mi smo imalli skalu heavly impacted, impacted i ako nothing, morali smo da promenimo skalu, bilo je life tretening, super super high sevire whatever, nije bilo onog nema nothing, jer opet ponavljam mi smo radili sad taj middle of the priamide i malo ispod, iz velikih gradova se procenjuje da je nestalo, odnosno otišlo 170 miliona ljudi od tipa 400-450 koliko ih inače živi. Znači trećina populacije je nestala u roku od 3 dana, sve je stalo, nije bilo vozača, nije bilo deliverija. Jako brzo su se ogranizovali ali su mnogi ljudi te posledice osećali dosta dugo posle, jer ti jednom kad nisi platio rentu, pa si kasnio za račune, to ti se vidi u kreditnom birou, pa neće niko da te zaposli, pa ovo, pa ono, pa si možda ostao dužan.Bilo je vrlo ono turbolentno tih prvih dva tri meseca, narpčito sad iz biznis perspektive, nakon toga su se oni dosta brzo i vratili i skapirali prosto da to treba kontrolisati ali više onako malo povuci potegni, odnsono malo zategneš, pa malo popustiš. Ono što je meni tad fascinantno bilo je koliko su se biznisi, kojom brzinom su se prilagodili za promenu, ja to ne mogu da ti opišem, to prosto ne mogu da zamislim da se desi negde u Evropi. To je novi biznis modeli, novi igrači, svuda se naravno desio bum ecommerca, online-a, svega, ali taman – kad me ljudi pitaju – al bukvalno nije bilo ničega što mi je falilo, sve sam mogao online, znači odjednom su digitalizovali celu administraciju za explate na primer, pre toga si morao gomlu nekih dokumenata ovo ono. Nama je isticala visa, sve si mogao online i to je završeno u roku od nedelju dana, prosto fantastično iskustvo i ta transformacija da se vidi, naravno heavy at the same time.

Ivan Minić: Dobro imaš taj momenat da ono njima je sve snalaženje, i onda kad si konstantno u snalaženju nemaš problem sa tim čak i kad se desi veliki potres, naravno nikome nije prijatno, al ti si već navikao da se snalaziš, nisi u fazonu mi 1200 godina radimo na jedan isti način.

Marko Carević: Jeste jeste u pravu si. Što sam otišao? Eto kombinacija – znali meni je ideja bila da dođem u Srbiju već tada u razgovoru sa key-stake holders u HomeCredit grupi smo ipak dogovorili da probamo za HQ rolom u Prau. Razlozi su bili delom trigirovani covidom, nismo putovali – opet kažem mala deca nisu izložena ni srpskoj kulturi ni srpskom jeziku, moji roditelji, suprugini. Tako da je to jedan od glavnih razloga plus ono što je mana Gurgaona, Delhije, Indije jeste zagađenost, sad je to aktuelna tema i ovde nažalost, al je to tamo malčice više. Gurgaon je najzagađenjiji grad na svetu u istoriji ljudskog roda. Tako da kad je tamo zagađeno AQI je 1700, a ne 170. Ono što je sreća je da to traje samo tri meseca, jer to je kombinacija znači season in agre, pale njive, nizak vazdušni pritisak ili šta god, nema vetra i ssve stane tu i ta 3 meseca. Tako da uglavnom su oni tada išli kući, ja bi dolazio ono jednom mesečno ili koliko god mogu i onda nije bilo ni odmora, sve potrošiš na to. To je počelo da nam smeta, dosta je bilo i eto rešimo mi da se vratimo  ali taj povrat bude najpre Prag kao usputna stanica. A opet malo počeli smo sa tim kako je došlo do Ananasa. Ista kompanija, poznati ljudi samo je previše eto, previše daleko od ono prvih linija borbe za moju prirodu sada.

Ivan Minić: Dobro tvoja pozicija u Češkoj je bila dakle onako – u suštini nadzorna na neki način, a sa druge strane više pozicija podrške svim mogućim marketima, jer kao dovoljno si čudan, probao si svašta i možeš raznim ljudima da daš razne uvide.

Marko Carević: Tako je. I plus naš zadatak je uvek ti radiš kroz zemlju. Ja bio group head of products brand and media, što sad nebitno je gde je u hiararhiji to ali to je jedna top pozicija u celoj grupi, a ovi sad dotidline kameni su CEO u zemljama, i u principu tvoj posao je da kroz njih što više ostvariš. A to kroz njih znači da ih spajaš, da pričaju, da kopiraju…da uče na greškama i drugih a ne da ponavljaju jedno te isto, a guraš neke inicijative pošto su cetralizovani resursi za IT za određene zemlje, guraš neke inicijative da svako prihvati po 20% manje ili drugačije da bi svi zajedno dobili, jer ako ideš jedan po jedan nemaš dovoljno resursa za sve. Bilo je tu mislim zzanimljiv je to posao, daleko od toga, nego prosto za mene, za moj DNK je bio sporiji.

Ivan Minić: Imao je više politike.

Marko Carević: Ja se nikad politikom nisam bavio u kompanijama, to mi je jedna, možeš da kažeš prednosti ili mana, ja sam ono brutalno transparentan i iskren, radilo je do sad pa ne bi da menjam. Ali da bude bude naravno. Ono što moram da priznam, odnosno da kažem, imam jako visoko mišljenje o PPF-u, i to je fntastična kompanija za raditi, tu ima jako malo politike, jako puno logike i zdravog razuma. To je jedna od retkih firmi koja kad kaže be… je jedna od vrednsti na primer, koja je zaista živi, ja sam to video. Znači zamisli u kompaniji koja ima preko 100 hiljada zaposlenih da ti kažeš ja sam…nekako nije logično, al zaista jeste tako. Ja se sećam i tog projekta i za banku kad smo radili i sad mi dolazimo nakon 3 meseca sam ja bio tamo, prezentujem investment case, znači tu sede vlasnici, sedi ozbiljna neka ekipa jel i sad mi pokazujemo pričamo i svi su srećni kako smo mi to uhvatili pod kontrolu, kako ide i tako dalje, svi dolaze da mi čestitaju, odnosno da se zahvale na zalaganju jel. Ja sad kažem ali pošto smo završili a 35 minuta…imamo još sat ipo skoro, sad sam vam pokazao šta ste mi tražili da uradim, a jel mogu da vam pokažem šta je trebalo da mi tražite da uradim, i sad u bilo kojoj drugoj firmi znaš to bi bilo okarakterisano kao ne znam arogantno ili kako god, ali ovde ne. I to je ja mislim i onošto je PPF napravilo velikim. Automatski imaš sav fokus i aktivno slušanje, znači kad nešto ima smila ima smisla, tačka, idemo. Odluke se donose brzo, to što smo pokazali posle je bilo sa mnogo većim budžetom, mnogo veća priča, naravno imala je smila. Ja sam bukvalno samo dobio “Dođi sutra u 11“, zato što je razlika bila od 300 miliona evra. I onda sutra u 11 je samo bilo našli smo pare vozi. Tako da ne mogu da zamislim drugu firmu da se tako nešto desi.

Ivan Minić: Na tom nivou broja ljudi i svega.

Marko Carević: I to je stvarno fantastično da možeš da izbalansiraš i korpo deo i ovaj da kažem – da zadržiš to da si inovativan, da možeš da – mislim kad pogledaš samo listu biznisa koje imaju biće ti sve jasno.

Ivan Minić: Dobro, povratak u Beograd, Amazon, Ananas okej. U trenutku kada si ti došao već se neko vreme priča o tome i već su se neke stvari počele dešavati po tom pitanju ali nekako svi čekamo da to probije na površinu. I počinje da se dešava početkom 2022, krajem 2021, 2022 početak počinje aktivno da se priča o tome ali nikako sve se to nešto valja iza brda, ali zapravo nikako da kažeš e dobro oke znamo kako se zove, znamo odpirlike kako će da izgleda brending i sve ostalo, ali nikako da ja isklikćem šta treba i da tu nešto krene da se dešava. Ti nekako dolaziš, mislim dolaziš na poziciju CEO što je onako big deal u dosta osetljivom trenutku, šta se dešava sada kada si tu već neko vreme i možeš da pogledaš u nazad, kako je izgledalo sve u trenutku kada ti dolaziš? I gde je bilo?

Markov početak u Ananasu

​​Marko Carević: E kad čovek prođe dva corpo start-upa, a sad je ovo treći, nauči jednu stvar a to je da nikad nije dobro, znači to gde je bilo je bilo gde je moglo u datim okolnostima, to je gde je danas je isto tako. Ja 6 meseci od danas kad budem pogledao na današnji dan ja ću reći božee…

Ivan Minić: Bože gde smo mi bili.

Marko Carević: Bože šta nam bilo. I to je nešto sa čim naučiš da živiš, zato ja kad sam dolazio i razgovore koje sam imao i sa Marijom i generlano sa timom, znači naš posao je jedan, jedan KPR  a to je maximum u datim okolnostima, proveriš dal su okolonosti date, često ljudi to ono iz ajde da kažem easier way, prihvate šta god je ispred njih, ne prihvatam ništa, prvo proverim dal su zaista date te okolnosti i onda kad utvrdimo da su to zaista te okolnosti onda ajde da damo maksimum tim okolnostima, znači nema kukanja nego daj maksimum. Jel mora sutra nešto? Može, al znam da ako imam 10 dana biće mnogo bolje, al nema veze ja sam okej sa tim, jer ja sebi postavim pitanje ne dal je moglo bolje, nego dal je moglo bolje u tim okolnostima i ako je odgovor ne, ideš kuči nasmejan, bez stresa. Tako da definitivno Ananas tada i Ananas danas su dve poptuno različite firme, al to ne znači da Ananas tada nije bio dovoljno dobar, bio je onoliko dobar koliko je moglo u tim okolnnostima, gde je sve to urađeno jako brzo. Kako je meni izgledalo, moram da priznam – ja sam znao naravno gde dolazim, kako će to izgledati, mislim da su neke stvari simplifikovane, odnosno da se nužno nije ušlo u dubinu. Ojačali smo jako brzo product ownership, to je ključ naravno, jer nama je potpuno bio outsorcovan IT, sada već smo na pola pola ajd da kažemo, inhouse i outsorce. Džaba ti veliki IT ako nemaš dobrog biznis ownera, ne kažem da ih nije bilo dobrih al ih nije bilo dovoljno, jer eko sistem koji pravimo mislim da se vremenom iskristalisalo koliko je to zaista kompleksno i šta to zaista sve znači, jer ti kad kažeš finteh, finteh ti je veličine Telenor Banke, a ako kažeš retail to je bilo koji retail  Srbiji. Onda smo krenuli, jasno definisali koje su oblasti – ono jedno po jedno, i moraš da živiš sa tim da nešto ne može da se ispravi odmah, jer nemaš vremena za sve i to je ono što mi – ja često govorim i svom bordu i svima kad me pitaju “ali ovo treba ovako ili ovo ima smisla“, žena mi dosta često to kaže pošto je ozbiljan korisnik ecommerca, i onda ja kažem slažem se mnoge stvari imaju smisla, al ne mogu sve stvari istovremeno da se reše, i onda prosto moraš da ideš tako korak po korak. Mislim da je sada situacija napravljena, baza je napravljena sad je vreme za eskaliranje.

Ivan Minić: Upravo ssam to negde i hteo da te pitam, ne u smislu bilo je loše i onda sma ja došao i postalo je sjajno, nego prosto razvojni put, životni ciklus proizvoda, životni ciklus servisa, znaš ono ne počinje tako što digneš site i onda da vidimo šta ćem. Postojalo je jako puno rada pre toga, po tome donekle je pričala Marija kada je bila, i sad ti si idprilike došao u trenutku kada je deo toga već materijalizovan, ali u periodu kada najviše toga zapravo treba da se desi, i sukcesivno se dešava po nekom spisku prioriteta.

Marko Carević: I koji se naravno menjaju kako postjemo pametniji. Ja to vizualizujem, baš smo skoro imali neku rezentaciju nebitno, i to najbolje se pokaže  – imali smo dva čovečuljka, jedan sa ozbiljno razvijenim nogama a gore mršav nikakav i oda drugi koji je Švarcneger ceo skladan, mislim Švarceneger iz najbljih dana, i onda smo objasnilli treba odavde da dođemo dovde. Noge što u našem biznisu je logistika su odrađene fantastično.

Ivan Minić:Mogu da nose.

Marko Carević: To je odrađeno sjajno, možda čak i više nego što nego što je trebalo, zašto kažem više nego što je trebao, zato što je moglo nešto drugo umesto toga pa da budeš skladniji, nisi možda 100% na nogama ali si možda 90% na nogama i na rukama, a ovako si ostao 50 na rukama a 100%…

Ivan Minić:A znaš šta ja stvarno mislim najiskrenije da je najvvažnija stvar koju je Ananas uradio to što je rešio najveći problem koji svi imaju.

Marko Carević: E to je, evo maločas sam pričao o tome, ako ćemo da budemo iskreni Ananas je prvi koji je preuzeo odgovornost za celokupno korisničko iskustvo, znai ti nećeš od Ananasa čuti “a ma to su kuriri zeznuli“, nećeš od Ananasa čuti “a pa to ovaj trgovac nije dobar“, nećeš, znači ja ti nudim end to end expirince, znači Ananas je prvi koji je to preuzeo.

Ivan Minić: A ako neko od njih nije kako treba to ćemo mi da peglamo interno.

Marko Carević: Tako je tako je, ali ja sam kriv uvek, ja sam kriv. Tako da taj pristup ja mislim ne ostavlja prostore za izgovore i to ljudi počinju da osećaju. Napravili smo svoj magacin, odnosno pravimo, sad trenutno koristimo neki drugi, gde dajemo besplatno skladištenje robe, zašto? Ne zato što je to profitabilno jer je besplatno, nego zato što znamo da onda u 97% slučajeva za celu Srbiju ako naručiš do ponoći stiže sutra, to je već nivo Amazona i to ljudi osećaju, cene. Nama je net promoter skoro preko 90, ja to – mislim ajde dobro možda…

Ivan Minić: Što kažu inženjeri, nije važno dal je dobro ili loše važno je da je predvidljivo.

Marko Carević: Da, ali zašto je 90 dva su razloga, jedan je niža očekivanja, a drugi je preuzimanje odgovornosti za te logistike, odnosno last mile i tako dalje. Sve pohvale dolaze, skoro sve, dolaze na taj račun i to je kako da kažem, mi kad kažemo Ananas marketplace, Amazon ljudi ne znaju šta to znači, ljudi vide marketplace, znači ti vidiš prodavnicu, vidiš stranicu, šta je iza toga? Naravno marketplace kao takav je jedan biznis model, iza toga ti je takođe advertising biznis, zato što ta stranica na koju sad dođe 2 miliona plus ljudi mesečno, ti je oglasni prostor, znači ja moram da vodim računa šta stavljam u izlog. Izlog takođe može da se koristi da se pogura ovo illi da se pogura ono i tako dalje, to je drugi biznis. Logistika kao takva ceo e-fullfilment koji podrazumeva – ja iskren da budem za jednu stvar sam bio glup, a to je logistika. Ja kad sam dolazio kad neko kaže fullilment centar ja sam mislio to magacin, onda sam skapirao da cigle i blok je najjeftinije, a da ustvari softver, logika, kkao pakuješ, gde storuješ da bi što brže, što više imao unit economics, pa onda kako dodeljuješ, kojim kuririma na osnovu kojih kriterijuma, pa sad tu ima neki algoritam silni, pa kako radiš tracking of the orders, kako izbegavaš duplo brojanje, kako izbegavaš gubitke, kako radiš returns, kako radiš reklamacije, kako ovo, kako on. To je ceo jedan univerzum stvari za koje sam ja bio poptuno nesvestan, ja sam mislio to magacin staviš brate nešto i odeš uzmeš i staviš u kutiju, šta je problem? A onda odem u moj magacin i pogledam onako gore do plafona pa nije baš.

Ivan Minić: Kad si nervozan, a imaš vremena, moj predlog ti je da potražiš na YouTube-u kako to izgleda, imaju snimci ono timelapsovi od nekoliko sati, gde iz nekih Amazon werehouse-a, gde ti gledaš kako roboti sve rade sami i samo ti zvuci se čuju, nema ničega, nema interakcije nikakvih..

Marko Carević: Nismo još došli do te faze, razmatrali smo robote, al to kad budemo za jedno 4-5 tamo gde mislimo da ćemo biti onda će doći red i na to. Svakako to je potpuno next level, i ono što je, sad ajde da kažem, to još jedan biznis, onda mi imamo svoj da kažeš retail biznis, ne zato što želim time da se bavimo, nego ti kao klijent ti kad odeš na platformu ti bi želeo da možeš da kupiš sve, a ja ako nemam dovoljno ponuda od trgovaca, znači jer sam šta god spor ili nismo uspeli da ubedimo koliko je to bitno i da to nije konkurencija nego još jedan kanal prodaje i tako dalje. U suštini taj naš biznis jeste da ti dobiješ relevantnost dok mi popunjavamo i onda mi polako iz toga izlazimo jel, i onda imaš naravno sutra taj neki ceo payments, finteh, eko sistem deo koji će doći na red svakako. I to je to, to je 5 biznisa, ja kažem nekad počne dan i sad ti pogledaš 8 sastanaka, i sad zamisli ovo prvi sastanak pričamo o kuririma ili sastanak sa kuririma, sledeći sastanak product development, mobile app hight tech, new egile, onda ideš sledeće pričaš ono o payment regulativi u Makedoniji, onda krećeš sledeća tema ti je pričaš o cash flow rotation of goods za tvog retailera, onda sledeća tema ti je ne znam pregovori sa brednovima za marketing za ovo za ono, potpuno ono – naravno uvek imaš nekih HR tema i to, ali potpuno je – toliko je široko da nikad nije dosadno, mislim uvek ima šta da te zabavi. Sa jedne strane jeste malo izazovno, jer znaš treba sad…..

Ivan Minić: Malo je blender za mozak.

Marko Carević: Da ali je super, ja mislim  da sam ti rekao nama je employer brand vrlo jasno definisan sada, ja imam zastavu okačenu u mojoj kancelariji iznad gave, piše “teško a jako“ i to je u dve reči kako Ananas radi, odnosno kako je unutra, jeste možda teško, jeste možda naporno ali evo. Mislim sa ponosom kad pogledam par da kažem jako mladih kolega, koji imaju po dve-tri godine iskustva, to su već sada najbolji experti u Srbiji u toj oblasti, znači to je. Isto ko što sam ja bio kad sam bio u digital bankingu, jer nije bilo baš nešto konkurencije jel, tako i ovde mi gomilu expertize pravimo, imamo dva experata, jako rekao bih dobro izabranih, na ključnim pozicijama i onda blenduješ to sa ovim što su gladi znanja, željni dokazivanja, borbe, koji uče jako brzo. I to je znaš ono, kad pogledam sad ovo prošlo je 10 meseci, ma to je neverovatan path, ja sam ga malo zaboravio jer sam to prošao inicijalno, tako je meni bilo u Telenor Banci, ali ti dok si u tome nisi svestan toga, a onda kada imaš vremena da ono reflect back onda vidiš. Mislim da oni još nisu svesni koliko znaju, ali to je ekipa koja će biti fantastična….

Ivan Minić: Ima i taj momenat da mnogi od njih misle da neki drugi znaju mnogo više i onda u nekom trenutku, ono kao Neo u Matrixu, skapiraš da ne moraš da se prilagođavaš tome nego pustiš da se sve oko tebe prilagođava tebi.

Marko Carević: Ne meni se to desilo to kad smo bili u Indiji na tom projektu, svi su me pitali odakle to znaš? Nemoguće je da to znaš gledaj koliko godina imaš, ja kažem ljudi al ja sam napravio banku od nule, znači ja sam morao – ja mogu sad da budem CFO, morao sam da znam brate cash flow, morao sam da budem risk officer, pravim sisteme za njega. Prosto si bio prinuđen da sve to naučiš a nisi ni bio svestan, i onda kao odeš i ti kao “Šta? To pitate? aha“ ček povučem tri strune u glavi i spojim u jendu priču i to je to. Tako da Ananas je ogroman projekat, jako zahtevan, jako interesantan, super ekipa, super energija, sve više rastemo, sve više učimo i to j ključna reč “učimo“. I mi to stvarno podržavamo, nije ono pro forme, jer ne moguće je – znaš ako ne grešiš ili nisi hrabar ili ne znam radiš nešto mnogo prosto. E ovo nije prosto definitivno, znači ako ne grešim, jel si hrabar – kako beše ide “If you feel you have a control it means you dont go fast enough“, znači to je to maksimum u datim okolnostima, ajmo pa se zeznemo, pogrešimo, samo treba da naučimo. Kad se radi refleksija uradi se….analisis i onda kažemo kako sledeći put da se to opet ne desi. Tako da kad uporedim na primer našu nabavku pre 6 meseci i danas to je nebo i zemlja, kad uporedim nas development capasity efficiensy, pre 6 meseci pričamo, to je isto nebo i zemlja, mislim toliko smo napredovali to je – ali nema stajanja, nema stajanja. Ima jedan od biznismena iz ovog regiona, izreka koju ja citiram ponekad, mislim malo je ružna možda al i polu šaljiva, “To ti je ko da voziš bicikl bez sedišta, nema opuštanja“ . Kažem opet znači prostor gde ja mislim da je već sada prepoznat na celom tržištu Srbije, evo danas kad pričamo sa kolegama iz drugih firmi, iz drugih industrija, svi već znaju kako je tamo, čuje se, zna se da je to je top, to je priča koja  – Ja uvek kažem kad pričam sa klincima ili sa, klincima bože, kad pričam sa mlađima kolegama -doživeo sam da sam stariji čpveče od ljudi zamisli.

Ivan Minić: Znam…

Marko Carević: Ja kažem kakav bi deda voleo da budeš ili baba, jer to je ja milim ono kad hoćeš nekome da objasniš, mi pravi legacy i sam si rekao malopre, pričamo o nekim projektima  – nisu svi projekti isti i ti praviš legacy, znači ako jednog dana dođeš u situaciju da kažeš šta si radio, pa nije isto ako kažeš programirao sam kao outsorce, body shop, programer za nekog tamo amera koji je napravio nešto i to  – a šta ne sećam se.

Ivan Minić: Ne znam al je tata kupio Porše.

Marko Carević: E, šta si radio ? Napravio sam Ananas brate, napravio sam Telenor Bnaku, prvu digitalnu banku ovde, ajmo pravimo. Znaš u tome sam učestvovao, bio sam deo ekipe na početku, zajedno smo to uradili, nismo imali blueprint, nismo znali tačno gde je ono kako koraci, al smo figure it out. To je ja mislim jedna od motivacija i meni da se vratim, jer definitivno ovo nije just another project, ovo je ozbiljan legacy koji će ostati siguran sam. I kao što rekoh kad su me pitali hipotetički kad bi investitori investirali, sad je sentiment loš ovo ono, kao kako bi oni gledali to na vas ili ne znam jel bi imali problema? Ja kažem, naravno da ne bi, zato što su svi videli da na tržištima poput Poljske imaš Alegro i Amazon, pa ne nzma u Indiji imap Flipcard i Amazon, u Kini imaš JD i imaš AliBabu, gde god uvek imaš dva igrača, a pa verovatno će biti i u Srbiji. Nema  mesta nije dovoljno veliko tržište za 20, za 2 verovatno, a ja da sam na njihovom mestu ja bih se kladio na nas, da ćemo da budemo jedna stolica zauzeta i to ona prva.

Ivan Minić: I ja bih se kladio na vas.

Marko Carević: E hvala hvala.

Ivan Minić: Upravo zato što ste od strata krenuli tako što ste se uhvatili u koštac sa najkompleksnijim problemom koji pre toga niko nije uspeo da reši na zadovoljavajući način. Došli smo mi do toga, okej imaš mnogo opcija za dostavu kod svih, ali i dalje postoji onaj realan problem kod velike većine..

Marko Carević: to nije moje..

Ivan Minić: Nisam ja. U principu to će da ti dođe za 3 do 5 dana, ali da li će to da bude 2-3-4-5 ili može da se desi da ne dođe ni 5, nego da te petog neko pozove i kaže e ipak nemamo to na stanju, što se svakome od nas dešavalo. Ja razumem kad je to neki marketplace koji objedinjuje ponude drugih ali nema stanje i sve ostalo, a kad na shop-u onog uvoznika ili nekog kada se tako nešto desi i kad mi ti ne javiš isti dan, može da se desi da je nešto nestalo okej, al ne javiš mi isti dan, ne javiš mi sutra, javiš mi posle 5 dana, a meni, ne mogu da kažem da mi život zavisi od toga ali jeste mi važno, očigledno mi je važno. I onda kao kako rešavaš ecommerce? Tako što sedneš u auto i odeš i kupišfizički.

Marko Carević: Tako je. Da budem iskren, jako me pozitivno iznenadilo koko su jasno indetifikovani key paid points kad sam došao i kako ćemo da ih rešimo, znači ne samo da su indetifikovani već i kako. Daću ti par primera koji ljudi možda ne kapiraju još uvek ali mislim da će vremenom to isto poput dostave postati jako velika prednost našeg biznisa, odnosno biznis modela. Šta je još problem, problem je povrat, na primer u Srbiji ti ako kupiš nešto, ja sad neću da imenujem bilo koga, al ja mislim da prosečno iskustvo sa povratom nečega nije baš na nivou.

Ivan Minić: Ljudi ne vraćaju.

Marko Carević: Ljudi ono moram da vratim jao, i onda šta se dešava onda kupuješ samo stvari za koje si poprilično siguran da nećeš da vratiš. Jer Samsung telefon je Samsung telefo, ako je stigao polomljen pa valjda će da ga vrate, al ne može da ti stigne LG ako si naručio Samsung jel, al kad kupiš košulju može da ti stigne mala, može da bude da svetli na suncu, desilo mi se, može da bude ne nam oštećeno, može da bude šta god, može samo da ti se ne svidi i onda ljudi izbegavaju da kupe te stvari. To je recimo još jedan od problema koji smo mi rešili, znači u Ananas modelu Ananas je posrednik, Ananas ne dobija pare na račun, trgovac ne dobija pare na račun, ne znam ni ti dal znaš ovo, znači postoji namenski račun koji sedi u istituciji elktronskog novca, novci stoje 14 dana, koliko imaš po zakonu pravo da odustaneš. Preko 95% svih da kažem reklamacija, da kažem odustanaka i to se dešava u tih 14 dana, znali realno je dovoljno. I tek posle 14 dana se novac splituje, deli i ide deo kod trgovca, deo kod nas. To rešava znaš koliki problem, znači nema ono jao pa sam uvažio, nisam uvažio, s druge strane nema ni onog da poslali smo banci da vam plati, znaš nema nego klik gotovo. Tako da će to vremenom promeniti ponašanje, videćeš, počeće da se otvaraju nove katergorije koje inaće ne bi možda ljudi toliko koristili i kupovali zato što se plaše šta će da se desi ako mi se ne svidi ili nije ono što sam mislio. Još jedan problem koji je rešen jeste kod isporuke, ne samo što stiže brzo nego može i da ti stigne u kraju, znači jedini nudi sad da ti stigne u Kafiću ili  – i ti odeš i pokupiš kad god. Kad budu krenuli ovi povrati da se da kažem primećuju, tek tad će ti to biti bitno, jer zamisli sad ti kad hoćeš nešto da vratiš pa moraš da se juriš sa kurirom, pa pakao, a ovako ono baciš u restoran koji ti je tu na 100 metara od kuće i završio si kad god tebi odgovara. To je isto jedna od stvari koja je rešena, rešen je takođe taj market place model, mislim da nije dovoljno vidljiv sada, svi mi koji smo koristili Amazon i ostalo mi znamo – jasno ti je šta to znači, hoću da kupim ovu čašu e imaš 5 ponuđača, pa sad je na tebi kao klijentu da odabereš hoću najjeftiniju opciju ili hoću trgovca koji ima najbolju ocenu.

Ivan Minić: Ili najbržu dostavu.

Marko Carević: Ili hoću trgovca koji će da mi isporuči danas, a ne sutra ili hoću recomended by Ananas jer dobiješ uz to još ćokoladu lupam sad. Tako da to kad gledaš iz perspektive glavnog klijenta nije toliko očigledno, naručito nekad nemaš dovoljno duboku ponudu jel, odnosno dovoljan broj trgovaca koji mogu da se takmiče u istim kategorijama. Vremenom naravno to će biti vidljivo, evo već sada ako kucaš, naručito ako pričamo o eletronici, telefone neke popularne i to, videćeš ponudu od više od jednog trgovca i ti osećaš se dobro, imaš izbor. I šta još neće da se desi, ono što je na Ananasu vrlo bitno, nema fejkovanja disscounta, znači ti si trgovac, ja sam trgovac, ti nudiš ovu čašu, ja nudim ovu čašu, ma mogu ja da napišem da je 65% na popustu, a tvoja nije a moja je i dalje skuplja, koliko hoćeš. Gledam jedno pored drugog.

Ivan Minić: Kao agregator.

Marko Carević: Vidim 100 dinara, ovo je 120 dinara, šta me briga što je 65% ista čaša brate. To je nešto što opet vremenom će doći, postaće takođe jedna vrlo bitan faktor. Nema onog kao što svi misle digneš cene pa onda spustiš disscount, to Ananas ne drži cene, drže trgovci i za njih je to jedan playground gde mogu da se takmiče, da dobiju klijente ili da izgube klijente ako ne igraju fer. Naravno vremenom će tu doći još detalja i to ali eto.

Ivan Minić: Neću da te teram da pričaš o stvarima o kojima možda ne želiš ili nije još uvek dovoljno spremno ali bih voleo da kažeš šta su planovi za naredni period.

Planovi za naredni period

Marko Carević: Reći ću ti par stvari. Ja najviše čekam aplikaciju, biće vrlo uskoro. To je ja mislim još jedan način samo da se više – zašto kažem aplikaciju, mislim da će tek kroz aplikaciju se doživeti taj pravi shopping expiriance. Ti kad a kupuješ na ecommerc u Srbiji na mnogim sajtovima to izgleda kao da si otišao u apoteku sa receptom, ti kad od doktora odeš sa receptom u apoteku, ne razgledaš, ne dođeš kao aj malo da probam druge lekove, nećeš nego ćeš da daš recept i dobijaš tačno ono što piše na receptu. E gomilu sajtova je napravljeno tako, a ja kad idem u shopping, ne uđem u Delta City i kažem aha hoću crnu majcu, v izraz, slim fit, između 1600 i 1700 dinara end, i onda fuu i kupim to, ne radiš tako jel? Naša aplikacija, mi smo stavili velika očekivanja zato što mislimo da ona treba da se takmiči sa Netflixom za vreme, jer ti kad ideš u shopping, možda ne ti ili ne ja ali velika većina, je to expiriance, ne moraš čak ništa ni da si kupio na kraju, ali si razgledao, video – nisi, ne osećaš se ono da si potpuno bacio vreme.

Ivan Minić: Mislim znaš šta je dobra paralela, dobra alternativa, imaš bre ljudi koji se bave istraživanjem polovnih automobila iako ne planiraju da kupe auto. Ti satima gledaš šta ima, a ja recimo imam neke druge momente, ja recimo ono na kupujem prodajem gledam namštaj, non stop gledam nameštaj, jer volim.

Marko Carević: Al ajd sad na starnu, to je samo još jedan kanal. Ako pričamo o sledećoj godini prioriteti su vrlo jasni, znači mi smo sada u situaciji gde mi to zovemo fix the basics, znači model je uspostavljen može da se eskalira. Sledeće godine je godina internacionalizacije, u Makedinij smo već akvizirali kompaniju, as we speak pripremamo teren za lansiranje Ananasa kao brenda i kao poslovnog modela, pošto ta kompanija se bavi malo drugačijim biznisom trenutno. To je definitivno jedan od ključnih fokusa, drugi fokus će biti omasovljenje ponude, i tu pre svega mislim na onaj long tail ajd da ga nazovemo. Znači već 15 decembra ćeš videti prvi grad, izabrali smo Zrenjanin da počnemo, biće 20 gradova u Srbiji zajedno sa Telekomom, Ecommerc asocijacijom Srbije i privrednom komorom Srbije idemo u jedan ono, mi ga zovemo, karavan iliti kliknite skupcima, gde radimo edukaciju, vrednosti biznis modela, šta znači internet rgovina. Nije to samo još jedan kanal, to ti otvara mnogo veću bazu klijenata koju možeš da targetirap, otvara ti opciju da pokušavaš da nađeš pravi spoj, otvara ti opciju da prodaješ u drugim gradovima iako nemaš radnju, otvara ti opciju da…Znači to je prosto jedna stvar koju mislim da moramo, jer bez dobre ponude nikad nećeš ti kao klijent se osećati da to je to, jer nama je cilj vrlo prost, kad su me pitali kad ćeš znati da si uspeo? Kad prosečan Srbin ustane ujutru hoće da kupi nešto, ne ide na Google nego ide na Ananas, i sad ovo možda zvuči prepotentno, ali nije to je realnost u Rumunij. U Rumuniji Rumun kad ustane hoće da ide da kupi nešto, on ode na Emag, ne ide na Google, Google je seconed. Ja u Indiji kad sam hteo da kupim nešto prvo idem na Amazon, pa tek onda Googlam ako nema na Amazonu, i to je slučaj i sa Poljskom sa Alegrom i tako dalje. To je prosto pozicija kad mi možemo da kažemo our job is done, uspelo. Mislim da smo napravili dobre korake ka tome i sad kažem ta ponuda trgovaca je drugi veliki fokus, jer moramo da rastemo horizontalno, većina kategorija je pokrivena, nije da nema ali sad treba da ih ima više.

Ivan Minić: Da ima bolji izbor.

Marko Carević: Znači sad imaš 100 jelki za Novu Godinu, sledeće godine za Novu godinu treba da imaš 1100 jelki. Letos je bilo lupam sad 100 vrsta bazena, sad na sledeće leto treba da ih bude 1000, i onda ti zaista ne moraš da odeš nigde da tražiš dalje. To je drugi veliki fokus i sem toga ajde da kažem ako pričamo o postojućim kapacitetima, velika stavr za nas će biti novi magacin. Sad ja kažem bićemo još bolji, još brži, ne, održaćemo ovo sjajno što imamo iako ćemo da porastemo mnogo,

Ivan Minić: Da uz prostor za eskaliranje.

Marko Carević: Tako da to su neke da kažem 3 ključne fokus erije, i naravno kako vreme odmiće imaš istoriju, jasno ti je da dolaze sve date related topics on the table, tako da definitvino veliki fokus za sledeću godinu je uspostavljanje praavog data werehouse-a, reporting-a, predictabilitija, vizibilitija i svega ostalog što trenutno možda nije na dovoljno dobrom nivou, ali prosto kad nemaš istoriju ne možeš ni da radiš neki predicting modeling jel? I to je ajde da kažem kao infra, kao nešto što niko neće videti ali nama kao biznisu definitivno znaći puno.

Ivan Minić: Kaži mi samo još jednu stvar za sam kraj, a to je okej rastete, jačate interne kapacitete, sve manje se oslanjate na externe sttvari, želite da napravite interne resurse za veliku većinu stvari, ko su ljudi koje tražite? Osim toga što moraju da vole, teško je jako

Tip budućih zaposlenih

Marko Carević: Vidiš to je dobro pitanje, pokušavam da ne budem ovaj da previše pričam. Meni lično, kad ja tražim svoje diary reporta, mislim i generlano može da se kaže za Ananas, mislim da nam je bitno da ljudi imaju common sense, odnosno zdrav razum, najbitnija osobina u nećemu što je novo, i sada kad se to upari sa željom za učenje i da je vredan neko onda je to magija. Sa druge strane naravno treba ti malo specifičan – opet bih razlikovao, imaš različite pozicije, nije sve isto znači ne može baš da se primerni, al in general mislim da je ekipa u Ananasu jako radoznala, hoće da testira, ne plaši se nepoznatog, idemo korak po korak, porbamo, rešimo, padnemo, ustanemo, podržavamo se i svi smo tu da napravimo nešto veliko. Tako da profili ljudi su uglavnom takvi, ljudi koji ono ko će? Ja ću, jel znaš? ne znam al nema veze.

Ivan Minić: Kako kaže Norstorm u svoj employe handbooku, use “your best judgment there will be no further rules“.

Marko Carević: što bi rekli – znaš ono ima, ne znam ko je beše rekao kao “when I hire people I look for smartnes and integrity, but integrity comes first, you don’t want to have smart people without integrity, thats the worst“. Naravno to uvek ide, to mi je više ono hygiene ali definitivno attitude je najbitniji. Imali smo par, evo reći ću, imali smo par intervijua za jako bitne pozicije koji su se nakon intervijua, gde je kandidat perfektan funkcionalno, perfect fit i gde kandidat odbije, zato što smo mi brutalno iskreni šta nam treba i objašnjavamo onako kao jeste, jer meni je najgora stvar koja može da se desi da neko dođe, ko ovi što dođu u Indiju pa posle dve nedelje paljba, a ti ga čekao 3 meseca, zaustavio hiring pa onda ajmo ispočetka. Tako da smo mi vrlo transparentni, objašnjavamo lepo kakva je atmosfera, šta se radi, znamo da nije za svakoga, al za ljude koji hoće da budu deo priče koja menja, koja ne prihvata status – definitivno trenutno mislim da je najbolje mesto u regionu da se bude i teško ali i jako.

Ivan Minić: Marko hvala ti. Mislim da ovo što si podelio danas celo tvoje iskustvo i ceo tvoj razvojni put nešto na šta bi veći broj mladih ljudi koji su zainteresovani za tehnologiju, a nisu samo venčani za tehnologiju treba da se ugleda, jer zapravo to što se dešava između biznisa i inženjeringa je mesto na kome zapravo nastaje magija. Svašta nešto se dešava everovatno i u nauci i u inženjeringu, ali ukoliko nema svoju primenu, ako nema svoj izlaz u realan svet kroz nekakav biznis, kroz nekakvu održivost koja dolazi na taj način, onda je vrlo često osuđeno na to da bude podržano od strane nekoga, a da neko u nekom trenutku promeni svoje interesovanje, a to nije baš dobro mesto da gradiš svoju karijeru i da pokušavaš da napraviš nekakav legacy o kome si ti pričao. Hvala ti još jednom. Hvala vama što ste nas slušali, nadam se da vam je bilo interesantno, sve komentare, predloge i sugestije ostavite na za to predviđeno mesto na YouTubu.

Marko Carević: I vidimo se na Ananasu.

Ivan Minić: I vidimo se u narednoj epizdi sledeće nedelje.